Да ли се Трећи светски рат већ одвија?

Европа и свет руском операцијом у Украјини и отварањем глобалног сукоба Запада с Русијом и Kином под прозирном идеолошком маском борбе либералних демократија, предвођених САД-ом, против аутократских режима Kине и Русије тону у каскадни, поступно ескалирајући или “пузећи” светски рат.

У европским престоницама полако се гасе светла и нећемо их више виђати упаљена током наших живота, изјавио је шеф британске дипломатије Сер Едвард Греј првих дана Великог рата. Цинизмом историје сада се светла по европским градовима гасе и дословно. Настали полумрак злокобно указује на то да смо на прагу новог великог светског сукоба, који би по опсегу и последицама могао засенити трагедију великих ратова 20. века.

Системски сукоби

За разлику од Првог и Другог светског рата, који су били системски сукоби и у којима су супростављене стране одмах активирале све војне потенцијале до нивоа до кога су у почетном тренутку рата то могле учинити, овај нови светски рат у који Европа и свет тону први је светски хибридни рат који ескалира поступно и у који сукобљене стране тону етапно. Реч је о сегментном светском сукобу с пузајућом ескалацијом и постепеним прерастањем његових одвојених делова у јединствени светски рат.

Нажалост, све мање је наде да ће глобални рат у који је свет, мање-више неприметно, већ ушао и који је инициран руским дејствима у Украјини бити заустављен и да ће се прекинути поступно урањање у нову велику ратну кланицу након готово осам децениј одржавања каквог-таквог мировног режима који је спречавао директне војне сукобе светских сила. Већ саме тренутне опције даљњег одвијања рата у Украјини, као иницијалног рата за ескалирајући светски сукоб, говоре све – ако у рату почне губити Украјина, неизбежно је да ће се директо укључити САД и НАТО-савезници јер не могу допустити руску победу, а ако почне губити Русија, режим на власти у Москви не би преживео и сукоб би могао ескалирати чак и неким обликом употребе оружја масовног уништења, након чега ће се, као и у првом случају, опет директно укључити САД и НАТО.

Нада и реалне могућности заустављања започетог рата још постоје, но наду сваким новим даном руши невиђена пропаганда, ширење ратне хистерије преко медија и навијачко лудило фанова зараћених страна, који сигнализирају да су ратне одлуке већ одавно донете и да не постоји никаква могућност заустављања ескалирајућег сукоба.

Ратна парадигма

Истовремено, медијска презентација тога и таквог рата као какве спортске утакмице с навијачима или некакве видеоигре, чему су се посветили западни медији, у бити служи увођењу парадигме рата у колективно размишљање Еуропе и целог света као још једног “новог нормалног”.

Тиме се поткопавају могућности заустављања започетог светског рата, а лако је могуће, с друге стране, и да је створена ратна парадигма заправо одраз реалности, да су се светла одавно угасила и да је светски рат већ одавно у току.

Ако га је тешко препознати, то је зато што је током историје сваки велики сукоб светских сила увек био другачији, различит по облику и замаскиран другачијим идеолошким поставкама. Стога је сваки започети сукоб било тешко препознати као обрачун велесила и светски сукоб у тренутку када би он започео, односно у тренутку који је историја касније означила као нулти дан, датум почетка светског рата. Данас је започети светски сукоб још теже препознати због раширеног уверења да он није могућ како због постојања нуклеарног оружја у рукама великих светских сила тако и због потпуно нових облика ратовања које ће се у њему спроводити.

Могућност идентификације отвореног ратног сукоба на територију Европе као прве фазе новог светског рата посебно отежава његова очито пузајућа ескалација и његов досад исказани поступни или каскадни ток.

Заправо су и Први и Други светски рат, ако их посматрамо као један јединствени сукоб, били један каскадни рат започет 1914. године који је трајао до пораза Немачке и њених савезница 1945. године и поновне успоставе делимично модификованог мировног поретка створеног договорима победника Првог светског рата. Тај поредак настао погодбама сила победница 1918. године, под покровитељством САД, познат и као версајски поредак, сада је дефинитивно на издисају и једино што спречава експлозивну ескалацију рата у Европи у рат на светском нивоу је постојање нуклеарног оружја.

