Geofizičko klimatsko oružje – rat je počeo

Na prelazu vekova, tradicionalni pogled na rat i na ratne konflikte se značajno menja. Trenutno, rivalstvo među državama se može videti u širokom opsegu oblika i metoda borbe, proširenju obima sukoba. U prvi plan sve češće izbijaju politički, ekonomski, informativni i drugi vidovi sukoba.

Značaj i udeo nevojnih sredstava borbe znatno se povećava, postali su fokusirani i koordinirani, povećava se njihov spektar delovanja. Njihov glavni cilj nije momentalno pobediti neprijatelja već postići destabilizaciju zemalja i regiona potkopavanjem ekonomije, delovanjem na izvore informacija i izazivanjem prirodnih nepogoda i katastrofa.

Mnogi naučnici su, ne bez razloga, primetili da jedan od čestih razloga pojave klimatskih anomalija, predstavljaju razni eksperimenti sa geofizičkim oružjem kojim raspolažu vodeće zemlje sveta, uprkos postojanju posebne konvencije kojom se zabranjuje uticaj na životnu sredinu  u vojne svrhe.

Još sedamdesetih godina prošlog veka, bivši šef Saveta za bezbednost SAD Zbignjev Bžežinski u knjizi ”Na prelazu veka” je prorekao: “Tehnologija će obezbediti liderima velikih sila metode tajnog ratovanja za koje nisu potrebne specijalne vojne snage, jer će tehnologija  uticati na moguće klimatske promene i izazivanje dugotrajnih suša ili uragana”.

Izveštaj o potencijalnoj vojnoj primeni upravljanja klimom

Ovaj izveštaj je dobijen na zatev američkog ratnog vazduhoplovstva i kaže:

“Američke avio jedinice, postavši “gospodari vremena” uz pomoć odgovarajuće tehnologije i koncentišući istraživanja na njihovu vojnu primenu – od podrške svojim vojnim dejstavima do ometanja neprijateljskog delovanja i od lokalnog uticaja na klimatske uslove, do učvršćivanja globalne dominacije nad sredstvima za komunikaciju i svemirskim istraživanjima – istrživanje klimatskih promena i uticaja na njih pruža mogućnost da se neprijatelj pobedi i navede na kapitulaciju. Zbog toga će za SAD  tehnologija promena vremenskih prilika postati deo programa nacionalne bezbednosne politike SAD, uključujući tu njene unutrašnje i spoljašnje vidove. I Vlada polazeći od naših interesa moraće ovo da sprovodi na svim nivoima”. ¹

Još u prošlom veku briljantni naučnik i pronalazač Nikola Tesla, izučavajući fiziku Zemlje, pretpostavio je da postoji realna mogućnost da se prirodno Zemljino magnetno polje iskoristi za  bežični prenos energije na daljinu. Ali kao i kod svakog istraživanja, ova istraživanja su imala najveći značaj s tačke vojne primene. Budući uveren u opasnost od upotrebe sile visoke energije, Nikola Tesla je uništio svoju eksperimentalnu aparaturu kao i deo tehničke dokumentacije.

Za godinu rađanja nove generacije geofizičkog oružja može se smatrati 1958. kada su ameriknci izvršili prvu nuklearnu probu na nadmorskoj visini od sedamdeset milja (112 km) blizu donje granice jonosfere.

Ovaj super tajni projekat je izvršen u dalekim vodama Tihog okeana u okolini atola Džonson. Prema prvobitnom planu, elektromagnetni impuls trebalo je da spali sve elektronske uređaje na nekoliko stotina milja, što je prema planu bilo dovoljno da se pomoću aviona B-52 prenese hidrogenska bomba u sovjetski vazdušni prostor kroz sovjetsku PVO.

Ali desilo se nešto neobično – nuklearna eksplozija je izazvala nestabilnost i poremećaj   u prostoru jonosfere i dugoročni prekid radio komunikacija na više hiljada milja od mesta eksplozije! A na južnoj hemisferi u arhipelagu Samoa, 3.5 hiljada kilometara daleko od mesta eksplozije, pojavila se usred dana južna polarna svetlost Aurora.

