Trilateralna komisija u Srbiji

Nedavno je, stidljivo, objavljena vest da su i predstavnici iz Srbije postali deo Trilateralne komisije, i da je osnovana srpska grupa u okviru ove organizacije, kao podružnica u Srbiji. Izostale su opsežnije novinarske analize, komentari stručnjaka i izjašnjavanje političara o ovom pitanju, koje bi bile sasvim primerene, imajući u vidu o kakvoj je organizaciji reč, i ko su lica koja si njeni predstavnici za Srbiju.

Trilateralna komisija predstavlja deo mreže kojom najmoćniji ljudi planete kontrolišu i usmeravaju međunarodne tokove, sa ciljem stvaranja svetske vlade. Na tom putu oni uništavaju nacije i države. Nesumnjivo da je glavni cilj i glavni protivnik Trilateralne komisije Rusija, kao jedina koja predstavlja globalnu alternativu njihovom uređenju sveta.

Najveći strah atlantskih struktura izaziva jačanje Rusije, i njen potencijalni povratak na Balkan preko Srbije, istorijskog i prirodnog saveznika. Surovost tog novog svetskog poretka dobro je osetio, i još uvek oseća, srpski narod. Zahvaljujući profesorki Smilji Avramov srpska javnost se upoznala sa ovom organizacijom, i njenim aktivnostima usmerenim protiv našeg naroda i države. Sigurno da lica koji su preuzela na sebe ulogu poslušnika te međunarodne mašinerije, jasno znaju da rade na štetu sopstvenog naroda i države. Važno je znati ko su ti ljudi, jer prateći njihov rad i saradnike, možemo da rasvetlimo jednu mrežu agenata evroatlantskog uticaja u Srbiji.

Most Istok Zapad – lokalni pomagač Trilateralne komisije

Most Istok Zapad (East West Bridge) je organizacija nastala 2009. godine, kao lokalni pomagač Trilateralne komisije. Kako na svom sajtu navode „Most Istok Zapad (East West Bridge) je nezavisno naučno i istraživačko udruženje koje u saradnji sa drugim institucijama i analitičkim i istraživačkim (think-tank) organizacijama u regionu i širom sveta usvaja smernice za razvoj pojedinca, društva i države“ (1). Osnovni cilj ove organizacije jesu evropske i atlantske, odnosno NATO, integracije Srbije: „Nastala na hrišćanskim vrednostima sa neraskidivim nitima nasleđa religija istoka, Evropa i atlantske integracije jesu pravi i jedini put koji omogućava da najzad razgovaramo ravnopravno o svemu što nas tišti. Ako to nije pravi put, a šta onda jeste?!

Koji je to drugi put koji nam se nudi i kojim trebamo da idemo. Mi ga niti prepoznajemo, niti vidimo.Shvatamo i razumemo nesvrstanost i samostalnost, ali u trenutku kada se novi svet gradi, kada zida zgradu u kojoj smo mi dobili jedan sprat sa čijom gradnjom kasnimo i tako sprečavamo ostale da stignu do vrha, teško je očekivati da će ti ostali imati razumevanja za naše kašnjenje.“(2)

Ova organizacije je samo jedna u nizu brojnih sličnih udruženja, koja čine mrežu stranog uticaja u okupiranoj Srbiji. Sasvim sigurno ne treba precenjivati njen uticaj, ali se mora pratiti njen rad, pogotovu što joj, nesumnjivo, raste značaj. Ono što je zakonitost svih evroatlantskih NVO, karakteriše i ovu grupu – njeni članovi su istovremeno članovi još nekoliko organizacija koje rade na istom cilju, mnogi su se školovali ili usavršavali na zapadu, radili su za zapadne kompanije ili organizacije. Njihov rad nadziru „penzionisani“ zapadni političari, diplomate i obaveštajci (najčešće su ovi poslovi skoncentrisani u jednoj ličnosti). Članstvo im je dobrim delom uključeno u državnu strukturu, bilo kao funkcioneri (tako na pr. East West Bridge u članstvu ima jednog ministra i tri državna sekretara u aktuelnoj Vladi Srbije, kao i dva bivša ministra) ili kao ključne saradnici na projektima raznih „reformi“.

