Pokažimo im da pakao postoji i na zemlji

Kriza oko Ukrajine jedan je od simptoma mnogo opasnije bolesti svetskog sistema. Mnogo godina sam pisao o rastućoj pretnji trećeg – i, očigledno, poslednjeg za ljudsku civilizaciju – svetskog rata. Ta pretnja raste pred našim očima.

Glavni izvori pretnje su moralna, politička, intelektualna, socijalna, ekonomska kriza na više nivoa ogromnog dela kolektivnog Zapada, koji je dominirao i nametao svoje interese i poretke u proteklih pet vekova.

U toku je najmoćnija u istoriji po intenzitetu i brzini preraspodela svetskih snaga. Zapad je ušao u očajničku „poslednju bitku” da bi održao svoju dominantnu poziciju, koja mu je omogućila da opljačka ostatak čovečanstva i potisne druge civilizacije.

Nuklearni Armagedon

Počeo je i raste globalni geoklimatski, geostrateški, geoekonomski zemljotres. Novi kontinenti se podižu, globalni problemi se pogoršavaju.

Pojava novih izvora trvenja i sukoba je neizbežna. Sad je neophodno postaviti političku i psihološku barijeru na putu njihove eskalacije na vojni nivo, vratiti strah od nuklearnog rata, koji je spasao svet u periodu intenzivnog rivalstva tokom Hladnog rata. Struktura rivalstva u multipolarnom svetu, a on će biti i nuklearno-multipolaran, biće mnogo složenija. Sad je neophodno u ove sisteme ugraditi osigurače. A glavni – onaj koji obuzdava i civilizuje elite – jeste strah od nuklearnog Armagedona.

Za sada se mi ne suprotstavljamo razvoju svetske situacije u najgorem pravcu. Mi smo u Ukrajini konačno prihvatili bitku protiv SAD/Zapada. Ali za sada smo im dali inicijativu u eskalaciji. I oni stalno proširuju i produbljuju svoju agresiju, snabdevajući Ukrajinu sve opasnijim i smrtonosnijim oružjem. Za sada im dozvoljavamo da sami sebe ubede da je eskalacija nekažnjiva. Oni su agresori. Ali – ne postavljajući im čvrstu granicu, mi im dozvoljavamo da budu spokojni.

Mi smo svojom nuklearnom doktrinom nesvesno doprineli rastu zapadne agresivnosti. Ona je neoprezno, ako ne i nepromišljeno, podigla prag za upotrebu nuklearnog oružja. A Amerikanci i njihovi vazali parazitiraju na tome: oni su pokrenuli i vode veliki rat protiv velike nuklearne sile, što je ranije izgledalo nezamislivo.

Situaciju otežava očigledna degradacija zapadnih elita. U dogledno vreme biće samo gore. Svaki novi poziv zapadnih lidera je gluplji, bezobzirniji i više ideološki od prethodnog – i to ga čini opasnijim za svet. Oni namerno podstiču dezintegraciju svojih društava promovišući anti-ljudske vrednosti. Oporavak, ako i kada do njega dođe, biće iza horizonta i, najverovatnije, tek posle katarze.

Još ne vidim način da se da se to na Zapadu i u svetskim elitama uopšte postigne, a da se ne probudi osećaj samoodržanja – osim kroz povećanje nuklearne pretnje. Nadajmo se, bez sprovođenja do kraja. Ali neprijatelj mora znati za bezuslovnu spremnost našeg rukovodstva i društva da preduzme ovaj korak u slučaju nužde. Moramo da vratimo veru u pakao onima koji su je izgubili.

Objektivno, ka velikom ratu gura nas sistemska kriza savremenog globalističkog kapitalizma, koji je izgubio moralne temelje i zasnovan je na beskrajnom rastu potrošnje. Stalno se govori o iscrpljivanju mnogih resursa, zagađenju životne sredine, klimatskim promenama, rastućoj društvenoj nejednakosti i eroziji srednje klase, rastućoj disfunkciji političkih sistema u razvijenim zemljama, ali se praktično ništa ne radi i ne može se uraditi u okvirima dogmi demokratskog liberalizma i globalizma.

A napetost očigledno raste. I sve je teže skrenuti pažnju sa nerešivih problema izazvanih kovidom 19 nametanjem neprijateljstva prema autsajderima (za sve su krivi autoritarni Rusi ili totalitarni Kinezi), podsticanjem uslovno regionalnih ratova (Ukrajina). Čirevi bubre pred našim očima.

Opasnost od velikog rata se pogoršava razvojem vojnih tehnologija, sve smrtonosnijih sistema, koje sve više kontroliše veštačka inteligencija. Dobro je što smo preuzeli vođstvo u hiperzvučnim tehnologijama, moramo dalje da radimo. Ali uskoro će nas sustići, i mnoge države, uključujući i nuklearne, imaće priliku da gotovo odmah udare. Nervoza, verovatnoća za grešku i nepoverenje samo će se uvećavati.

Vojno-tehnička revolucija

Počela je nova vojno-tehnička revolucija. Koliko košta masovna proizvodnja relativno jeftinih dronova? Pre samo pet godina, 2018, napadi dronova na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji izgledali su egzotično. Sad je to uobičajeno. Ali, između ostalog, oni su gotovo idealno pogodni za terorističke akte – uključujući upotrebu oružja za masovno uništenje, koje u pozadini opšteg nepoverenja, ako ne i mržnje, može lako da izazove veliki rat.

