Припреме за светски рат и антиратна коалиција

Истовремено са украјинским жариштем распиривања светског хаотичног рата, САД настављају да подржавају оружане конфликте у Сирији и Ираку, да дестабилизују ситуацију на Блиском и Средњем Истоку, да припремају упад Талибана и исламских бојовника у Средњу Азију, да пројектују обојене револуције у Русији и другим земљама евроазијских интеграција, а такође да организују државне преврате у земљама Латинске Америке над којима су изгубиле контролу. САД подстичу на светски рат и објективне закономерности глобалне економске и политичке динамике, чије разумевање даје могућност за прогнозирање војно-политичке активности у наредној деценији.

Анализа дугих циклуса економске и политичке динамике показује да је највероватнији период великих регионалних војних конфликата уз учешће САД и њихових сателита против Русије време од 2015. до 2018. године. То је период изласка новог технолошког поретка из фазе рађања у фазу пораста, када се завршава настајање његове технолошке путање и на његовој основи почиње модернизација економије. Управо у тим стадијумима технолошке промене повлаче за собом промене у структури међународних односа.

Земље које се пре других нађу на таласу новог технолошког поретка стичу предности у конкуренцији на светском тржишту и почињу да потискују претходне лидере, који морају да улажу велике напоре за излазак из кризе сувишне акумулације капитала у застарелим производно-технолошким структурама. Између нових и старих лидера технолошко-економског развоја одвија се борба за доминацију на светском тржишту, што доводи до пораста међународне напетости и провоцирања војно-политичких конфликата који су и до сада доводили до светских ратова.

УКРАЈИНА ЈЕ ЗА САД ДОШЛА ПРЕРАНО

У садашње време почиње управо такав период који ће трајати до 2020-2022. године, када ће се коначно обликовати структура новог технолошког поретка и на његовој основи светска економија ући у фазу стабилног раста. Украјинска криза почела је годину дана пре прогнозиране процене времена отпочињања ескалације војно-политичке напетости. Да је Виктор Јанукович потписао споразум о асоцијацији са ЕУ, онда би криза почела годину и по касније – у тренутку одржавања наредних председничких избора. До тада би се са стране ЕУ активирали механизми управљања економијом, спољном и одбрамбеном политиком Украјине, који су предвиђени тим споразумом. Били би формирани и распоређени на границама са Русијом украјинско-пољско-литвански батаљони који се управо оснивају. Биле би припремљене процедуре за заједничко деловање европских и украјинских оружаних снага у регулисању оружаних регионалних конфликата.

Иако је у споразуму предвиђена обавеза Украјине да у тим конфликтима делује под руководством ЕУ, као и да следи њену спољну и одбрамбену политику, очигледно је да ће се реалном организацијом војних дејстава бавити NATO под руководством Вашингтона. Нема сумње да би у време председничких избора – у пролеће 2015 – биле примењене оне исте технологије замене Јануковича штићеником САД које су биле и током државног преврата ове зиме. Само би промена власти прошла на релативно легитиман начин, што би искључило мешање Русије. Такође, Американци би од припадника своје агентуре формирали владу и структуре силе Украјине и усмерили ту земљу на укључивање у NATO и потискивање Црноморске флоте Русије са Крима. Русији се не би супротставиле нацистичке оружане банде, него сасвим легитимни украјинско-европски војни контингенти који се ослањају на војну моћ NATO. Легитимна украјинска влада усмеравана од стране САД прекинула би сарадњу са Русијом у одбрамбеној индустрији, спроводила би ништа мање необуздану антируску кампању у медијима и принудну украјинизацију Југоисточне Украјине.

Према анализама дугих циклуса политичке активности, врхунац војно-политичких конфликата десиће се 2016-2018. године. Да се није десио пад Украјине у политичку кризу, она би се до тада потпуно налазила под контролом NATO и спроводила антируску политику блокирањем рада Црноморске флоте и провоцирањем међуетничких конфликата на Криму у циљу ликвидирања проруских друштвених организација и чишћења југоисточних области од руског утицаја. Русија би се нашла у ситуацији много лошијој него што је сада после припајања Крима и успостављања нацистичког режима у Кијеву, чија нелегитимност и криминални поступци осуђују Украјину на катастрофу и распад. Социјално-економска катастрофа која је захватила Украјину и повећавање хаоса на њеној територији свакако не одговарају циљевима Русије јер је она животно заинтересована за благостање и успешан развој Украјине, која је део Руског света и нераскидиво повезана са Русијом технолошки, економски и духовно.

