Poraz bivšeg „Otpor“-a u već bivšoj Ukrajini

Umesto uvoda

Ključnu ulogu u stvaranju anti-Miloševićevskog raspoloženja u Srbiji 2000-te i masovnu mobilizaciju građana na nasilno rušenje režima nisu odigrali ni lideri DOS-a, niti moćna strana propaganda, već grupa mladih, tada nepoznatih ljudi, kroz projekat „OTPOR“. Iako su sebe promovisali kao nenasilnu organizaciju, svojim nastupima konstantno su provocirali nasilje vlasti i građana (u kome su bili navodne žrtve), stvarali atmosferu vanrednog stanja i poziva na linč prema Slobodanu Miloševiću i njegovoj porodici. Njihovi crni plakati sa dignutom pesnicom, natpisima „gotov je“ i sličnim, koje su lepili preko izbornih plakata SPS-a i predsednika Miloševića, mnogo više su mirisali na fašizam nego na demokratiju na koju su se pozivali lideri DOS-a.

Koncept OTPOR-a prvenstveno je imao za ciljnu grupu mlade od 14 do 24 godine i brzo je kod njih raspalio mladalački bunt, usmerivši ga na menjanje „nedemokratskog“ režima po svaku cenu. A za svojom decom krenuli su i mnogi roditelji.

Istina, srpske bezbednosne strukture upozorile su javnost o pravim namerama i nalogodavcima ove organizacije, ali atmosfera je već bila takva da im niko nije verovao, a zakasneli pokušaji hapšenja otporaša samo su pojačali revolt naroda, što je njihovim vođama i bio cilj.

Da su jezgro OTPORA sačinjavali američki plaćenici koje je finansiralo više američkih izvora definitvno se potvrdilo nakon depeši Vikiliksa u kojima se nalazila i interna prepiska zaposlenih u američkoj organizaciji za geopolitičku analizu „Stratfor” (1), koja je prvog čoveka OTPOR-a, Srđu Popovića, vodila kao svog saradnika pod šifrom SR501, a na vezi ga je držao Marko Papić, stratforov geopolitički strateg za Evroaziju. U prepisci saradnika „Stratfora“ se precizira i da je OTPOR finansiralo više američkih, poluvladinih i nevladinih organizacija, kao što su: “Fridom haus”, „Međunarodni republikanski institut“ (IRI), Sorošov „Institut za otvoreno društvo“, „Institut Albert Ajnštajn“ i „Američki institut za mir“, preko kojih su bili povezani i sa državnim „JuEs Ejd“-om (USAID) i Stejt departmentom. (2)

Ali, kada je ova istina iz nezavisnog izvora došla do građana Srbije, bilo je kasno. Kandže Imperije bile su već preduboko zarivene u srpsko nacionalno i državno tkivo, OTPOR je evoluirao u KANVAS (“Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije”), a Srđan Popović kao njegov izvršni direktor postao je najtraženiji izvoznik naručenih zapadnih “revolucija”.

Kratak pregled delovanja KANVAS-a

Podignuta pesnica, kao skupi, zastrašujući srpski brend, nakon Beograda nastavila je da sledi put interesa evroatlantizma udarivši po sledećim zemljama:

– Gruzija 2003 – obuka i organizacija pokreta “Kmara” koji je pokrenuo “revoluciju” i doveo na vlast anti-ruski režim
– Ukrajina 2004 – obuka i organizacija pokreta “PORA” koji je inicirao i vodio “Narandžastu revoluciju”
– Liban 2004 – obuka grupa koje su izvele “Kedar revoluciju” i organizovale demonstracije miliona
– Maldivi 2008 – Rušenje Gajuma i dovođenje na vlast “demokratski izabranog” Muhame Rašid Anija, za šta vođe KANVAS-a od njega dobijaju na poklon predivno ostrvo Tinadu u maldivskom arhipelagu. (3)
– Egipat 2011 – Obuka pokreta „6 april“ i organizacija više građanskih grupa koje su odigrale ključnu ulogu u svrgavanju Mubaraka. (4)

Pored ovih uspešnih akcija KANVAS je delovao i na drugim lokacijama u svetu gde njihovi napori nisu uspeli, a najpoznatiji takav pokušaj je svrgavanje predsednika Huga Čaveza, koji ih je uspešno razotkrio, proterao i ostao na vlasti. Danas se zastave sa podignutom pesnicom ponovo viore u Venecueli, a na meti je predsednik Maduro. (5)

