Deset dokaza o uspostavljanju totalitarnog društva

Kako se već godinama aktivno raspravlja o srljanju svetske politike prema totalitarnom projektu, želeli smo da proverimo i istaknemo dokaze najpopularnijih teoretičara o ‘Novom svetskom poretku’, da bismo uvideli ima li konkretnih temelja iza tako smelih tvrdnji

Prihvatanje ili odbijanje navoda ovde je prepušteno subjektivnoj proceni. Tako u sledećim redovima pročitajte kojih je to deset nepobitnih i najbitnijih dokaza da se nešto sumnjivo dešava na globalnom geopolitičkom planu.

1. Bespilotne letelice svuda oko nas

Nedavno smo pisali o novoj inicijativi američke vlasti. Snage reda, među kojima je i policija, šokirale su javnost sa najavom da će u Kaliforniji do 2025. umesto vozila uvesti bespilotne letelice, tzv. dronove, radi ‘nadzora i efikasnijeg sprovođenja zakona’, prenosi RT. Vodeći policijski službenici u tim saveznim državama već nedeljama lobiraju i javno komentarišu potrebu za ‘nadzornim dronovima’ koji bi ‘preduhitrili zločine’.

FAA (Federal Aviation Administration) bi do 2025. po takvim planovima uvela oko 30.000 bespilotnih letelica policijskih u vazdušni prostor SAD-a. Konkurenti za gotov proizvod su BMV (‘ePatrol’), Honda i Subari (SHARC).

Takođe, SAD su već 36 puta bombardovale suverenu teritoriju Pakistana bez objave rata uz 261 poginulu osobu, a sličnu praksu prezentuju u Jemenu. Pojedini analitičari tvrde da će upravo ovakve bespilotne letelice upravljanje ‘džojstikom’ iz baze biti budućnost ratovanja dok će žrtve sve češće biti civili, pod izgovorom ‘terorističke pretnje’.

2. Neispitana tehnologija na tržištu (GMO, trajni hleb, aditivi …)

Kada se priča o GMO-u i sličnim izuzetno kontroverznim pitanjima pravo pitanje nije da li je to štetan element nego kako je tako bitna tehnologija uopšte završila na tržištu ukoliko danas i njeni najjači proizvođači, kao i sudovi, priznaju da postoje manjkavosti u naučnim studijama prilikom izlaska na tržište – te manjkavosti su sukobi interesa, subjektivni naučnici prilikom testiranja i ‘lobiranje’ (korumpiranje) političkog miljea. Iako su ovakve tehnologije na tržištu pod izgovorom ‘ljudskih prava i borbe protiv gladi u svetu’, svakom je jasno da služe isključivo sticanju finansijske dobiti.

Osnovni problem sa kritičkim naučnim studijama vezanim uz GMO nastaje kada WHO (Svetska zdravstvena organizacija) ne želi da prizna ta istraživanja, a za sopstvena dopušta Monsantu unajmljivanje stručnjaka i nadzor nad projektom.[…]

Kontroverze vezane uz GMO nastaju još kod čuvenog eksperimenta instituta Ruske akademije nauka iz 90-tih, gde su u jednoj od retkih studija nefinanciranih od strane GMO industrije ruski naučnici dokazali kako hrčci hranjeni GMO hranom nakon četvrte reprodukcije potomaka ostaju sterilni. Monsanto je na sve reagovao izjavom da je to ‘možda istinita, no nebitna nuspojava koja je nedokazana kod ljudi’. Ignatio Chapela je 2001. sproveo istraživanje na životinjama koje se hrane GMO-om te je ustvrdio kako je zabeležen ‘transgenetski defekt koji je uzrokovao usporen rast, degeneraciju organizma, mortalitet potomstva’. O GM komarcima i njihovom učinku na bioraznolikost reči ne treba ni trošiti, a već su ‘vani’.

