Rusija i Kina – elegantna podrška

Nastavlja se klizanje udvoje Rusije i Kine na klizalištu svetske politike. U Sočiju smo sa zadovoljstvom posmatrali još jedan element u kompoziciji sve uvežbanijeg para. Da to nazovemo „elegantna podrška“. Skromnost u prikazivanju sopstvene snage pouzdanog partnera je podvukla neustrašivost klizačice.

Činjenica da je kod partnera razvijeno uzajamno razumevanje ne predstavlja samo njihovu zaslugu. Za formiranje osećanja zajedništva na paradoksalan način veliki doprinos je dalo osećanje antipatije kod stranih posmatrača. Oni potoci mračne surovosti koji su se izlili baš kad im je odgovaralo – za vreme sportskih praznika u Pekingu 2008. i u Sočiju 2014. – nisu mogli da ostanu bez odgovora…

Britkost zapadnih medija prema olimpijadi u Sočiju predstavlja potpunu kopiju istih takvih dešavanja 2008.godine, kada je ta reakcija izazvala masovno negodovanje Kineza u svim delovima sveta. Na tu činjenicu podsećaju i skoro svi sadašnji komentari kineske štampe, koja je i inače veliku pažnju posvetila poseti Si Đinpinga Sočiju. Da navedem samo nekoliko izvoda: „nov hladni rat, kome toliko teže zapadni ratnici“; „ … hajka na Rusiju je otišla predaleko“; „kritika nikako ne sme da se meša sa neprijateljstvom“.

Interesantno je još jedno poređenje iz kineskih medija. Bez obzira na martovske nemire u Lasi u martu 2008 godine, ceremoniju otvaranja olimpijade u Pekingu Džordž Buš i Nikola Sarkozi su ipak počastvovali svojim prisustvom, a Gordon Braun – njeno zatvaranje. U Rusiji nikakvih sličnih nereda u poslednje dve godine nije bilo, ali vodećih svetskih lidera nema. Odatle autori redakcionog komentara prave očigledan zaključak koji se odnosi na posebno neprijateljstvo Zapada prema Rusiji. Zato je strateški potpuno shvatljiva, po njihovom mišljenju, i vanredna poseta Si Đinpinga Rusiji.

Vladimir Putin je na pravi način procenio političku podršku koja je ukazana od strane predsednika Narodne Republike Kine Rusiji i njemu lično. U početku razgovora on je konstatovao da u dane odmora posle Praznika Proleća, koji se u zemljama Dalekog Istoka proslavlja 31.januara, Kinezi uglavnom posećuju samo prijatelje i rođake. „Smatraćemo da je vaš dolazak u Soči poseta dobrim prijateljima“. Ne znam da li su na ovo što ćemo sada reći obratili pažnju oni koji su gledali ceremoniju otvaranja Olimpijade u Sočiju, ali je kineska ekipa spadala u one malobrojne čiji su sportisti mahali ne samo kineskim, već i ruskim zastavicama. Zar to ne predstavlja gest prijateljske solidarnosti?

Očigledno je principijelno važno da su se u toku posete kineskog predsednika Sočiju strane ponovo složile da je nedopustivo spoljno mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja. U kontekstu kada Zapad otvoreno podržava i podstiče ukrajinske pobunjenike što je, između ostalog bilo vidljivo i na nedavnom sastanku u Minhenu, nezavisni posmatrači su ocenili da takva konstatacija dva predsednika predstavlja jasno odobravanje Pekinga uzdržanim pozicijama Kremlja.

U Sočiju su predsednici razgovarali o mnogim pitanjima, ali najviše o svetskim događanjima. I tu Moskva i Peking imaju zajednički prilaz mnogim problemima i konfliktima. Šta više, oni sve aktivnije koordiniraju svoje postupke na međunarodnoj areni. I u Savetu bezbednosti UN, i u Šangajskoj organizaciji za saradnju, i „na zemlji, i na moru“. Krajem januara je teška nuklearna raketna krstarica Severne flote Rusije „Petar Veliki“ učestvovala u obezbeđenju transporta druge etape sirijskog hemijskog oružja, i to zajedno sa kineskim ratnim brodom „Jančen“.

Za ovu godinu i Rusija i Kina imaju opširan plan bilateralne saradnje. U maju će predsednik Rusije zvanično posetiti NRK i učestvovati na samitu „Savetovanja o zajedničkom delovanju i merama poverenja u Aziji“, koje će se održati u Šangaju. Za jesen je planiran sastanak premijera dve zemlje.

Velike nade se vežu za sve veći obim uzajamne trgovine (robna razmena između Rusije i Kine je došla do 90 milijardi dolara SAD!) i ekonomske saradnje. Najbitnije oblasti su energetika zajedno sa sektorom nafte i gasa i izgradnjom nuklearne elektrane, izgradnja aviona, automobilska industrija, informacione tehnologije, naučno – tehnička i vojno-tehnička saradnja, turizam.

