Kraj vlasti globalne finansijske oligarhije

Rezultate beogradske Međunarodne konferencije „Veliki rat i početak novog sveta – aktuelno podsećanje za čovečanstvo“ sumirao je njen kopredsedavajući Vladimir Jakunjin.

Prenosimo njegovo „podvlačenje crte“ ispod ovog značajnog skupa posvećenog stogodišnjici Prvog svetskog rata.

„Polazeći od razumevanja uzroka Prvog svetskog rata, a svesni opasnosti nove ratne eskalacije, učesnici Konferencije su u svestranoj diskusiji razmotrili pitanje neophodnosti suprotstavljanja tendencijama koje čovečanstvo vode novim katastrofama.

Od okončanja Prvog svetskog rata prošlo je 96 godina, a 69 – od Drugog svetskog rata… Čovečanstvo je i dalje zarobljenik iluzija o nenarušivosti mira. Ali, javnost ni pre sto godina nije verovala u mogućnost globalnog rata.

Sada se vojne operacije već vode i na Evropskom kontinentu, a novi svetski rat više ne izgleda nemogućim.

Ratove smo, na metodološkom planu, razmatrali kao kritičnu tačku prelaska sveta od jedne paradigme razvoja ka sledećoj. Ratovi i krize koje im prethode nisu stihijska eksplozija krajnje zaoštrenih napetosti političkog, ekonomskog ili međucivilizacijskog karaktera. Zato je važno utvrditi: ko je na kraju izvukao najviše iz krvave tragedije, ko je u njoj bio dobitnik.

Učesnici konferencije došli su do zaključka da su globalne ekonomske i političke krize koje prerastaju u ratove u značajnoj meri plod svesne realizacije projekata svetske vladajuće elite.

Prvi svetski rat je označio formiranje nove političke klase – svetske (globalne) finansijske oligarhije koja je tokom 20. veka, uključujući i naše vreme, formirala svoje ideološke postulate preko teorija krizne prenaseljenosti Zemlje, „postindustrijskog društva“, „univerzalnih demokratskih vrednosti“, „kontrolisanog haosa“; „globalne dominacije“, „ekskluzivnosti i odabranosti“ i njima sličnih.

Sve to svedoči da ratni i krizni dobitnici – kao i sami uzroci globalnih kriza i ratova – u 21. veku ostaju oni stari: globalna finansijska oligarhija, koja u suštini vlada najvećim delom resursa Zemlje i globalnom ekonomijom, zajedno sa političkim i vladajućim elitama i državnim mehanizmima upravljanja, svetskim finansijskim sistemom i informativno-propagandističkim resursima država.

Istorijske paralele između savremene svetske situacije i situacije od pre sto godina – sasvim su očevidne.

Svet je pogođen ekonomskom i finansijskom krizom čiji jedan talas smenjuje drugi. Rat se nekima može, kao i pre jednog veka, učiniti izlazom iz postojećeg ćorsokaka. Ali, to će opet biti izlaz u interesu svetske oligarhije.

Kao i pre sto godina, i sada je u toku borba za svetsko globalno liderstvo. Međutim, ratu vode i sama težnja ka unipolarnom ustrojstvu sveta, ideologija nadmoćnosti i polaganja prava na svetsku hegemoniju.

Kao i pre sto godina, i danas se pojačava borba za tržišta za plasman robe, za zone geoekonomskog uticaja, a ta borba podstiče na nove ratove za prekrajanje sveta.

Kao i pre sto godina, i sada svet ulazi u novu fazu trke u naoružavanju. Usavršavaju se oružja za masovno uništavanje, rastu vojni budžeti, a planetu prekriva mreža vojnih baza.

Kao i pre sto godina, i sada se preko kanala masovne kulture i medija propagiraju nasilje i surovosti, a ruše humanistički ideali. Savremena kultura, pa čak i novi vidovi dečijih igara nameću predstave da je ubijanje ljudi nešto obično.