Iako se u njihovom nazivu (Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije) podvlači da su nenasilna organizacija iza njihovog delovanja ostaju stotine mrtvih, pre svega nevinih ljudi, čije se nezadovoljstvo usmerava ka željenom cilju. Kako bi izbegli odgovornost koja iz toga može proisteći, KANVAS je napravio promene u organizaciji i nastupu, pa njegovi instruktori deluju u većoj tajnosti, a ponekad navodno nastupaju samostalno ili pod imenom drugih organizacija (organizacione firme „ćerke“) pri čemu „KANVAS“ formalno poriče bilo kakvo učešće u projektima gde se očekuje ili izbije nasilje.

Takav slučaj je bio i sa poslednjim događajima u Ukrajini.

Među Ukrajincima po drugi put

U Ukrajini 2004 godine aktivisti OTPOR-a nastupali su potpuno otvoreno, kao grupa mladića koja je došla da ukrajinskom narodu, pre svega mladima, prenese svoja „iskustva“ u svrgavanju nedemokratskog režima. Ponosno su isticali svoje crne zastave za podignutom pesnicom, grupisali aktiviste iz drugih zemalja, igrali se bojama i crno pretvorili u „narandžasto“ a novom svetskom poretku na oltar prineli još jednu žrtvu. Bio je to prvi korak ka obnavljanju realizacije stare Hitlerove ideje o stvaranju antiruske slovenske države, naravno u „mekšoj“ geostrateškoj varijanti.

Ali, Vladimir Putin vratio je u politiku Rusije geostratešku dimenziju, koja je nedostajala njegovim prethodnicima, pa se kretanja u Ukrajini nisu odvijala kako su globalistički planeri zamislili, i Ukrajina je krenula da im klizi iz ruku. Velika korupcija dovela je praktično do urušavanja antiruske političke elite, pa je Viktor Janukovič preuzeo vlast.

Iako bi se pre mogao nazvati interesdžijom nego proruskim političarem Janukovič je bio dovoljno pametan da prozre prave ciljeve Zapada i da se od njih oprezno distancira, pa je Zapad procenio kako je vreme da se KANVAS vrati u Ukrajinu.

Za nosioca je određen Marko Ivković, nekadašnji aktivista OTPOR-a, koji je iz strateških razloga prilikom reorganizacije u KANVAS ostao u senci (što znači da se ne vodi kao zvaničan član ove organizacije). Marko Ivković je inače i član Američkog nacionalnog demokratskog instituta (U.S. National Democratic Institut), skraćeno NDI, koga sponzorišu Demokrate.

Njegov prvi dolazak u Ukrajinu, po novom zadatku, desio se početkom februara 2012, a pokriven je time što je formalno angažovan od strane partije Arsenija Jacenjuka, Batkivščina („Batkivshchyna“) da popravi njen politički imiidž.

Ovde je trenutak da kažemo da su Popović i Ivković lično, kao i KANVAS (prethodno OTPOR) bili direktno povezani sa tadašnjim američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, specijalistom za tzv. „obojene“ revolucije koji je iskustva u radu sa njima opisao u nekoliko svojih knjiga i bio jedan od glavnih lobista da njihov rad bude finansiran američkim fondovima (6).

Ova povezanost ima uticaja i na njihovo angažovanje u pokušaju organizovanja tzv. „ruskog proleća“ zbog koga je Mekfol i doveden u Rusiju, ali koje je Putin uspešno predupredio i rešio. Koliko mi je poznato Ivković je tada u Rusiji proglašen nepoželjnom osobom („persona non grata“). No, da se vratimo Ukrajini.

Nakon snimanja stanja u ukrajinskoj opoziciji, kojim nije bio ni najmanje zadovoljan, Ivković sa Popovićem pravi plan operativnog delovanja po fazama, kako bi se uspostavio neophodan stepen jedinstva, adekvatno obučili potrebni domaći kadrovi i budućim procesima obezbedio smer koji će u prvi plan staviti ostvarenje američkih (ne evropskih ili nemačkih) interesa.

Nakon toga on svojim nalogodavcima (NDI i NED) upućuje detaljan izveštaj na bazi koga su krajem 2013 predstavnici Stejt departmenta i Kongresa SAD napravili sveobuhvatan plan za delovanje u Ukrajini, koji je predstavljen na sastanku Atlantskog saveta (Atlantic Council) 03.12.2013. Tom sastanku prisustvovali su i Zbignjev Bžežinski, Fridom Hous i Adrian Karatnicki, koga smatraju jednim od direktora „narandžaste revolucije“ (7).