Ko su ljudi Trilateralne komisije u Srbiji

Kada se govori o zastupnicima evroatlantskih interesa u Srbiji, pa tako i u slučaju predstavnika Trilateralne komisije, važno je istaći da su ove ličnosti ipak, uglavnom, samo puki izvršioci, i sasvim daleko od stvarne moći, te se ne treba steći pogrešan utisak o njihovoj važnosti, pogotovu što pojedinci među njima vole lažno da uvećavaju svoj značaj. No nesumnjivo da bez ovakvih lica ne bi bilo moguće dovođenje Srbije u stanje okupacije, te se kao jedan od najvažnijih zadataka patriotskih snaga nameće praćenje njihovih aktivnosti, radi raskrinkavanja i preduzimanja adekvatnog odgovora.

Član Izvršnog komiteta i predsednik Srpske nacionalne grupe u okviru Trilateralne komisije je Jovan Kovačić, osnivač i član predsedništva Udruženja „Most Istok Zapad“ (3). Ispred East West Bridge (EWB) od 2010. godine prisustvuje sastancima Trilateralne komisije. Jovan Kovačić je nekadašnji dopisnik CNN –a, BBC –a, i drugih velikih svetskih medijskih kuća. Tokom ratnog perioda devedesetih bio je dopisnik agencije Rojters za bivšu Jugoslaviju (od 1991.- 1998. godine), kada je demonizacija i klevetanje srpskog naroda bilo najizraženije.

Potom je 1998. godine prešao u kancelariju Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), kao politički savetnik, a jedan od glavnih zadataka mu je bilo „restrukturiranje radio – televizije Republike Srpske u javni servis“. Kako navodi u svojoj biografiji, „odigrao je delotvornu ulogu u demokratskom pokretu u Srbiji i Crnoj Gori“, što je i dovelo do njegovog novog angažmana, ovog puta u kancelariji OEBS –a u Beogradu, na mestu savetnika za razvoj medija. Zadatak mu je bio reorganizacija i unapređenje glavnih medijskih kuća, i on je čovek koji je osmislio i sproveo strategiju za preobražaj državne televizije RTS.

Od 2004. godine osnovao je privatnu kompaniju Strategic Partnership Group (SPG), prvu lobističku kompaniju u Srbiji, a potom PR kompaniju „Kovačić i Spajić“, zajedno sa izvršnim direktorom NIN–a Nebojšom Spajićem, koji je takođe član organizacije „Most Istok Zapad“. Klijenti ove firme su velike multinacionalne kompanije poput Bajera, Merka, Lafarža, Holcima, Bol ambalaže, Erste banke, Sosijete ženerala, Karlsberg Srbije, Ju–Es–stil Srbija, medijskih kuća Ringijer i Vac, JAT –a, ali i srpske firme, poput Farmakoma, ABS Holdinga, Velefarma. Među njihovim klijentima nalaze se i Uprava carina, Uprava za trezor ministarstva finansija, Narodna banka Srbije, Gradske pijace, Gradsko stambeno, (4). Od 2006. Godine Jovan Kovačević je savetnik Vlade RS i predsednika RS Milorada Dodika, kao i Vlade Republike Srbije.

Drugo važno ime u okviru ove grupe je Dejan Novaković, generalni sekretar Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, „ideološki tvorac i jedan od osnivača East West Bridge“ (5). Kako stoji u njegovoj biografiji on je završio BK Univerzitet – Fakultet za menadžment u sportu, Poslovnu školi ekonomije – pri Privrednoj komori Slovenije u Ljubljani i Poslovnu škola za odnose sa javnošću – PRA u Beogradu.

Posle privatnih studija, Dejan Novaković je završio master studije, naravno kao i mnogi drugi istaknuti prestavnici prozapadnog „civilnog sektora“, na Fakultetu političkih nauka, a pohađao je i studije antikorupcijske metodologije na Institutu za kriminološka istraživanja (koji se u poslednjih desetak godina istakao u naručenim analizama i komentarima poželjnim za interese SAD i EU). Kako u biografiji ističe, već dve decenije aktivno uključen u stvaranje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma u zemlji i regionu, iz čega proizlazi da je Novaković ovaj posao započeo kao mladi dvadesetjednogodišnji student (rođen 1072. godine). Kao i svaki NVO aktivisata, ponosi se učešćem u seminarima koje su organizovali Fond za političku izuzetnost (Sorošev fond kojim upravlja Sonja Liht) i Savet Evrope.