Priča se da su do završnih direktnih razgovora došli pregovori o cenama gasa, čiji završetak stranama obećava ugovore, teške mnogo milijardi. U uslovima još uvek usporene ekonomske konjukture Evrope i umanjene poslovne aktivnosti na svetskim tržištima, kineske investicije bi za rusku ekonomiju predstavljale važan i blagovremen korak. Kineska ulaganja su u stanju da ubrzaju privredni rast rejona ruskog Dalekog Istoka, i ta pretpostavka njihove integracije sa dinamičnim Azijsko-Tihookeanskom regijom je u interesu razvoja ne samo Rusije koja se proteže sa one strane Urala, već i čitave zemlje.

Rusi i Kinezi sve aktivnije komuniciraju a i Moskva, i Peking koriste sfere obrazovanja i kulture kao katalizator humanitarnog zajedničkog delovanja. I Rusija i Kina su 2014. – 2015.godinu proglasile za godine prijateljske razmene omladine. Ceremonijal zvaničnog otvaranja tog velikog projekta, koji spada u oblast diplomatije društva, će biti održan krajem marta u Sankt-Peterburgu.

Potpuno je umesno što je u sve komplikovanijoj svetskoj situaciji u Sočiju objavljena odluka dvojice lidera da se 2015.godine sprovedu na odgovarajućem nivou događaji koji će biti posvećeni 70.godišnjici pobede nad nemačkim fašizmom u Drugom svetskom ratu, kao i japanskim militarizmom. Kina je prirodni saveznik Rusije u njenoj beskompromisnoj borbi protiv prepisivanja istorije prošlog rata. Sve dok se pola milijarde Rusa i Kineza seća te strašne tragedije i druge podseća na nju, užasi rata i podvig naših naroda neće biti zaboravljen.

Simbolično je da je komadić kineske prolećne topline pripao crnomorskom odmaralištu. Divno je da je prva inostrana poseta vođe kineske zemlje sportskim takmičenjima održana u najtoplijem deliću surove zimske Rusije. Važno je i da će sada to odmaralište biti primećeno i od kineskih turista. I vrlo je verovatno da će reka kineskih turisdta posle izvesnog vremena kompenzovati ni malo beznačajne troškove Rusije za Olimpijadu. Tim pre što je obrazovani kineski lider konstatovao u jednom od intervjua da u blizini olimpijskih borilišta postoji velika količina artefakata prastare kulture, prema kojima je prastara civilizovana Kina uvek osećala posebno poštovanje – kao, uostalom, i prema spomenicima i likovima surove kineske epohe.

Čak i izvesno zaostajanje Kine u zimskim vrstama sportova (a svaki sport u toj zemlji se kao po definiciji brzo pretvara u masovan) predstavlja još jednu očiglednu praktičnu mogućnost za bilateralnu saradnju – između ostalog i u sibirskim regionima, u kojima je zima mnogo duža i vazduh čistiji nego sa one strane Hinganskih lanaca. I zato, ali ne samo zato, ruska podrška kineskom zahtevu za zimsku olimpijadu 2022.godine je potpuno prirodna, a njeno odobrenje može da postane još jedan važan signal za rusku turističku industriju.

Tako da je očigledno da se klizanje parova ne sviđa baš svim gledaocima ispred televizora. Neki od njih nervozno zamenjuju ambasadore, i to i u Rusiji, i u Kini. Jer savez te dve države (o kome se za sada ne govori) predstavlja košmar za tradicionalnu atlantsku geopolitiku. Isto je toliko malo prijatna, ako se posmatra tradicionalistički, oslanjanje „svetske radionice“ na sibirske resurse (o tome se govori, ali za sada prilično stidljivo).

Međutim, postoji mogućnost da jednostavno treba da se stare koncepcije usaglašavaju sa uslovima sveta koji se menja,te da se oslobode od ideoloških predrasuda.

Na to je, uoči sastanka u Sočiju, upozoravao , konkretno, poznati američki analitičar Robert Kaplan. Pošto je primetio jačanje potrebe za centralizacijom vlasti zbog sve jače anarhije u svetu, on je zaključio da slabljenje autoritarizma u Rusiji i Kini preti slabljenjem demokratije, jačanjem nestabilnosti i etničkim separatizmom u tim zemljama, ali ne samo u njima. Zakonomeran je i zaključak: „Ono što će doći posle Putina, može samo da bude gore, nikako bolje. Isto to važi i za slabljenje autoritarizma u Kini.“

Kako je red da se kaže – i na tome hvala!

Ali, uostalom, ne isključujem mogućnost da će neki detalji i geopolitički kontekst sastanka u Sočiju vremenom stići i do udžbenika istorije. Ili diplomatije. Istina – možda ne baš u svim zemljama.

A slikarima već može da se preporuči nova tema: „Sastanak na obroncima Kavkaza“ – kao revolucionarna platna 50. – 60. godina koja se sada u Kini prodaju po ceni od više miliona juana. Ko zna o čemu su sve još razgovarali učesnici klizačkog para. Svakako – ništa neće procureti na Youtube, a protokoli se čuvaju na sigurnom.

Izvor: Fond Strateške Kulture