Изборни удар на Републику Српску

Када је у Бања Луци у пролеће 2014. године, у организацији Фонда стратешке културе из Москве, одржана прва трибина о обојеним револуцијама – мало коме је било јасно о чему се ту заправо ради. Талас „демократских промена” – како су превратничка дејства називали њихови креатори – Републику Српску још није био захватио.

Захваљујући др Ањи Филимоновој, уреднику српске странице поменутог сајта, усмерен је први рефлектор на оно што се спремало. „Обојена револуција” је Српску заиста запљускивала у таласима: 2014. године, затим 2016. године, да би најозбиљнији удар уследио током целе предизборне 2018. године, када је злоупотребљена трагична смрт двадесетогодишњег младића у намери да се сруши Западним центрима моћи крајње непослушна власт партије Милорада Додика.

Основна снага обојених револуција и јесте у томе што их власт потцењује уз пословично „проћи ће”, „није то ништа” и слично. Мирни протести се ујек претворе у насилне упаде у институције система, првенствено у зграду Народне скупштине. О томе нам сведоче примери Петооктобарског преврата у Србији, Мајдан у Украјини итд.

Данас, након два бањалучка протестна окупљања у режији опозиционих партија незадовољних резултатима избора, више никоме не треба објашњавати о чему се ту ради. Да је посреди уџбенички пример примене алатки обојене револуције, можемо увидети ако се вратимо књизи Џина Шарпа Од диктатуре до демократије и другим ауторима, који су од њега учили. Чак је и у Сарајеву 2018. године за домаћу употребу објављен приручник о начину реализовања преврата.

Проглашавање победе које нема, оптужбе за изборну крађу, притисци на институције система, спиновање јавности од медија у којима је претходно купљен утицај, очекивања да о резултатима избора пресуди страни фактор – све је на сцени. Резултат је делимично остварен, Централна изборна комисија БиХ је донела одлуку, потпуно незакониту, о поновном бројању, тј. контролном бројању гласачких листића.

Окупациона „контрола“

Током контроле, посматрачи из Републике Српске (опозиционе партије нису ни акредитовале своје посматраче, нема потребе – наглашавају у редовима опозиције) уочили су покушај да се 157 гласова, колико је на једном бирачком месту у основној школи „Иво Андрић” у Бања Луци освојио Милорад Додик као кандидат за председника Републике, потпуно избришу, односно упишу три нуле. За столом су радили искључиво „контролори” из Федерације БиХ.

Председник ЦИК-а БиХ, Суад Арнаутовић, изјавио је да ће 22. октобра бити саопштени резултати општих избора, а да ће у законском року од 30 дана од избора бити објављени и коначни резултати. Значи да времена за манипулације и општу неизвесност има. Још седам дана „хорора” и излуђивања грађана.

Колико је БиХ суверена земља сведочи и недавна расправа у немачком парламенту. Наиме, члан немачког Бундестага, Адис Ахметовић, коментарисао је одлуку Кристијана Шмита, донесену у изборној ноћи, да промени Изборни закон и Устав ФБиХ.

Након уводне приче о победи „демократских и европских снага” оствареној на нетом одржаним изборима, уследила је критика Шмитове одлуке, која је окарактерисана као „гажење суверенитета државе и гласача”, што је „на овај начин наишло на велико неразумевање и огорченост како становника БиХ, тако и Европског парламента. Из кругова хрватске владе и окружења ХДЗ-а се чуло да је наметнута измена била формулисана у Загребу”, истакао је Ахметовић.

Уз сугестију да министарка спољних послова Аналена Бербок издејствује поништавање Шмитове одлуке, Ахметовић се обрушио и на колегу у посланичким клупама Јосипа Јуратовића који, по њему, „заступа позицију ХДЗ-овог премијера Пленковића”. Тако смо се уверили да у немачком Бундестагу на БиХ гледају као на окупациону зону, односно као на новоосвојену територију у којој треба успоставити своју власт.

Уместо закључка

Народном вољом новоизабрани председник Српске, Милорад Додик, биће приморан да сачека још седам дана до објављивања изборних резултата. До 2. новембра агонија у режији ЦИК-а требало би да буде окончана, односно да буду објављени и коначни резултати. Нову Владу Српске можемо очекивати средином или крајем децембра.

Опозиција је планирала понављање избора за председника Српске, али није размишљала о финансијским средствима које би тим поводом требало обезбедити. Није размишљала ни о могућим последицама свог незадовољства, односно о дестабилизацији Српске.

Што се обојених револуција тиче, оне ће и даље да нас запљускују са све већим изгледима на успјех, како буду стасавале генерације које васпитава смартфон, а не родитељи и просветни радници.

Извор: Све о Српској