Samoa i Džonson atol, su konjugovani (spregnuti) magnetnim silama, povezani istom  linijom magnetnog polja.

Naelektrisane čestice proizvedene eksplozijom, uputile su se na putem linije magnetnog polja na suprotnu poluloptu, i probile rupu u jonosferi “astralnoj ljusci Zemlje”.

Sledeći nuklearni testovi: “Argus” (tri eksplozije na visini od 480 km nad Južnim Atlantikom), i “Starfish” –  uključivali su veoma obimna satelitska i geofizička merenja čime je omogućenoo da se stvari dobro shvate pa čak i previše dobro.

Pokazalo se da nuklearne eksplozije ne samo što izazivaju anomalije u jonosferi koje opstaju godinama i koje su uzrok prekida na radio vezama,  već one aktivno deluju i na klimatske procese koji se dešavaju na Zemlji.

Od tada naučnici vodećih svetskih sila razmišljaju o uspostavljanju i upotrebi geofizičkog klimatskog oružja (GKO) za potrebe manipulacija vremenskim prilikama iznad bojnog polja i iznad neprijateljske teritorije.

Geofizičko oružje

To je oružje koje se koristi za delovanje na prirodnu okolinu (geofizičku sredinu – hidrsferu, litosferu) prizemni sloj atmosfere, jonosferu, magnetosferu, kosmički prostor oko Zemlje.

Ideja geofizičkog oružja je u tome da se stvori mehanizam veštačkog izazivanja i usmeravanja prirodnih pojava na određene oblasti u cilju nanošenja do velike štete i žrtava.

Među takvim prirodnim pojavama se nalaze:

– Oštećenje ozonskog omotača nad određenom teritorijom radi “spaljivanja” i izlaganja Sunčevoj radijaciji,

– Delovanje na vodne resurse (poplave, cunami, oluje, klizišta).

– Atmosferske katastrofe (trnado, tajfuni, jake kiše ), a takođe i opšta promena klime na određenoj  teritoriji, (suše, mrazevi, erozija). Oružje koje može da ovo stvori zove se “Klimatsko oružje”.

– Zemljotresi, tektonska pomeranja, pojava vulkana, i izazivanje sekundarnih katastrofa (cunami npr.). Odgovarajuće oružje zovu obično “Tektonsko oružje”. ¹

 Možda najmoćnije oružje koje je stvorila ljudska ruka, koje spada u kategoriju klimatskog Geofizičkog oružja, zove se HAARP, a njegova prava svrha i funkcija se krije od javnosti.

Šta je to HAARP?

Na severu SAD 400 km daleko od Enkoridža, u vojnoj bazi Gakona, na površini od 60km² nalazi se ogromna fazna antenska rešetka, (FAR) sastavljena od 180 antena visine 24 m koje zajedno predstavljaju  veoma jak emiter ultra visoke frekvencije 2,8 -10 megaherca. (λ = 107-30 m), ukupne snage koja prevazilazi jačinu emitovanja Sunca u tom frekventnom opsegu.

To je HAARP («High Frequency Active Auroral Research Program»- “Program aktivnog istraživanja oblasti, Aurore, severnog sijanja”) –  deo manje poznatog programa – Strateške odbrambene inicijative (SOI). Baza je ograđena bodljikavom žicom, a sa mora je čuvaju naoružane patrole marinaca dok je vazdušni prostor nad bazom zatvoren za avionski i helikopterski saobraćaj. Nakon 11. septembra 2001, oko HAARP-a su rapoređene PVO jedinice².

HAARP je zajednički projekat mornarice i američke avijacije. Zvanično, kompleks je izgrađen da bi se ispitivala priroda jonsofere, i radi razvijanja sistema vazdušne i protiv raketne odbrane.

Međutim mnogi naučnici veruju da je HAARP namenjen da deluje na globalne i lokalne prirodne mehanizme u oblastima gde se nalaze američki neprijatelji.

