Aleksandar MezjajevСавет Безбедности УН је 5. маја 2014. саслушао главне борце против међународних злочина – Теодора Мерона, председника два кривична трибунала (Међународног трибунала за бившу Југославију – МТБЈ и Резидуалног механизма међународних кривичних трибунала – РММКТ), као и двојицу тужилаца (из МТБЈ и Међународног трибунала за Руанду) – Сержа Брамерца и Д. Џалоу.

Као и увек, представљање ових извештаја није представљало само информисање чланова СБ УН о делатности тих институција, него је то био и ритуал протурања лажи и дезинформација у јавност.

Као прво, извештаји Мерона већ одавно не садрже иоле квалитетне информације које могу пружити реалну слику о дешавањима у МТБЈ и РММКТ. Но, овде није најважнија ствар одсуство информација, већ унакаженост истих. Управо у томе се Мерон увек истицао.

Виталиј Чуркин, стални представник Русије у СБ УН је приликом оцењивања извештаја Мерона изјавио да је то још једна потврда да не постоји напредак у приступу делатности трибунала ка његовом скраћивању, као ни код преноса споредних функција на Резидуални механизам (РММКТ).

Представник Русије је скренуо пажњу на то, да је у МТБЈ створен проблем недоследности у доношењу одлука у односу на разне оптужене. Тако је В. Чуркин издвојио одлуке Жалбеног већа у предметима против Ђорђевића и Шаиновића са једне стране и у предмету против Перишића са друге стране. Прва двојица су били осуђени, а трећи – ослобођен. Нажалост, сличан безобразлук у политици МТБЈ је оцењен веома млако. В. Чуркин је изјавио да “сличан приступ судском послу тешко може бити од користи “наслеђу” МТБЈ”.

Руски представник је такође исувише меко критиковао МТБЈ и кад је у питању предмет В. Шешеља. В. Чуркин је изјавио да схвата кашњење у предмету В. Шешеља због изузећа судије Хархофа. (Надамо се да је у питању дипломатија, а не наивност). Ипак, Чуркин је потом истакао да је на крају крајева неопходно окончати предмет Војислава Шешеља: “Не бих желели да то изузеће буде разлог за одуговлачење рада МТБЈ. Хтели би поводом тога напоменути да су недавно изабране допунске судије у састав МТБЈ. Како се види из извештаја МТБЈ, сада је тај суд заузет само једним предметом иако је било планирано да ће бити оптерећен великим послом. Поставља се питање – зашто су биле потребне допунске судије и да ли је јачање састава Трибунала ефикасно искоришћено”?

Теодор Мерон је још једном обмануо СБ УН по питању предмета В. Шешеља. У свом извештају о стању у предмету В. Шешеља, Мерон је изнео следеће:

„У предмету В. Шешеља била је донета одлука да се пресуда Претресног већа донесе 30. октобра 2013. године, али је касније та одлука укинута због захтева за изузећем судије Ф. Хархофа. Судија Хархоф је 7. октобра 2013. године изузет, а 31. октобра на његово место је именован судија М.Нианг. потом је 13. децембра 2013. године новоосновано Претресно веће једногласно одлучило да се поступак може наставити, упркос овој промени. Господин Шешељ је 10. јануара 2014. године уложио жалбу против ове одлуке, која се тренутно разматра пред Жалбеним већем. Судски колегијум се нада да ће ускоро бити у могућности да донесе одлуку како да се настави рад на овом питању“.

Teodor-Meron 1

Обратимо пажњу: Мерон 5. маја саопштава да се “очекује” одлука Жалбеног већа, али већ 6. маја Жалбено веће МТБЈ доноси одлуку којом се одбија жалба В. Шешеља на одлуку Претресног већа да се настави судски процес. Ова одлука није ништа мање скандалозна од одлуке Претресног већа (једногласно – како истиче Т. Мерон у свом извештају). Ствар је у томе да је Претресно веће прекршило услов који је прописан у њиховим личним правилима, по којима процес са новим судијом може бити настављен само уз сагласност оптуженог. Међутим, судије МТБЈ пишу право сами за себе. Кад је угодно – они их могу и преписати. На тај начин, иако Шешељ није дао сагласност за наставак процеса са новим судијом, тај процес ће – уз кршење правила МТБЈ – бити настављен. Процес ће бити настављен са судијом који се ни један дан, чак ни један сат, није налазио у сали суда и није видео ни једног сведока. Али ће управо он доносити пресуду у предмету. Жалбено веће није у томе видело никакво нарушавање. Међутим, један судија је упркос свему уложио протест. То је судија из Гане Кумело Афанде. Он је издвојио мишљење у одлуци Жалбеног већа, у којој је указао да одлука Претресног већа садржи грешку примене права.

Уколико ставимо по страни судијску дипломатичност, те речи значе да је Претресно веће донело неправосудну пресуду. Но, глас једног судије није могао променити заверу преостале четворице, који уопште нису приметили лажљивост својих колега… Наравно, јасно је зашто је Мерон, знајући да је одлука Жалбеног већа већ донета, дан раније у СБ УН тврдио да се она “очекује”…

Дакле, Теодор Мерон, председник свих трибунала, поново је поднео лажну информацију пред СБ УН, а чланови Савета су се претварали да му верују.

Цела прича која се из године у годину понавља као лоше успостављени ритуал, постаје већ и непристојна. Изгледа да се у Хашком трибуналу више нико озбиљно и не брине о макар спољној страни своје репутације. Додуше, организацији која доноси очигледно неправосудне пресуде и не приличи да се брине око тога да изгледа пристојно.

Недавно је руска телевизија приказала документарни филм “Страшни суд”. У том филму је узео учешће и аутор овог текста. Главни антихерој филма је председник МТБЈ Теодор Мерон, који је лаж довео до стања апсурда, када није била изнета ни једна једина истинита реч. Ствараоцима филма треба да служи на част што су успели да открију Меронове лажи и покажу право лице и тог човека и те институције под називом “МТБЈ”. Међутим, суд који је створен и егзистира на лажи – заиста јесте Страшни суд…


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Меронов лажни рачун пред СБ ОУН

* Обавезна поља