HAARP kao ultimativno oružje za masovno uništenje

Uvodne napomene autora

Tehnike modifikovanja prirodnog okruženja za vojne potrebe predstavljaju, u trenutnim okolnostima, ultimativno oružje za masovnu destrukciju. U debatama koje se vode na temu globalnih klimatskih promena retko se obznanjuje činjenica da vremenski uslovi mogu biti korišćeni kao deo nove generacije sofisticiranog elektromagnetnog oružja. Kako Rusija, tako i Amerika, razvile su tehnike za manipulaciju klime u vojne svrhe.

Tehnike modifikacije prirodnog okruženja SAD primenjuje više od pola veka. Američki matematičar Džon fon Nojman, u vezi sa američkim ministarstvom odbrane, započeo je sa istraživanjima modifikovanja vremenskih uslova krajem četrdesetih godina u jeku Hladnog rata, predvidevši „neslućene mogućnosti različitih formi klimatskog rata“. Tokom rata u Vijetnamu korišćene su tehnike sejanja oblaka, počev od tzv. projekta Popaj, sa ciljem da se prolongira sezona monsuna i blokiraju rute za snabdevanje neprijatelja namirnicama pored Ho Ši Mina.

Američka vojska je razvila napredne mogućnosti koje pružaju mogućnost selektivne promene vremenskih šablona. Tehnologija, koja je bila usavršena pod High-frequency Active Auroral Research Program (HAARP) – visokofrekventni aktivni auroralni istraživački program – predstavljala je dodatak Strateškoj odbrambenoj inicijativi „Zvezdani ratovi“ (the Strategic Defense Initiative – ‘Star Wars’). Sa vojne tačke gledišta, HAARP je oružje za masovno uništenje, koje deluje iz atmosfere i koje ima moć da destabilizuje agrikulturne i ekološke sisteme širom sveta. U dokumentu Američkog ratnog vazduhoplovstva (AF 2025 Final Report) stoji sledeće: „pruža ratnoj strani širok spektar mogućnosti, opcija za pobedu odnosno za prinudnu promenu neprijateljskih okolnosti, na primer: izazivanje poplava, uragana, suša ili zemljotresa; modifikovanje vremenskih uslova postaće deo unutrašnje i međunarodne sigurnosti i može biti pokrenuto unilateralno… Moglo bi da služi kako u ofanzivne, tako i u defanzivne svrhe. Sposobnost da se stvaraju magle, padavine, oluje na Zemlji, ili da se menja vreme u svemiru deo je integrisanog skupa (vojnih) tehnologija“

Godine 1977. Generalna skupština UN je ratifikovala međunarodnu konvenciju kojom je zabranjena „vojna ili druga neprijateljska upotreba tehnika modifikacije vremenskih uslova sa dugotrajnim ili teškim posledicama“. Tada su „tehnike modifikovanja okruženja“ definisane kao „bilo koje tehnike kojima mogu da se menjaju – kroz namernu manipulaciju prirodnim procesima – dinamika, kompozicija ili struktura Zemlje, uključujući i litosferu, hidrosferu i atmosferu, ili svemir“, prema Konvenciji za zabranu vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika modifikovanja prirodnog okruženja (UN, Ženeva, 18.5.1977. godine). I dok je suština konvencije iz 1977. godine bila ponovo potvrđena na Konvenciji UN o klimatskim promena, na samitu u Riju, 1992. godine, debata o vremenskim modifikacijama u vojne svrhe postala je naučni tabu. Vojni analitičari i naučnici ostaju nemi na ovu temu. Meteorolozi ne istražuju ovo pitanje, niti je mogućnost klimatskih manipulacija kao dela vojne i obaveštajne agende tema u široj debati oko klimatskih promena koju organizuje UN. Dok je diskusija o vojnoj primeni klimatskih i vremenskih uslova kao dela strategije SAD posle Hladnog rata i dalje ostala tabu tema, američko vazduhoplovstvo je, bilo kako bilo, objavilo stratešku važnost tehnika modifikacije klime kao dela nekonvencionalnog rata na modernom ratnom poprištu, uključujući i sprovođenje, od neprijatelja skrivenih, „tajnih“ operacija modifikovanja vremenskih uslova. U ovom trenutku naše istoriji, američke i NATO snage su raspoređene širom sveta.

SAD i njeni saveznici ne ciljaju samo na Siriju, Iran i Severnu Koreju, već prete i Rusiji i Kini.