Čuli smo i za izum ‘trajnog hleba’. Microzap, američka firma iz Teksasa, razvila je mikrotalasnu tehnologiju pomoću koje mogu napraviti hleb s dvomesečnim rokom trajanja – Problem sa hlebom je rešen na način da se sprečava ulazak plesni Rhizopus stolonofiner u okruženje, i to na puna dva meseca. Kritičari sumnjaju u problem da sve postaje komercijalno daleko pre nego što su tehnologija i njeni produkti naučno ispitani, kao i njihov uticaj na konzumente. Ništa bolja situacija nije viđena niti u prošlosti, a najbolji primeri su flurisanje vode (koje se prvobitno koristilo u zatvorima, zbog ‘primirivanja robijaša’), veštački zaslađivači (poput bojnog otrova aspartama i kancerogenog Acesulfam K) dok o aditivima najbolje govori stav prve korporacije koja je počela sa njihovom primenom u ishrani – ‘Nisu aditivi krivi za nuspojave koje uzrokuju, nego loša prirodna odbrana čovekovog mehanizma protiv njih’.

3. Nadzor stanovništva (kamere, mikročipovi, mobilni telefoni …)

Koncept iz Orvelove 1984. zvan ‘Veliki Brat’ sve nam je bliži. Od postupnih primena nadzora (poput rukavice na deci u vrtićima i praćenja žena u Saudijskoj Arabiji) podobnih tradiciji pa sve do sofisticiranog nadgledanja, trenutak u kom će se znati gde je svako na bilo kojem kutku planete neverovatno je blizu. FBI je već zatražio od velikih kompanija poput Facebooka, Googlea, Microsofta i Yahooa da se ne protive predlogu zakona koji bi im omogućio nadzor nad njihovim korisnicima jer bi suprotno ‘povećalo opasnost za nacionalnu i javnu bezbednost’, prenosi Dnevnik.

INDECT je pak složenica nastala od rečenice ‘Inteligentni sistem informacija za podršku posmatranja, pretraživanja i pronalaženja vezan uz sigurnost građana u urbanim područjima’. EU ga je sa 15-tak miliona evra potpomogla još 2009. kao primerni program za ovakav tip nadzora, a projekat su pripremili i realizovali brojni univerziteti širom Evrope u saradnji i pod koordinatorske palicom Univerziteta u Krakovu. Zanimljiva je i činjenica da su političari u Evropskom parlamentu, da bi ‘stali na kraj teorijama zavere’, želeli potpunu objavu svih delova projekta. EU ipak nije pristala iz nepoznatih razloga te je oformila etičko zastupništvo koje je, krijući pojedine paragrafe projekta, zaključilo kako ‘ne postoje manjkavosti u etici projekta’.

Izuzev već poznatih nadzornih elemenata naveli su i vrlo dobro poznat način maskiranja nadzora i kontrole građana – ‘Povećavanje sigurnosti’. Možemo sve sažeti u tri temeljna stuba – nadzor građana i okoline radi ‘potrage za pretnjama’, nadzor interneta zbog istog razloga i zaštita prikupljenih podataka. Pravno je zanimljiva i formulacija da INDECT razvija platformu za sprečavanje ‘terorističkih pretnji, ozbiljnijih zločina, nasilja i abnormalnog ponašanja’. Moramo pojasniti činjenicu da je EU pravno poznata po tome da sve voli da definiše i formuliše, po mogućnosti bez slobodnih sudijskih odluka i procena. No, kako onda definisati reč ‘abnormalno ponašanje’ u ovom slučaju? Verovali ili ne, EU je tu reč definisala kao ‘trke, predugo sedenje na jednom mestu, sastanci sa više osoba, vikanje, sedenje na podu u javnom prevozu’.

FDA je pak i službeno odobrila čipovanje ljudi, odnosno upotrebu čipovanih lekova koje koriste ljudi, a koji se u američki zdravstveni sistem uvode pod izgovorom da će omogućiti bolje praćenje zdravstvenog stanja svakog pojedinca, no koji mogu služiti i za daljinsko praćenje, kontrolisanje i upravljanje svakim ko u sebe unese takav lek, objavili su samo retki mediji, izvestili smo pre par meseci. ‘Kad vidim šta sve farmaceutske industrije rade, stidim se što sam bio farmaceut i biohemičar. Oni, naime, ugrađivanjem čipova u tablete, pa onda i u ljude, sprovode podmukli genocid o kojem sam u više navrata govorio, a u isto vreme uvode opštu kontrolu nad svakim pojedincem u svetu.