Naučni časopis tvrdi da je sa  HAARP-om moguće:

– Da se izazove veštačka Aurora Borealis,

– Da se unište radari za rano otkrivanje balističkih raketa i eliminišu protivnički telekomunikacioni sistemi u određenoj oblasti na planeti.

– Da se unište interkontinenatalne balističke rakete tako što se pregrevaju njihovi elektronski delovi.

 – Da se kontroliše klima zbog jonizacije gornjeg sloja atmosfere.

 – Promena psihičkog ponašanja ljudi usled emitovanja određenog spektra elektromagnetnog zračenja čime se menja ponašanje ljudi.

– Vršenje rengenskog ispitivanja mineralnih resusrsa, ispitivanje postojanja prirodnih podzemnih šupljina, ili njihovo veštačko stvaranje.

– Izbacivanje iz rada kosmičkih letelica.

Kako se pretpostavlja, naučnici koji danas rade sa HAARP-om imaju mogućnosti da utiču na atmosferu zahvaljujući novim tehnološkim poboljšanjima, tako da mogu da izazovu: velike kiše, zemljotrese, poplave i uragane.

Delovanje HAARP-a  odvija se na kvalitetativno novom nivou tehnologije. Njegova snaga se teško može razumeti.

Kada se antene uključe, ravnoteža u atmosferi oko zemlje, se poremeti. Jonosfera se zagreva. Po nekim procenama Amerikancima je uspelo da na ovaj način dobiju velike količine veštački proizvedene plazme.

Tokom eksperimenata vršenih pod neposrednim rukovodstvom komande mornarice i komande avijacije SAD, ostvareni su efekti međudelovanja veštački dobijene plazme sa magnetosferom Zemlje. Ovo navodi na pomisao o mogućnosti stvaranja integrisanog sisitema geofizičkog oružja.

Prema mišljenju Američke naučnice svetskog renomea Dr Rozali Bertel, (Rozali Bertell), HAARP je samo jedan deo integrisanog sistema geofizičkog naoružanja koje je potencijalna opasnost za okolinu u kojoj se nalazi. “Iza toga stoji 50 godina intenzivnih i sve razornijih eksperimenata, usmerenih na najviše slojeve atmosfere. HAARP je nedeljivi deo dugotrajnog vojno-kosmičkog  programa.  Njegova vojna primena posebno u sadejstvu sa drugim tehnologijama analognog stepena je alarmanta.

Zamisao o slanju putem svetlosnih talasa desetine i stotine megavata na kosmičku platformu, sa koje se ta ogromna energija, koju možmo uporediti sa atomskom bombom,  u obliku laserskog ili drugog tipa svetlosnih zraka, može ciljano poslati na bilo koju tačku na Zemlji, prosto je zastrašujuća. 

Projekt takvog tipa se može predstaviti javnosti  kao “kosmički štit” – zaštita od neprijateljskog nuklearnog oružja, u formi SOI, ili još  jednostavnije lakovernim ljudima se može reći da ovo služi za regeneraciju ozonskog omotača”.  

Neki naučnici pa čak i vojni specijalisti smatraju da se HAARP, kao deo geofizičkog (jonosfernog ) dejstva već davno koristi. Tim pre što su sve kataklizme u Evropi i svetu počele odjednom skoro istovremeno posle 1997, kada je stanica puštena u rad.

Najupečatljivije od njih:

-1997-1998 god. – Uragan “El-Ninjo” besneo nad mnogim gradovima, ukupna šteta 20 milijardi dolara;

-1999 u Turskoj zemljotres jačine 7,6 stepeni, poginulo 20.000 ljudi;

– 2003 – Uragan “Izabel” proglašen je najjačim i najsmrtonosnijim, odneo je nekoliko hiljada ljudskih života;

– 2004 godine na istočnoj obali Indonezijskog ostrva Sumatra, došlo je do jednog od najjačih i najrazornijih zemljotresa, u savremeneoj istoriji. Posledica tog zemljotresa, čija je jačina bila 9 stepeni, je pojava poplavnog talasa “cunamija” koji je odneo 300.000 ljudskih života.