A međusobna satanizacija – sa naše strane uzvratna – snižava moralne barijere koje ometaju nasilne odluke. Već sad, stotine i stotine hiljada Ukrajinaca šalju na klanje da se bore protiv omraženih Rusa. Po svoj prilici, mnogo više umire od kolapsa infrastrukture i medicine. Ove žrtve se uopšte ne pamte ili se minimizuju na svaki mogući način. Jasno je da se satanizovani Rusi tretiraju još gore.

Rusofobija je dostigla razmere gotovo bez presedana u istoriji, možda uporedive sa odnosom nacista prema Slovenima i Jevrejima. Pa i kod nas u najmanju ruku rastu gađenje i prezir ne samo prema liderima, već i prema stanovnicima zapadnih zemalja. Brzo se u moralnom i psihološkom smislu stvara predratna situacija. Mi ne vidimo normalne ljude. Ili vidimo one obmanute. A ni oni definitivno nas ne vide kao normalne.

Savremene informacione tehnologije i internet doveli su ne toliko do povećanja obrazovanja masa, kako se očekivalo, koliko do povećanja sposobnosti da se njima manipuliše i, čini se, do masovne intelektualne degradacije. U svakom slučaju to je tačno na nivou državnih elita koje možemo da posmatramo.

Ukupan rezultat je skoro nezabeležen nivo nepoverenja i sumnje između velikih sila, koje su se okrenule otvorenom rivalstvu. I to u pozadini uništenog sistema dijaloga, kolapsa sistema ograničenja naoružanja, koji u prošlosti nije bio mnogo koristan, ponekad je bio čak i štetan, ali je barem obezbeđivao kanale komunikacije između vodećih vojnih sila.

I na kraju, ponavljam, najočiglednije: dolazi do neviđeno brze preraspodele svetskih snaga u istoriji – od Zapada ka svetskoj većini, za čije je vojno-političko jezgro istorija odredila Rusiju.

Čovečanstvo je pred egzistencijalnim zadatkom – da spreči katastrofu koja se neumitno približava na horizontu sledeće decenije (treći svetski rat) primoravajući Zapad, pre svega SAD, na povlačenje i prilagođavanje novoj stvarnosti. A za to je neophodno naterati svoju „duboku državu” da obnovi, koliko god je to moguće, liderske elite, čiji nizak kvalitet ne odgovara izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava. Zapad koji pada može povući sve sa sobom, uključujući i ovu „duboku državu”.

Velika Kina u usponu očigledno još nije spremna za takav zadatak. Još uvek ima malo iskustva u međunarodnoj diplomatiji, uključujući i vojnu. Pa onda – „ko drugi nego mi”?

Nuklearni faktor

Čini se da je upravo sprečavanje svetskog rata, uz oslobađanje zemalja i naroda od hegemonije i od hegemona, kao i zaštita državnog suvereniteta, čoveka u čoveku i Boga u čoveku, savremena svetsko-istorijska misija našeg multinacionalnog naroda, spoljna komponenta nacionalne, državne i kulturne politike, „ruska ideja-san”, koju ili još uvek tražimo, ili se plašimo da je formulišemo za sebe i svet.

Ako se izbegne globalna katastrofa, za dve decenije svet će uspostaviti novi odnos snaga i mnogo pravedniji višebojni i multikulturalni međunarodni sistem. Ako ne, možemo ne samo da propadnemo, iscrpljeni u konfrontaciji sa Zapadom na poljima Ukrajine, već i da završimo u svetskom ratu zajedno sa svima ostalima.

Ali čak i u ukupnom potencijalno mnogo pravednijem svetu, i dalje će postojati potreba za jačanjem „osigurača”, oslanjajući se na nuklearno odvraćanje. Na sceni će se pojaviti novi giganti koji će se neizbežno takmičiti. Aktiviranje nuklearnog faktora sa užasom koji on izaziva neophodno je kako bi se sprečilo da neizbežno rivalstvo preraste u rat. Dakle, ako se mora upotrebiti nuklearno oružje (ne daj Bože!) – udar mora biti prilično masivan.

Ako se nuklearno oružje upotrebi u minimalnim razmerama, onda se rat može dobiti, ali će biti uništen užas pred tim oružjem koji je održavao relativni mir tokom tri četvrtine veka. Nuklearno oružje će postati „upotrebljivo”. Znam da su se u ovom kontekstu ne samo ja, već i neke kolege na Zapadu plašile ograničene razmene nuklearnih udara između Indije i Pakistana. Svet se ne bi srušio, ali sveti strah od nuklearnog oružja bi nestao. Njegova primena u Evropi, s obzirom na njenu još uvek ključnu ulogu u globalnoj medijskoj agendi, vratila bi takav strah. Ali, ponavljam: ne daj Bože, i molim se da ne bude potrebno da se oružjem Božijim privedu razumu oni koji su ga izgubili.

Prevod – Želidrag Nikčević

Izvor: RIA Novosti/Iskra