Pentagon je formulisao konture globalne vojne agende, „dugi rat“ – rat bez granica.

„Rat vremenskim uslovima“ je ultimativno oružje za masovno uništenje sa potencijalima da destabilizuje neprijateljev ekosistem, uništi mu poljoprivredu, onemogući mreže za komunikaciju. Drugim rečima, tehnike za modifikovanje vremena mogle bi da potkopaju čitave ekonomije država, osiromaše milione ljudi i „unište nacije“ bez raspoređivanja vojnih trupa i teške artiljerije. Tekst koji sledi, sa izuzetkom malih izmena, prvi put je bio objavljen u septembru 2004. Taj članak se nadovezivao na prethodnu studiju koju je autor nazvao „Vašingtonsko oružje Novog svetskog poretka ima sposobnost da pokrene klimatske promene“ (Washingtons New World Order Weapons Have the Ahility to Trigger Climate Change), http://www.globalresearch. ca/articles/CH0201A.html.

Ovaj esej je posvećen Rozali Bertel, koja je na samom početku otkrila dijaboličnu prirodu projekta HAARP, kao dela nekonvencionalnog oružanog programa: „HAARP je vezan za pedeset godina intenzivnog i veoma destruktivnog programa da se razume i kontroliše gornja atmosfera. HAARP je integralni deo duge istorije istraživanja svemira. Vojne implikacije kombinovanja ovih projekata su alarmantne. Sposobnost da HAARP- Spacelab kombinacija isporuči ogromnu količinu energije, u poređenju sa nuklearnom bombom, bilo gde na Zemlji, putem lasera ili zrakova čestica, zastrašujuća je. Ovaj projekat će, po svemu sudeći, biti „prodat“ javnosti kao svemirski štit protiv eventualne upotrebe oružja, odnosno, za one lakovernije, uređaj za popravljanje ozonskog omotača.“

Iskreno se nadam da će ovaj članak obnoviti debatu o opasnostima rata vremenskim uslovima, i da će doprineti postizanju šireg cilja – svetskog mira – za koji će biti neophodno da se istog momenta „razoruža“ SAD-NATO vojni aparat.

Rat vremenskim uslovima

Značajna ekspanzija američkog arsenala za ratovanje vremenskim uslovima, prioriteta Ministarstva odbrane, nije predmet debate ili diskusije. Dok ekolozi krive Bušovu administraciju što nije potpisala Kjoto protokol, pitanje „vremenskog rata“, tačnije, manipulacija vremenskim šablonima u vojne svrhe nikada se ne pominje. Američke vazduhoplovne snage imaju mogućnost da manipulišu klimom bilo u svrhe testiranja, bilo u potpuno vojno-obaveštajne svrhe. To znači da raspolažu postrojenjima kojima mogu da izazivaju poplave, uragane, suše i zemljotrese.

Poslednjih nekoliko godina američko Ministarstvo odbrane izdvaja značajne svote novca u svrhe daljeg razvoja i usavršavanja ovih postrojenja. I, dok ne postoje čvrsti dokazi da su postrojenja za rat vremenskim uslovima američkog vazduhoplovstva zaista namerno namenjene za modifikaciju vremenskih okolnosti, za očekivati je da bi makar, ukoliko bi se ove okolnosti razvile u vojne svrhe, mogle biti objekat rutinskog testiranja mnogo više i na isti način kao i testiranje novih konvencionalnih i strateških oružanih sistema.

Suvišno je reći da je glavna stvar naučni tabu. Mogućnost klimatskih i ekoloških manipulacija kao deo vojne i obaveštajne agende nikad nije uvažavana kao relevantna.

Ironično, Pentagon se, prepoznajući sposobnost modifikacije svetske klime u vojne svrhe, pridružio konsenzusu globalnog zagrevanja. U svojoj velikoj studiji Pentagon je do detalja analizirao implikacije različitih scenarija globalnog zagrevanja. Pentagonski dokument je zgodna maska. Ni jednom jedinom rečju se ne spominje njegov glavni program za rat vremenom: „Visokofrekventni aktivni auroralni istraživački program“, The High-Frequency Active Auroral Research Program (HAARP), sa bazom u Gokoni, Aljasci, kojim udruženi upravljaju američko ratno vazduhoplovstvo i mornarica. Postoji nekoliko objašnjenja namenjenih širokim narodnim masama, vezanih za vreme i klimatske promene, od kojih nijedno u potpunosti ne objašnjava veoma neobične i nepredvidljive klimatske promene, da ne pominjemo ljudske žrtve i razaranja koje su dovele do destabilizacije čitavih poljoprivrednih i ekosistema. Ne treba reći da ova objašnjenja nikada ne pokrivaju pitanja klimatskih manipulacija u vojne svrhe.