Pošto su na pomenutom sastanku donete odgovarajuće odluke o delovanju, Marko Ivković se sa grupom aktivista KANVAS-a vraća u Kijev, gde postaje sastavni deo majdanskih aktivnosti, usmeravajući tok događaja u skladu sa interesima svojih nalogodavaca. Očigledno da je njegov rad bio registrovan od strane bezbednosnih službi Ukrajine, ali nije ometan sve do ozbiljnog zaoštravanja situacije, kada je na predlog poslanika tada vladajuće Partije regiona u Vrhovnoj Radi Olega Careva, zajedno sa nekoliko drugih stranih plaćenika, deportovan iz Ukrajine, sa zabranom ulaska. Samo, kao i obično, bilo je previše kasno. Odapeta strela već je letela prema Janukoviču.

KANVAS i dalje u Ukrajini

Zanimljivo je da se nakon deportovanja Ivkovića iz Ukrajine, izvršni direktor KANVAS-a, Srđa Popović, oglasio u medijima i formalno ogradio od učešća u majdanskim događajima, a za Ivkovića ustvrdio da ga i ne poznaje, iako su odlični prijatelji.

No, pečat operativnog delovanja KANVAS-a postao je previše prepoznatljiv da bi ga jedna takva izjava mogla poništiti. Građevinske mašine kojima se ide na policijska vozila, udarne grupe koje provociraju sukobe sa policijom, govor simbola koji poziva na nasilne promene, napad i zauzimanje državnih institucija, organizovano blokiranje policijskih i vojnih objekata ljudskom masom, poziv na linč vodećih ljudi režima i njihovih porodica, potkupljivanje vodećih vojnih i policijskih ličnosti ili pretnje i pritisak na njih (u Ukrajini su neposredno pre majdanskih dogaćanja na Internetu objavljena imena svih članova anti-terorističke jedinice Berkut), sve su to zaštitni znaci KANVAS-a.

Ali, ono najvažnije što odlikuje njihov rad je postepeno uvlačenje lidera, planiranih da dođu na vlast, u tok događanja na ulici koje ustvari ne kontrolišu (mada ispočetka misle drugačije), do trenutka kada shvate da su porušili mostove za sobom i da im jedino preostaje da slede DIREKTNE i SVE naloge predstavnika zapadnih zemalja, čime se praktično svi atributi suvereniteta zemlje predaju u ruke evro-atlantizmu, a oni sami postaju lutke na tankom koncu.

U toj fazi, obično, KANVAS se lagano povlači a „upravljanje“ preuzimaju ambasadori zapadnih zemalja, specijalni posmatrači, izaslanici i ostali globalistički namesnici. No, jasna, odlučna i dobro organizovana akcije Rusije na više nivoa (vojnom, obaveštajnom, diplomatskom, medijskom itd), sprečila je takav razvoj događaja i razobličila prave motive i metodologiju kijevskih pučista, pre svega pred sopstvenim stanovništvom. Budući da je evidentno da sadašnja ukrajinska vlast nema ni legalitet ni legitimitet, niti kontroliše svoj celokupni politički prostor (pri tome ne mislim na Krim, koji je već deo Rusije, već na ostali deo zemlje) posao KANVAS-ovih plaćenih „revolucionara“ u Ukrajini, ovaj put, nije bio završen uspešno izvedenim pučem, pa je organizacija nastavila rad.

Tokom marta 2014. KANVAS je postavio video klip posvećen Ukrajinskim dešavanjima na JuTjub a reč je navodno o kampanji za prevod knjige „Making Oppression Backfire” na ukrajinski jezik. Podignuta pesnica KANVAS-a u narandžastoj boji (kao simbol organizovanja “narandžaste revolucije) i ostavljeni klik za direktan kontakt ne ostavljaju više mesta nikakvoj dilemi o angažovanosti KANVAS-a na ukrajinskom projektu.