– 2005 je u Avgnistanu bio zemljotres jačine 7,6 stepeni, najjači od kada se u Južnoj Aziji, prate seizmičke pojave. Poginulo je više od 100.000 ljudi.

– 2008 neočekivano buđenje stotinama godina uspavanog vulkana Čaiten u Čileu.

– 2010 je proradio vulkan na Islandu, koji je izazvao aviokolaps u Evropi.

Poslednje stanje klimatskih prilika u Centralnoj Rusiji, pokazuje osnovu za objektivne sumnje u to, što je tokom dva meseca nad teritorijom Rusije došlo do velikog prirodnog eksperimenta na otvorenom, kako bi se ispitale mogućnosti savremenog geofizičkog oružja. Temperatura vazduha u tom periodu u Moskvi je mogla da se poredi sa Libijskom pustinjom, Saharom ili Arapskom pustinjom.

Pri tom je interesantno da je u Pakistanu – zemlji sa prilično suvom klimom, došlo do ogromnih poplava od kojih je nastradalo 3,2 miliona stanovnika. U poslednje vreme se poplave dešavaju u Istočnoj Evropi (što se veoma loše odražava na ekonomsku stabilnost). Možemo govriti da  na planeti dolazi do globalnog  zagrevanja. Ali opet gledajući na klimatske karte, otopljenje podseća na pregrejavanje i nije globalno već lokalno.

Uzrok pregrevanja je gigantski anticiklon koji se formirao nad Centralnom Evropom koji donosi pregrejan vazduh iz Sredozemlja i Centrale Azije. Takvih ciklona nad Rusijom nije bilo (da su trajali duže od 50 dana i bili sa rekordno visokim temperaturama) tokom 130 godina koliko se prati klima u Rusiji.

U zoni ovog poremećenog anticiklona, po tvrdnjama naučnika, sloj zemljine atmosfere se odjednom  toliko istanjio – zabeležene su rekordno niske vrednosti tokom 43 godine, koliko se ovo prati. Kataklizma se dogodila u zoni termosfere, koja se nalazi na visini od 90-600 km nad morem. Ovaj sloj, termosfera, štiti planetu od ultraljubičastog zračenja. Naučno objašnjenje za ovo smanjenje sloja ne postoji, osim da se radi o eksperimentu HAARP-a  za veštačko stvaranje plazme i njeno dugotrajno zadržavanje iznad centralnog dela Rusije⁴..

Treba naglasiti da su zbog suše stradale oblasti oko gradova Volgograda i Rostova.  To može da bude posledica stvaranja veštačke plazme i pokušaja da se ona održi nad nekim regionima, ali ona ipak klizi prema polutaru, gde se i nalazi centar stvaranja polja prirodne Zemljane plazme…

S pravom se mogu postaviti sledeća pitanja: Šta je izazvalo ciklon? Kakve ekonomske i političke posledice mogu pratiti takvu nenormalnu vrućinu?

Poređenje određenih činjenica i eksperimenata izvedenih u SAD, (obaranje laserom raketa na tečno i čvrsto gorivo, lansiranje vasionskih tela sa tajnim zadacima), nesvesno navodi na pomisao da se radi o velikom eksperimentu na otvorenom, o upotrebi novog (klimatskog) geofizičkog oružja.

Činjenice su tvrdoglave

Pre aktuelne klimatske kataklizme, 22.aprila 2010 godine u 19:52 sa startne rampe SLC 41 na Kejp Kanaveralu, lansiran je u orbitu nosač raketa “Atlas 5” koji je poneo bespilotni svemirski brod X-37B, koji je bio sposoban da ponese snažno lasersko oružje.

Misija X-37B se smatra veoma poverljivom tajnom, pa dužina leta nije objavljena. Po nekim podacima automatski svemirski brod će provesti u svemiru ne manje od 270 dana, da bi se potom samostalno prizemljio u jednu od baza Vazduhoplovnih snaga SAD.

