O čemu je razgovarao Bildelberg

U banjskom hotelu Grouv kod Votforda, severno od Londona, minulog vikenda održan je ovogodišnji skup Bilderberg grupe, tajnovite organizacije koja okuplja zapadnu političku, poslovnu i finansijsku elitu i koju zato mnogi, a i ona sama sebe, smatraju „svetskom vladom“. Iako je skup, kao i svi do sada, bio obavijen velom tajne i obezbeđenja kao da je reč o najvišem državnom sastanku, inspirisana je velika medijska kampanja koja sugeriše da je i samim članovima Bilderberg grupe izuzetno stalo da se zna da se oni sastaju. O čemu su razgovarali, izgleda da je manje važno jer, ako se pogleda sastav učesnika skupa, a lista učesnika nije tajna, onda je jasno da je reč o onima koji gube uticaj u svetu. U tom svetlu Bidlerberg grupa je kao organizacija pre svega ostatak prošlosti, svetske realnosti koja više ne postoji.

Ovogodišnji Bilderberg je okupio 140 učesnika iz 21 zemlje. Izuzev jednog predstavnika Turske i ministra finansija Poljske Jaceka Rostovskog, koji je u stvari na privremenom radu u Poljskoj (rođen je i odrastao i stalno nastanjen u Engleskoj), svi učesnici su iz zemalja Zapadne Evrope, Amerike i Kanade. Drugim rečima, Bilderberg predstavlja onaj deo sveta koji gubi podlogu, koji je u dubokoj krizi i koji izuzev lokalnih ratova među svojim starim klijentima nema presudan – mada ne ni beznačajan – uticaj na dešavanja u savremenom svetu. Niti jedna ličnost iz Rusije, Kine, Indije ili Brazila, dakle zemalja koje predvode svetsku ekonomiju, koje čine ekonomsku moć i finansijski potencijal, nije bio na skupu Bilderberga. Zanimljivo je da niko nije bio ni iz Istočne Evrope, a ranije su bili redovni gosti. Godinama su, u vreme Jugoslavije, najredovniji Bilderbergovci bili i direktori slovenačke Ljubljanske banke. Pa o čemu je onda razgovarano ako je tačno da se na redovnim godišnjim skupovima Bilderberga razgovara o stanju u svetu, o merama da se utiče na zbivanja i promociji globalne kontrole.

Kada se malo pažljivije razaberu kodirane poruke samog Bilderberga i prouči lista učesnika ovogodišnjeg skupa, utisak je da je pre svega oživljena ideja integracije, spajanja, u stvari, dva velika naftna giganta – Britiš Petrola i Šela. Time bi se dobio najveći svetski naftni gigant. Osnovna ideja nije borba za naftu, u svetu ima dovoljno nafte i možda čak previše, nego u borbi za kontrolu prometa nafte i njenih derivata. Za Ameriku je ključno pitanje kontrole trgovine naftom koja se na svetskoj pijaci još uvek obavlja u dolarima, to su takozvani petrodolari. Bez tih petrodolara američka valuta gubi na značaju, gubi tle, a američki finansijski sistem bi doživeo potpuni kolaps. To je jedan od ključnih elemenata savremene američke politike. Pored lidera naftnih kompanija, na ovogodišnjem skupu su po broju učesnika dominirali i bankari iz Evrope i Amerike. Njihova neslužbena privatna saznanja o novčanim tokovima su ključna u pokušajima spasavanja dolara kao svetske valute. Posebno je bilo reči o perspektivama cene zlata. Cena zlata je poslednjih godina enormno skočila, ali sada bi moglo doći do pada. Mnoge zadužene države će, naime, biti prinuđene da svoje dugove plate zlatnim rezervama što će povećati ponudu zlata na tržištu a samim tim i sniziti cene. To je za članove Bilderberga veoma važno jer mnogi od njih imaju sopstvene zlatne rezerve.

