Самит БРИКС-а у Дурбану – завештање за будућност

Од 26. до 27. марта у Дурбану, Јужноафричка Република, одржаће се самит БРИКС-а на највишем ниову на којем ће учествовати шефови држава Бразила, Русије, Индије, Кине и земље домаћина.

Русија и Брикс. Стратешки циљеви и средства да се они остваре

Руска страна ће да на самиту поднети саопштење „Русија и БРИКС. Стратешки циљеви и средства да се они достигну“ које је припремио Национални комитет за истраживање БРИКС-а на чијем је челу Вјачеслав Никонов, први заменик председника Комитета Државне Думе за међународне послове. Очекује се да ће овај документ бити уврштен у стратегију Владе Русије која ће бити објављена под називом „Комплексни програм коришћења учешћа Русије у БРИКС-у у циљу убрзања економског развоја и учвршћивања њених међународно-политичких позиција“.

У савременом свету не може бити само један центар утицаја

Како сазнаје Итар-Тас, аутори документа развијају мисао која није нова о томе да у савременом свету не може бити јединственог центра утицаја. Теза о вишеполарном свету актвно је покренута у геоплитичкој полемици вођеној 90.-их година, када је свет тек био напустио двополарни систем и неке усијане главе једва чекале да објаве како је дошло време да о међуанродним пословима треба да одлучује само један центар-САД.

БРИКС је глобални форум који ће у све већој мери одређивати вектор светског развоја у XXI веку

Сада је вишеполарни свет постао реалност. Пре годину дана ту тезу је у прилогу за међународни зборник „БРИКС-Индија-2012“ разрадио Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије. По његовом мишљењу „заједница држава са око три милијарде становника не може се свести на улогу „моста“ или „посредника“ између „Севера“ и „Југа“…Руски министар спољних послова сматра да би „такав прилаз у знатној мери ограничио могућности БРИКС-а за спровођење самосталне линије у међународној арени. БРИКС је глобани форум, који ће у све већој мери одређивати вектор светског развоја у ХХI веку“, кактегоричан је Лавров.

Нестабилност, дебаланс и криза у глобалној регулативи

Поступно развијајући тај прилаз, аутори садашњег документа усредсређују пажњу на то да савремену међународну ситуацију карактерише „нестабилност, дебаланс и криза у глобалној регулативи“. При томе, тврде аутори документа, „наде да западни свет може наћи унутрашње резерве и самостално успоставити стабилан светски поредак, све више слабе“.

Запад се налази у дубокој системској кризи повезаној са европским интеграцијама и падом животног стандарда

Са овом тезом аутора реферата сагласан је и декан факултета за светску економију и светску политику Научноистраживачког универзитета „Висока школа економије“ Сергеј Карганов: „Запад се налази у добокој ситемској кризи повезаној са европским интеграцијама, са очевидним падом животног стандарда, са нарастајућом конкуренцијом од стране нових економија са незаустављивим развојем. Кроз извесно време – 7 или 8 година – зарад учвршћивања својих ослабљених позиција Запад може прећи на ново економско удруживање на темељу новостворене зоне сободне трговине. Али у догледној перспективи ни од Европске Уније ни од САД се не могу очекивати лидерске позиције.

Аутори документа тврде да је БРИКС способан „да предложи свету историјску алтернативу и да преузме на себе (у сарадњи са Западом или без њега уколико он не буде изразио политичку вољу за сарадњу), па је зато и позван да конструише темељ новог светског поретка“. За тако нешто, макар колико тај подухват био огроман, земље БРИКС-а, по мишљењу аутора овог документа, имају низ предности. Тако је у Кини висок темпо раста економије, Бразил је богат пољопривредним производима, Русија је највећи светски извозник енергената, Индија располаже огромним интелектуалним ресурсима, Јужноафричка Република природним ресурсима.

Ресурси БРИКС-а: платформа за решавање насушних потреба човечанства

Али ресурсни потенцијал земаља БРИКС-а у тој заједници тек треба да створи платформу за решавање насушних потреба човечанства.

Аутори документа очекују у савременој етапи убразне кораке за јачање политичке тежине БРИКС-а. По њиховом мишљењу задатак се састоји у томе да се обезбеди превазилажење хегемоније САД.

Неопходно је створити полицентрични светски поредак „у којему би било недопустиво мешање у унутрашње ствари држава ради свргавања, за Америку и Европу, неподобних режима.“

Творци документа сматрају да Русија уноси у БРИКС суштинске напоре за представљање својих интереса и покретање иницијатива у међународној арени.

Реформисати застарелу валутно-финансијску архитектуру

У сфери економије Русија и њени партнери морају, по мишљењу састављача реферата, да стреме ка реформисању „застареле валутно-финансијске архитектуре“ и „успостављање демократскијег и праведнијег међународног економског режима“.

БРИКС-у неопходан координациони центар

При томе је свим чланицама јасно да БРИКС не може постати пуноправан савез ако нема координационог центра. Зато састављачи документа предлажу да се најпре изабере стални секретаријат и формира Банка за развој са почетним капиталом од 50 милијади долара са седиштем у Москви, Банка међународних рачуна земаља БРИКС-а као и специјални Кризни фонд са капиталом од 240 милијарди долара.

Карганов, међутим, сматра да код земаља БРИКС-а нема изражене воље за форимирање јединствене координационе структуре: “Не треба сметнути с ума да је већина од тих земаља релативно недавно стекла суверенитет –Јужноафричка Република после апартхејда, Индија после колонијалног положаја, Кина после статуса сиромашне покрајине. Отуда се оне данас више од свега диче својим суверенитетом, он им је дражи и вреднији од било чега другог.“

По мишљењу експерта Карганова, организација БРИКС-а ће моћи да стане на своје ноге тек пошто формира јединствени стални координациони орган.

На крају бар два питања

И на крају бар два питања која чекају одговор са предстојећег Самита у Дурбану: Какво реално место може заузети БРИКС у савременом свету и какав ће бити његов даљи утицај? (1)

Колико далеко ће ићи на путу геополитичке координације земље са економијама у порасту и растућим утицајем у свету(2) ?

Извор: Васељенска ТВ