Kraj američke hegemonije i ulazak u multipleks svet

Domaći kritičari u Americi krive slabost Obamine spoljne politike za rusko pripajanje Krima. Republikanski senator Džon Mekejn nazvao je Obamu „najnaivnijim predsednikom Amerike u istoriji, “ ali van toga, brzo nastaje drugačija percepcija, koja posmatra Ukrajinu ne toliko kao neuspeh Obamine spoljne politike, već kao znak opšteg opadanja SAD. Maliha Lodi, bivša pakistanska ambasadorka u SAD, navodi: „Ovakva kritika Obame pokazuje veliko i namerno nepoznavanje granica američke moći u promenjenom međunarodnom okruženju, gde nijedna država nije sama u stanju da postigne rezultate ili da nadvlada drugu, čak i ako koristi ogromnu silu. “

U svom obraćanju o stanju nacije u januaru 2012.godine, američki predsednik Barak Obama je izjavio da „svako ko kaže da je Amerika u opadanju ili da je naš uticaj oslabio ne zna šta priča.“ Ali izveštaj, Nacionalnog obaveštajnog saveta iz decembra 2012. je potvrdio da , iako će Amerika ostati „prva među jednakima, uz brzi rast drugih zemalja … era američke dominacije u međunarodnoj politici koja je počela 1945.se brzo bliži kraju“.  Ukrajina nudi nove dokaze o tome .

Sile u usponu

Izveštaj ekonomskog Programa za međunarodno upoređivanje, koje podržava Svetska banka-  da će Kina prestići SAD, a da Indija postaje treća ekonomska sila do kraja ove godine – šalje istu poruku. To znači da po prvi put od Drugog svetskog rata, vodeća vojna sila nije najveća globalna ekonomija.

Možda najvažnija lekcija Ukrajine je da SAD više ne mogu da privuku zemlje rastuće moći da podrže njenu stratešku viziju i pristup. U svojoj uticajnoj knjizi 2010, Liberalni  Levijatan , američki politički naučnik Džon Ajkenberi tvrdi da će, bez obzira da li je Amerika u opadanju ili ne, liberalni svetski poredak koji je stvorila i kojimje dominirala od Drugog svetskog rata opstati, i možda čak i prihvatiti svoje glavne izazivače uključujući i Kinu. Kako je rekao, „Uspon ne-zapadnih sila i rast ekonomske i bezbednosne međuzavisnosti stvaraju nove izbore i pritiske na liberalni međunarodni poredak. “

Ali Ukrajina pokazuje granice ovog argumenta. Ne samo da je Rusija pružila  frontalni izazov za SAD i NATO, već i ostatak zemalja BRIKS  (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) se uzdržao prilikom glasanja o rezoluciji Generalne skupštine UN o odbijanju krimskog referenduma.  Rusija to smatra pobedom.

Poruka je jasna i jednostavna. Samo zato što su ove sile u usponu imale koristi od međunarodnog poretka kojim je dominirala Amerika,  ne znači da će ga ostaviti netaknutim i pratiti vođstvo Vašingtona.

Početni nagoveštaji sugerišu da nova vlada Narendre Modija u Indiji može slediti samopouzdaniju spoljnu politiku u istom pravcu.

Važno pitanje jeste – što dolazi posle unipolarnog  vremena? Uobičajeni odgovor je da ulazimo u multipolarni svet. Neki predviđaju bipolarni poredak. Ali poredak sveta u nastajanju verovatno neće biti ni bipolarni ni multipolarni, već multipleks svetski poredak.

Multipleks svet podrazumeva svet više velikih i regionalnih sila vezanih zajedno u složenim oblicima međuzavisnosti. On se takođe može uporediti sa multipleks bioskopom u kome se mogu videti različite predstave, reditelji i glumci pod jednim krovom.

U multipleks svetu, SAD će ostati glavna sila u svetskim poslovima, ali neće imati mogućnost da oblikuju svetski poredak na osnovu sopstvenih interesa i zamisli. Kao rezultat toga, SAD će biti jedno od brojnih sidara, koje uključuju nove sile, regionalne sile, i koncert starih i novih sila koje oblikuju novi svetski poredak.

Hoće multipleks svet biti manje stabilan od unipolarnog? Niko ne može da predvidi budućnost. Ekonomist magazin oplakuje gubitak američke vlasti kao „pad mogućnosti odvraćanja“, implicirajući da će to ohrabriti američke neprijatelje i demoralisati saveznike. Ali Amerika je imala mnogo neprijatelja i globalno odvraćanje predvođeno Amerikom nije uspelo da spreči rast moćnih neprijatelja.

Istovremeno, važno je da se ne odbace novi načini za obezbeđivanje stabilnosti koji su na raspolaganju i Americi i silama u usponu.

Globalna međuzavisnost

Jedna ključna razlika između multipolarnog sveta 19. veka, i multipleks sveta budućnosti je ogroman rast globalne međuzavisnosti. Evropska međuzavisnost u 19. veku je uglavnom bila zasnovana na trgovini, ali ju je ugrozila konkurentska potraga za stranim kolonijama glavnih evropskih naroda. Današnja globalna međuzavisnost je i šira i dublja, i ona pokriva samo trgovinu, već i finansije, proizvodnju i mrežu globalnih ekonomskih aranžmana koji nisu tada postojali.

Stabilnost multipleksa će zahtevati nove oblike međunarodne saradnje u kojoj je važnije zajedničko  rukovođenje nego monopol jedne nacije. Ovo će zahtevati značajnu reformu globalnih institucija i snaženje više institucija poput G20. Takođe, od ključnog značaja će biti regionalni mehanizmi za mir i stabilnost.

Da bi očuvali stabilnost i svoj uticaj , SAD bi trebalo da dele vlast. General Martin Dempsi , predsednik Združenog generalštaba, SAD rekao je u nedavnom intervjuu da će u promenljivom međunarodnom strateškom okruženju, SAD moći da sve „teže artikulišu pravilno korišćenje vojne sile „, i moraće da se oslanjaju manje na direktnu vojnu akciju, a više na“ izgradnju kapaciteta i partnerstava, i snaženje drugih aktera.“ Ova izjava je u skladu sa početkom multipleks sveta.

Izvor: Evroazija.info