Putin i budućnost sveta

Sada, kada su se događaji naglo ubrzali i eskalirali, sve češće različiti autori, politolozi i stručnjaci postavljaju pitanje: „Kako razumeti odluke Putina i ruskih vlasti?“ Sve češće se mora priznati da je često nemoguće predvideti i objasniti Putinove odluke, a to primjećuju iskusni, inteligentni stručnjaci i na Zapadu i u Rusiji.

I drugi problem, koji se primjećuje u medijima i na društvenim mrežama, jeste fokusiranost na borbe na frontu, pomake za svaki zaseok, ulicu i izgubljeni tenk, dok se zapravo vodi borba o kojoj će zavisiti budućnost celog čovečanstva.

Dva su objašnjenja za Putinovu neobjašnjivost i nepredvidljivost:

Putin nudi tri rešenja: prvo je najisplativije, a ako se predlog ne prihvati, predlaže manje isplativu i rigidniju opciju. Ako se ni ova ponuda ne prihvati, nudi najneisplativiju, najtežu i, što je najvažnije, konačnu opciju.

Putin je džudista. A džudo nije samo sport, već i filozofija, pogled na svest i princip donošenja važnih odluka. Suština ovih odluka je iskoristiti energiju neprijatelja kako bi mu se nanela maksimalna šteta, a ujedno se prema tom neprijatelju odnositi s poštovanjem.

Oba ova objašnjenja imaju jedan ozbiljan nedostatak, jer vam omogućuju da „unazad“ shvatite što je Putin učinio, ali vam ne dopuštaju da „izračunate“ što će sledeće učiniti. Svako predviđanje iz nekog razloga na kraju se pokaže pogrešnim. Dakle, treba tražiti neko novo objašnjenje za tu neobjašnjivost, kako nas odluke koje Putin donosi o ključnim pitanjima barem nekad ne bi iznenadile.

Čini se da postoji jedan faktor koji je do sada bio zanemaren i zbog koga svi greše pokušavajući predvideti što će Putin učiniti ili razumeti što ga je navelo da donese ovu ili onu odluku. Zanimljivo, gotovo svi govore o ovom faktoru, ali ga nitko ne uzima u obzir kada pokušava predvideti ili razumeti Putinove odluke. Ovaj faktor je priroda trenutne globalne krize. Tačnije, činjenica da se naš svet na kraju ove krize neće vratiti u stare šeme i više neće biti isti kao pre ove krize.

A to znači da se svaka odluka donesena s pogledom na budućnost čini neobjašnjivom s gledišta na koje smo navikli „pre krize“. I svaka odluka donesena „po starim, poznatim konceptima“ biće osuđena na propast, jer to je suština takve krize kakva je sadašnja.

Dakle, ispada da možete razumeti šta Putin radi samo u jednom slučaju, ako znate kakva budućnost određuje njegove odluke. Ali za to bi morali znati kakva će biti budućnost.

Postkrizna budućnost

I ovde, na temelju svega učinjenog i svega što se dogodilo ima razloga tvrditi da je tu budućnost sasvim moguće spoznati. Mnogi veliki umovi predvideli su početak trenutne globalne krize, drugi su stvorili tehnologiju za predviđanje onoga što bi moglo doći nakon završetka krize. Međutim, ako spojimo to znanje i rezultate tehnoloških proračuna, dobićemo „približnu“ sliku postkrizne budućnosti. Pogled iz ove budućnosti u sadašnjost, koja se dešava pred našim očima, pomaže nam razumeti ko radi za budućnost, a ko za njezino uništenje i za kraj ljudske civilizacije.

Nije potrebno čak ni ukratko opisivati globalnu krizu i budućnost koju nam ona obećava. Činjenica je da sadašnja kriza, za razliku od onih koje su se dogodile ranije,  utiče na gotovo sve aspekte života i aktivnosti čovečanstva. I ne samo da „utiče“, već ih dramatično menja.

Zapravo, nije reč o jednoj krizi, već o ogromnoj „piramidi“, tačnije, lavini međusobno povezanih i međusobno zavisnih kriza. Prvi pokušaj analize već je identifikovao više od četrdeset kriza i jedan članak nije dovoljan da ih se sve spomene.

Dakle, za sada, uzmimo da je takva prognoza moguća i da postoji, kao i da ta prognoza daje potpunije razumevanje onoga što se događa, kako Putinove strategije, tako i strategije „kolektivnog Zapada“ , kao i strategija Kine, Indije i ostalih „igrača“. Usresredimo se za sada na “neobjašnjive” akcije Rusije.