Možemo pretpostaviti da je SAD pošlo za rukom da izazovu gigantsku zonu visokog pritiska,  jonizacijom u najvišim slojevima atmosfere, bilo  pomoću HAARP-a, bilo korišćenjem jakih lasera koji se nalaze u svemirskoj orbiti.

Julsko-avgustovski anticiklon izazvao je sušu u Rusiji, gubitak prinosa u poljoprivredi, i visoku smrtnost ljudi sa oslabljenim zdravljem, dovodeći do sniženja stope domaćeg bruto proizvoda. (DBP)

Posledica suše bilo je opadanje lišća, sušenje trave što je imalo za posledicu ogromne požare na teritorijama izloženim klimatskim delovanjima. U te svrhe, su možda korišćene, što ne možemo da isključimo i kosmička platforma X-37B. Postojeće tehničke mogućnosti u primeni laserskih sistema, uz poznavanje ruže vetrova, omogućilo bi formiranje bezbroj požarnih tačaka, odakle bi se mogle zadimiti i spaliti ogromne površine zemljišta. Dim od požara, neprekidna visoka temperatura i sunčana radijacija, su glavni faktori delovanja novog tipa oružja.

Zajedno sa programom HAARP, radi se i na sistemu stvaranja  veštačke plazme i njenog kontrolisanja, zadržavanja nad određenom teritorijom. Da bi se izazvalo stihijno nevreme na određenom mestu i u određeno vreme, mora se uspešno rešiti zadatak dugoročne prognoze vremena na ciljanom mestu.  Za to su Amerikanci konstruisali kompjuterski model Zemljine atmosphere i mašinu koja može da obradi ogromne količine informacije. Zahvaljujući odlivu mozgova i tehnologija iz Ruije i zemalja ZND (Zajednice Nezavisnih Država) SAD napreduje mnogo brže od drugih zemalja sveta.

Što se više novca odvaja za razvoj geofizičke tehnologije, to se brže moraju postići  rezultati i samim tim će i oružje brže morati da se ispita u realnoj situaciji.  To znači da će se u bliskoj budućnosti oružje isprobavati ne jednom ili dva puta već više puta, nad “ beskorisnim” ili “neprijateljskim” zemljama i narodima prema proceni Pentagona, jer po mišljenju Amerikanaca “upotreba ovog oružja ostaje neprimećena od strane neprijatelja, što  smanjuje gubitke  u naoružanju i ljudskoj sili.”

Zato, čak i ako sumnjaju u istinitost izložene verzije događaja, biće mnogo teže dokazati upotrebu  geofizičkog klimatskog oružja (KGH) nego ga primeniti. Za to je potreban tačno takav globalni sistem monitoringa klimatskih prilika i svemira, sa kadrovima koji to mogu da ih opslužuju i tehnikom. Svega je toga bilo u SSSR. A gde je to sada?

Do pre nekoliko godina u Rusiji je bila svemirska stanica MIR opremljena jedinstvenim potrebnim sredstvima. Ali pod pritiskom amerikanaca stanica je uništena.

Početkom 80-tih godina Akademik Sadovski, direktor “Inistituta za fiziku Zemlje O. Ю. Šmit”, napisao je: “Mi smo se do sada odnosili sa skepsom prema ideji da se utiče na klimatske prilike na Zemlji pomoću solarne energije i kosmičkim faktorima. Mislili smo: neznatni uticaj iz kosmosa na  ogromnu energiju koja se nakuplja uobklasti zemljotresa, ne može ni na koji način da utiče na razvitak seizmičke katastrofe.  

Jak nalet Solarnog vetra – koji je u stvari struja naelektrisanih čestica sa Sunca dovodi do pobuđivanja magnetno hidrodinamičkih talasa u jonsoferi, koji sa svoje strane prelaze u atmosferske talase male amplitude koji se velikom brzinom kreću prema površini Zemlje.

Uticaj ovih talasa koji deluju na ogromnim površinama, na osetljivu ravnotežu seizmičkih izvora, u vreme kada je zemljotres na pomolu, teško može da se kategorički negira”³..

