Engdal u Beogradu – O padu moći zapadne oligarhije

U martu 2007. godine finansijski sistem nastao u Breton Vudsu 1944. Godine, zasnovan na dolaru, doživeo je potres. Kriza nije bila samo hipotekarna već je potresen sam temelj dolarskog monetarnog sistema koji počiva na moći banaka sa Vols strita. Ovim rečima Vilijam Engdal, geopolitički analitičar i komentator započeo je u Beogradu predavanje na temu „Iza ukrajinske krize: Kraj jedne geopolitičke ere“. On je našao korene današnje ukrajinske krize još u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, a posebno od 1971. godine kada je američki predsednik Ričard Nikson ukinuo zlatnu podlogu za dolar. Za samo dve godine dolar je izgubio 40 odsto vrednosti prema nemačkoj marki i japanskom jenu. Istovremeno, kako Engdal objašnjava, sa ukidanjem zlatne podloge dolara započeo je proces deindustrijalizacije SAD.

„Velike banke sa Volstrita kao što su Čejs i Sitigrupa, predvođene Dejvidom Rokfelerom i Bilderberg grupom, kao i vlasnici najvećih naftnih kompanija, u maju 1973. godine u Švedskoj su održali tajni sastanak čiji je rezultat bio skok cene nafte, pokretača svetske privrede, za 400 odsto. Od 1973. godine počeo je snažan rast vrednosti dolara u odnosu na druge svetske valute, a Rokfeler i drugi bankari bili su srećni jer su bilansi njihovih banaka bili veći nego ikada. Tako je zlatni dolar zamenjen petrodolarom“, objašnjava Engdal.

Problem je bio u tome što tu naftu nisu posedovali već su samo preprodavali naftu OPEK-a zemljama kao što su Argentina, Brazili ili bivša Jugoslavija – za dolare. Kako napominje Engdal, sa drugim naftnim šokom krajem sedamdesetih godina te zemlje su postale prezadužene i to je bio osnov za dužničku krizu osamdesetih godina.

„Dužnička kriza osamdesetih bila je klasična upotreba dugova da se preuzme kontrola nad resursima Afrike, Južne Amerike i Istočne Evrope. Za to su koristili MMF da radi nešto za šta nije stvoren – da bude policajac koji naplaćuje dugove za privatne banke. MMF, kao što znate, uvek ponavlja istu priču: privatizacija državnih preduzeća, smanjenje budžeta, smanjenje deficita, devalvacija domaće valute kako bi se povećali prihodi od izvoza i druge mere poznate kao Vašingtonski konsenzus. To je mehanizam koji je SAD koristila da rasturi bivšu SFRJ. Kada se raspadao SSSR 1990-91, Buš stariji je na sastanku G7 u Teksasu saopštio da će reorganizovanje Rusije i ostalih bivših SSSR zemalja obavljati isključivo MMF. Tada je počelo čerupanje Rusije pod upravom Jeljcina. Amerikanci su podsticali Ruse lojalne njima da postanu oligarsi, ali sve dok su oligarsi u dolarima, a ne rubljama i sve dok iznose svoj novac iz Rusije“, kaže Engdal, dodajući da je korišćenje resursa Istočne Evrope održalo zapadnu bankarsku elitu još nekoliko godina.

Nakon što je Kina 1994. godine ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju, korišćenje jeftine radne snage produžilo je vek zapadnih banaka. Finansijska kriza 2007. godine na Vol stritu označila je kraj pljačkanja stranih ekonomija.

„U Rusiji nacionalisti su se rešili Jeljcina i Putin je postao predsednik. U prvom mandatu Putin je predsedavao ruiniranom ekonomijom i tada je postavljena ekonomija na noge. Zbog toga je odmah postao javni neprijatelj beroj jedan u Vašingtonu i na Vol stritu, jer kako mogu pljačkati zemlju koja radi u svom interesu. I Kina je počela da se ponaša kao suverena nacija. Reakcija bogatih porodica na zapadu, pravih svetskih oligarha o kojima se ne govori kao o ruskim i ukrajinskim bilo je „arapsko proleće“ 2011. godine. Iskoristili su tajnu organizaciju Muslimansko bratstvo za promenu režima u Tunisu i Egiptu i pokušali u drugim zemljama bogatim naftom. Kada beogradski model obejene revolucije nije uspeo u Libiji bombardovanjem su je vratili u kameno doba pod sloganom „intervencija za zaštitu“. Posledice su ipak katastrofa za bogatu elitu zbog Rusije koja je, podržana Kinom, u Savetu bezbednosti UN podvukla crtu po pitanju Sirije. I dok rat u Siriji besni SAD se okreće drugom frontu protiv Rusije, u Ukrajini“, objašnjava Engdal motive nastanka ukrajinskog sukoba.