Пузајућа ескалација

Управо због тога нови започети светски рат водећих светских сила поприма карактер поступности, пузајуће ескалације и каскадног увлачења потенцијала светских сила у његово одвијање.

Нови светски рат који је започео бит ће поступан са степенованим развојем, како у временској, тако и у просторној димензији. Временом, како буде трајао тај каскадни рат, укључиваће све веће просторе, изазивати све више одвојених сукоба док се коначно сви делови тога ратног мозаика не обликују у јединствени светски рат. Он неће бити никада објављен и дуго неће бити несумњиво јасно да ли је и тачно када је започео. Његова етапна ескалација дуго ће прикривати његов стварни карактер светског сукоба.

Сваки велики рат имао је кроз историју другачији облик па је обично због тога био и непрепознатљив као глобални сукоб. Мало ко је 1914. године веровао да ће сукоб између Аустро-Угарске и Србије прерасти у Велики рат, после означен као Први светски рат. Тај наизглед на Балкан ограничен сукоб заправо је означио крај једног мировног поретка и рат за стварање новог мировног поретка. “Европски концерт сила”, како се називао мировни поредак у Европи створен након Наполеонових ратова и Бечког конгреса 1815. године, Првим светским ратом претворен је у прах и пепео. На његовом згаришту створен је версајски мировни поредак који се у разним модификацијама одржао до данас, а сада је дошао тренутак његовог рушења и замене новим поретком.

Европски концерт сила створен је након коначног Наполеоновог пораза и Бечког конгреса 1815. године. На њему је успостављено неформално партнерство победничких сила, које су на темељу уравнотежених односа моћи формирале и готово пола века одржавале европски мировни поредак и стабилност континенталне Европе. Партнерство сила које су фактички владале Европом након Бечког конгреса у историји је остало забележено под називом Европски концерт.

Вечни мир

Европски концерт, који су чиниле Велика Британија, Француска, Русија, Пруска и Аустрија, основан 1815. године, изградио је мировни поредак усред идеолошке разноликости сила које су га чиниле. Утемељен, уместо на формалном савезништву или уговорима, примарно на неформалном партнерству, сталној комуникацији и мирном, договорном решавању спорова у циљу одржавања међусобних нагодби, Европски концерт осигурао је мир у Европи све до Француско-пруског рата (1870.–1871.). И након тог рата и уједињења Немачке канцелар Ото фон Бизмарк покушавао је дипломатијом и стварањем мреже савеза и даље одржавати европски мировни поредак и тако осигурати немачке добитке остварене победом над Французима. Европски концерт практично је и даље остао на животу и одржавао мир на европском континенту све до Првог светског рата.

Тај рат, за који су као и обично сви веровали да га могу контролисати, па се чак и веровало да би могао бити довршен у пола године, тада се говорило до Божића 1914., експлозивно је ескалирао и прерастао у светски сукоб тадашњих сила. Његов крај није наступио ни формалним склапањем мира и стварањем новог версајског поретка 1918. године на темељу преговора ратних победника на мировној конференцији у Версају, и под америчким патронатом, јер нису разрешени супростављени интереси и амбиције великих сила.

Рат је, иако су потписани мировни споразуми, наставио свој пригушени и поступни ход према својој следећој неизбежној ескалацији, када су силе у Европи предвођене Немачком, незадовољне расподелом моћи и успостављеним новим мировним поретком, кренуле у његово рушење. У Азији је Јапан 1937. године ударио на Kину и кренуо у експанзију, а Немачка је покренула рат у Европи две године после. Након њиховог пораза 1945. године версајски мировни поредак у Европи и на Блиском истоку обновљен је и делимично модификован новим споразумима победника.

