Sudar sa SAD je neizbežan, vreme je za ruski kontranapad

Vojna i spoljnopolitička doktrina SAD predviđaju jedan jedini cilj: obezbediti apsolutnu i neospornu podršku hegemoniji u unipolarnom svetu.

Dakle, ne bi trebalo da postoje oni koji u to sumnjaju, međutim, ako ih još uvek ima, treba da se upoznaju sa odgovarajućim zvaničnim strateškim dokumentom – poslednjom redakcijom vojne doktrine SAD iz 2012. godine koja nosi naziv „Podrška globalnom liderstvu SAD: odbrambeni prioriteti u XXI veku“ („Sustaining U.S. Global Leadership: Priorities for 21st Century Defense“).

U preambuli dokumenta, čiji je autor ministar odbrane SAD, posebno se ukazuje: „Mi podržavamo mogućnost da realizujemo najvažniju misiju u odbrani osnovnih nacionalnih interesa uključujući i odvraćanje i slamanje agresije protivnika uključujući i one koji pokušavaju da nas spreče da upotrebimo silu“.

Na taj način, SAD su formalno sebi dale pravo da primenjuju silu u svom interesu i po sopstvenom nahođenju po čitavom svetu, a one koji pokušaju da im se suprotstave – automatski stavljaju na spisak neprijatelja.

Treba li ukazivati da u ovom američkom dokumentu – za razliku od naglašeno odbrambene Vojne doktrine Rusije – nema ni reči o UN i njenom Savetu Bezbednosti?

Šta to sve govori?

Samo jedno: da je konfrontacija sa SAD neizbežna i da se hladni rat nikada nije ni završio. Polaganje prava jedne zemlje na globalno liderstvo, koje se drži na vojnoj sili i mogućnosti da bez kazne u bilo kojoj tački zemaljske kugle koristi sila, samo znači da se svi drugi njoj moraju ili potčinjavati ili se boriti za svoje mesto pod Suncem.

Narod Rusije neće nikada priznati bilo kakvo strano liderstvo nad sobom, a to znači da je naš put da odbranimo svoje nacionalne interese u žestokom geopolitičkom obračunu.

Svih 23 godine, od momenta uništavanja SSSR, Rusija je samo odstupala ili se branila. Mi smo – uz aktivnu pomoć stranih agenata i lokalnih kolaboracionista-kompradora – rušili svoju industriju i doveli se u uvoznu zavisnost.

Mi smo ukidali svoje vojno prisustvo u inostranstvu, dok su SAD gradile nove baze.

Bez prestanka smo govorili o međunarodnom pravu, dok su NATO zemlje bombardovale gradove naših potencijalnih saveznika i naoružavale terorističke bande. I konačno smo se probudili kada su se protivnik i njegovi agenti pojavili na našem pragu – u Ukrajini.

Došlo je vreme da se dejstvuje.

Da bi se dostigao geopolitički paritet sa SAD i na taj način omogućila realizacija ne samo naših nacionalnih interesa, već i pravo drugih naroda na zaštitu od samovolje samoproglašenog „svetskog lidera“ – Rusija mora najkorenitije promeniti svoj strateški kurs.

Braneći se i pridržavajući se koncepcije neutralnosti i nemešanja, mi možda i izgledamo miroljubivo, ali, prvo, to niko neće poštovati, a drugo – tako prepuštamo inicijativu protivniku, a zna se da je inicijativa ključ pobede.

Može se nabrojati mnoštvo primera uspešne taktičke odbrane, a uspešne strateške odbrambene operacije mogu se na prste jedne ruke nabrojati. Još ni jedan rat nije dobijen samo odbranom bez prelaska u kontranapad na celom frontu.

Onaj ko ima inicijativu – taj i napada i ima mogućnost da izabere povoljan trenutak i mesto obračuna, da tajno koncentriše snage, da stvori lokalnu premoć i nanese iznenadni udarac.

Onaj ko se brani, u najvećem broju slučajeva ili stupa u boj po uslovima protivnika ili odstupa.

Mi više nemamo više kud da odstupamo, što samo znači da je nastupilo vreme da se prelazi u kontranapad.

Neophodno je korenito izmeniti ekonomsku politiku i fokusirati resurse na zadatke forsirane industrijalizacije.

Treba obnoviti nekada najjači naučno-tehnički potencijal naše zemlje i dostojno finansiranje fundamentalnih i primenjenih naučnih istraživanja i ne baviti se beskonačnim reformama i optimizacijom u utrci za mitskim pokazateljima „efikasnosti nauke“.

Treba razvojem krupne visokotehnološke poljoprivrede osigurati bezbednost u namirnicama i prestati sa uvozom krompira iz Egipta i šargarepe iz Izraela.

Treba finansijski sistem staviti u službu realnog sektora privrede, a ne transnacionalnog kapitala i deviznih špekulanata čije interese MMF regularno zastupa u svojim preporukama i uputstvima.

Treba pobediti siromaštvo i kritički nivo socijalne neravnopravnosti i ne dozvoliti šačici oligarha da se i dalje bogate na račun resursa i firmi koje je narod sa mukom stvorio, a oni ‘90-tih pokrali.

Što pre treba završiti program modernizacije Oružanih snaga.

Sklapati saveze i razvijati ekonomsku i vojnu saradnju sa našim istomišljenicima u Evropi, Aziji, Južnoj Americi, Africi i stvoriti protivtežu NATO, a ne „odustajati od blokovskog mišljenja“ u vreme kada se ono širi i aktivira.

I na kraju, ne treba se stideti da otvoreno podržimo naše saveznike – bilo da su to ljudi koji se bore za slobodu u Novorosiji ili bilo da je to sirijski narod koji je ustao protiv međunarodnih terorističkih bandi koje se finansiraju preko okeana.

***

U Rusiji je od davnina bila i ostala objedinjujuća nacionalna ideja o kolektivnoj samorealizaciji naroda u izgradnji velike svetske države. Ona je bila dominantna u industrijskoj, vojnoj, naučni i kulturnoj sferi, zasnovana na principima socijalne pravde i ostvarivanja visokog nivoa blagostanja svih građana.

Upravo takvu Rusiju moramo da izgradimo u XXI veku. I samo takva Rusija može da pobedi u borbi za pravo na postojanje.

A onda ćemo videti da su se i SAD predomislile i naučile da poštuju ne samo svoje već i tuđe interese, shvativši da je jedini osnov stabilnosti u svetu – nedeljivost bezbednosti i međusobno uvažavanje.

Izvor: Fakti