 

КОНФЛИКТИ ПОЧИЊУ 2015.

Катастрофални сценарио било је могуће избећи да Јанукович није био подложан америчким и европским емисарима и да је одбранио државу од нацистичке побуне и државног преврата. Међутим, то би за САД било једнако поразу дуготрајне антируске кампање коју су водиле у Украјини током читавог постсовјетског периода. Због тога су оне учиниле све што је било могуће – користећи све своје политичке, информативне и финансијске ресурсе – за организовање државног преврата и предавање својим штићеницима власти над Украјином. Због те авантуре САД ризикују да плате својим идеолошким и политичким лидерством ако Русија компетентно и одлучно одбрани себе и свет од америчке политике ширења светског хаотичног рата.

Од 2017. у САД почиње нови изборни циклус, у који ће очигледно бити укључена русофобија као идејна основа светског рата који оне распирују. Ипак, до тада кризно стање америчког финансијског система може да се испољи у смањивању буџетских расхода, девалвацији долара и осетном погоршању животног стандарда становништва. Спољна агресија САД може застати на Блиском и Средњем Истоку и претрпети неуспех у Авганистану и у Ираку. Са једне стране, притисак унутрашњих проблема и криза провоцираће у спољној политици раст агресивности америчког вођства, а са друге стране, његов положај чинити слабијим.

Као што доказује Пантин, ако се мобилише интелектуално, економски и војно – Русија има шансе да не изгуби у конфликтима до којих ће доћи између 2015. и 2018. године, пошто САД и њихови сателити још неће бити спремни за отворену агресију. Према тим истим прогнозама, најопаснији период за Русију наступа почетком 2020-тих, када ће почети технолошко пренаоружавање развијених земаља и Кине, а САД и друге западне земље изађу из депресије 2008-2018. и направе нови технолошки замах. Управо у периоду од 2021-2025. Русија поново може нагло да заостане у технолошком и економском погледу, што ће девалвирати њен одбрамбени потенцијал и веома појачати унутрашње социјалне и међуетничке конфликте, као што се то десило у СССР крајем 1980-тих година.

Амерички аналитичари из CIA и других ресора директно рачунају на распад Русије изнутра после 2020. због унутрашњих социјалних и међуетничких конфликата иницираних споља. То потврђује постављање Џона Тефта за амбасадора САД у Русији, најпознатијег организатора „обојених револуција“ и државних преврата на постсовјетском простору.

КО УЛАЗИ У АНТИРАТНУ КОАЛИЦИЈУ

За Русију су најопаснији међуетнички конфликти који ће се вештачки подстицати споља и изнутра коришћењем социјалне неравноправности, неравноправности између региона, као и економских проблема. У том циљу, у руској политичкој, пословној и интелектуалној елити САД доследно одгајају своју „пету колону“ издвајајући за те сврхе, по неким проценама, до 10 милијарди долара годишње.

Да би се избегао тај најнегативнији сценарио који води распаду земље, неопходна је системска унутрашња и спољна политика учвршћивања националне безбедности, обезбеђивања економске независности, повећања међународне конкурентности и убрзаног развоја националне економије, мобилизације друштва и модернизације војно-индустријског комплекса. До 2017. године, када САД почну отворено и по свим фронтовима да прете Русији, руска армија треба да има савремено и ефикасно наоружање, руско друштво да буде компактно и сигурно у своје снаге, руска интелектуална елита да овлада достигнућима новог технолошког поретка, да економија буде на таласу раста новог технолошког модела, а руска дипломатија да организује широку антиратну коалицију земаља, способну да усаглашеним деловањем прекине америчку агресију.