Na primer, zašto Rusija nastavlja prodavati naftu, gas i drugu robu „neprijateljskim“ zemljama? Štaviše, zašto Rusija nastavlja transportovati gas ukrajinskim gasovodom? Uostalom, u Ukrajini je Specijalna vojna operacija, iako svi mogu videti da se tamo vodi rat „kolektivnog Zapada“ protiv Rusije. I ne samo to, zbog sankcija Rusiji u Europi, a i u Sjedinjenim Državama, počinje energetska kriza, koja će se bez ruskih isporuka samo ubrzavati i intenzivirati. Zašto Rusija nije spremna „udovoljiti željama“ evropskih čelnika i ne prekida snabdevanje energentima?

S taktičkog stajališta, bilo bi logično prekinuti snabdevanje Evrope i Sjedinjenih Država naftom, gasom, đubrivima itd, srušiti njihovu ekonomiju i dobiti rat. Zašto Rusija to ne radi?

„Sećanje budućnosti”

Da, jer se, sa gledišta postkrizne budućnosti, ova taktička pobeda pretvara u strateški poraz. Kako to? Kriza je prelazni proces s jednog trenda razvoja na drugi. Jedna od brojnih kriznih tranzicija u aktualnoj globalnoj krizi je prelaz s trenda globalizacije tržišta, njegovog ujedinjenja u jedinstveni sistem podele rada, na suprotan trend i podelu globalnog tržišta na nekoliko „lokalnih“, odnosno, formiranje ekonomskih makroregija oko nekoliko metropolitanskih područja. Svaka makroregija imaće sopstveni suvereni ekonomski sistem, nezavisnu proizvodnju kritičnih dobara i usluga kao i sopstvenu rezervnu  valutu.

O tom novom trendu, o njegovoj neizbežnosti pisao je Mihail Hazin u „Sećanju budućnosti“. U budućnosti koja se uklopila u jednu prognozu.

Nove makroregije čine metropole i „sateliti“, ekonomski i politički manje i slabije zemlje. Ali ovi sateliti se u konceptu multipolarnog sveta ne osvajaju, već prilaze dobrovoljno i nitko ih ne tera da se pridruže ovoj ili onoj metropoli, već sami biraju svoju metropolu i odlučuju ući u njenu makroregiju.

Zašto? One same ne mogu uspešno braniti svoje političke i ekonomske interese u konkurenciji s moćnijim zemljama metropola. Ali pridruživanje makroregiji daje im nove mogućnosti za odbranu svog suvereniteta. S druge strane, metropoli su potrebni sateliti iz više razloga, jer su tržište, izvor jedinstvenih resursa i novih proizvodnih mogućnosti.

Što je potrebno da jedna zemlja postane metropola? Nije dovoljno samo reći: „Ja ću biti metropola i okupiti zemlje u svojoj makroregiji”. Prvo morate steći reputaciju jake države sposobne da brani svoje i interese „satelita“ u oštroj konkurenciji. Biti pouzdan partner koji drži svoja obećanja, pismena i usmena, te ponuditi atraktivan ekonomski i politički model koji je stabilan u svim okolnostima više sile.

Upravo sa te tačke gledišta treba razmotriti mnoge ruske postupke i mnoge Putinove odluke. Ovim postupcima i odlukama Rusija stvara sliku budućnosti. Ovi postupci i odluke mnogima su neshvatljivi, deluju nelogično. No, činjenica je da su ruske „nerazumne” akcije zapravo usmerene na postkriznu budućnost i stoga se ne mogu shvatiti s gledišta i suvremene paradigme i taktičkih, kratkoročnih interesa.

Sračunati potezi

To je, na primer, izgradnja ili obnova složene industrijske strukture i supstitucija uvoza, prvo u strateški važnim područjima ekonomije, a zatim gde god je to moguće.

Potom sledi socijalna orijentacija ekonomije, težeći što boljem poštovanju međunarodnog prava i ugovora, često na štetu vlastitih interesa, kao prodaja gasa, nafte i druge kritične robe „neprijateljskim“ zemljama, težeći mirnom rešavanju raznih problema.

To je i jedinstven način vođenja specijalne operacije u Ukrajini, gde se spašavaju životi civilnog stanovništva i neprijatelja spremnog na predaju koliko god je to moguće.

Naravno, aktivnosti diplomatije, a Sergej Lavrov trenutno obilazi arapske sile i ostale islamske zemlje, uz sposobnost održavanja dobrih poslovnih odnosa čak i s međusobno zaraćenim stranama kao što su Indija i Pakistan, Izrael i Palestina, Izrael i Iran, itd.

Rad na imidžu mirotvorca, zemlje koja ne započinje, već završava ratove. Jer, podsetimo one s memorijom akvarijumske ribice, ovaj rat je počeo 2014. i do sada je pokosio 13.000 života civila, od čega preko 500 dece.

