Novac, politika i globalizam protiv advokature u Srbiji

Bauk kruži svetom, bauk globalizma. Uspostavivši svoja pravila društvenog života i ponašanja, tvorci globalističke ideje o vladanju svetom,nameću svoje vrednosti i svoju kulturu, shvatajući pojam kulture u najširem smislu reči. Kultura bi se u tom smislu reči mogla definisati kao skup načina života, načina na koji se ljudi izražavaju u radu, zabavi, jelu i piću, u seksu, politici i itd.

Tvorci globalističkog sistema vrednosti uništavaju danas sve tradicionalne vrednosti naroda sveta, prekrajaju i falsifikuju istoriju čovečanstva, uništavaju tradicionalne vrednosne sisteme, zasnovane uglavnom na vrlinama i etičkim normama određenih nacionalnih zajednica, brišu kolektivno pamćenje naroda. To čine na razne načine metodama koje su izgradili gotovo do perfekcije. Takav sistem vrednosti i kultura koju nameću važi za sve narode, osim za njih. Logično, jer oni su drugačiji, izuzetni i predodređeni za vladanje svetom. Ne mogu biti isti kao oni kojima nameću određene modele ponašanja i mišljenja, jer gospodari i podanici se uvek razlikuju.

Razumljivo je da vladanje svetom omogućuje novac. Ako to nije dovoljno onda još više novca. Isplativo je jer im se uloženi novac vraća stostruko.

Globalistički talas stigao je i u Srbiju. On se nad njom opasno nadkrilio neposredno pred agresiju i bombardovanje Srbije, nakon čega, a posle skršenog otpora, voda je počela da nadire i svugde se oseća vlaga. Postalo je memljivo.
Sa nevericom smo gledali kako nas globalisti edukuju. Počelo je od dece, od nastava u prirodi i realizacije programa poput “primakni-odmakni” kad su se mališani, vršnjaci. međusobno pipkali, a sve sa ciljem da upoznamo različitosti, pa i različitost polova. Tadašnje Ministarstvo prosvete i kulture organizovalo je takve programe plaćajući dobijenim donatorskim novcem strane edukatore, koji sve što su dali uzeše nazad. Usledile su nakon toga i akcije na “kulturnoj dekontaminaciji”, koju su realizovali naši poznati dekontaminatori, počevši sa parolom “Nije teško biti fin”, nakon čega je počela ubrzana podela Srbije na finu i elitnu s jedne i na zaostalu, seljačku i prostu s druge strane. Podeliše se po toj osnovi i naše poznate i javne ličnosti, političari, glumci, pevači i znalo se ko može na kojoj televiziji da nastupa. Oni sa reklamama “Nije teško biti fin” po obavljenom zadatku sada se pretvaraju u one koji će ubuduće forsirati zabavne programe za narod. Dalje su usledile faze: tolerancija različitih, prihvatanje različitih, priznavanje različitih (pre svega se misli na gej populaciju i legalizovanje istopolnih brakova), a na kraju će slediti kazna.

U situaciji kakva je danas u Srbiji postoje dva bastiona koji predstavljaju prepreku širenju virusa globalizma: Srpska pravoslavana crkva i druge verske zajednice za narode koji nisu pravoslavne veroispovesti i advokatura, kao slobodna profesija. Prisutan je tu i treći bastion, ali poprilično oštećen od talasa globalizma, slobodno novinarstvo, koje trenutno predstavlja mali nasip preko kog je voda uveliko prešla i koji je još samo na pojedinim, retkim, mestima ostao neoštećen.
Kad se radi o politici, ona se uveliko bavi nama, iako se mnogi od nas njome ne bave i ne žele da se njome bave. Globalistički virus napao je našu slobodu na život, naša prava na rad, na slobodnu misao, napao je naše porodice i napadaće nas dokle god u nama postoji naša lična misao.

Nije istina da naši političari nisu svesni onoga što je izneto. Svesni su toga i ništa ne čine, a izgovor za to i opravdanje jeste da se povijaju pod raznim vetrovima samo zbog toga da sačuvaju slobodu i narod. Ovo je samo delimično tačno dok je većim delom laž. Novac koji dovodi na vlast i vlast koja donosi moć, usmeravaju ih na sasvim egoistično ponašanje, na ponašanje koje će biti u njihovom ličnom interesu i u interesu uže grupe kojoj pripadaju.