Njihova glavna aktivnost bila je usmerena na stvaranje političke nestabilnosti i podrivanje lokalnih vlasti u sredinama koje nisu priznavale vlast kijevskih pučista, a to su uglavnom oblasti naseljene ruskim stanovništvom (Harkov, Donjeck, Lugansk, Odesa i ostale). Pri tome, KANVAS i njegovi nalogodavci, imali su nameru da prevashodno ostvare sledeće ciljeve:

– maksimalno otežavanje započetih procesa samo-organizovanja ovih oblasti u smeru raspisivanja referenduma poput krimskog, kao i njihovog međusobnog organizacionog i političkog povezivanja
– stvaranje napetosti i ekscesa koji bi, barem formalno, opravdali nameravanu upotrebu sile centralnih vlasti protiv ruske populacije.

Tokom poslednja dva meseca (april i maj 2014.) imali smo priliku da jasno vidimo delovanje u dva navedena pravca, no trud im je bio uzaludan. Referendumi su se, mada na granici regularnosti zbog oružanih dejstava, ipak održali, a njihovi rezultati su takvi da ne ostavljaju mesta sumnji šta je stvarna volja naroda u tim oblastima. Odmah nakon njih krenuli su procesi političkog i teritorijalnog objedinjavanja proruskih teritorija koji će se, verovatno, završiti stvaranjem “Novorusijske republike”. I to će biti TO. Ta republika ne mora čak ni da se otcepi od Ukrajine, (mada ne vidim ko bi je sprečio), ona će toliko promeniti njenu sliku i prilike na terenu da će današnja Ukrajina prestati da postoji.

Što se tiče oružanih dejstava, oni su potpuno obesmišljeni usled slabosti i neorganizovanosti kijevskih uzurpatora vlasti, kao i usled nepoverenja koje u njih imaju sve oružane formacije na terenu (i domaće i strane). Otuda se oružane akcije tih formacija, u bukvalnom smislu te reči, mogu posmatrati samo kao kažnjenička ekspedicija prema sopstvenom stanovništvu i neće, niti mogu, doneti nikakvu promenu stanja na terenu.

Umesto zaključka

Dakle, u Ukrajini imamo zanimljivu situaciju da je KANVAS formalno uspešno odradio posao za koji je angažovan (smena starog i implementacija željenog rukovodstva), ali da su efekti bili dijametralno suprotni od očekivanih i da su štete po nalogodavca ovog projekta višestruko veće od koristi.

A to već znači da je koncept “obojenih revolucija”, ovakav kakav smo do sada poznavali, na izdisaju, te da će nakon podrobnih analiza uslediti značajno modifikovana ili potpuno nova platforma za ovu vrstu aktivnosti. Šta će to doneti na Velikoj šahovskoj tabli videćemo, a do tada pratićemo završnicu partije u Venecueli, poslednjoj zemlji kojoj preti dignuta pesnica KANVAS-a.

______________________________________

ODREDNICE:

(1) – “Stratfor“ ima status privatne američke obaveštajne kompanije koja se zbog izuzetnog uticaja često naziva „CIA u senci“ ili „Mala CIA“. Osnovana je 1996 u Ostinu (Teksas), a njen osnivač je američki obaveštajac Džordž Fridman. Operativno delovali u Srbiji tokom NATO bombardovanja šaljući izveštaje o efektima i tada vrbovali Popovića.

(2) http://www.intermagazin.rs/placeni-revolucionari-srdu-popovica-i-otpor-placaju-amerikanci-da-svrgavaju-legalne-rezime-u-pohodu-na-rusiju/

(3) U vreme kada je Popović boravio na Maldivima, predsednik Anija je priznao Kosovo, što je prvi objavio Bedžet Pacoli.

(4) http://www.nadlanu.com/pocetna/info/politika/Dosije-Vikiliks-quotCIA-u-senciquot-saradjivala-sa-bivsim-otporasima.a-209825.291.html

(5) http://www.kurir-info.rs/asanz-srbin-stoji-iza-revolucije-u-ukrajini-clanak-1117535

(6) svoje veze sa aktivistima „Otpora“ i „Kanvasa“ Majkl Mekfol detaljno je opisao u svojim knjigama „Širenje demokratije u inostranstvu: Zašto smo dužni da to uradimo i kako to možemo da uradimo“(2009), „Demokratija i autoritet u postkomunističkom svetu“(2009), „Narandžasta revolucija: Uzroci demokratskog proboja Ukrajine“(2006), i „Između diktature i demokratije: ruska postkomunistička politička reforma“(2004).

(7) http://srbin.info/2013/12/16/ko-rezira-revoluciju-u-ukrajini12/

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

Jedan komentar na Poraz bivšeg „Otpor“-a u već bivšoj Ukrajini