Kao i pre sto godina, i sada se događa burni rast ksenofobije, konstruišu se etnički i verski neprijatelji. „Vruće tačke“ konflikata identiteta prekrile su – kao i pre sto godina – kartu sveta. Svaki od njih može odigrati ulogu detonatora globalne katastrofe.

Prvi svetski rat izazvao je proces raspada velikih civilizacijskih prostora koji traje i danas. Formiraju se sve nove i nove države, a perspiktivi daljeg drobljenja država ne vidi se kraj. Pritom vodeće države sveta prema jednim novoformiranim državama demonstriraju podršku, a prema drugima – oštro suprotstavljanje. Takva politika dvostrukih standarda samo pojačava svetsku vojnu eskalaciju.

Umesto politike egoizma nacionalnih interesa, potrebna je razrada kursa kompromisa i respektovanje prava i interesa svih naroda, zemalja i civilizacija.

Kao i pre sto godina, i danas revolucije provociraju ratove, a ratovi se, sa svoje strane, pretvaraju u revolucije. Talas revolucija novog tipa potresa savremeni svet. Zato ima smisla govoriti o jedinstvenim scenarijima koji povezuju ratove i revolucije.

Kao i pre sto godina, i danas se koriste dezinformacije i političke provokacije koje u očima javnosti opravdavaju primenu vojne sile. „Operacije pod lažnom zastavom“ bile su u prošlosti – ne jednom – povod za otpočinjanje ratova, uključujući i svetske.

Informisanje o ratovima danas je praćeno krajnjom koncentracijom laži i primenom metoda manipulacije masovnom svešću. Ratovi na bojnim poljima praćeni su informativnim ratovima.

Danas je aktuelno objedinjavanje napora svih progresivnih snaga u svetu u borbi za odstranjivanje klase finansijske oligarhije od globalne vlasti.

Neophodno je prevođenje svih političkih procesa u državama sveta na stvarno ravnopravne demokratske principe, na principe suverenih, a ne izmišljenih civilizacijskih ljudskih vrednosti i ravnopravnog dijaloga civilizacija.

Čovečanstvo je dužno da u sebi nađe dovoljno mudrosti i snage da se oslobodi slepe zavisnosti od svetskih beneficijara.

Konferencija je konstatovala da ogromna progresivna dostignuća čovečanstva, za koje se ono borilo tokom cele istorije svog razvoja – demokratija, to jest polaganje računa vlasti pred građanima, i politika ravnopravnosti ljudi nezavisno od njihove rasne ili verske pripadnosti – ne mogu biti sredstvo manipulacije.

Čovečanstvo je dužno da zaštiti duhovne i etičke osnove postojećih civilizacija, da zaštiti prirodom i Bogom date osnove čovečijeg postojanja, takve kao što su čovečnost, samilost, dobrota, međusobno pomaganje, prirodna porodica kao savez između muškarca i žene koji sa ljubavlju i pažnjom vaspitavaju decu.

Moraju biti osuđene politička angažovanost istorije, njena mitologizacija i revizija pogleda na prošlost zarad rešavanja zadataka u geopolitičkoj borbi u savremenom trenutku. Na žalost, takve tendencije, pa i povodom Prvog svetskog rata, postoje a to povećava nepoverenje među narodima. Zato se takvim tendencijama moramo svi zajedno suprotstaviti.

Učesnici Konferencije su odali poštu svim žrtvama ratova vođenih u ljudskoj istoriji, uključujući žrtve Prvog svetskog rata. Sa posebnim žaljenjem smo konstatovali da se žrtve vojnih konflikata množe i u naše vreme.

Razobličavanje protivprirodne prirode ratova ne sme zaseniti podvige koje su pokazali vojnici, oficiri, generali i civilno stanovništvo u odbrani svoje Otadžbine. Svaki učesnik rata imao je svoju Otadžbinu koju je branio, pa svaka zemlja treba da odaje poštu palima.

Konferenciju smo održali u Srbiji, zemlji koja je podnela naročiti teret stradanja u ratu vođenom pre sto godina, a to opominje istorijsko sećanje potomaka – da se to više ne sme ponoviti!

Izvor: Fakti