Рушење Ева Моралеса или КАНВАС у Болвији

Након што је на изборима 20. октобра Ево Моралес победио на председничким изборима у Боливији, покренута је кампања за његово свргавање, унапред припремљен план којег су осмислили „продемократски активисти“ Боливије повезани с организацијом КАНВАС Срђе Поповића, познате по дизајнирању планова за разне преврате и „обојене револуције“ у свету, почевши с оном у Београду 5. октобра 2000.

Ево Моралес је на захтев генерала Вилијамса Калимана и војног и полицијског врха поднео оставку и тренутно се налази изван домовине. Авион с бившим председником Боливије Моралесом напустио је ваздушни простор Боливије, написао је на Твитеру министар спољних послова Мексика Марсело Ебрард, додао како се према постојећој међународној конвенцији Моралес се налази под заштитом Мексика. „Његов живот и здравље нису у опасности“, додао је министар Ебрард. Моралес је раније саопштио како се намерава ускоро вратити с још већом снагом и енергијом.

„Браћо и сестре, крећем за Мексико, захваљујући влади тог братског народа који нам је дао азил како би сачувао наше животе. С болом напуштам земљу из политичких разлога, али ћу пратити ситуацију. Ускоро ћу се вратити с великом снагом и енергијом“, написао је Моралес на Твитеру, иако је операција свргавања тако добро одрађена да је његов повратак у блиској будућности врло упитан. У међувремену је и министар обране Боливије Хавиер Едуардо Завалета такође поднео оставку. Рекао је како он и Моралес, као главни заповедник војске Боливије, никада нису издали наређења војницима и морнарима да дигну оружје на свој народ, нити ће то икада урадити. „Ако сада војска користи оружје против народа, одговорност за то је на онима који су донели ту одлуку“, додао је Завалета.

Раније је заповедник Главног стожера војске Боливије, генерал Вилијамс Калиман изјавио “да се војска на молбу полиције придружила одржавању реда на улицама. Међутим, завршни чин свргавања Моралеса и присиљавање да поднесе оставку је последица дугог и мукотрпног рада невладиних удружења у земљи повезаних с организацијом КАНВАС Срђе Поповића и његових финансијера. Истакнута особа у том процесу је Џанис Вака Даза, која је током сусрета с Поповићем у мају прошле године на свом Фејсбуку написала: “Тренутно сам у небу.“

ЧЕСТИТКЕ ТРАМПА „СЛОБОДАРСКОМ НАРОДУ“ И ВОЈСЦИ БОЛИВИЈЕ

Амерички председник Доналд Трамп је јуче рекао да је задовољан присилном оставком боливијског председника Ева Моралеса у којој види “снажно упозорење упућено незаконитим режимима у Латинској Америци”, похваливши притом војску.

“Сједињене Државе похваљују боливијски народ због тога што жели слободу и боливијску војску зато што је поштовала своју заклетву да неће штитити само појединце, него и боливијски устав. Ови догађаји су снажан знак упозорења незаконитим режимима у Венецуели и у Никарагви да демократија и воља народа увек побеђују”, рекао је Трамп, сугеришући да се обруч око Николаса Мадура и Даниела Ортеге све више стеже, иако најновија изборна победа перониста у Аргентини и побуне у Чилеу и почетак великих протеста у Бразилу сугеришу да реколонизација Латинске Америке неће тећи тако глатко како су веровали стратези у Вашингтону.

РУСИЈА: МОРАЛЕС ЈЕ СВРГНУТ ДРЖАВНИМ УДАРОМ

За Москву нема сумње. Свргавање Ева Моралеса у Боливији је државни удар. Русија је дубоко забринута тиме што су се догађаји у Боливији развијали по обрасцу инсценираног државног удара, без обзира на то што су власти земље покушавале пронаћи конструктивно решење на бази дијалога, наводи се у коментару министарства спољних послова Русије. „Изражавамо дубоку забринутост што је током унутрашње политичке кризе у земљи спремност владе за конструктивним решењем на бази дијалога била збрисана развојем догађаја по обрасцу инсценираног државног удара“, саопштила је службена Москва.