Klimatske manipulacije američke vojske: program HAARP

HAARP postoji još od 1992. To je deo nove generacije sofisticiranog naoružanja pod američkom strateškom odbrambenom inicijativom (US Strate- gic Defense Initiative, SDI). HAARP predstavlja sistem moćnih antena kojima se mogu kreirati „kontrolisane lokalne modifikacije jonosfere“ (gornjeg dela atmosfere):

„HAARP će biti korišćen da izaziva male lokalizovane promene jonosferske temperature, što će rezultirati fizičkim reakcijama koje bi se mogle proučavati bilo da su blizu ili na samoj oblasti gde je lociran HAARP“ (informacija sa sajta HAARP-a). Nikolas Begič, koji je aktivno uključen u kampanju protiv HAARP-a, opisuje HAARP kao: „supermoćnu radiotalasno- zračeću tehnologiju koja podiže delove jonosfere usmeravajući zrak i zagrevajući te delove. Elektromagnetni talasi tada odskaču Svetski priznata naučnica dr Rozali Bertel opisuje HAARP kao „gigantski grejač koji može da prouzrokuje ogromne poremećaje u jonosferi, stvarajući ne samo rupe, već i duge rezove u zaštitnom sloju koji zadržava smrtonosnu radijaciju da ne bombarduje planetu“. Prema Ričardu Vilijamsu, fizičaru i konsultantu laboratorije „Dejvid Sarnof“ u Prinstonu, HAARP predstavlja „jedan neodgovorni akt globalnog vandalizma“.

On i mnogi drugi boje se scene broj dva, u kojoj bi HAARP „odašiljao mnogo veću količinu energije u jonosferu. To bi moglo izazvati ozbiljne poremećaje u gornjem sloju atmosfere, na jednoj lokaciji, na kojoj bi bili proizvedeni efekti koji bi se godinama brzo širili Zemljom“. HAARP je javnosti predstavljen kao program naučnog i akademskog istraživanja. Američki vojni dokumenti, ipak, nagoveštavaju da je glavni cilj HAARP-a da se „eksploatiše jonosfera za potrebe Ministarstva odbrane“. Bez eksplicitnog ukazivanja na program HAARP, studija američkog vojnog vazduhoplovstva ukazuje na upotrebu „indukovanih jonosferskih modifikacija“ kao sredstva za menjanje vremenskih obrazaca, kao i za ometanje neprijateljske komunikacije i radara. HAARP takođe ima sposobnost da pokrene isključenja električne energije i naruši sisteme električne energije čitavih regiona.

Analiza izjava koje dolaze od strane američkog vojnog vazduhoplovstva ukazuje na nezamislivo: prikrivena manipulacija vremenskim obrascima, komunikacionim sistemima, električnom energijom kao oružje za globalni rat pruža mogućnost Americi da poremeti i dominira čitavim regionima širom sveta.

Vremenski rat: korporativna igra

HAARP je aktivan od ranih 1990-ih godina. Sistem antena je u Gakoni u Aljasci inicijalno bio zasnovan na tehnologiji koju je patentirao Advanced Power Technologies Inc. (APTI), zapravo grana korporacije Atlantic Ritchfield (ARCO). Prvu fazu HAARP-a, Instrument za istraživanje atmosfere, Ionospheric Research Instrument (IRI), završio je APTI. Sistemi iri antena bili su prvo instalirani 1992, grane British Aerospace Systems (BAES), koji su koristili APTI patent. Antene zrače u atmosferu koristeći sistem bežičnih visokofrekventnih odašiljača.