Advokatura ima danas protiv sebe izuzetno jakog protivnika. Nije to ni ministar pravde, niti grupa ljudi oko njega, to je glavni gospodar sveta, a to znači da se radi o materijalnom interesu.

Taj interes je toliko jak da ministar zbog njega ponižava hiljade svojih sudija, naročito osnovnih sudova, toliko je jak da blati preko 12.000 advokata i advokatskih pripravnika, toliko je jak da ponižava na stotine najumnih ljudi angažovanih u raznim naučnim oblastima. A sve to zbog malog broja notara. Pri tom treba imati u vidu da se pri uvođenju notarskog sistema kod nas, koji nam je, kako to gordo kažu pasoš za Evropu, opredelio za takve sisteme koji su uvedeni u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Rumuniji, kako sam kaže, a ne za sisteme kakve u Evropi ima većina rezvijenijih država.

Upornost kojom se brani uveden postojeći notarski sistem i upornost kojom političari odbijaju da izvrše izmene tog sistema, govori da prema nekom imaju određene obaveze i da su nekome dali obećanje da će takav sistem sačuvati. Šta ako takav sistem ne sačuvaju? Hoće li zbog toga trpeti posledice? Naravno da hoće. Prvo, u slučaju neuspeha sve se mora vratiti u pređašnje stanje, odnosno u takvoj situaciji, prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, svaka strana je dužna da vrati drugoj ono što je primila, pri čemu nezadovoljna strana može javnosti da predoči detalje koji ne bi prijali drugoj strani. Drugo, a to je u stvari prvo, zbog neispunjenog moguć je gubitak vlasti a samim tim i gubitak moći. Isticanje da advokati svoje zahteve i prava ostvare kroz politiku putem izbora, krajnji su cinizam političara. Evo zbog čega:

Ti isti političari koju su uspeli da sudstvo potčine, napravivši od sudija male, sitne, drhtave činovnike, prete sudijama da će zbog pogrešnih presuda odgovarati materijalno, svojom ličnom, odnosno privatnom imovinom, pri čemu je jasno da se misli i na krivičnu odgovornost i na gubitak posla, dok teatralno ističu kako će i oni odgovarati zbog svojih pogrešnih odluka a to se ogleda u gubitku sledećih izbora. Ovo je neviđeni cinizam, mada sa njihovog aspekta, gubitak vlasti i moći je za njih nenadoknadiv gubitak.

Dakle, globalizovanje Srbije je uveliko u toku. Manjine gospodare većinom. Da li su takvo stanje omogućili građani. Ne, u tome učešće imaju novac i političari. Političari su ti koji vrše uvoz kvarljive robe.

Međutim, tvorci globalističke ideologije izvozeći je drugima nikad neće dozvoliti da se na bilo koji način razbija i menja njihov unutrašnji sistem vrednosti koji omogućava da vladaju u sopstvenim društvima. Da li neko ozbiljan misli da će Engleska dozvoliti svođenje advokature na nivo sitnog činovništva i podjarmljivanja od strane države. Ovo što se dešava sada u Srbiji i drugim istočno evropskim državama, samo je prolazna faza koja će trajati dokle god to treba, dokle god se ne uništi nacionalna duhovna aristokratija i aristokratska lepota u celokupnoj kulturi, kao savršenstvo kome se teži. Ovaj aristokratski duh poseduje advokatura koja je sad na udaru.

Nade ima jer nada je san budnih. Nade ima jer još ima i hrabrih i plemenetih i poštenih.. Ovo što se dešava u vezi sa advokaturom ima i svoje dobre strane. Maske mnogih u ovoj borbi spale su s lica. Pokazuju se i mnoge istine.. Nade ima i zbog toga što ono što je planirano ne ide uvek onako kako je zamišljeno. Tu se uvek pojavi, čak i u okviru delovanja prirodnih zakona, naravno i društvenih, nešto što se zove slučaj (casus), koji će poremetiri putanju kojom se

Izvor: Advokatska komora Srbije