Нагласили су да Русија рачуна на одговорност политичких снага Боливије и позива их да пронађу излаз из унутрашње политичке кризе на темељу устава. Иако добро зна да то неће бити тако, Москва је службено саопштила како рачуна на одговоран приступ свих чланица међународне заједнице, суседа Боливије, утицајних држава изван региона и међународних организација.

„Москва са забринутошћу прати драматичан развој догађаја у Боливији, где је талас насиља који је покренула опозиција спречио Ева Моралеса да заврши председнички мандат“, закључује се у саопштењу МВП Руске Федерације, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је изразио наду да неће бити мешања споља у решавање кризе у Боливији.

Као што смо раније споменули у контексту кризе у Сирији, службене изјаве треба узимати с резервом, јер су у Русији итекако свесни да ће следећа мета бити Венецуела и Никарагва, две земље које су савезнице Русије и Кине, због чега су руски медији јуче велику пажњу дали догађајима у Боливији.

ОПЕРАТИВЦИ КАМПАЊЕ СВРГАВАЊА МОРАЛЕСА

У ову групу спадају разне невладина удружења, међу којима се истиче Џанис Вака Даза, која се представила као „еколошка активисткиња “ и за пожаре у Амазонији је успела окривити председника Моралеса. Наравно, ово је апсолутно нетачно, између осталог и зато што бивши председник долази из редова аутохтоних народа, спроводио је политику заштите животне средине од корпоративних интереса и све оно што није ишло у прилог богатим земљопоседницима који су стварни владари неких провинција. Међутим, као и у било којој „обојеној револуцији“ није важно оно што јесте, већ што се успе наметнути као „истина“, а ту су Џанис Вака Даза и Срђа Поповић одрадили одличан посао.

Иницијатива Дазе против владе Боливије Ева Моралеса, коју она редовно описује као “ауторитарни режим”, осмишљена је да буде апсолутно невина и она је промовисала „спас Амазоније и очување екосистема“. Истовремено је на својим профилима на друштвеним медијима Моралеса приказивала као “диктатора” с брковима у стилу Хитлера, увек уз поклич: „Не!“. Кад су избили пожари у Амазонији, њена се стратегија променила и почео се користити хештег #СОСБоливиа. Даза и њени савезници су се мобилисали да искористе еколошку кризу до максимума, упркос извештајима владе Боливије да је више од 85 посто пожара угашено у око само осам дана операција. Чак је и НАСА у свом извештају навела да су се пожари ширили свугде, највише у Бразилу, али не и у Боливији. Но, заговорници свргавања Моралеса и његове владе су користили старе рецепте који се деценијама користе против Венецуеле, Никарагве и Кубе.

У срцу кампање #СОСБоливиа налази се мало позната невладина организација названа „Риос де Пие“, или Сталне реке, коју је пре тек нешто више од годину дана основала Џанис В. Даза, самопрлогашени „борац за људска права“. Док се хештег ширио путем интернета, Дазина организација је почела објављивати врхунски урађене иконфографије и фотомонтаже, оптужујући боливијску владу за ширење пожара.

Други главни циљ Дазе и њезиних савезника био је јачати бес у иностранству, посебно међу такозваним салонским „левичарима“ на Западу и мобилисати климатске активисте против Боливије. Ове моћне групе, које се брину за изумирање ретких врста и емисије ЦО2, позвале су на митинге испред боливијских амбасада овог викенда широм Европе. Неке бивше колонијалне европске силе су након говора Џанис Дазе за ТЕДx у фебруару, када је изложила “стратегију ненасилне борбе” у приступу свргавању Моралеса, одговориле финансирањем њеног удружења. На пример, шпанска амбасада у Боливији је дала новац за њену кампању.