PRODUBLJIVANJE KRIZE

Lideri Bilderberg grupe su veoma iskusni ljudi sa uvidom u svetska kretanja i, naravno, jasno im je u kakvoj krizi pre svega živi Zapad i kakve su tektonske promene u toku. Ali nasuprot toga je njihova ambicija da i dalje Zapad zadrži dominantnu ulogu u svetu i sada se traže načini kako to u novim okolnostima obezbediti. Otuda je primetno da je na ovogodišnjem skupu bilo dosta predstavnika najmasovnijih internet kompanija predvođenih Guglom. Internetom u svetu još uvek dominira Zapad, pa se očigledno razmatra da li je kontrolu moguće zadržati putem internet tehnologije i prednosti koje ta tehnologija pruža. Zanimljivo je da na skupu prvi put bilo i rukovodstvo Amazona, najvećeg svetskog internet trgovca. Ljudi iz Amazona u stvari najbolje znaju šta savremene ljude najviše interesuje, šta kupuju, pa je to dragoceno za one koji imaju nameru da vladaju ljudskim životima. Uz internet, traga se i za mogućnostima koje pruža biomedicina, pa je ovog puta prvi put među gostima bilo i visokih stručnjaka iz biomedicine. Ideja da se lekovima, pesticidima i raznim zaprašivačima, uz podršku američkog klimatskog oružja, kontroliše život na zemlji i posebno broj stanovnika – što je stara opsesija doajena i stvarnog gazde Bilderberga Dejvida Rokfelera. Utisak je da je ovogodišnji skup protekao upravo u znaku Rokfelerove izjave da se svet nalazi „na ivici globalne transformacije. I zato sve što je nama potrebno je prava velika kriza“, i u strahu od te krize ljudi će, prema njemu, prihvatiti novi svetski poredak. Drugim rečima, Bilderberg grupa razmatra kako da Zapad i posle aktuelne krize, koja temeljno menja svet, i dalje ostane dominantan lider u svetu. To sugeriše da Zapad, umesto rešavanja uzroka savremene krize, namerava da krizu produbljuje.

Situacija u svetu se, međutim, već promenila i još uvek se menja, i to velikom brzinom. Bilderberg izgleda kasni za događajima i pripada jednoj drugoj, sve manje postojećoj realnosti. Grupa je osnovana 1954. godine u hotelu Bilderberg, po kome je dobila i ime, kod holandskog grada Arnema. Njen osnivač je, pod zaštitom holandske kraljevske porodice, poljski intelektualac Jozef Retinger (Krakov, 1888 – London, 1960). Retinger se u mladosti školovao za katoličkog sveštenika, ali je posle srednje škole (semeništa) napustio versko školovanje i pod patronatom poljskog grofa Zamajskog odlazi u Pariz i upisuje Sorbonu. Iz Pariza se 1911. godine seli u London, gde ostaje do kraja života. Posle Drugog svetskog rata postao je poznat kao osnivač Evropskog pokreta, koji je ideološka osnova današnje Evropske unije. Pokret je osnovan u Parizu 1947. Godine, a, pored Retingera, među osnivačima je i njegov prvi generalni sekretar Duško Popov, Srbin iz Titela, poznatiji kao britanski obaveštajac čiji je život inspirisao literarni lik Džejmsa Bonda. Retinger je osnivač i Saveta Evrope.

Uprkos takvoj već stečenoj reputaciji, Retinger je naišao na mnogo problema u formiranju Bilderberg grupe. Pod plaštom nakaradnih objašnjenja kako je došlo do Drugog svetskog rata i činjenice da je i Hitler došao na vlast izborima, u tadašnjoj evropskoj eliti je dominiralo gađenje prema demokratski izabranim liderima i svemu što je deo državnog demokratskog aparata i verovanje da se sudbina Evrope, pa čak i sveta, ne može prepustiti vladama država i na izborima izabranim političarima, institucijama, nego pre svega visokim centrima moći, ljudima iz visokih krugova, nekoj vrsti elite izvan institucija, i to utoliko VIŠR što je tadašnjem Zapadu pretila opasnost od komunizma i Sovjetskog Saveza. Pod tom mantrom je Ratinger krenuo u stvaranje Bilderberg grupe. I pored podrške holandske kraljevske kuće, taj posao nije išao lako. Prema istraživanju američkog autora Tima Marsa, Ratinger se onda odlučuje na put u Ameriku, gde je zatražio pomoć Centralne obaveštajne agencije (CIA). Pomoć je dobio, i Bilderberg je formiran. Ali time je bio otvoren put da Bilderberg grupa postane dominantno američka organizacija, promoter američkih interesa, što je ostala do danas.

