Imperijska geopolitika terorizma

Italijanski analitičar Umberto Paskali je za makedonsku televiziju dao intervju u kome objašnjava svoje viđenje teorrističkog napada u Parizu, a transkript intervjua objavio je portal Global Research. Paskali tvrdi da do napada nije slučajno došlo samo tri dana pošto je Francuska minirala sve napore Obamine administracije da Evropu – u skladu sa preporukom Zbignjeva Bžežinskog – uvuče u sukob sa Rusijom, što bi za evropske narode značilo samo rat i bedu, a toga postaju sve svesniji u Parizu, ali i Berlinu i Rimu. Naime, istog dana je nemački list Bild am Sonntag objavio sličan tekst, a Romano Prodi takođe traži ukidanje sankcija, „koje su potpuno nefunkcionelne i samo uzrokuju štetu evropskoj, posebno italijanskoj ekonomiji“. Italijanski analitičar za Balkan tvrdi da se „najzad budi i stiče nezavisnost, koja je godinama žrtvovana u suludom britanskom geopolitičkom eksperimentu“ i poručuje da se „ne treba plašiti požara koji se vide iz delova raspadajućeg carstva, jer su ove ubilačke akcije poslednji očajnički potezi Volstrita i Londona u pokušaju da očuvaju globalnu hegemoniju“.

U Francuskoj se pred našim očima odvijala dosad neviđena drama. Pošto su u redakciji časopisa Charlie Hebdo teroristi ubili 12 ljudi, novi teroristički napadi potresaju Francusku. Mediji iznose podatke da su ubice već nekoliko godina sumnjivi američkim i britanskim službama, koje ih imaju u bankama podataka. Dakle, bili su dobro poznati i Francuzima. Snimak na kome terorista ubija policajca ispred zgrade u kojoj je Charlie Hebdo uplašila je stanovništvo i stvara se klima poput nekakvog „evropskog 11. septembra“. Šta se događa?

— Naravno da nema sumnje da smo usred terorističkog delovanja. Stvarna teroristička operacija ima dva aspekta. Prvi, ljudi su ubijeni. Drugi cilj, a što je najvažnije, vidi se njihova visoka sposobnost da ciljano terorišu stanovništvo. Terorističke akcije imaju taktiku, neki je zovu i vojnom taktikom, gde je potrebno da se odabere što veća grupa što više neposrednih žrtava. Ovime se teroriše stanovništvo i ucenjuje vođstvo zemlje. Poruka vladi je: vi niste sposobni da odbranite svoje ljude, mi smo pobedili i sad ćete morati da prihvatite naše uslove.

Teroristički čin koji ne dopire do javnosti i ne pogodi nikog nije ostvario svrhu. Njegova je svrha da terorše svakog, terorisati sve nas. Treba biti svestan toga, ne gubiti glavu, ostati hladan i shvatiti šta se zapravo događa i kome to treba. Naravno, tu je jasan elemenat straha i pitanje: kako se to moglo dogoditi? Kako se to moglo dogoditi u centru Pariza od terorista koji su bili dobro poznati francuskoj, američkoj i britanskoj obaveštajnoj službi? Šta će biti sledeće? U vojnim udžbenicima se ovo naziva „maglom rata“, koja ima tu prednost da napad može da isprovocira histerične reakcije.

Kažete da je cilj i svrha svega da „teroriše stanovništvo i ucenjuje vladu“?

— Na to pitanje se mora odgovoriti sada. Francuska ima veliku muslimansku populaciju, koja je bila uključena u vojne napade u arapskim zemaljama i drugim područjima. Tokom predsedavanja Nikolasa Sarkozija provodila se jaka domaća politika represije, posebno na periferijama francuskih gradova naseljenih Arapima. Tu su i mere protiv islamskog vela itd. Pa ipak, ništa se ne može porediti sa ovim. Tu je i IDIL, krovna teroristička organizacija, koju su stvorile zapadne obaveštajne službe, gde su muškarci obučavani i finansirani da unište Siriju, Libiju, Irak, Jemen itd. Sada je ta fantomska IDIL napala Francusku i Evropu. Gledajte, ubice i napadači na Charlie Hebdo su očito bili dobro obučeni ljudi u vojnom smislu. Imali su i dobe obaveštajne podatke. Bili su obučeni u uniforme vojnih specijalaca, a ne kao teroristi IDIL ili bombaši samoubice. Oni su bili maskirani, što inače ne čine fundamentalisti. Govorili su francuski i nisu uništili „bogohulni materijal“, koga je navodno trebalo da unište i što se uvek javlja kao modus operandi kod IDIL. Ako ćemo verovati prvim izveštajima o njihovom identitetu, oni su bili francuski državljani, bili su dobro poznati bezbednosnim službama Francuske i njihove podatke i profile su u posebnoj listi imale američke i britanske službe. Uprkos njihovoj vojnoj obuci, oni su delovali kao da uvežbavaju nekakvu filmsku scenu. Napravili su predstavu vičući: „Recite ljudima da smo Al kaida iz Jemena!“ Oni su se kretali presporo. Kao da su hteli da ih što bolje vide ili da budu ubijeni.