Godine 1994. ARCO je prodao APTI, zajedno sa patentima i ugovorom za konstrukciju druge faze, tajanstvenim visokotehnološkim vojnim E-sistemima (E-Systems), koji su povezani i sa Centralnom obaveštajnom agencijom (http:// www.crystalinks.com/haarp.html). E-sistemi su specijalizovani u proizvodnji elektronske ratne opreme, mašinerije za navigaciju i izviđanje, uključujući i „visokosofisticirane uređaje za špijuniranje“: „E-sistemi predstavljaju jednu od najvećih saugovornika u obaveštajne svrhe na svetu, obavljaju poslove za CIA, odbrambene obaveštajne organizacije, i druge. 1,8 milijardi dolara njihovog godišnjeg prihoda delom je i od ovih organizacija, zajedno sa 800 miliona dolara za tzv. crne projekte – projekte koji su toliko tajni da se čak ni iz američkog Kongresa ne može saznati koliko se novca izdvaja za njih (http://www.eart- hpulse.com/haarp/vandalism.html)“. „Pomenuta kompanija je opremala takve vojne projekte kao što su tzv. Plan sudnjeg dana – sistem koji praktično dopušta predsedniku da pokrene nuklearni rat – i Operacija Pustinjska Oluja http:// www.princetonreview.com/cte/profiles/in ternshipGenInfo.asp?internshipID=998″. – Kupivši APTI, E-sistemi su dobili tehnologiju za strateško ratovanje vremenskim uslovima, kao i prava na patente, uključujući i američki Patent br. 4,686,605 Bernarda DŽ. Istlunda, pod nazivom „Metod i aparatus za menjanje regiona u atmosferi Zemlje, jonosfere i/ili magnetosfere“. Važno je pomenuti da su patenti koje su uradili APTI i Istlund bazirani na istraživanjima koja je radio Nikola Tesla (čije su mnoge ideje bile ukradene od strane američkih korporacija). Istlund je svoju smrtonosnu tehnologiju opisao kao sposobnu „da izazove /…/ totalni prekid komunikacija preko ogromne površine naše planete, uništenje raketa ili aviona, njihovo skretanje sa putanje ili konfuziju/…/ modifikaciju vremena…“

Ne iznenađuje što je prethodno ovaj patent bio zapečaćen i označen kao strogo poverljiv naređenjem Vlade. Jedva godinu dana nakon što su E-sistemi otkupili APTI tehnologiju za rat vremenom, E-sisteme je kupio Raytheon, četvrti po veličini saugovornik američke vojske. Kroz ove operacije obrtanja novca, Raytheon je postao najveća firma na svetu u „odbrambenoj tehnologiji“. U međuvremenu, ARCO, koji je APTI prodao E-sistemima, sam je bio kupljen od strane BP-AMO- CO naftnog konzorcijuma, time se integrišući u najveću naftnu kompaniju na svetu (VR).

Raytheon sada, kroz svoju kompaniju E-sistemi, poseduje patente za razvijanje postrojenja HAARP vremenskog rata u Gakoni, Aljasci. Raytheon je takođe uključen i u druge oblasti istraživanja vremenskih prilika u vojne svrhe, uključujući i aktivnosti njegove potkompanije na Antarktiku – Raytheon Polar Services.

„Posedovanje vremena“ – kretanje ka finalnoj sceni

Najavljeno ja da će se HAARP antene i predajnici graditi u nekoliko različitih faza (http://www.haarp.alaska.edu/ haarp/phases.html):

razvojni prototip DP – Developmental Prototype (DP) (http://www.haarp.alaska. edu/haarp/dp.html);

pun DP – Filled DP (FDP);

ograničen IRI – Limited IRI (LIRI);

puni ili finalni IRI – Full size or final IRI (FIRI) http://www.haarp.alaska. edu/haarp/fdp.html.

Za vreme Klintonove administracije tzv. Pun DP-sistem, sastavljen od niza od četrdeset osam aktivnih antena sa povezanim bežičnim odašiljačima – bio je instaliran i kompletiran na HAARP postrojenju 1994. (vidi tačku 1 ispod); pod inicijalnim razvojnim prototipom (DP) samo je osamnaest od četrdeset osam odašiljača bilo povezano. Bernar Istlund je u intervjuu iz 1997. rekao da će ovaj spektar antena u svojoj finalnoj fazi biti najveći grejač jonosfere koji je ikada bio sagrađen. Ipak, prema Istlundu, ovaj sistem od četrdeset osam antena nije dovoljno snažan (1997.) da sve njegove ideje iz patenta ostvari. „Ipak, blizu su ostvarenja, to je veoma moćan uređaj, naročito ako budu stigli do proširene faze.“ Proširena, finalna faza, prema Istlundovoj viziji, ostvariće maksimalni kapacitet da manipuliše vremenskim šablonima na planeti, sada je i postignuta. Pod Bušovom administracijom, glavni partner firme Raytheon, koji poseduje patente, u konstrukciji i razvojnoj fazi spektra HAARP antena, jeste British Aero- space Systems (BAES), koji je bio uključen i u početnu instalaciju antena početkom devedesetih godina. Ugovor vredan više miliona dolara je garantovan od strane Kancelarije za pomorska istraživanja, sa BAES -om 2003. godine ,kroz potkompaniju BAE Systems Advanced Technologies Inc. Ugovor je potpisan tek dva meseca pre anglo-američke invazije na Irak. Koristeći tehnologiju Raytheon-a, BAES je trebalo da razvije IRI – instrument HAARP-a za istraživanje jonosfere do njegovih punih kapaciteta (gorepomenuti OMPM).