Неопходна је широка међународна коалиција земаља које нису заинтересоване за отпочињање новог светског рата. Таква коалиција је потребна не само за спречавање рата него и за победу у њему ако се покаже да је рат неизбежан. Антиратна међународна коалиција могла би да обухвати:

– Европске земље које, упркос њиховим националним интересима, покушавају да увуку у рат против Русије;

– Земље БРИКС, чији економски успон може бити торпедован организованом дестабилизацијом од САД;

– Кореју, земље Индокине које нису заинтересоване за погоршање односа са Русијом;

– Земље Блиског и Средњег Истока за које ће светски рат значити ескалацију сопствених регионалних конфликата;

– Латиноамеричке земље Боливарске алијансе, за које ширење новог светског рата носи опасност од директне инвазије САД;

– Земље у развоју G77, наследнице Покрета несврстаних земаља, које традиционално иступају против ратова и за праведно уређење света.

 

ОДУСТАЈАЊЕ ОД ДОЛАРА

Као мотив за оснивање такве коалиције треба истаћи за све њене учеснике општу опасност од развијања глобалног хаотичног рата од стране САД. Значајан услов за успешно стварање такве коалиције јесте лишавање САД монопола на идеолошку доминацију путем доследног разобличавања нехуманих последица њихових интервенција, масовних убистава цивилног становништва почињених од њихових војника и разорних резултата владавине америчких миљеника у различитим земљама. Потребно је осујетити карактер америчке непогрешивости и демонстрирати цинизам и обману америчких руководилаца, катастрофалне последице њихове политике двоструких стандарда, некомпетентност и неукост америчких чиновника и политичара.

У стварању антиратне коалиције утицајни савезници могле би да буду верске организације које иступају против наметања култа сведопуштености и разврата, против подривања породичних и других универзалних вредности. Оне би помогле учесницима коалиције да припреми и свету понуди нову идеологију која уједињује и полази од успостављања чврстих моралних ограничења човекове самовоље.

Конструктивну улогу могле би да одиграју међународне хуманитарне и антифашистичке организације. Светска заједница научника и експерата, која се залаже за стабилан развој и генерише пројекте који обједињавају човечанство, такође би могла да постане савезник коалиције.

Деловање антиратне коалиције треба да буде усмерено не само на разобличавање и осујећивање политичке доминације САД него и пре свега на ометање америчке војно-политичке моћи засноване на емисији долара као светске валуте. Ако се наставе агресивна дејства САД у распиривању светског рата, деловање треба да обухвати и одустајање од коришћења долара у међусобној трговини и од доларских инструмената за пласман девизних резерви.

Антиратна коалиција треба да има свој позитиван програм за уређење светске финансијско-економске архитектуре на принципима узајамне користи, праведности и поштовања националног суверенитета. Већ смо говорили о мерама које су неопходне за финансијску стабилизацију, за повећање ефикасности регулисања финансијског тржишта, банкарских, финансијских и инвестиционих институција, за стимулисање раста новог технолошког поретка и прогресивних структурних промена и за формирање одговарајућих нових институција. Оне треба да уклоне основне узроке глобалне кризе међу којима су најзначајнији следећи:

– Неконтролисана емисија светских резервних валута, која доводи до злоупотребе од стране емитената, монополског положаја у сопственом интересу по цену повећања диспаритета и разорних тенденција у глобалном финансијско-економском систему;

– Немогућност актуелних механизама за регулисање операција банкарских и финансијских институција да обезбеде заштиту од прекомерних ризика и појављивања финансијских „мехура”;

– Исцрпљивање граница раста доминантног технолошког поретка и недостатак услова за настајање новог, укључујући недостатак инвестиција за широко увођење кластера који чине компоненте његових базних технологија.

ФИНАНСИЈСКА ПРАВИЛА КОАЛИЦИЈЕ

Антиратна коалиција треба да наступа са позитивним програмом мера за излазак из глобалне кризе путем уклањања њених узрока и стварања стабилних услова за функционисање светског финансијског тржишта и међународне валутно-финансијске размене на узајамно корисној основи, развоја међународне производне кооперације и светске трговине робом и технологијом. Ови услови треба да омогуће националним властима да организују кредитирање развоја и развијања нових технологија и модернизације економије на тој основи, као и стимулисање иновационе и пословне активности у перспективним правцима економског раста.

