Опасна стратегија Пентагона за доминацију светом

У мају 2000. године Вашингтон пост је објавио чланак под називом Према Пентагону, Кина прелази у први план. У тексту је наведено да „Пентагон гледа на Азију као на арену за будуће војне конфликте или барем тензије“. Такође се наводи да ће Америка удвостручити своје војно присуство и покушати да се избори са Кином.

Пентагон је постао главни сервис за извлачење корпоративног капитала. Било да су у питању гас и нафта из Каспијског мора, афрички ретки метали, нафтна налазишта у Либији или Венецуели, америчка високо-технолошка војска ступа на сцену.

Бивши саветник председника Обаме за државну безбедност генерал Џејмс Џонс раније је служио као врховни командант НАТО. Џонс је 2006. године рекао: „НАТО развија посебан план за заштиту налазишта нафте и гаса у региону (Каспијског мора)… Наш стратешки циљ јесте да тај план проширимо и на Источну Европу и Африку.“

У извештају Државне стратешке безбедности за претходни квартал бивши директор Денис Блер је тврдио да би Русија „могла да настави да тражи пут за обнову своје моћи и утицаја, и то на начин који би компликовао интересе САД…, да је Кина конкурентна за исте изворе које САД потражују и да се налази у процесу рапидне војне модернизације“.

Користећи НАТО као средство, Америка тренутно ради на окруживању Русије, са лакоћом увлачи своје европске савезнике у рат у Авганистану и нападе на Либију. САД користе НАТО као глобални војни савез, који чак може бити употребљен и у Азијско-пацифичком региону.

ЕНЕРГЕТСКА И ПРОТИВРАКЕТНА ОДБРАНА

Половином марта 2009. конференцију за штампу одржала је Агенција за противракетну одбрану (MDA), која ради под окриљем Пентагона. Тада је сенатор Карл Левајн (демократа из Мичигена) изјавио: „Противракетна одбрана је битан елеменат одбране наше земље. На пример, она је приоритет у одбрани против постојећих ракета кратког и средњег домета, чак и у корист наших снага на првим линијама.“

Обамина администрација тренутно размешта „противракетне“ системе у Турској, Румунији, Пољској и на разарачима америчке морнарице у Црном мору. Омча се затеже око Русије.

Русија има највећа налазишта природног гаса и битне резерве нафте. САД су недавно изградиле војне базе у Бугарској и Румунији, ускоро ће то урадити и у Албанији. НАТО се проширио на исток, у Летонију, Естонију и Литванију, тик пред руску границу. Финска, Шведска, Украјина и Грузија су на листи потенцијалних чланица канцерогеног НАТО.

Један индијски новинар објављује своја запажања: „Лук опкољавања Русије се ојачава. НАТО ради на (евентуалном) допремању америчког противракетног система у Грузији. САД тврде да имају ланац земаља ојачаних „партнерством“ са противракетним системом НАТО, и тај савез се протеже од Балтика до централне Европе. Крајњи циљ је неутрализација стратешких способности Русије и Кине и успостављање нуклеарне супериорности. Документ о стратегији националне одбране који је објавио Пентагон 31. јула 2008. илуструје поглед Вашингтона на васкрслу Русију и Кину, која је успону, и гледа их као на потенцијалне противнике.“

Баш као што смо сви видели како је тандем САД-НАТО извршио балканизацију Југославије, Либије и Ирака, изгледа да се иста стратегија спрема и за Русију. Уз стално војно опкољавање Русије, постоји план да се Русија увуче у украјинско живо блато како би се као нација ослабила. Корпорација Ранд позива на разбијањање Русије на мање делове како би западне корпорације имале лакши приступ тамошњим ресурсима.

Недавна најава земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) да ће створити банку са почетним капиталом од 100 милијарди долара као пандан ММФ и Светској банци разбеснела је владе које су под управом западних корпорација, које опет не желе да ишта ремети њихово управљање светском економијом. Одмах после потеза БРИКС били смо сведоци ескалације грађанског рата у Украјини, који је финансирао и режирао САД-НАТО.

Влада Стивена Харпера сад сугерише да се Канада придружи америчком противракетном програму. Канадске војне корпорације трљају руке, очекујући већа владина издвајања за војно партнерство са Америком. Али прво се морају срезати трошкови у канадском здравству и другим програмима социјалне заштите. У САД војно-индустријски комплекс циља на „целе“ програме – здравство и социјалну заштиту, тј. оно што је остало од свега тога, како би се надокнадили трошкови за војно-космичке планове.