DEO PROBLEMA, NE REŠENJA

Iako bazu Bilderberg grupe čine ljudi krupnog kapitala, njena udarna snaga, njena „vojska“, su bili i ostali političari, bivši i aktivni, pisci i intelektualci. Posebno je to bilo u vreme hladnog rata, kada je glavni neprijatelj bio Sovjetski Savez i sama ideja komunizma, pa je glavna „vojska“ Bilderberg grupe regrutovana iz takozvane evropske levice, levičari su bili ključni borci protiv Sovjetskog Saveza. Nekako, tako je i danas. Izvan krupnog kapitala, glavni učesnici Bilderberg skupova su zvanično levičarski kadrovi. Godinama je, na primer, generalni sekretar Bilderberga bio funkcioner britanske Laburističke partije Denis Hili. On je bio laburistički ministar finansija i odbrane, kao laburista zagovarao je levičarske ideje i na njima dobijao izbore a istovremeno je bio generalni sekretar Bilderberga, simbola neravnopravnosti i nepoštovanja interesa naroda. I danas je to manje-više tako. Trenutno je generalni sekretar Bilderberga švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt.

Teško je reći koliki uticaj sama Bilderberg grupa, kao grupa, stvarno ima i koliki je imala na zbivanja u svetu. Sigurno je da su neki od njih, neki od članova, veoma uticajni nezavisno od grupe, ali kao sama organizacija utisak je da se njena uloga i njen uticaj uglavnom precenjuju. Društva ipak funkcionišu na drugačiji način. Ima tu mnogo propagande o njenoj moći, uprkos zvaničnoj politici ćutanja i tajne. Već rečeni Denis Hili je u svojim memoarima zapisao da se na svim tim skupovima Bilderberga moglo čuti „najviše gluposti“ i ništa posebno važno jer države ipak donose odluke na drugačiji način i u mnogo zatvorenijim krugovima, Mnogo je, međutim, važnije šta se na Bilderberg grupi priča jer to razotkriva šta boli Zapad, kakva su razmišljanja i šta bi ko od tih moćnika želeo, ali stvarni uticaj je teško proceniti. Poslednjih godina su mediji pod kontrolom samih članova Bilderberg grupe favorizovali kadrovsku politiku te organizacije, pa se tvrdilo da niko ne može biti šef države na Zapadu ako ga ta grupa ne izmisli i podrži. Kao primeri su pre svega navođeni bivši američki predsednik Bil Klinton i takođe bivši britanski premijer Toni Bler. Mnogo je, međutim, verovatnije da je i Klintona i Blera izbacilo vreme, daleko šira grupa ljudi nego što je Bilderberg, a veština Bilderbergovaca je da prepoznaju i sebi prigrabe liderstvo.

Uvek je nejasna uloga tajnih društava. Bilderberg nije tajno društvo, ali je tajnovito. Značaj takvih društava zavisi od vremena i krize, njihova sezona su krize, kada su države slabe, pa onda ta društva isplivavaju kao važna. Oni i njihovi članovi su profiteri kriza. U svakoj krizi uticaj neformalnih i tajnovitih društava raste, dobija na značaju, a u stabilnim vremenima takav oblik organizacije gubi na značaju. Ali utisak je da je u ovom vremenu i sam Bilderberg u krizi. I to ne samo zbog starosti svojih lidera, mada je i to važno. Lider grupe Dejvid Rokfeler ima 97 godina, drugi čovek Henri Kisindžer 90 a evropski doajen lord Karington 94. Daleko je veći problem to što Bilderberg, kao zapadna tajnovita organizacija, pripada jednoj drugoj realnosti, vremenu koga više nema, ona je deo problema, a ne rešenja. I to je tako ma koliko, pre svega medijski, može da izgleda da su oni gospodari sveta. Taj njihov svet već uveliko nestaje.

Izvor: Novi Standard