Ali danas znamo da anomalije u jonosferi koje izazivaju klimatske i seizmičke procese ne nastaju samo zbog Solarnih “baklji”.

Sa HAARP-a se emituju zračenje koje deluje na atome dajući im dodatnu energiju, (i do 150 puta povećanu u odnosu na normalno stanje). Takvi pojačani atomi se zovu “super veliki atomi” a proces se označava kao “pumpanje-nakačka”⁵.

Vojni stručnjaci veruju da je HAARP  podesan za plazma oružje. Drugim rečima korišćenjem HAARP-a se u  atmosferi pravi tkz. plazma rešetka, (slika 2) koja će biti nepremostiva prepreka za avione i za rakete. U tom slučaju plazmoidi koje HAARP- proizvodi mogu da se pomeraju po čitavoj severnoj hemisferi. Što se tiče Rusije to znači da bi se njima mogla prekriti  skoro potpuna površina Rusije a time bi se poremetio sistem strateške odbrane.

Istraživači koji proučavaju problem veštačkog stvaranja rešetke plazme u jonosferi, objašnjavaju da bi raketa ili bilo koji drugi leteći projektil, koji bi dospeo u ovo polje sam bio uništen sopstvenom kinetičkome energijom. Ovde treba napomenuti još jedan negativni faktor koji deluje na rakete, o kojem istraživači ne govore. Svma je poznato da na svakom automobilu, avionu, raketi, mreža na kontrolnoj tabli je negativnog potencijala. Drugim rečima, masa (mass, foreground, ground) – je negativno naelektrisana (minus). U slučaju da je neki deo mase oslabljen, tada komandna mreža pravi probleme i ne može da se koristi ugrađena oprema.

Kada raketa ili bilo koji drugi leteći objekat, upadne u veštački stvoreni plazmoid, (koji je sa pozitivnim naelekirisanjem) biva privučen veštačkom plazmom. Pozitivno naelektrisanje se prenosi na površinu aviona, ili rakete ili bilo kojeg drugog letećeg objekta, on reaguje sa negativnim naelektrisanjem mase tela, i to dovodi do prekida rada kontrolne table i elektro mreže a time  leteći objekat postaje neupravljiv i dolazi do njegovog nekontrolisanog leta. A dalje pod uticajem velike toplote i kinetičke energije objekat se pregreva pa dolazi do njegove desturkcije. ⁷

Nije li to bio razlog za:

– Havarisjku opasnost do koje je došlo na komandama aviona TU 154 i njegovo naglo spuštanje pod ručnim komandama na napuštenom aerodromu pod Uhtom 7. septembra 2010 godine?

– Čitave serije neuspešnih lansiranja novih balističkih raketa tipa “Bulava”, koje su bile smeštene na morskoj obali na istovetnoj geografskoj širini severne hemisfere.

Postavlja se potpuno  jasno pitanje – ako amerikanci toliko dugo rade na klimatskom i geofizičkom oružju, zar nije trebalo i u Rusiji da se na tome radi. Šta je sa tim istraživanjima? Da li Rusija može da odgovori napadom na napad, da parira oružju ili bar da dokaže da je napadnuta geofizičko -klimatskim oružjem?

Najbliži analog HAARP-u je bila Ruska radarska stanica kod Krasnojarska (RLS), koju su Gorbačov i Ševernadze uništili na insistiranje Amerikanaca.

Krajem 90-tih godina, kada je došlo do raspada Varšavskog pakta kada je uništeno na stotine i hiljade “nepotrebnih” brodova, aviona i tenkova, ostalo je neprimećeno uništenje Radarske stanica kod Krasnojarska, koja nije ni bila puštena u rad.

Ali čak i danas, čak i samo neki izdvojeni podaci o tom objektu izazivaju u nama poštovanje prema njegovim konstruktorima, i objašnjavaju zašto su amerikanci insistirali na njenom uništenju.