Kao farmaceut i biohemičar koji je godinama radio u Naučno-istraživalačku institutu Novartisa znam da se svaki serum ispituje i proizvodi desetak godina, što znači da u normalnim uslovima nije moguće odmah proizvesti vakcinu za novu vrstu gripa, već se očito radi o tome da novi oblik gripa poseju tek nakon što priprave serum, kako bi na vakcini mogli bogato zaraditi ‘, ističe mr. Dragan Hazler, predsednik Hrvatske akademije nauka i umetnosti u dijaspori, ugledni farmaceut i kreator brojnih novih lekova. ‘Elita koja upravlja može na daljinski prebaciti program čoveka u svakom trenutku i u svakom smeru. Nauka je danas toliko uznapredovala da se zna koji deo mozga za što služi, koji deo i na koji način se može aktivirati, što znači da se pomoću čipova u nečijem telu može upravljati ljudima, njihovim emocijama, a mogu se vrlo lako isključiti, odnosno ubiti. Na daljinu se može izazvati srčani ili moždani udar, što svakome može izgledati kao prirodna smrt’, napominje dr Josip Jurčević.

4. Bizarni zakoni (Codex Alimentarius, CIT, internet zakoni …)

Codex Alimentarius je nesumnjivo zakon koji podseća na diktaturu – zabranom svih lekovitih biljki, čajeva i meda bez EU sertifikata, za koji je potrebna višegodišnja studija te ulaganja koja nadmašuju 100.000 €, podstakao se korporativni sektor dok su opštepoznate dobrobiti prirode dobile potrebu za licenciranjem. Kritičari su posprdno konstatovali kako će kroz dvadesetak godina izvorska voda trebati markicu potvrde da je zdrava za ispijanje. ‘Ovo je udarac na prirodnu medicinu i ustupak farmaceutskim kompanijama koje ulažu milione u sintetičke lekove. To znači kraj travara i medara. […]

CIT je pak projekat koji je pokrenuo ‘Program prevencije i borbe protiv kriminala pri Evropskoj komisiji’, a podršku uživa u Nemačkoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Holandiji i Belgiji, od početka izaziva sumnje u skriveni nadzor interneta pod opaskom bezbednosti.

Glavni cilj je ‘razvoj nelegislativnog okvira koji se sastoji od osnovnih tački i najboljih praktičnih iskustava’ radi bolje povezanosti javnog i privatnog sektora. Kao osnovni objekat rada spominje se ‘rešavanje neidentifikovanih onlajn terorista i filtriranje pretnji pomoću novih tehnologija’. Pravnici su odmah uočili boljku ‘nemogućnosti definisanja problema i nejasnost rešavanja istog’ što bi na kraju moglo da rezultira filtriranjem celog interneta.

Ovakav oblik saradnje javnog i privatnog sektora će omogućiti raznim korporacijama i kompanijama da ‘obavljaju nadzor, blokadu i filtriranje’ kao i prokazivanje određenih ‘nepodobnih elemenata na internetu’. Plastičan i komičan primer je zabrana objavljivanja slike Paje Patka jer ‘ne nosi gaće’ što je jednoj firmi dalo zeleno svetlo da korisnike sa takvom profilnom slikom okarakteriše kao ‘možebitne teroriste’. Isto će, ističu stručnjaci, omogućiti potpuni nadzor internet veze zaposlenih, uklanjanje ‘osetljivih’ sadržaja sa veba bez zakonske podrške, osobe koje dele ‘teroristički’ sadržaj poput torrenata proglasiti ‘saradnicima’, zabraniti anonimne postove, Vladama obezbediti slobodan pristup korisničkim podacima bez naloga i još desetine sličnih implikacija. U svakom slučaju, ovo poprilično podseća na neke totalitarističke mere već viđene u prošlosti.