За то је потребно да земље-емитенти светских резервних валута гарантују њихову стабилност путем поштовања одређених ограничења размера државног дуга и дефицита платног и трговинског биланса. Сем тога, оне треба да поштују услове утврђене на одговарајући начин у односу на транспарентност коришћења механизама за обезбеђивање емисије својих валута и давање могућности за њихову несметану размену за све трговинске активе на њиховој територији. Значајан услов за емитенте светских резервних валута треба да буде и поштовање правила савесне конкуренције и недискриминационог приступа на своја финансијска тржишта. Уз то, осталим земљама које поштују слична ограничења треба омогућити примену својих националних валута као инструмента спољнотрговинске валутно-финансијске размене, укључујући и њихово коришћење у другим земљама-партнерима као резервних.

Рационално је увођење класификације националних валута које претендују на улогу светских или регионалних резервних валута по категоријама у складу са поштовањем одређених услова од стране њихових емитената. Истовремено са увођењем услова за емитенте светских резервних валута неопходно је јачање контроле кретања капитала у циљу спречавања спекулативних напада који дестабилизују светски и национални валутни финансијски систем. Ради тога земље коалиције треба да уведу забрану на трансакције својих резидената са оф-шор зонама, као и да не дозволе приступ програму рефинансирања банкама и корпорацијама које су основане уз учешће резидената оф-шор зона. Такође је рационално увођење ограничења за коришћење у међународним обрачунима валута чији емитенти не поштују утврђене услове.

АЛТЕРНАТИВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

За одређивање услова за емитенте светских резервних валута и за мониторинг њихове доследности потребно је спровести дубоке реформе међународних финансијских институција у циљу обезбеђивања легитимног представљања земаља учесница према објективном критеријуму из сета својстава релативне тежине сваке од њих у светској производњи, трговини, финансијама, природном потенцијалу и становништву. Према том истом критеријуму може да се формира корпа валута за издавање нове SDR (Special Drawing Rights – вештачко резервно платно средство које емитује ММФ, прим. прев.) у односу на коју могу да се одређују курсеви свих националних валута, укључујући и светске резервне. У почетној фази у ту корпу могу да уђу валуте оних земаља коалиције које пристану да преузму обавезу поштовања утврђених услова.

Реализација реформи толиких размера захтева одговарајућу правну и институционалну подршку. То може да се уради давањем одлукама коалиције статуса међународних обавеза земаља које су заинтересоване за њихову реализацију, а такође и ослањајући се на институције УН и овлашћене међународне организације. За стимулисање глобалног распростирања социјално значајних достигнућа новог технолошког поретка неопходно је проширити међународни систем стратешког планирања глобалног социјално-економског развоја, који укључује израду дугорочних прогноза научно-техничког развоја, одређивање перспектива развоја светске економије, регионалних удружења и великих земаља, откривање могућности за превазилажење постојећих диспропорција, укључујући дисконтинуитет у нивоу развоја напредних и слабо развијених земаља, као и избор приоритетних праваца развоја и индикативних планова делатности међународних организација.

САД и земље G7 вероватно ће без разматрања одбацити ове дефинисане предлоге за реформисање светског валутно-финансијског система, будући да ће њихова реализација поткопати њихово монополско право на неконтролисану емисију светских валута. Садашњи начин размене резултата и фактора економске делатности између земаља у развоју и развијених земаља у потпуности одговара развијеним. Остварујући огромну добит од емисије светских валута водеће западне земље ограничавају приступ сопственим тржиштима актива, технологија и рада и стално уводе нова ограничења.

КЉУЧНА УЛОГА БРИКС

Као што показује политика коју спроводе САД, уместо реформе светског финансијског система на принципима легитимности, узајамне користи и поштовања суверенитета, оне радије бирају распиривање светског хаотичног рата ради заштите свог доминантног положаја. Због тога антиратна коалиција– да би била успешна и ефикасна– мора да поседује довољну одбрамбену способност за одбијање америчке агресије и покушаја војно-политичке дестабилизације било које тачке на планети. Ради тога је неопходно проширити модел ОДКБ, ангажовати за сарадњу Кину, Вијетнам, Сирију, Кубу, Узбекистан, Туркменију, Азербејџан, створити механизме партнерства у име мира са Индијом, Ираном, Венецуелом, Бразилом, као и другим земљама којима прети америчка агресија. Поседовањем војно-политичке и економске моћи упоредиве са НАТО антиратна коалиција могла би да победи у конфронтацији коју намећу САД и независно од њихове жеље да почне реформу светског финансијско-валутног система у интересу стабилног економског развоја како светске тако и свих националних економија.