Aprila 2003. godine, BAE Systems Advanced Technologies ustupaju proizvodnju i instalaciju antena korporaciji Phazar (http://www.phazar.com/), korporaciji koja je specijalizovana za napredne bežične antene za vojne potrebe. (Phazar poseduje korporaciju za proizvodnju antena, http ://www. antennaproducts.com, u Teksasu). Phazar je dobio zadatak i da proizvede i instalira sto trideset dve ukrštene dipolne antene za HAARP postrojenje. (http://www.antennaproducts.com/News%20Release%2004-18-03.pdf). Aprila 2004, samo godinu dana kasnije, bila je pokrenuta finalna faza ekspanzije HAARP postrojenja (Ministarstvo odbrane, 19.4.2004). Ova faza sastojala se od opremanja svih sto osamdeset antena sa visokofrekventnim odašiljačima. BAE Systems Advanced Technologies bili su nagrađeni još jednim lukrativnim ugovorom, ovoga puta na 35 miliona dolara. Jula 2004. Phazar je isporučio instalirao sto trideset dve ukrštene dipoln antene, uključujući i strukture za podršku antenama, kao i sistem nadgledanje sa zemlje u HAARP postrojenju, povećavajući broj antena sa četrdeset osam na sto osamdeset.

U međuvremenu, BAE Systems Advanced Tec hnologies sklopili su ugovor sa firmom koja se bavi odbrambenom elektronikom i čije je sedište u Džerziju – DRS Technologes Inc. Ugovor je bio „težak“ 11,5 milion dolara, i podrazumevao je proizvodnju i ugradnju visokofrekventnih radio-odašiljača za sistem HAARP antena. Dalje se u tom ugovoru navodi da je DRS u obavezi da proizvede i instalira „više od šezdeset modela D616G 10-kilovata dualnih odašiljača“, koji će se ko ristiti sa antenama iz HAARP sistem; (iz kompanijskih izjava ne može se jasno utvrditi da li bi svih sto osamdeset antena trebalo da bude opremljeno sa po jednim odašiljačem, što bi dovelo do potpunog opremanja IRI sistema).

Testiranje HAARP opreme (2003-2004.)

Vredno je pomena da je proširenje (od 2003. do 2004.) zahtevano u delu ugovora postignutog između BAE Systems Advanced Technologies i njegovih različitih sagovornika rutinsko testiranje instalirane opreme za vremenski rat. Međufaza FIRI (videti gore) bila je da operiše od 2004. nakon što je kompletiran sistem od sto osamdeset antena u ugovoru Phazar -a, dok se još čekalo na preostale viokofrekventne odašiljače.

Po ovom pitanju, mogli smo videti izveštaj koji je objavio ruski parlament, Duma, 2002. godine, gde se navodi da je američka vojska planirala da testira tehnike modifikacije vremenskih uslova na teritoriji Aljaske, kao i na dva druga mesta: „Odbori su izvestili da su SAD planirale da testiraju tri postrojenja ove vrste. Jedno od njih locirano je na vojnoj oblasti za testiranje u Aljasci i testiranja u punom opsegu treba da počnu početkom 2003. Drugo je na Grenlandu, a treće u Norveškoj. Kada ova postrojenja budu lansirana u svemir iz Norveške, Aljaske i Grenlanda, biće stvorena zatvorena kontura sa zaista fantastičnim potencijalom za uticaj na Zemlju.