Svi smo čitali o zabrani proizvodnje sijalica čime EU želi ‘da smanji potrošnju električne energije za 1%’. Kao zamenu preporučuju svetlosne diode i štedne sijalice. Prve koštaju preko 20 €, a druge su kancerogene, štede struju jedino višesatnom primenom i izuzetno su opasne ukoliko se razbiju zbog koncentracije žive. Ostali dodaci su pak loši zbog slabe svetlosti koja šteti vidu. Slične bizarne zabrane ćemo videti i u bliskoj budućnosti kada će biti zabranjeni sve neteflonski tiganji. Iako je Univerzitet u Kelnu kroz studije ukazao na kancerogeno zračenje, isto ne sprečava EU da bi zabranili ‘obične’ električne šporete zbog ‘prekomerne potrošnje električne energije’. Slična inicijativa je bila preuzeta iz Hrvatske kada je EU razmatrala gašenje javne rasvete posle 23:00 sata zbog uštede. Srećom, taj plan nije prošao.

CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement between Canada and the European Union – Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum između Kanade i EU) objašnjen je u kružnom e-mailu koji je poslalo Veće EU sekretarijatima država članica. U njemu piše da je ovo ‘modeliran ACTA s istim sankcijama’. Nakon presretanja maila hakeri su odlučili da ‘ukradu’ ceo sporazum koji je u poslednjih par dana procureo i na internet.

Evropski parlament je odbio ACTA zbog ovlašćenja koja su dobili privatni internet provajderi (ISPs) uz potpuni nadzor i kontrolu nad korisnicima, CETA primenjuje gotovo identične odredbe, no ovaj puta – bez transparentnosti i javne rasprave. Sporazum je namenjen užoj saradnji između Kanade i EU putem trgovine i ulaganja. Problem su ‘kopi-pejs’ rečenice preuzete iz ranijih verzija kontroverznih internet regulacija. Kritičari CETA ističu kako je čak 92% EU parlamenta glasalo protiv ACTA što je demonstriralo volju političara i građana.

5. Transformacija medija u propagandno-indoktrinacijski alat

Mediji u bilo kojem obliku većinu svog rada usmeravaju ka promovisanju nebitnih vrednosti, indoktrinaciji, propagandi (sve manje i reklami) i skrivanju činjenica. Svima je vrlo dobro poznata činjenica kako svega par magnata drži sve medije u SAD, a sličnu situaciju vidimo i u regionu. Rupert Mardok je već započeo sa naplatom internet sadržaja, a njegov medij svojevremeno je zatvoren zbog ‘špijunaže i nadzora’. Newsweek i The New York Times nakon velikih problema su parcijalno ili u potpunosti delatnost prebacili na internet, a slična praksa vodi i ostale medije ka očito jedinom području koje ljudi prepoznaju kao poligon za ‘ne-mainstrim vesti’. […]

Očigledno je da u posebno kriznim situacijama prilikom korupcijskih afera, nesposobne vlasti i sl, mediji počnu da promovišu televizijski i ini program čija distrakcija pozitivno utiče na perfidne namere interesnih grupa. Ulazak Hrvatske u EU takođe je dobar primer – jedno dnevno glasilo prvi dan proziva ‘anti-EU’ novinare za pristrasnost i ‘uništavanje struke’ da bi sledeći dan na naslovnici osvanulo ‘EU nema alternative’. To je naravno samo jedan od frapantnih primera čiste manipulacije stanovništva u svojstvu propagande i indoktrinacije.

Mogli bi kao primere uzeti i afere Josipovića i Todorića, koje su obrađivali samo pojedini mediji dok su se ostali pravili kao da cela situacija ni ne postoji.