Ако земље G7 одбију да се „помере” у органима управљања међународних финансијских организација, онда антиратна коалиција треба да има довољно синергије да створи алтернативне глобалне регулаторе. Оснивање такве коалиције могуће је иницирати на основу БРИКС и почети од решења питања подршке њихове економске безбедности, укључујући:

– Стварање универзалног платног система за земље БРИКС и издавање опште платне картице БРИКС, која обједињује кинеску Union Pay, бразилску ELO, индијску Ru Pay, а такође и руске платне системе;

– Стварање система за размену информација између банака, слично SWIFT, који је независан од САД и ЕУ;

– Прелазак на коришћење сопствених рејтинг агенција.

Водећу улогу у оснивању антиратне коалиције мораће да преузме Русија, будући да се управо она налази у најосетљивијем положају и да без стварања такве коалиције неће моћи да победи у светском рату који се против ње развија. Ако Русија не оснује такву коалицију, онда ће антируска коалиција, коју формирају САД, прогутати и неутрализовати потенцијалне руске савезнике. Тако се рат против Русије, који Американци провоцирају у Европи, може показати уносним за Кину.

Следећи кинеску мудрост о паметном мајмуну који на дрвету чека крај окршаја два тигра да би затим присвојио плен, они могу да изаберу стратегију немешања. Узајамно слабљење САД, ЕУ и Русије може да олакша Кини остварење глобалног лидерства. Бразил може да подлегне притиску САД, а Индија да се затвори у решавању својих унутрашњих проблема. Русија поседује историјско искуство лидерства у светској политици не мање од САД, а такође за то неопходни духовни ауторитет и довољну војно-техничку моћ. Али, да би претендовала на лидерство, руска друштвена свест мора да се ослободи комплекса ниже вредности који су накалемили прозападни медији у периоду Горбачовљеве перестројке и америчке доминације у време Јељциновог режима. Мора да се поврати историјски понос руског народа на вишевековно истрајно стварање цивилизације која је објединила мноштво нација и култура и више пута спасила Европу и човечанство од самоуништења. Да се поврати разумевање историјског континуитета улоге Руског света у стварању укупне културе човечанства почев од Кијевске Русије, која је постала духовна наследница Византијске империје, до савремене Руске Федерације, наследнице СССР и Руске империје.

ВРЕДНОСНА ОСНОВА КОАЛИЦИЈЕ

У том контексту треба представљати евроазијски интеграциони процес као глобални пројекат успостављања заједничког простора развоја народа од Лисабона до Владивостока и од Петербурга до Колумба, који су вековима живели заједно, сарађивали и обогаћивали једни друге. Такође је неопходна унутрашња хармонизација руске друштвене свести која искључује њено изливање како у нацизам, тако и у космополитизам. Ради се пре свега о уношењу у руску друштвену свест вредносних оријентација које јачају Русију, као, на пример, „сваки национализам – руски, украјински, чеченски, татарски, јеврејски… је форма која претходи нацизму”, „тамо где се функционери сналазе у својим обавезама нико, ни грађани, ни народи немају разлога за протесте”, „за сваку нама нанету штету најпре смо криви ми сами – због тога што смо се показали слабим и рањивим” и тсл.

Сем хармонизације међунационалних односа, такви ставови омогућиће да се осујети деловање локалних агената страног утицаја у Русији, који су успели у искривљивању смисла и подметању појмова. Русија неће моћи да организује отпор америчкој агресији ако не успостави способност за самосталан развој. Без обзира на огромна разарања научно-производног потенцијала и деградацију индустрије, за успешан развој Русија још увек постоји довољан интелектуални, природни и економски потенцијал. Ипак, његово потпуно коришћење није могуће у оквирима проамеричке економске политике, која се данас спроводи и провоцира извоз капитала и „офшоризацију” економије, што ограничава унутрашњи кредит давањем зајмова САД и њиховим савезницима у НАТО путем пласмана девизних резерви у њиховима облигацијама.

Аутор је саветник Владимира Путина, академик Руске академије наука

---

Извор: Факти

Коментари

3 Коментара на Припреме за светски рат и антиратна коалиција