Američki planovi da se sprovede veliki poduhvat naučnog eksperimenta pod programom HAARP koje globalno društvo neće moći kontrolisati, stvoriće oružje sposobno da prekine linije radio-komunikacije, opreme instalirane na svemirskim brodovima i raketama, izazove ozbiljna oštećenja na električnim mrežama i naftnim i gasnim cevovodima, i imaće negativan uticaj na mentalno zdravlje ljudi u čitavim regionima“ (prenela novinska agencija Interfaks, 8.8.2002). Bilo da je ovaj izveštaj ruske Dume o testovima „koji počinju 2003.“ tačan ili ne, sa američkom administracijom treba se suočiti na svim nivoima, političkim i diplomatskim, nacionalnim i internacionalnim, na sednicama UN-a i američkog Kongresa, treba da to učini i međunarodna naučna zajednica, ekolozi, antiratni pokreti… Budućnost čovečanstva je u opasnosti zbog korišćenja tehnika modifikovanja vremenskih uslova. Štaviše, da bi se povela efikasna kampanja, neophodno je preduzeti potkrepljivanje naučne istrage o neobičnim vremenskim pojavama uočenim u poslednjih nekoliko godina (a naročito od početka 2003). Ova istraga bi trebalo da bude dalekosežna, sa prikupljanjem relevantnih podataka, otkrivajući vezu između specifične vremenske pojave na primećenu aktivnost antena sa Aljaske, kao i sa dve druge oblasti, itd. Faza FIRI, opisana kao „maksimalne veličine od 180 antena poređanih u 15×12 redova“, po rasporedu je trebalo da bude završena sredinom 2006. (pod pretpostavkom da su postavljeni preostali dualni odašiljači) i u tom trenutku bi HAARP dostigao svoj puni kapacitet, što tačnije znači da će imati sposobnost da za vojne svrhe selektivno menja vremenske šablone bilo gde u svetu.

Ratovanje vremenskim prilikama protiv „Neposlušnih država“

Neobične klimatske promene u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi su opširno dokumentovane. Međutim, ono što su mediji propustili da naznače jeste broj neobičnih i dramatičnih klimatskih promena koje su se dogodile prethodnih godina u zemljama koje su označene kao potencijalne mete od strane administracije u Vašingtonu, a u skladu sa njenom doktrinom preventivnog rata.

Obrasci vremenskih prilika u Severnoj Koreji, na primer, od sredine devedesetih su obeleženi serijom suša koje prate poplave, što za rezultat ima uništenje celokupnog poljoprivrednog sistema. Na Kubi, obrazac je veoma sličan pomenutom u Severnoj Koreji (vidi tabelu 3). U Iraku, Iranu i Siriji razorna suša dogodila se 1999. U Avganistanu četiri sušne godine prethodile su invaziji američkih snaga 2001, dovodeći pritom do potpunog uništenja ruralne privrede i masovne gladi. Iako ne postoje dokazi da su ove vremenske pojave rezultat klimatskog rata, Phillips Geophysics Lab, koja je partner na HAARP projektu, nudi kurs vojnom osoblju u vojnoj bazi Hanscom u Merilendu pod nazivom „Tehnike modifikacije vremenskih prilika“. Kurs eksplicitno predviđa nacrt za pokretanje oluja, uragana i sl. za vojnu upotrebu. Manipulacija vremenskim prilikama predstavlja vrhunsko oružje u preventivnom ratu. Može biti upereno protiv neprijatelja, ali i protiv „prijateljskih zemalja“, bez njihovog znanja. Rat vremenskim uslovima predstavlja tajni oblik preventivnog rata. Manipulisanje klimatskim prilikama može biti korišćeno da se destabilizuje ekonomija neprijatelja, ekosistem ili poljoprivreda (npr. Severna Koreja ili Kuba). Nepotrebno je reći da može da izazove haos na finansijskim i robnim tržištima, i potencijalno se može koristiti kao instrument „povlašćene trgovine“ zarad sticanja finansijske koristi. Ima sposobnost destabilizacije institucija jedne zemlje. Istovremeno, poremećaj u poljoprivredi stvara veću zavisnost od pomoći u hrani i uvoza žita iz SAD i drugih zapadnih zemalja. Bušova administracija je izjavila da zadržava pravo da preventivno napadne ove zemlje, sa ciljem da se osigura bezbednost SAD.

Vašington je pretio nekolicini zemalja, uključujući Kinu i Rusiju, preventivnim nuklearnim udarima. Može se pretpostaviti da ciljanje ovih nepokornih država postoji i kada je u pitanju i upotreba tehnika modifikacije vremen- skih prilika.

Iako ne postoje dokazi o upotrebi ovakve vrste rata protiv tzv. „otpadničkih država“, smernice politike „tehnike intervencija pomoću vremenskih prilika“ su uspostavljene i tehnologija je u potpunosti operativna.