Али Џанис Даза је све само не „левичарка“ у правом смислу те речи. Њен Линкедин сакрива своје анти владине активности, тврдећи да се „Риос де Пие тренутно бори против Моралесовог режима и организује обичне грађане да своја права бране ненасилним протестима”. Даза има боливијски пасош и као родни град наводи главни град државе Сукре, али је значајан део своје образовне и професионалне каријере провела у Сједињеним Државама. Похађала је Државни универзитет у Кенту, Охајо, где јој је дипломска теза била усредсређена на “Ауторитарне режиме у Јужној Америци”, а након тога је завршила академске програме у Великој Британији и Чилеу. Студирала је и у елитној Харвард Кенеди школи, учествујући у програму ” Водећи ненасилни покрети за друштвени напредак”.

У њеном активизму у Боливији јој је велику подршку дао КАНВАС Срђе Поповића, бившег вође српске групе за промену режима „Отпор“. Поповић ју је промовисао на Твитеру, оптужујући Боливију за “лоше управљање” и “еколошку катастрофу”. Баш као и њене колеге у другим земљама које су мета САД-а, Џанис В. Даза прикрива циничне амбиције за свргавање легитимне владе маском хуманитарне добре воље, тврдећи како се брине за аутохтоне народе и друге маргинализоване групе, управо оне који су највише користи имали од Моралесовог председавања.

Но, њене сумњиве тврдње да први аутохтони председник на свету не брани интересе аутохтоних народа Боливије никоме није упала у очи. Староседелачке групе у Боливији подржале су Моралесову кандидатуру широким маршевима током последња трију избора, а та се подршка углавном планира наставити. На сам дан оставке су све групе аутохтоних народа најавиле велики марш на главни град Боливије, али их је оставка затекла на путу за Сукре.

Јасно је да владине агенције и разне фондације у Сједињеним Државама и њихове марионете, петоколонашка невладина удружења широм света, за циљ немају јамчити мир и просперитет народа за које се наводно боре. У случају Боливије је у току рестаурација десничарске владе наметнуте споља. Када говоримо о десничарским владама у Латинској Америци, то су у правилу владе састављене од представника богатих земљопоседника и предузетника повезаних са Западом, остатака бивших фашистичких војних хунти и неолибералне политичке елите која је владала ’90-их. Нова влада у Боливији, осим ако не дође до невероватног обрта, добиће задатак да реприватизује богатство земље и угуши жаришта отпора која су највећа међу аутохтоним народима у руралним деловима земље.

Колика је одговорност самог Моралеса за све што се догодило? Велика, готово неопростива. Ево Моралес је с циљем националног помирења оставио нетакнуте војне елите, кадар у тајним службама и полицији који је, без сумње, остао веран идејама војне хунте и прозападним марионетама које су се на власти смењивале ’90-их и све до првог Моралесовог мандата 2006. године. Провео је 13 година у председничкој канцеларији, а да није очистио војску, полицију и тајне службе од непријатеља властите земље. Ако је нешто и учинио, овако лако спроведен државни удар у режији Срђе Поповића, Џанис Вака Дазе и генерала Вилијамса Калимана је доказ да с таквим особама, једном када се преузме власт демократским путем и на изборима, не треба имати милости.

Ма како то звучало, судбина Ева Моралеса је сада мање важна. Рачун ће, баш као Аргентинци и грађани Еквадора и Бразила, који су се на изборима одлучили за промене, платити грађани Боливије, који се враћају у мрачне деценије с краја прошлог века у којима их чекају репресија, беда и сиромаштво. Је ли ово последњи чин приче с првим председником из редова аутохтоних народа у Латинској Америци знаће се већ у следећих неколико дана. У међувремену се Срђи Поповићу, Џанис Вака Дази и генералу Калиману може честитати на „добро одрађеном послу“.

На крају, из ове приче може се извући поука. Једном када се демократским путем преузме власт, први корак који се мора учинити је забрана рада невладиних удружења из галаксије Отвореног друштва, протеривање из земље америчких владиних агенција и „невладиних“ организација, што је Моралес делом учинио, али очито не довољно, и на крају спровести чистку у безбедносним структурама и институцијама. Без тих корака се не може говорити о суверенитету, а све политичке вође који због „демократије“ зазиру од оваквих корака могу доживети судбину Моралеса да тајно у авиону земље која им понуди азил морају напустити председничку канцеларију и, што је још горе, властиту домовину.

---

Извор: Логично