Svoj dosadašnji radni vek, počevši od 1992. godine proveo je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na poslovima policijskog službenika i rukovodioca i to u Upravi za obezbeđenje, Odeljenju za obezbeđenje Predsednika Republike, Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala – Odeljenju za posebne operacije, Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku i Kabinetu Ministra unutrašnjih poslova. Kao člana svoga kabineta Ivica Dačić ga je 2011. godine vanredno unapredio u zvanje glavnog policijskog savetnika.

No pravi napredak u karijeri doživljava formiranjem aktuelne Vlade Republike Srbije, kada je 6. decembra 2012. godine imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu energetike. Na prvi pogled ostaje nejasno šta ga kvalifikuje za ovaj posao, ali ako se zna da je ministarka energetike Zorana Mihajlović, član savetodavnog odbora organizacije EastWestBridge (na sajtu ističu da je zamrznula funkciju dok je u Vladi), koja je jedna od najvažnijih tink – tenk organizacija Zapada u Srbiji, što se vidi i po mestu u Trilateralnoj komisiji, onda kockice počinju da se slažu. Rusija je ključni neprijatelj i najvažniji cilj globalnih elita, a projekat Južni tok je od životne važnosti za Srbiju i obnovu njenog suvereniteta.

Pošto je Rusija projekat povratka u Srbiju i na Balkan započela kroz energetski sektor, logično je da Zapad želi da u ministarstvu energetike postavi svoje ljude od poverenje. Kada se znaju ove činjenice, jasni su i potezi ovog ministarstva – najavljeno gašenje Srbijagasa, samovoljna izmena predloga sporazuma sa Rusijom, opstrukcija početka građenja Južnog toka, kao i na koga se odnose reči generalnog direktora Gasproma Alekseja Milera kada je tokom poslednjeg boravka u Srbiji u razgovoru sa državnim zvaničnicima izjavio da neko iz vlasti koči Južni tok. (6)

Tahir Hasanović (7) je treći član Srpske grupe u Trilateralnoj komisiji, i njen je izvršni sekretar, koji je prisustvovao skupu u Berlinu, marta 2013. Član je Upravnog odbora i izvršni direktor organizacije East West Bridge. Ovaj čovek u dobro obaveštenim krugovima važi za veoma moćnog čoveka u Srbiji. Nekada istaknuti komunistički omladinac i partijski funkcioner, potom prvi generalni sekretar Nove demokratije, i poverljivi čovek Dušana Mihajlovića, glavni kadrovik DOS –a u vreme vlade Zorana Đinđića, i biznismen. Njegovi poslovi i firme su predmet brojnih kontroverzi (sada je aktuelna priča oko bus plusa).

Ono što povezuje ova tri čoveka, pored Trilateralne komisije i East West Bridge, jeste i pripadnost masonskoj Velikoj regularnoj loži Srbije (jednoj od dve sa istim imenom koje se međusobno spore). Štaviše brojni članovi EVB su istovremeno pripadnici te lože. (8) Takođe, Novaković i Kovačić su među osnivačima Društva lobista Srbije.

Iz prikaza biografija tri predstavnika Trilateralne komisije za Srbiju, može dosta toga da se zaključi o mreži i poslovima evroatlantskih struktura, koju su razgranali u Srbiji. Ali još preciznija slika dobija se kada se sagleda ko je još u članstvu organizacije East West Bridge.

East West Bridge, organizacija osnovana 2009. godine, kao ispostava Trilateralne komisije, predstavlja jednu od slagalica okupacione mreže evroatlantskih struktura u Srbiji. Jako je važno rasvetliti tu mrežu što je više moguće, a to se postiže prateći sastav organizacija koje je čine, aktivnost i međusobnu povezanost članova. Baš kao što se dosta toga može saznati samo osnovnim uvidom u biografije tri predstavnika u Trilateralnoj komisiji, slika se potpuno zaokružuje kada se pogleda ko su još članovi ovoga društva.