Sa jedne strane, Krasnojarska stanica je spadala u sistem SPRN (Sistem ranog upozoravanja o raketnom napadu), mogla je raditi kao radiolokator ali sa specijalnim karaktersitikama, a sa druge strane, ona je mogla da proizvede zračenje takve snage da je mogla prosto da sprži radiozracima svaki cilj, to jest da deluje kao sistem PVO i kao protivsatelitsko oružje za momentalno obaranje cilja.

Koja je bila maksimalna snaga Krasnojarske radarske stanice?

Svedoci su rekli: “U potrebnom trenutku na nju bi se prosto uključila Krasnojarska GES”. Na dan “D” ta stanica je mogla da, najduže za jedan dan, spali sve satelite SAD i da tako reši ishod globalnog sukoba, i da izbaci amerikance iz svemira. A tada su Amerikanci primenili svoje “biološko oružje” – Gorbačova i Ševernadzea. I RLS, je bila uništena” 8.

Da li se nameće misao o korišćenju Krasnojarske RLS kao efikasnog geofizičkog oružja? Teško je reći. U svakom slučaju, i kao RLS ili kao protivsatelitsko oružje ona bi se višestruko isplatila.

Kao i mnogi američki projekti kao što je nadzvučni avion  ili poletanje na Mars, tako je i HAARP, napravljen na “kostima” sovjetskog prototipa – kolaps Vojnoidustrijskog komplesa, (VPK, Boenno proizvodstvennый korpus) doveo je do “ispumpavanja” ideja, a posle toga izvlačenja tehnologije, delova i specijalista, a završilo se zelenaškom kupovinom čitavih kolektiva i istraživačkih grupa.

Zto se početak projekta HAARP nije slučajno odvijao istovremeno sa propašću Krasnojarske radarske stanice, i kolapsom glavnih programerskih firmi. Za 10 godina tehničke mogućnosti sistema su se postepeno povećavale.

Danas prema zvaničnim podacima snaga HAARP-a je “samo” 6,5 MW (mega wata), što je na nivou Prve svetske nuklearke u Obninsku. (Obninska AЭS). Ali u realnosti HAARP  može da dostigne i 65MW i 650MW pa i još više.

Tokom poslednje decenije američkim naučnicima je pošlo za rukom da skupe ogromnu masu naučnih informacija o fizici atmospherskih i geofizičkih procesa. Hiljade i hiljade ljudi, ponevši sa sobom polodove svojih i tuđih višegodišnjih napora, ušlo je utrku za američke stipendije i američke donacije i  ugovore. Svako od njih je dao doprinos stvaranju tuđeg oružja. Samo jedno nabrajanje velikih organizacija koje su otvorile širom vrata svojim američkim “kolegama” bilo bi više od jedne stranice.

I Sovjetski Savez je imao svoj analog HAARP-u. Realizacija tog projekta dovela je do pojave objekta “SURA” koji se nalazi u centralnom delu Rusije u zabiti na 150 km. od Nižeg Novgoroda.

Sura je pripadala zvanično Naučno Istrživačkom Insitutu za radio fiziku,  jednom od vodećih NII u Sovjetskom Savezu.

Danas je taj objekat koji ispituje mogućnost delovanja na vremenske prilike zarđao i razvaljen ali još uvek u funkcionalnom stanju.

Na površini od 9 hektara su nalaze se redovi antena visokih 20 metara, koje su u dnu sada zarasle u žbunje. U centru antenskog polja nalazi se ogroman emiter – preko koga naučnici studiraju zvučne procese u atmosferi.  Na ivici terena nalazi se  zgrada sa radiopredajnicima i trafo stanicom, a na malom rastojanju su ekonomske zgrade i laboratorija.

“Sura” je počela da radi 1981 godine. Na toj jedinstveneoj stanici su otkrivene vrlo interesnatne pojave u jonosferi, otkriven efekat generisanja nisko frekventnnog zračenja pri modulaciji struja u jonosferi, koji je kasnije nazvan prema njihovom autoru “Efekat Getmanceva” .