Neobični klimatski logađaji – Severna Koreja, Kuba, Avganistan i Irak

Severna Koreja

Ponavljanje poplava u suša, često u istoj godini, pogađa Severnu Koreju od 1995; prema podacima Pjongjanga, 220.000 ljudi je umrlo od gladi koja je nastupila. Prema podacima SAD broj umrlih od gladi se procenjuje na 2 miliona. Prva velika poplava se dogodila 1995. Bilo je poplava i suša i 1999 god. Ozbiljna nestašica vode koja je nastupila posle suše 1999 dovela je do uništenja useva. „Temperatura vode u pirinčanim poljima ide i preko 40 stepeni i stabljike pirinča dobijene od mladica propadaju. Posebno godine 2001, došlo je do velike suše gde je procenat padavina bio na samo 10% od normalnog nivoa, koja je služila da se naruše poljoprivredni usevi. A onda nekoliko meseci kasnije, u oktobru, došlo je do obilnih poplava koje su dovele do daljnjeg uništenja žetve pirinča i krize u distribuciji hrane. Zvaničnici u Kangvon provinciji – oblasti koja već trpi nestašice hrane – kažu da je uticaj jakih kiša i poplava poražavajući. Normalna količina padavina za oktobar treba da bude oko 20 mm. Ali u najgore pogođenim područjima 400 mm kiše je palo u samo 12 sati. ‘To su bile najgore poplave od kada je počela da se vodi evidencija od 1910’, izjavio je Kim Song Hvan, šef vladinog komiteta za sanaciju poplava u regionu“.

Kuba

Nekoliko godina Kuba je bila pogođena periodičnim sušama; 1991, količina padavina u istočnoj Kubi je bila na najnižem nivou još od 1941. „Tim Ujedinjenih nacija je procenio da je 539.000 ljudi, od toga 280.000 farmera, direktno pogođeno smanjenom dostupnosti hrane ili smanjenjem prihoda zbog gubitaka u proizvodnji. Neke od zabeleženih pojava su: glad u pojedinim delovima zemlje, gubitak i do 14% prinosa šećerne repe koja je posađena lani i smanjenje prinosa prolećne setve, količina kiše nije bila dovoljna da bi seme proklijalo (što će smanjiti prinos za sledeću godinu); gubici do 42 % u pojedinim kulturama kao što su: korenasto povrće, pasulj, banana, i pirinač u pet istočnih provincija; smanjenje stočnog fonda, živine i gubici u proizvodnji jaja.“ Godine 2003. razarajuća suša je pogodila zapadni deo Kube.

Godine 2004, u periodu maj-juni, zemlja je bila pogođena najgorom sušom u istoriji.

„Teška suša koja je pogodila istočni deo Kube erodirala je 40% obradivog zemljišta, izgladnela hiljade grla stoke i približno 4 miliona ljudi dovela u situaciju da bukvalno broje svaku kap vode za piće“. Suša je opisana kao najgora u poslednjih četrdeset godina. „Suša je smanjila nivo podzemnih voda za otprilike 10 stopa (3 metra) u poslednjih deset godina, isušujući pritom 5.000 bunara u provinciji“, izjavio je geolog Leandro Bermudez, potpredsednik kubanskog Nacionalnog instituta za vodoprivredna istraživanja.

Gradovi ostaju bez vode. Prema pisanju časopisa Indipendent, „Suša je bacila Kubu na kolena“.

Nezapaženo od strane svetske javnosti, najduži sušni period u prethodnih nekoliko decenija je bacio je veći deo Kube na kolena. Da li je to kriza koja će konačno uništiti Fidelovu revoluciju? „Širom centralne i istočne Kube, svi, od poljoprivrednika do vladinih zvaničnika, pokušavaju da se izbore sa sušom koja je počela pre deset godina, a intenzivirala se u poslednje dve godine. U Holginu je više od 12.500 grla stoke uginulo, samo u 2004. godini, dok je proizvodnja mleka opala 20%. Cene pasulja, žitarica i drugih namirnica su u privatnim marketima podivljale.“ Suša je izazvala gubitke u milionima dolara, a zvaničnici troše još više miliona kako bi kopali nove bunare, gradili cevovode i druge mere koje bi mogle olakšati krizu – što su sve ogromne sume za osiromašenu državu koja se bori sa teškim ekonomskim vremenima i sa Sjedinjenim Državama. Takođe su preduzeli mere i premeštanja stoke na plodnije tle, a rade i na cevovodu od trideset dve milje kojim bi trebalo da povežu grad Holgin sa najvećom kubanskom rekom Kauto. Cevovod koji košta pet miliona dolara mogao bi biti kompletiran sledećeg meseca, pisalo je u Chicago Tribune, 29. jula 2004. Ovaj izveštaj je bio objavljen neposredno pre nego što su kubansku obalu pogodili uragani, što je bilo praćeno jakim kišama.