Канада је такође започела изградњу „оружаних борбених пловила“ у бродоградилишту Ирвинг у Халифаксу. Овај програм, вредан 25 милијарди долара, највећи је војни издатак Канаде икад. Подржале су га све политичке странке у земљи. Зашто је Канади потребан овакав монументалан програм за изградњу ратних бродова?

ВЕЋА УЛОГА ЗА МОРНАРИЦУ

Како се лед топи на Арктику, америчка морнарица предвиђа повећање трошкова како би „заштитила пловне путеве“. Током протеклих 25 година Арктик је претрпео топљење 40 одсто леда услед глобалног загревања. Независни сенатор из Мејна Ангус Кинг каже да „ће резерве нафте и гаса које су раније биле неприступачне“ сада бити доступне за експлоатацију. Прошлог пролећа Кинг се возио нуклеарном подморницом испод арктичког леда. Са њим је такође био Адмирал Џонатан Гринерт, извршни шеф морнарице, који је за Њујорк Тајмс рекао: „Морамо да будемо сигурни да су наши људи и оружје квалитетни у овом делу света како бисмо владали поморским доменом и могли да стигнемо где год то желимо.“

У новом извештају морнарице под називом Путна мапа америчке морнарице на Арктику 2014-2030 се каже: „Лед нестаје брже него што смо то претходно мислили…, и то нам нуди повећање наших активности“. Регион Арктика има обиље неистражених налазишта фосилних горива и природних ресурса, укључујући 90 милијарди барела нафте, 1.669 билиона кубика природног гаса и 44 милијарде кубика течног гаса, наводи се у извештају.

Такође се упозорава да ће морнарица имати логистичких потешкоћа и да ће морати да пронађе начин како да допреми гориво на платформе. У тим оперативним базама ће бити војно особље, а биће потребно и искоришћавање партнерстава са оним земљама које се граниче са Арктиком, као и још ратних бродова који ће ресурсе држати у рукама САД-НАТО и подаље од Русије.

Амерички министар одбране Чак Хејгел је крајем 2013. рекао да ће „се мултилатералном обуком са партнерима у региону развити оператвне способности у хладним условима и ојачати везе са другим Арктичким нацијама.“

КРХКИ МИР

Председник Обама је у прошлости позивао на укидање нуклеарног оружја. Руси су, гледајући противракетне системе НАТО како се приближавају, одговорили да је тако нешто тешко изводљиво.

Бивши совјетски председни Михаил Горбачов је испоручио отворено писмо на конференцији под називом Превазилажење нуклеарних опасности у Риму 16. априла 2009. „Ако не истакнемо потребу за демилитаризацијом међународних односа, смањењем војних буџета, прекидањем стварања новог и производње космичког оружја, онда ће све ово бити бесмислена реторика“.

Читава америчка војна империја је уско повезана у стварању космичког наоружања, уз војне сателите који могу угледати било шта на Земљи и ухватити сваки покушај комуникације, као и праћење мете било где и било кад. Русија и Кина схватају да америчка војска има за циљ да „постигне потпуни спектар доминације“ у име корпоративног капитала.

Користећи нове космичке технологије којима усмерава модерно ратовање, војно-индустријски комплекс згрће огромне профите градећи основе за оно што аеро-космичка индустрија тврди да је „највећи пројекат“ у историји Земље.

МЕТА – АЗИЈА

Допремање морнаричких Еџис (Aegis) разарача опремљених противракетним системима у Азијско-пацифички регион, наводно ради одбране од севернокорејских ракета, отвара Америци могућност покретања превентивних напада на Кину.

САД сада имају 30 противракетних система у Јужној Кореји. Многи ондашњи мировни активисти тврде да ти системи нису окренути против северног суседа, већ против Кине и Русије. Тренутне војне активности Америке на Хавајима, Јужној Кореји, Јапану, Гваму, Окинави, Тајвану, Филипинима и Аустралији заправо имају циљ да матирају Кину. Додатни циљ САД је да направе „гостујуће“ земље које ће значајно помоћи Пентагону да покрије трошкове овог скупог масивног плана.