On podseća da trenutak kada je Janukovičeva vlada saopštila da prihvata sporazum sa Rusijom koji joj je obezbeđivao povoljan gas i ulazak u Evroazijsku uniju, bio je okidač za „narandžastu revoluciju dva“.

„Ovaj put su odlučili da uvedu prave kriminalce, naciste. Dan nakon što su ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske postigli kompromis, u Kijevu je napravljen državni puč. Nemačke institucije nisu želele treći rat protiv Rusije u jednom veku. Njihovim kompanijama mnogo je profitabilnije da razvijaju rusko tržište nego da ga unište. Poznata je presretnuta izjava podsekretara SAD Viktorije Nuland koja je, dok je diktirala SAD ambasadoru u Kijevu sastav vlade posle puča, na njegovu opasku da je EU za Klička odgovorila sa „j*** EU“. Namera SAD u Ukrajini nije bila novo poglavlje hladnog rata već nova faza Trećeg svetskog rata. Ni Drugi svetski rat nije tako nazvan dok nisu borbe uveliko počele“, istakao je Engdal.

On tvrdi da su globalne kompanije, banke i oligarsi užasnuti pretnjom gubitka moći koji se dešava na Bliskom istoku, u Rusiji i Kini. Prema njegovim rečima, sledeći korak bila je obojena tzv. „kišobran“ revolucija u Hong Kongu.

„Iste organizacije koje su radile na obojenoj revoluciji u Beogradu pod okriljem nacionalne fondacije za demokratiju, angažovane su i u Hong Kongu. Kada su počeli rat u Ukrajini nisu očekivali da Rusija neće ući u Istočnu Ukrajinu. Rusija jeste podržavala i snabdevala oružjem ali nije napravila invaziju. Umesto toga Putin je krenuo u Brazil i Peking i napravio ogromne energetske sporazume. I Kina je uvidela umešanost SAD u „kišobran revoluciju“ i nemire Ujgura. Rezultat je da evroazijske sile postaju povezanije nego ikada do sada“, istakao je Engdal, podsećajući da je u „Velikoj šahovskoj tabli“ Zbignjev Bžežinski pisao da Americi kao supersili jedino može da se suprotstavi Evroazija koja ima dovoljno veiku populaciju, dovoljno resursa i nauku da bude nezavisna od dolara.

On napominje da SAD ne vode rat u klasičnom smislu već da vode rad protiv inteligencije ljudi, jer inteligentni ljudi shvataju da nema razloga da ubijaju komšije i siluju im žene.

„Sve sofisticirano oružje koje je razvijano decenijama svodi se na jedno – strah. Posle 11. septembra uterali su srah u kosti američkim građanima i iskoristili to da Ameriku pretvore u novu Spartu, mašinu za ubijanje po svetu. Kada je Amerikancima dosadilo da im deca budu izložena mecima i hemijskom oružju i osiromašenom uranijumu, CIA i Mosad smislili su efikasan način da okupe Amerikance oko novog rata na Bliskom istoku. Snimili su video, verovatno negde u Holivudu, gde vojnik ISIS-a u crnom sa londonskim naglaskom koga su mediji odmah prozvali „džihadi Džoni“ sa nožem u ruci drži novinara Džejmsa Folija za kosu. Video je napravljen sa više kamera i trebalo je da nas uveri da se dešava u Sriji. Forenzička analiza snimka je utvrdila da nema nijedne kapi krvi. U trenutku kada treba da se vidi krv od uboda u vrat ekran se zatamnjuje, a sledeća scena je odrubljena glava pored tela. Ovaj holivudski scenario bio je opravdanje pred javnosti za ulazak u rat u Siriji i Iraku. Video nije objavio ISIS već žena iz Vašingtona čije ime je Kac i čiji otac je agent Mosada. Navodna sestra Džejmsa Folija koja je dala intervju je u stvari glumica koja je pre toga davala intervju u ulozi školske drugarice masovnog ubice iz škole Sendi Huk. Oligarsi gube kontrolu i izmiče im moć iz ruku. Stavili su crno lice u Belu kuću jer je svetu bio pun kofer Džordža Buša i Dika Čejnija, ali Obamu i dalje kontrolišu isti koji su kontrolisali i Buša“, napominje Engdal.

On je istakao i da je jasno da je Južni tok propao zbog pritiska SAD na Evropu iako je to protiv interesa EU. On tvrdi i da je Bugarska blokirala Južni tok jer im je zaprećeno da će imati bankarsku krizu na leto i u zamenu za spasavanje njihovih banaka morali su da zasutave izgradnju gasovoda.

Izvor: Balkan Magazin