6. Službe naroda postale alatke vlasti (policija, zakoni, sudovi)

Prve policijske snage nastale su u Kini i imale su limitirana ovlašćenja i zaposlenje, čisto da nikada ne bi prešle preko ideje na kojoj su nastale. U Grčkoj su državni robovi predstavljali redare i policiju dok su jedino građani imali pravo na istraživanje zločina. Prva prava pojava današnje policije, ona koja je u svemu slušala vlast, dogodila se u Rimu gde je vojska služila i kao policija, i to ona koja se žestoko obračunavala s narodom.[…]

Zakoni su takođe konstantno kreirani da bi pogodovali zakonodavcima. Argentinski ministar poljoprivrede je tako svojevremeno legalizovao GMO da bi zatim istupio iz politike i postao monopolista GMO tehnologije u toj državi. Slične su odlike pojedini mediji davali predsedniku Josipoviću u aferi Zamporion. No, čak i u državama gde je zakon zaista doveden na neutralan i apolitičan nivo, sudovi imaju mogućnost da svojom odlukom iskrive zakonske okvire. Sudska nepravda je često ponajveći temelj nezadovoljstva, a mediji i političari su postali izuzetno bitan faktor pri donošenju presuda. Korumpirano pravosuđe temelj je ‘užeg zajedništva’ EU država, čime bi se navodno rešio problem po starom principu problem-reakcija-rešenje.

7. Manipulacija javnim mnjenjem (novogovor, PR, reklame)

Nakon nadzora, kontrola je sigurno drugi korak ka totalitarizmu kada je narod u pitanju. Promovisanje novih vrednosti poput političke korektnosti (nije retardiran, nego ‘fizički onemogućen’ – nije kriminalac, nego ‘osoba koja se ogrešila o zakon’), spina (vojne akcije čišćenja zamenile ‘ubijanje svih u okruženju’, a rat za mir došao umesto ‘ agresije na drugu suverenu državu ‘) i novogovora (‘ Sloboda je ropstvo’,’neznanje je moć’) bitan je aspekt delovanja menadžera za manipulaciju.

Izvrtanje tradicionalnih vrednosti radi lažnog ‘liberalizma’ videli smo tokom izglasavanja zakona o legalizaciji gej brakova u Francuskoj gde će francuska država sa službenih dokumenata izbaciti reči ‘otac’ i ‘majka’ sa zamenom u reč ‘roditelji’. Predlog zakona porodicu opisuje kao ‘bračnu zajednicu dvoje ljudi, različitog ili istog pola’ čime će se Vlada boriti protiv predrasuda. Slične slučajeve smo videli u Britaniji s pričama za predškolsku decu o životinjama homoseksualcima, gej prijateljima i porodicama, kao i u Sloveniji gde je slikovnica Alekandre Makeine ‘Dugine porodice’ pojasnila porodicu osoba istog pola za decu u vrtićima što je primer preuzet iz Nemačke.

U Brazilu su pak otišli i korak dalje pa su na džumbo plakatama prezentovali dva dečaka koji se ljube što je bila reklama prilično agresivnog projekta predstavljanja homoseksualnosti u školstvu. Na taj način se stvara suprotan efekat – deca gaj roditelja i ona feminizovanog izgleda odmah budu etiketirana i zlostavljana od strane ranije indoktrinisanih vršnjaka. Posredi je očito namerno lažno oglašavanje.

S takvom vrstom oglašavanja vrlo su dobro upoznate korporacije koje neretko koriste neispitane laži prilikom reklamiranja sopstvenih proizvoda, koje nažalost često budu iz naučnog pravca. Nije im problem ni da plate naučnike i fabrikuju rezultate istraživanja koji naravno njima idu u korist. Ako idemo još dublje u problem, sve veća je inflacija subliminalnih poruka koje na subjekat deluju putem podsvesti. Iako su zakonski zabranjene, sasvim se normalno koriste u savremenom marketingu. Čak 70% ljudi podložno je takvoj manipulaciji pa nije nemoguće zamisliti kako upravo ovakve tehnike daju plodno tlo onima koji smatraju kako je ‘totalitarizam bolji od demokratije’.

8. Ratovi za mir

Sve je počelo u davnoj prošlosti, a danas je došlo do nivoa kada napad SAD na Irak nije ‘false flag’ iako nikada nije potvrđeno ‘oružje za masovno uništenje“, a postoje i vrlo jasni dokazi kako je u pitanju lažan izveštaj. U Velikoj Britaniji su ljudi iz Blerovog kabineta kasnije odgovarali za spin, no u Americi je mentalni sklop stanovnika i danas podložan tvrdnjama da je rat opravdan. Slično dejstvo videli smo i u napadu na Avganistan, gde su svi tražili bin Ladena iako su gotovo svi navedeni otmičari aviona imali državljanstvo Saudijske Arabije gde su se i skrivali. Naravno, kasnije je otkriveno da je veći deo ‘otmičara’ živ, pa je izveštaj FBI-ja proglašen ‘manjkavim’ što nije sprečilo progon fantomskih samoubojica.