Већ дуги низ година америчка Космичка команда замишља напад на Кину. Смештен у 2017. години, Пентагон из свемира и кроз облаке покреће нападе на кинеске нуклеарне снаге, што је део програма Глобални напад. У тој причи Кина са десетинама својих ракета покреће одмазду на западну обалу континенталног дела САД. Али амерички „противракетни“ системи смештени широм Пацифика их пресрећу.

Коментар Обаминог бившег министра одбране Роберта Гејтса био је поприлично јасан кад је рекао да „конвертује све више Еџис бродова у противракетне системе који би били уперени на Кину“.

Противракетни систем, који је јавном мнењу представљен као пуки одбрамбени пројекат, заправо је дизајнирао Пентагон као штит од контранапада земаља којима су претходно уништени војни арсенали.

Живећи у Бету, држава Мејн, имам посебан поглед на америчко-кинеске тензије. У мом граду морнарица дограђује противракетне системе на Еџис разараче. Конгресмени моје државе кажу да Пентагон плаћа градњу Еџиса како би се „одбила Кина“.

Реномирани аутор Ноам Чомски каже да САД војну и спољну политику заснивају на контроли већине нафтних резерви и да на то гледају као на „полугу моћи“. Начини на које би се Европа, Индија, Кина и друга тржишта у развоју држала под контролом зависе од америчких ставова и природних ресурса које Америка држи. Чак и док се америчка привреда урушава, Пентагон каже да ко год држи економске моторе света држи и сам свет.

Кина, на пример, 80 одсто нафте увози бродовима преко Јужног мора. Ако би било који фактор био у стању да пресече транзит и прекине доставу нафте, онда би кинеска привреда била држана као талац.

Остаје да се види како ће Пентагон искористити јужнокорејску морнаричку базу на острву Јеју, смештеном у Жутом мору, која се гради упркос седмогодишњем мораторијуму како би се олакшала потенцијална блокада кинеског приобаља.

ЗАКЉУЧЦИ

Дуги низ година су Русија и Кина у Савету безбедности УН предлагале резолуције којима би се забранила производња космичког оружја. Од половине осамдесетих свака чланица УН подржава резолуцију о „превенцији трке о наоружавању у космосу“ (PAROS), уз изузетке САД, Израела и Микронезије.

Тако је било током Клинтоновог председниковања, као и Бушовог, а сада је исто и током Обаминог мандата.

Оружана трка пуних размера између Америке, Русије и Кине била би катастрофа и учинила би свет мање безбедним. Тренутно су глобални ресурси хитно потребни за санацију климатских промена и растућег сиромаштва, и тешко да можемо себи дозволити да трошимо новац на космичко оружје и конфликте између суперсила.

Пентагон је заправо најгори по питању испуштања угљен-диоксида у атмосферу. САД су тражиле да Пентагон буде искључен из протокола о климатским променама у Кјоту и одбиле да било шта потпише све док Пентагон не буде искључен.

САД наоружавају свет у корист корпоративне глобализације да би наше локалне заједнице биле зависне од војних трошкова. Како бисмо се успротивили агресивности америчке империје широм света, прво се морамо позабавити унутрашњим стварима. Позивањем на трансформацију војне индустрије и захтевањем да се наша привреда претвори у модерну енергетски обновљиву инфраструктуру 21. века улазимо у савез са радницима који праве оружје и који сада морају да нам се придруже ако мисле да наставе да хране своје породице.

Студије су показале да конвертовање војне индустрије у системе попут железничких, соларних и генератора који производе енергију ветра могу помоћи у проблему климатских промена, као и да донесу далеко више радних места.

Питање за душу нације – шта нам све то говори као људима који праве оружје за убијање да би могли да принесу храну на породични сто?

Глобална кампања која превазилази све границе потребнија нам је него икада. Мировни, друштвени, раднички и покрети за заштиту средине морају више да раде на лоцирању проблема и организовању покрета који ће се супротставити деструктивној сили корпоративних олигарха, који воде већину западних влада. Журба за приватизовањем социјалне заштите, војске и дипломатије мора бити прекинута ако желимо да успешно обезбедимо будућност за следеће генерације.

Брус Генон је координатор Глобалне мреже против нуклеарног космичког оружја (Global Network Against Weapons & Nuclear Power in Space)

Превео – Андреј Цвијановић

Извор: Global Research