U početku rada, istraživanja na “Suri” su bila finansirana od strane vojske, ali sa padom SSSR-a, finansije su presušile.

“Sura” nije u stanju da izazove uragan u Americi. Ali vođena su istrživanja o međusobnoj povezanosti prirodnih katastrofa i poremećaja u jonosferi i magnetosferi.

Početkom 80-tih godina, kada je počelo aktivno korišćenje stanice “Sura”, na nebu iznad stanice su se pojavile čudne promene, anomalije, koje su zaposleni uočili. Primetili su da kada se stanica uključi, na nebu se javlja čudan sjaj, svetleće crvene kugla koja bi stajale na mestu ili bi se brzo udaljavale uvis. To  nije bio NLO, već luminiscentni sjaj  nastao formiranjem veštačke plazme.

Do nedavno “Sura” je radila oko 100 sati godišnje, jer inistitut nema dovoljno novca da finansira troškove za električnu energiju koja se koristi za eksperimente. Samo jedan dan intenzivnog rada je toliko skup, da potroši mesečni budžet instituta. Amerikanci eksperiemntišu sa HAARP-om i do 2000 sati godišnje, 20 puta više nego ruski insitut, što ih prema grubim procenama košta oko 300.miliona $ godišnje. Za slične svrhe ruska nauka koristi samo 40.000 $ što je 7.500 puta manje nego amerikanci.

U međuvremenu su amerikanci pustili u rad dva nova slična kompleksa:  jedan na  Skandinavskom poluostrvu a drugi na teritoriji Grenlanda³.

Polazeći od toga može se reći, da u bližoj budućnosti za godinu ili  dve, može da se očekuje da će atmosfera, jonosfera i magnetosfera, biti podvrgnute modifikacijama, tj. promenama. Zar treba da  očekujemo dobro od Amerikanaca koji imaju jedinstveno, ekskluzivno oružje. Dovoljno je setiti se Hirošime i Nagasakija.  A odavde proizilazi da će amerikanci moći da nanose udare po atmosferi, jonosferi, magnetosferi, to jest po sredini koja nas okružuje.

Amerikanci su pre od svih drugih shvatili da veliku državu ne čini samo snažna živa vojna sila.

Nekada su plemenski vračevi koji su vladali znanjem dominirali u plemenu, isto tako zemlja koja vlada naučnim istinama, informacijama koje su nedostupne drugima, dominira u svetu. Pristup znanjima, odrediće mesto koje će jedna zemlja da zauzme u postindustrijskoj hijerarhiji sveta.  Već danas amerikanci koriste sve resurse da bi finansirali ta istraživanja, koja mogu da dovedu do otkrića novih tehnologija, materijala, elemenata.

Ako se ništa ne promeni, mi (Rusija) rizikujemo da izgubimo ono šo je glavno, mogućnost da razumevanja  šta oni to rade, gde je granica između laboratorijskih eksperimenata i  oružja, kao i gde je granica između vršenja eksperimenata i ciljanog uništenja čitavih naroda.

_________________________________

Literatura:

1 Karpov V. V., Strelьnikov A. T. Upravlяemыe prirodnыe kataklizmы kak perspektivnoe sredstvo protivoborstva v voйnah XXI veka. M.: BA RVSN, 2008.
2 Kruglov V. V., Graždankin S. Я., Zinevič N. N. RVSN i amerikanskaя sistema HAARP // Obozrevatelь-Observer. 2008. № 9.
3 Karavaev N. Podčinenie pogodы k 2025 god. Intervью. http://kp.ru/daily
4 http://www.wunderground.com
5 Kosmičeskaя magnitnaя gidrodinamika. Per. s ang. / Pod red. Э. Prista i A. Huda. M: Mir, 1995.
6 Burmakin A. L. Эlektromagnetizm kosmičeskih tel i ego vliяnie na dviženie obъektov v prostranstve. M: Knižnый dom «Librikom», 2010.
7 HAARP – povorot nebesnыh rek? // http://www.snd-su.ru

Prevod: Ljiljana Jovanović

Izvor: SRBski FBReporter