Svi ti postupci u očima drugih zemalja stvaraju imidž najpouzdanije i najatraktivnije metropole, sposobne braniti interese i suverenitet svojih „satelita“ čak i u najtežim situacijama bez ugrožavanja svojih interesa.

Jedan od ključnih zadataka u stvaranju suverene makroregije je formiranje zone suverene valute s vlastitom rezervnom valutom. Da biste to učinili, prvo morate napustiti „jedinstvenu globalnu rezervnu valutu“. Naravno, ne na „revolucionarni“, već na postupni, evolucijski način. Tu je prvo kupovina rubalja za dolare i evre, a onda za kupljene rublje partneri dobijaju robu, što u principu ne menja gotovo ništa za kupca. Zatim sledi formiranje „viševalutnih međunarodnih rezervi“ i da se priznaju viševalutne rezerve u nacionalnim valutama, a potom i potpuno odustajanje od jedinstvene rezervne valute – dolara, te prelazak na nacionalne makroregionalne rezervne valute.

S ove tačke gledišta, najava plaćanja za gas i svemirsku tehnologiju u rubljama je neverovatno efikasan potez. Za uobičajeno globalno tržište ovo je „čista glupost koja Rusiju neizbežno vodi u potpunu izolaciju“. S taktičke tačke gledišta, ovaj korak nema nikakvog smisla i bilo bi puno efikasnije potpuno odseći i Evropu i Sjedinjene Države od ruskog snadbevanja energentima, i time, ako ne urušiti, onda svakako uveliko potkopati njihove ekonomije.

Poverenje je ključ

Ali takva „osvetoljubivost“ i slogani „zamrznuli ste naša sredstva i uveli sankcije protiv nas, a mi ćemo vam organizovati energetsku i prehrambenu krizu“ ruši imidž pouzdanog partnera. Za svakog potencijalnog „satelita“ ovo je pretnja i ako nečim „niste ugodili“ metropoli, to se može ozbiljno kazniti. Tko će verovati takvoj metropoli? Niko, i makroregije se mogu graditi samo na međusobnom poverenju.

Tako ispada da je, s gledišta budućnosti, puno isplativije ne „osvetiti se“, već „neprijateljskim“ zemljama ponuditi mirno rešavanje konfliktne situacije. To samo jača imidž pouzdanog i snažnog partnera. Samo se jaki ne trude boriti. Ali ako si prisiljen boriti se, onda se neprijatelji imaju čega plašiti.

Ruski istoričar Nikolaj Starikov izdvojio je zanimljivu tačku u prelazu na obračun u rubljama.

„Sada će neprijateljske zemlje biti vitalno zainteresovane za jačanje rublje. Što je rublja jača, to će im biti jeftinije nabaviti rublju za kupovinu ruske robe. Ranije su te zemlje bile vitalno zainteresovane za slabljenje rublje kako bi oslabile rusku ekonomiju, jer što je rublja slabija, to je za Rusiju skuplja uvozna roba. Ali sada im je u interesu jačanje rublje, što vidimo u stvarnosti i kurs rublje se vratio na vrednosti „pre specijalne vojne operacije“, napisao je Starikov.

Takve uspešne višesmerne kombinacije dodatno jačaju imidž pouzdane i jake metropole. Zato SAD i Britanija vode informacijski rat protiv Rusije stvarajući u javnom mnjenju sliku agresora, osvajača, da se niko ne bu usudio s njom imati posla, da joj niko ne veruje.

Ovo je ukratko o ruskom delovanju i Putinovim odlukama, jer se o ovoj temi može dugo raspravljati. U gotovo svakom aspektu života Rusija sledi „nerazumljiv” put, juri u novu, bitno drugačiju budućnost. A što se događa s ostatkom sveta, s gledišta iste budućnosti?

A šta radi Zapad?

Po svemu sudeći, odluke koje se donose u zemljama „kolektivnog Zapada“ temelje se na uobičajenom shvatanju života, upravo onom koji je doveo do sadašnje globalne krize. I stoga, umesto očekivanih rezultata, ove odluke vode suprotnom.

Dakle, „paklene” sankcije koje je Zapad usvojio, prema uobičajenim standardima, trebale su uništiti rusku ekonomiju, izolovati Rusiju od ostatka sveta i baciti je na kolena. A što se zapravo događa? Sankcije samo jačaju Rusiju, ali vrlo bolno pogađaju one zemlje koje učestvuju u politici sankcija. I to uprkos činjenici da Rusija još nije usvojila niti jednu protiv-sankciju. Može se reći da nije ni prstom mrdnula.