Za jednog od najvažnijih ljudi za otvaranje kancelarije Trilateralne komisije u Srbiji, važila Milka Forcan, bivša potpredsednica Delta holdinga (9), žena koja je visoko kotirana na spiskovima najuticajnijih i najbogatijih ljudi u Srbiji. Zanimljivo je i da se Milka Forcan, pominjala kao potencijalni budući ministar u Vladi Srbije, i to kao kadar Aleksandra Vučića. Vučić svoju popularnost duguje upravo hapšenju Miroslava Miškovića, a Milka Forcan je punih 18 godina bila njegov najbliži saradnik, i zajedno su stvarali imperiju Delta. Inače i ranije se pominjala mogućnost da ona dobije neku državnu funkciju, obzirom na to da je Milka Forcan važila za miljenicu i Zorana Đinđića i Borisa Tadića.

Milka Forcan je jedan od osnivača pominjanog Društva lobista Srbije, član saveta ove organizacuje i predstavnik za EU.

Ko su sve članovi East West Bridge

Predsedavajući upravnog odbora East West Bridge –a od skora je Aleksandar Nikolić – Foto Toni (nadimak je dobio po fotografskoj radnji koju je imao), državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Političku karijeru započeo je 2008. godine, kao jedan d osnivača SNS –a, gde se, prema podacima iz biografije (10) bavio koordinacijom rada stručnih saveta za odbranu i bezbednost, energetiku i pravna pitanja (iako ne poseduje kvalifikacije i iskustvo ni za jednu navedenu oblast). Kratkotrajno je bio savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da bi ga posle formiranja nove vlade Aleksandar Vučić postavio za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Tako se ovaj ekonomista, bez dana radnog iskustva u državnim institucijama, i bez ikakve veze sa pitanjima odbrane i bezbednosti, našao na važnoj državnoj funkciji.

Član Upravnog odbora je i britanski diplomata, ser Ajvor Roberts, koji je bio ambasador u Beogradu od 1994. do 1997. godine, i koji se zalaže za „popravni Dejton i novi Berlinski kongres“ koji bi pravno verivikovao promene granica na Balkanu. Takođe valja pomenuti i Petra Stojanova, bivšeg predsednika Bugarske i člana evropskog izvršnog odbora Trilateralne komisije. Među 21 članom Savetodavnog odbora organizacije East West Bridge, pored Zorane Mihajlović, aktuelne ministarke energetike, vredi pomenuti još nekoliko interesantnih imena. Najpre je tu Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova SRJ u prvoj DOS – ovoj vladi (2000. – 2004.), sada funkcioner evroatlantskih struktura. Svilanović je poznat i kao jedan od prvih zagovornika nezavisnosti Kosova i veliki NATO lobista. Ističu se i imena Marka Čadeža, jednog od koordinatora kampanje Otpora za mobilizaciju glasača pred izbore 2000. godine, koordinatora Dojče velea za Srbiju i portparola ambasade Nemačke, kao i Jovana Ratkovića, jednog od osnivača Otpora, savetnika predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa, koji je u periodu od 2003. do 2012. godine bio savetnik Borisa Tadića. Od inostranih članova, među funkcionerima balkanskih država i  članovima Trilateralne komisije, za javnost je najinteresantnije pomenuti Ralfa Džonsona, američkog ambasadora u penziji (službovao u BiH 1999. – 2001.godine kao prvi zamenik Visokog predstavnika u Sarajevu), kao i Marka Škreba, bivšeg guvernera Narodne Banke Hrvatske.

Đorđe Vukotić, široj javnosti nepoznata ličnost, ali očigledno značajan šraf u evroatlantskoj mreži u Srbiji, nalazi se na spisku članova East West Bridge. Od 2002. godine angažovan u svojstvu samostalnog pravnog konsultanta na više projekata u Srbiji, koji su se odvijali pod okriljem Svetske banke, USAID-a i drugih međunarodnih organizacija. U periodu 2004. do 2011. godine bio je glavni pravni savetnik Saveta za regulatornu reformu pri Vladi RS i u toj funkciji učestvovao u analizi i izradi mišljenja na preko 350 nacrta zakona. Jedan je od glavnih saradnika NALED –a, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, poslovne asocijacije koja okuplja kompanije, NVO i opštine, formirane pod nadzrom USAID –a, sa zadatkom širenja evroatlantskog uticaja na lokalnim strukturama po dubini. Zanimljivo da su članovi Mosta Istok Zapad i Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED –a (pre toga je 10 godina bila menadžer za demokratizaciju i privredni razvoj USAID –a), Ana Brnabić, član UO NALED –a, izvršni direktor Peksim fondacije (dodeljuje stipendije za Kembridž studentima iz Srbije i Makedonije), i službenik USAID –a. Zatim i Vladan Atanasijević (član Savetodavnog odbora u EWB) predsednik UO NALED , i jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera, Borislav Miljenović, član Nadzornog odbora NALED –a (istovremeno član UO Američke privredne komore, Društava lobista Srbije, Srpske asocijacije menadžera) i Branko Radulović jedan od glavni eksperata saradnika NALED –a.