Амерички версајски мир доживео је пораз

Новостворени поредак под америчким кишобраном остао је нетакнут до данас, а његов костур није ништа друго него онај исти читав век стар версајски мировни поредак, о чему уосталом сведочи и чињеница да је већина граница у средњој и источној Европи, као и на бившим османлијским поседима на Блиском истоку, исцртана још на Версајској мировној конференцији и потврђена међудржавним уговорима који су саставни део поретка који је и данас на снази. Једнако као и границе држава источне и средње Еуропе, и границе данашње Сирије и Ирака исцртане су на Версајској мировној конференцији и те државе су такође творевине версајског поретка. Да се владајући мировни поредак у Европи ближи крају, могло се зато наслутити током трајања ратова који су на Блиском истоку практично разорили Ирак и Сирију као версајске творевине. Рушење мировног поретка у Европи започело је протеклих деценија ратовима на Блиском истоку.

Јошка Фишер и незавршени прошли рат

Вишегодишњи немачки министар спољних послова и вицеканцелар Јошка Фишер у ауторском чланку под насловом “Крај стабилности“ (The End of Stability) од 29. августа ове године отворено потврђује да долази до нове смене мировних поредака, а све су се смене до сада у историји одвијале кроз велике светске ратове. Фишер без икакве дилеме наводи: “Иако је светски поредак изграђен након Другога светског рата био далеко од савршеног, барем је пружао стабилност и бројне могућности за међународну сарадњу. Али сада се чини како се распада. Док се већина криза у новијој историји догађала унутар постојећег система, сада се суочавамо са крајем постојећег поретка. Хтели или не хтели, најављује се нова реалност и повратка на пређашње стање више нема”, упозорава Фишер.

Уједињење ратова

Мировном поретку који је сада на снази у Европи, исто као и некада поретку Европског концерта сила, ближи се крај. Односи између светских сила поступно га раздиру, и у истој мери како га разарају, тако свет тоне у нови светски сукоб у досад невиђеном облику. Стари поредак је на издисају, а нови се тек треба створити.

Почиње ера ратова који ће се ујединити поступно у један светски рат који се од претходних разликује по томе што је скалабилан због ограничења која поставља оружје масовног уништења. Тај каскадно-ескалирајући светски сукоб убрзава процесе рушења глобализације уништавањем финансијских, инвестиционих и трговинских веза, што у пракси значи кидање постојећих добављачких рута енергената, роба и индустријских компоненти. Супротности између великих сила САД-а, Русије и Kине дошле су до тачке кулминације када је сукоб неизбежан, а европске силе и њихова Европска унија због погрешних одлука у прошлости и одбијања прихватања реалности да је започео нови светски сукоб упадају у подређену позицију, када од субјекта геополитике постају објектом и местом борбе других сила, укључујући и оружане ратове главних актера у борби за светску доминацију.

Дефинитивно долази време ратних сукоба као саставних делова јединственог пузајућег светског рата. Ратни окршаји поступно ће водити к великом оружаном сукобу кроз фазе трговинских ратова, битке за технологију, овладавање финансијама, сировинама, енергентима, тржиштима валута, информацијама, спровођењем терористичких аката, ударима на инфраструктуру противника, обавештајним операцијама, прикривеним нападима на значајне објекте противника дроновима, атентатима чији се број и учесталост рапидно повећавају, до надметања за контролу стратешки важних комуникацијских копнених и поморских путева, захуктале борбе за контролу океанских пространстава и све чешће назнаке борбе за контролу свемирског простора.

Нарушена равнотежа

Ескалација ће се одвијати и кроз већи број посредничких, наизглед локалних ратова, државних удара и рушења влада у појединим државама. Све те активности новог светског рата одвијаће се под непосредном претњом директног сукоба САД и НАТО-а с Русијом у Европи и САД и савезника с Kином у Азији, а у завршници све ће оне управо и водити ратном разрешавању супротности.

Kао и претходни светски ратови, и овај ће заправо бити рат за контролу Евроазијског простора, односно средишње светске копнене масе, како на европском, тако и на азијском делу ратишта.

Нови каскадни светски рат рушиће мировни поредак који је постао нестабилан и у којем је равнотежа нарушена, а у пламеновима рата настаће нови поредак. Историјско искуство говори да рушење старог и стварање новог поретка и смене геополитичких епоха никада нису прошли без Великих ратова. Све указује на то да се историја неумољиво понавља.

---

Извор: Geopolitika News