Zašto?

— Morate se zapitati šta je učinila Francuska da zasluži takvu „kaznu“? To ne može biti nikava sitna taktika. Pa najveća promene u strategiji francuske vlade je izjava Olanda o potrebi da se stane na kraj sankcijama protiv Rusije i da se otvori nova era saradnje između Evrope i Rusije. Četvrtog januara, tri dana pre ubojstva, Oland je dao do tada neviđeni dvosatni intervju za radio France Inter i izjavio: „Sankcije moraju da prestanu“. On je izjavio: „Ako Rusija bude u krizi, to ne mora nužno biti dobro za Evropu. Nisam za politiku ostvarivanja ciljeva čineći ono što je još gore i mislim da se sankcije moraju zaustaviti… Putin ne želi da pripoji istočnu Ukrajinu. On mi je to rekao. On samo ne želi da Ukrajina uđe u NATO“.

Za nekoliko dana bi trebalo da se održi sastanak na kome bi se mogla rešiti ukrajinska kriza i da se stane ukraj veštačkoj podeli između Evrope i Rusije. Samit bi trebalo da se održi 15. jnauara u Kazahstanu, gde bi trebalo da budu ukrajinski predsednik Porošenko i Vladimir Putin, zajedno sa Olandom i nemačkom kanacelarkom Angelom Merkel. Oland je rekao da je posebno optimističan i da će dogovor biti postignut. „Otići ću u Astanu 15. januara pod jednim uslovom, a to je da se postigne napredak… I ja mislim da će napretka biti“, izjavio je Oland.

Francuska i lično Oland su preuzeli inicijativu da se organizuje samit za zbližavanje Evrope i Rusije…

— Tačno. Ne teba naglašavati koliko je važna ova promena u vezi sa francuskom inicijativom. Oland je već ranije samoinicijativno posetio Putina, i to u privatnoj nenajavljenoj poseti, kad se vraćao iz Kazahstana. Oland, koji je bio jedan od najbližih saveznika liberalne imperijalističke politike Obama/Bžežinski, odjednom je učinio radikalan zaokret. Njegova stranka je postala gotovo nevažna. Njegov kredibilitet je pao na 12 odsto, dok Francuzi traže bilo kakvu alternativu bedi i ratu, a to bi mogla da bude Marin le Pen, koja otvoreno hvali Putina. Ukrajinska kriza, sa državnim udarom koga je sponzorisao Vašington, pokušaj da se postave NATO baze na Krimu, zatim divlji pritisci na evropske čelnike da idu protiv soopstvenih ekonomskih i strateških interesa doveli su do eskalacije i moguće pretnje stvarnim ratom protiv Rusije. Sve je to dovelo do toga da je Francuska minirala taj suludi plan. U finansijskim centrima na Volstritu i u Londonu ova ratna strategija nije ništa drugo nego poslednja šansa za opstanak. Zadnja opcija za taj pljačkaški sistem. Dakle, tri dana kasnije izvršen je napad u Francuskoj, koja je suočena sa scenarijem građanskog rata.

Šta će se sada dogoditi?

— Sad se rat vodi na teritoriji Francuske. Element zbunjenosti i histerije glavna je odlika ove strategije. Ali temeljni interesi Francuske i Evrope se neće promeniti. Stratezi destabilizacije mogu da ponude samo bedu i rat. Dakle, uveren sam da ovaj blickrig neće uspeti. To, naravno, zavisi od toga što će učiniti ostatak Evrope, posebno Nemačka i Italija. Pošto je Francuska zauzela stav, iz Nemačke stižu slične poruke, a Bild am Sonntag 4. januara piše: „Oni koji bi da destabilizuju Rusiju – ekonomski i politički – slede potpuno različite interese od naših. To nije u interesu ni Nemačke ni Evrope. Želimo da pomognemo u rešavanju sukoba u Ukrajini, a ne da Rusiju bacimo na kolena. Nikad nam nije bio cilj da guramo Rusiju u politički i ekonomski haos. Ko to želi za sve nas u Evropi predstavlja veliku opasnost“.