Pogledajmo ovu čudnu činjenicu detaljnije.

Sankcije su „mere“ koje bi trebale poslati signal „kažnjenim“ ljudima i državama: „Ponašate se pogrešno“. Uticajem sankcija „kažnjeni” moraju promeniti svoje ponašanje i nastaviti se ponašati „ispravno”. Zašto preko 10.000 izrečenih sankcija, što je tačan broj, ne daju očekivani rezultat?

Gotovo sve ove sankcije su kazna zemlje i njenih građana, ali kazna u smislu globalnog tržišta. One su usmerene na smanjenje prodajnih tržišta za rusku robu, na zaustavljanje isporuke ključne robe, materijala i komponenti koje su vitalne za ljude i razne industrije, na blokiranje mogućnosti plaćanja uvoza i primanja plaćanja za izvoz, na uskraćivanje zemlji i njenim građanima bilo kakve mogućnosti obavljanja ekonomskih, finansijskih, industrijskih i drugih aktivnostzi, kao i zbog oduzimanja imovine i finansija.

Za državu čvrsto integrisanu u globalno tržište, takve su sankcije doslovno poput smrti. Uskraćuju državi i građanima bilo kakvu šansu za opstanak i razvoj. Integracija u globalni sistem podele rada takvu zemlju čini ranjivom, nesamostalnom, nesuverenom. Uskraćivanje novca, zaliha i kupaca znači potpuni prestanak ekonomske aktivnosti.

Planirani bumerang

Neću analizirati kako je i zašto Rusija uspela ove sankcije pretvoriti u svoju korist, a štetu koju one nanose u profit. Ovo su napisali stručnjaci koji su puno bolje „upoznati“ od mene. Mogu samo da napomenem da je, kako bi se uspešno oduprla tim paklenim sankcijama, Rusija preduzela mnoge akcije usmerene na postkriznu budućnost i time oslabila „mere uticaja” zasnovane na načelima globalnog tržišta, koje su u Rusiji jednostavno postale zastarele, a time i neučinkovite. Ovo je jasna demonstracija drugim zemljama, uključujući potencijalne „satelite“, novog ekonomskog modela i njegovih prednosti.

Ali zašto su te sankcije toliko pogodile Evropu i Ameriku? Uostalom, to nije bilo u planu sankcijskih pritisaka na Rusiju? Čini mi se da je taj „povratni udar” ipak bio planiran. Naime, na globalnom tržištu sve su zemlje „vezane“ za sve. „Kazna” jedne od zemalja neminovno uzrokuje promene na globalnom tržištu i neko gubi svoja tržišta povezana s „kažnjenom” zemljom, neko gubi zalihe važnih materijala, robe i komponenti iz ove zemlje, neko gubi novac u neuspelim i prekinutim transakcijama.

Samo što obično saldo gubitaka ide u prilog državama koje uvode sankcije, uticaj na kažnjenog je jači i pre će ga oslabiti nego što će reakcija sankcija uticati na one koji su ih uveli. Kao u izreci „dok debeli mršave, mršavi će umreti“. Tako su sve zamislili na „debelom Zapadu“.

Ali onda, „mala“, „na komadiće rastrgana“ ekonomija Rusije neočekivano se pokazala neosetljivom na sankcije. A udar na Evropu i Sjedinjene Države pokazao se toliko jakim da su odmah morali uvesti „izuzetke od sankcija”, „izuzetke na izuzetke u šestom paketu“, svojim narodima najaviti „Putinova poskupljenja” i smišljati hitne mere za smanjenje potrošnje stanovništva.

A ono što ih do sada spašava nije uopšte otvaranje strateških rezervi američke nafte, niti hitne mere koje je poduzeo FED kako bi „držao inflaciju pod kontrolom”, pa čak ni očajnička borba evropskih vlada protiv uvođenja embarga ruskim energetskim resursima.

Ono što ih doista spašava, začudo, jeste Putinova „neobjašnjiva” politika i Rusija koja se ne sveti, već upravo suprotno, svim silama pokušava spasiti Zapad od teških posledica njegove vlastite politike. Zapad to čak i ne čini „iz vlastitog idiotizma“, već iz vlastite želje da živi kao pre, na račun drugih,  čak i sada kada je apsolutno jasno da je više nemoguće živeti kao pre.

Svet se neminovno menja i ono što nekima izgleda kao „poraz“, trenutno je taktičko neuzvraćanje udarca, a cilj svega je stvaranje sveta koji je najavljen 2007. u Minhenu. Samo niko nije slušao.

Jezičko usklađivanje i obrada – CEOPOM Istina

Izvor: Altermainstream.info