Avganistan i bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji

Najgora suša u istoriji Avganistana dogodila se u tri uzastopne godine koje su prethodile invaziji koju je predvodila Amerika, od 1999. do 2001. Poljoprivredni oporavak 1990-ih godina sa početka avganistansko-sovjetskog rata bio je zaustavljen.

U osvit Amerikom predvođene invazije 2001. godine, Sjedinjene Države su snabdele Avganistan genetski modifikovanim žitom i prigodnim vrstama đubriva, koje bi se koristilo sa GM žitom, za koje je rečeno da je visokootporno na sušu. Međutim, donacija GM žita je takođe dovela i do destabilizacije male seoske ekonomije jer ove genetski modifikovane vrste nisu mogle da se reprodukuju lokalno. Godine 2002. došlo je do gladi koja je bukvalno pokosila zemlju, dok su o tome mediji jako oskudno izveštavali. Slični, iako manje ozbiljni uslovi, prevagnuli su i u bivšim sovjetskim republikama: Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu. „Kao i Avganistan, i Tadžikistan je imao svoju infrastrukturu koja je bila uništena produženim građanskim ratom sa muslimanskim fundamentalistima. Otada, najgora suša u regionu u prethodne 74 godine je uništila useve u većem delu zemlje, ostavljajući gotovo 6,2 miliona ljudi ranjive pred pretnjom gladi i bolesti, sa cifre od 3 miliona prethodne godine. Jedini deo ekonomije koji je ostao netaknut jeste trgovina drogom. Tadžikistan je tranzitna ruta za 65 do 85% heroina krijumčarenog iz Avganistana, najvećeg svetskog proizvođača.“

Izazvani najnižim stepenom padavina (2001) koji se pamti, ogromne površine Irana, Uzbekistana, Pakistana i Tadžikistana pretvorene su u pustinju. Čini se da kriza ispunjava alarmantna predviđanja o klimatskim promenama, sugerišući da će se države duž starog Puta svile suočiti sa strmim porastom temperature više nego u bilo kom drugom regionu na planeti. Do kraja veka, biće za 5 stepeni Celzijusa toplije, što će značiti da živa u termometru redovno biti iznad 40 stepeni. Studija koju je objavio Centar za istraživanja klimatskih promena Tindal na univerzitetu East Anglia, predviđa da će se azijske zemlje, od Kazahstana do Saudijske Arabije, zagrejati dva puta brže nego druge. „Nekoliko država“ navodi se u izveštaju, „uključujući i Uzbekistan, Tadžikistan,Avganistan i Iran – na ru-bu su gladi.“

U Tadžikistanu su Ujedinjene nacije apelovale da se izbegne katastrofa. „Potrebna je hitna pomoć ili će doći do ogromne gladi“, rekao je Metju Kahan, koordinator humanitarne pomoći UN-a, obraćajući se iz glavnog grada Tadžikistana. „U zemlji je palo najmanje kiše u odnosu na poslednjih sedamdeset pet godina. Porodice koje su prošle godine preživele tako što su prodavale svoje krave i piliće, sada više nemaju način da izdrže. Neka domaćinstva prodavala su i staklo iz prozora i drvene grede iz krovova samo da bi prikupila novac za hranu.“

Irak

Godine 1999. Irak je prošao kroz najgoru sušu veka, čija je posledica bila još veća zavisnost od uvezenog žita u programu „nafta za hranu“. Došlo je do pada od gotovo 70 % u žetvi pšenice, ječma i drugih žitarica, što je poslužilo da se dodatno oslabi privredu, koja je već bila osakaćena ekonomskim sankcijama i rutinskim bombardovanjima savezničkih letelica iznad zone zabrane letova. Slična, iako manje ozbiljna situacija, dogodila se i u Siriji i u Iranu, obeležena značajnim padom poljoprivredne proizvodnje.

Prevod – Katarina Buntić-Marković

Izvor: Geopolitika, Svetinje Braničeva