Kako vidite situaciju na Balkanu i u Makedoniji u ovom kontekstu? Šta znači ovo grupisanje za Makedoniju?

— Pre svega, čelnici vlada moraju imati na umu da je cilj ove operacije bilo sejanje panike i paralisanje javnosti. Odgovorni ljudi moraju da učine sve i donose prave odluke, ali i da razumeju da ovaj napad nije bio demonstracija moći. To je bio znak očaja i slabosti. Pretili su da imaju celu Evropu, a najverovatnije je Evropa za njih već izgubljena ili, bolje rečeno, na putu je ka novoj nezavisnosti. Vi ste srećni u Makedoniji jer imate državnika poput Nikole Gruevskog. On bi mogao da provede politiku poput De Gola – 360 stepeni u svim smerovima. Makedonija ima ulogu mnogo veću od veličine zemlje, ona je sada veliki udeo u regionalnoj igri na Balkanu i šire.

Ustvari, vreme je opasno, ali je opasno jer smo na ivici istorijske prekretnice i stvaranja novog pravednijeg sistema međunarodnih odnosa i ekonomskog napreka. To vredi posebno na Balkanu.

Zašto na Balkanu?

— Jer je ovaj prostor već i de facto osvojio priličan deo nezavisnosti. Zapravo, balkanizacijom je došlo do inverzije procesa porobljavanja, koga je nametnulo Britansko carstvo. Ova strašna reč balkanizacija najekstremnija je verzija taktike divide et impera. Pogledajte šta su učinili na Balkanu. Imali ste Tursku u sukobu sa Grčkom, koja je u sukobu sa Makedonijom, a Makedonija u sukobu sa Albanijom. Srbija protiv Hrvatske, Bosna je podeljena. Kosovo je NATO pretvorio u svoj protektorat. Bugarska i Rumunija… Turska je, sa jedne strane, trebalo da bude protiv Rusije, u ratu sa Sirijom itd.

Sada će se početi da se događa suprotno. Narodi koji su bili prisiljeni da učestvuju u ovom geopolitičkom eksperimentu, koga su izmislili ludi britanski naučnici, pobeđuju manipulaciju i balkanizaciju.

Turska je sad pronašla zajednički jezik i interes sa Rusijom. Mađarska se pobunila protiv velikih banaka. Grčka je blizu da izabere Aleksisa Ciprasa za premijera koji će stati na kraj bedi i ratu. Menja se dinamika u odnosima u Turskoj i Makedoniji, zemljama zamorčićima ove imperijalističke strategije. Balkan postaje područje velikog razvoja. Kina i Rusija, zemlje koje su same prevladale ovaj geopolitički trik, sad se bore za sve ostale, posebno stvarajući konkretnu saradnju i savez sa zemljama Balkana. Veliki infrastrukturni projekti o kojima je govorila Evropa nikad nisu pokrenuti, a sad počinju kineska ulaganja. Reka razvoja, mira i pomirenja će teći iz Turske u Grčku, Makedoniju, Srbiju. Brzi i supermoderan transportni projekat, koji se vidi na primeru pruge Budimpešta-Beograd, ide dalje u Austriju i severnu Evropu. Gasovod iz Rusije u Tursku i dalje je bezbedniji nego ikad.

Ne želim da budem ciničan, ali je gotovo razumljiva ubilačka reakcija onih koji su se po pravilu koristili ovim regionom. Oni gube ovu veliku igru.

Ali opasnost od terorizma?

— Predložio sam pre nekog vremena da u sporu između Grčke i Makedonije posreduje Vladimir Putin. Možete li zamisliti prednost čvrstih odnosa sa zemljama poput Kine i Rusije na obostranu korist njih i balkanskih zemalja. Kina želi da se pojednostave ekonomska ulaganja, a, ako krenete da rešavate ekonomske i strateške probleme, onda će pitanje terorizma postati kudikamo lakše za suočavanje s njim. Antiteroristički savez sa Evroazijskom ekonomskom unijom i saradnja zemalja sa zajedničkim ciljem pogodiće prave centre terorizma. Može se stati ukraj tom krvavom, modernom i neslužbenom načinu ratovanja. Makedonija je u dobroj poziciji da drugim zemaljma ponudi osnivanje antiterorističkog saveza. Velika stvar je da sačuvamo hladnu glavu. Nemojte biti impresionirani krvavim požarima u delovima carstva koje se urušava. Hirurški i precizno odsecite terorističke pipke.

Izvor: Global Research, Novi Standard