Članovi East West Bridge su i Marko Blagojević, osnivač i operativni direktor CESID –a; Milica Čubrilo, ambasador i bivši ministar dijaspore (takođe i konsultant USAID –a), Jakša Šćekić, novinar Sky News; Boško Jakšić, urednik spoljnopolitičke rubrike dnevnog lista Politika, i poznati srbofob i rusofob; Đorđe Vučinić (poslovni partner Tahira Hasanovića), predsednik UO firmi koje se bave obezbeđenjem: SCP International i Securitas Services (firme koja je deo britanske obaveštajne mreže (11),  Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport; Miodrag Stojković, narodni poslanik i član Predsedništva Demokratske stranke; Ranko Vujačić iz Beča, službenik u Organizaciji Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i veliki majstor u masonskoj Regularnoj velikoj loži Srbije (čiji su članovi vodeći ljudi i veliki broj članova East West Bridge); Zoran Basaraba, ambasador Srbije u Izraelu, i saradnik nekadašnjeg premijera Milana Panića. Za kraj,treba pomenuti još dva imena: Lidiju Udovički i Gradimira Dragutinovića. Lidija Udovički je menadžer za Srbiju u američkoj kompaniji Continental Wind Partners (CWP), jednoj od vodećih multinacionalnih kompanija za razvoj elektrana na vetar. Potiče iz političke porodice dobro pozicionirane u globalističkim strukturama. Njena sestra je bivša ministarka energetike i guverner Narodne banke Kori Udovički. Zahvaljujući vezama uspela je da obezbedi dozvolu za gradnju elektrane na vetar, koja će skupo koštati elektroprivredu i građane Srbije. Gradimir Dragutinović je lider Rotarakta u Srbiji, podmlatka rotarijanaca (zanimljivo da je centralni Rotari klub u Srbiji dugo bio u prostorijama kompanije Lutra, u Ulici Majke Jevrosime u Beogradu, koja je u vlasništvu Dušana Mihajlovića, političkog mentora Tahira Hasanovića), osnivač Asocijacije EURO26, a u poslednje vreme je veoma aktivan u Rusiji.

Umesto zaključka

Namera ovog kratkog prikaza je da raskrinka deo mreže agenata zapadnog uticaja u Srbiji. Prvi uslov za povratak oporavak Srbije je razobličavanje okupacione mreže, a drugi smena generacija. Oba ova uslova su pred ispunjenjem. U Srbiji je stasala jedna nova politička i društvena generacija, iskrenih patriota, kadra da zameni postojeću koja je potpuno pod zapadnom kontrolom. Za očekivati je da će u bliskoj budućnosti ova nova generacija, uz podršku Rusije, uspeti da srpski narod i državu oslobodi okupacije.

___________________

(1) http://www.ewb.rs/Default.aspx

(2) http://www.ewb.rs/editone.aspx?id=37

(3) http://www.ewb.rs/president.aspx?id=24

(4) http://www.kovacic-spaic.rs/web.aspx

(5) http://www.ewb.rs/president.aspx?id=26

(6) http://www.blic.rs/Vesti/Politika/374893/Miler-se-zalio-Vucicu-Neko-iz-vlasti-koci-Juzni-tok

(7) http://tahirhasanovic.com/biografija-tahira-hasanovica/

(8) http://www.alo.rs/stari-alo/Zaratili_srpski_masoni/34620

(9) http://www.telegraf.rs/vesti/politika/231752-telegraf-otkriva-trilaterala-stize-u-srbiju-milka-forcan-prva-dama

(10) http://www.ewb.rs/bog1.aspx?id=168

(11) http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=285&cl=21

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

2 Komentara na Trilateralna komisija u Srbiji