Uprkos tome što je sam koncept ‘rata za mir’ neverovatno kontradiktoran i oksimoronski, svi ga vrlo rado spominju. Zanimljivo, službena definicija vojske je ‘stalna oružana snaga koja služi za osvajanje tuđih područja i zaštitu sopstvene zemlje’ – no, što ukoliko postoji samo jedna svetska država? Verovatno će ta pretnja uvek biti ‘unutrašnja’, odnosno, sopstveni narod, a bez obzira na lobiranja za jednu svetsku vojsku, sam naziv iste će u potpunosti izgubiti značenje koje je imao pri utemeljivanju.

9. Monetarno ropstvo

Začarani krug novac-banka-država-porezi-ljudi-novac vekovima besprekorno funkcioniše uz protekcionizam političkih struja, a danas više nego ikada ljudi shvataju princip famozne ‘vladavine 1%’. Korporacije i banke preuzimaju interesnu sferu, a ljudi preko sopstvenih leđa snose beskonačnu i sve težu krizu – upravo kako to i treba da bude u jednoj ‘Orvelijanskoj’ državi. Tzv. ‘tent city’ tvorevine okružile su veće gradove širom SAD. […]

Problem protoka i regulacije novca došao je do tačke usijanja, države na uštrb građana spašavaju banke koje su stvorile krizu dok je sasvim normalno da privatna banka štampa novac i zatim ga uz kamate pozajmljuje SAD i drugim državama. Bankari zauzimaju političke položaje tehnokratskim principom i bez demokratskih izbora, a profiti od ‘svega par milijardi godišnje’ postaju ‘nedovoljni’. Pojedinci poput Lloyda Blankfeina, tajkuna, predsednika uprave i CEO Goldman Sachsa, izjavljuju da bi ‘ljudi treba da rade više i duže, uz manje plate’, i sve se normalno prihvata u medijima i mentalnom sklopu ljudi. Sada je jasno koliko nam je bliska izreka da su ‘najbolji robovi oni koji misle da su slobodni’.

10. Težnja ka federalizaciji kontinenata

Nekada su se skeptici podsmevali ‘teoretičarima zavere’ da bi svet mogao postati jedna interesna sfera bez granica sa jednom vojskom, vladom i vladarom. Jedan od argumenata bio je ‘prelepa ideja koja stoji iza globalizacije’. Danas je poprilično jasno da uništavanje ‘pluća Zemlje’ – Amazona, iskorišćavanje dece u ratovima i fabrikama, šovinizam prema ženama, rasama i narodima, kao i korporativno uništavanje malih trgovina i obrta, zapravo ne predstavljaju taj lepi globalizam nego nešto sasvim drugo. Stvaranje unija po svim kontinentima utrlo je put totalitarizmu’ – niko ne bi pristao na prvobitnu federaciju, no danas je ona puno prihvatljivija opcija. Nasmejani kritičari su do pre godinu dana tvrdili da je ‘apsolutno nemoguće da EU postaje federacija’.[…]

Jasno je da bi ovakvim ujedinjenjem kontinentalnih država uskoro mogli očekivati i potpuno brisanje suverenosti zbog još nepoznatog razloga, a za kojih 30-50 godina dočekaćemo i jednu naprednu fašističku megadržavu, naravno – ukoliko se nešto radikalno ne promeni.

Kao zaključak možemo navesti slaganje ili neslaganje s navedenim činjenicama i njihovom interpretacijom, a ukoliko zaista želimo nešto da promenimo, u ovom slučaju je potrebno slediti reči Mahatme Gandija: ‘Budi promena koju želiš videti u svetu’.

Izvor: Dnevno