Samit BRIKS-a u Durbanu – zaveštanje za budućnost

Od 26. do 27. marta u Durbanu, Južnoafrička Republika, održaće se samit BRIKS-a na najvišem niovu na kojem će učestvovati šefovi država Brazila, Rusije, Indije, Kine i zemlje domaćina.

Rusija i Briks. Strateški ciljevi i sredstva da se oni ostvare

Ruska strana će da na samitu podneti saopštenje „Rusija i BRIKS. Strateški ciljevi i sredstva da se oni dostignu“ koje je pripremio Nacionalni komitet za istraživanje BRIKS-a na čijem je čelu Vjačeslav Nikonov, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne Dume za međunarodne poslove. Očekuje se da će ovaj dokument biti uvršten u strategiju Vlade Rusije koja će biti objavljena pod nazivom „Kompleksni program korišćenja učešća Rusije u BRIKS-u u cilju ubrzanja ekonomskog razvoja i učvršćivanja njenih međunarodno-političkih pozicija“.

U savremenom svetu ne može biti samo jedan centar uticaja

Kako saznaje Itar-Tas, autori dokumenta razvijaju misao koja nije nova o tome da u savremenom svetu ne može biti jedinstvenog centra uticaja. Teza o višepolarnom svetu aktvno je pokrenuta u geoplitičkoj polemici vođenoj 90.-ih godina, kada je svet tek bio napustio dvopolarni sistem i neke usijane glave jedva čekale da objave kako je došlo vreme da o međuanrodnim poslovima treba da odlučuje samo jedan centar-SAD.

BRIKS je globalni forum koji će u sve većoj meri određivati vektor svetskog razvoja u XXI veku

Sada je višepolarni svet postao realnost. Pre godinu dana tu tezu je u prilogu za međunarodni zbornik „BRIKS-Indija-2012“ razradio Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije. Po njegovom mišljenju „zajednica država sa oko tri milijarde stanovnika ne može se svesti na ulogu „mosta“ ili „posrednika“ između „Severa“ i „Juga“…Ruski ministar spoljnih poslova smatra da bi „takav prilaz u znatnoj meri ograničio mogućnosti BRIKS-a za sprovođenje samostalne linije u međunarodnoj areni. BRIKS je globani forum, koji će u sve većoj meri određivati vektor svetskog razvoja u HHI veku“, kaktegoričan je Lavrov.

Nestabilnost, debalans i kriza u globalnoj regulativi

Postupno razvijajući taj prilaz, autori sadašnjeg dokumenta usredsređuju pažnju na to da savremenu međunarodnu situaciju karakteriše „nestabilnost, debalans i kriza u globalnoj regulativi“. Pri tome, tvrde autori dokumenta, „nade da zapadni svet može naći unutrašnje rezerve i samostalno uspostaviti stabilan svetski poredak, sve više slabe“.

Zapad se nalazi u dubokoj sistemskoj krizi povezanoj sa evropskim integracijama i padom životnog standarda

Sa ovom tezom autora referata saglasan je i dekan fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Naučnoistraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“ Sergej Karganov: „Zapad se nalazi u dobokoj sitemskoj krizi povezanoj sa evropskim integracijama, sa očevidnim padom životnog standarda, sa narastajućom konkurencijom od strane novih ekonomija sa nezaustavljivim razvojem. Kroz izvesno vreme – 7 ili 8 godina – zarad učvršćivanja svojih oslabljenih pozicija Zapad može preći na novo ekonomsko udruživanje na temelju novostvorene zone sobodne trgovine. Ali u doglednoj perspektivi ni od Evropske Unije ni od SAD se ne mogu očekivati liderske pozicije.

Autori dokumenta tvrde da je BRIKS sposoban „da predloži svetu istorijsku alternativu i da preuzme na sebe (u saradnji sa Zapadom ili bez njega ukoliko on ne bude izrazio političku volju za saradnju), pa je zato i pozvan da konstruiše temelj novog svetskog poretka“. Za tako nešto, makar koliko taj poduhvat bio ogroman, zemlje BRIKS-a, po mišljenju autora ovog dokumenta, imaju niz prednosti. Tako je u Kini visok tempo rasta ekonomije, Brazil je bogat poljoprivrednim proizvodima, Rusija je najveći svetski izvoznik energenata, Indija raspolaže ogromnim intelektualnim resursima, Južnoafrička Republika prirodnim resursima.

Resursi BRIKS-a: platforma za rešavanje nasušnih potreba čovečanstva

Ali resursni potencijal zemalja BRIKS-a u toj zajednici tek treba da stvori platformu za rešavanje nasušnih potreba čovečanstva.

Autori dokumenta očekuju u savremenoj etapi ubrazne korake za jačanje političke težine BRIKS-a. Po njihovom mišljenju zadatak se sastoji u tome da se obezbedi prevazilaženje hegemonije SAD.

Neophodno je stvoriti policentrični svetski poredak „u kojemu bi bilo nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari država radi svrgavanja, za Ameriku i Evropu, nepodobnih režima.“

Tvorci dokumenta smatraju da Rusija unosi u BRIKS suštinske napore za predstavljanje svojih interesa i pokretanje inicijativa u međunarodnoj areni.

Reformisati zastarelu valutno-finansijsku arhitekturu

U sferi ekonomije Rusija i njeni partneri moraju, po mišljenju sastavljača referata, da streme ka reformisanju „zastarele valutno-finansijske arhitekture“ i „uspostavljanje demokratskijeg i pravednijeg međunarodnog ekonomskog režima“.

BRIKS-u neophodan koordinacioni centar

Pri tome je svim članicama jasno da BRIKS ne može postati punopravan savez ako nema koordinacionog centra. Zato sastavljači dokumenta predlažu da se najpre izabere stalni sekretarijat i formira Banka za razvoj sa početnim kapitalom od 50 milijadi dolara sa sedištem u Moskvi, Banka međunarodnih računa zemalja BRIKS-a kao i specijalni Krizni fond sa kapitalom od 240 milijardi dolara.

Karganov, međutim, smatra da kod zemalja BRIKS-a nema izražene volje za forimiranje jedinstvene koordinacione strukture: “Ne treba smetnuti s uma da je većina od tih zemalja relativno nedavno stekla suverenitet –Južnoafrička Republika posle aparthejda, Indija posle kolonijalnog položaja, Kina posle statusa siromašne pokrajine. Otuda se one danas više od svega diče svojim suverenitetom, on im je draži i vredniji od bilo čega drugog.“

Po mišljenju eksperta Karganova, organizacija BRIKS-a će moći da stane na svoje noge tek pošto formira jedinstveni stalni koordinacioni organ.

Na kraju bar dva pitanja

I na kraju bar dva pitanja koja čekaju odgovor sa predstojećeg Samita u Durbanu: Kakvo realno mesto može zauzeti BRIKS u savremenom svetu i kakav će biti njegov dalji uticaj? (1)

Koliko daleko će ići na putu geopolitičke koordinacije zemlje sa ekonomijama u porastu i rastućim uticajem u svetu(2) ?

Izvor: Vaseljenska TV