Hanibal ante portas ili Treći svetski rat je pred vratima

Na osnovu proučavanja cikličnog ponavljanja velikih istorijskih događaja po tačnom vremenskom intervalu, kao i studije „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona, još januara 2009. dr Todor Vulić je napisao tekst „Hanibal ante portas, ili – Treći svetski rat je pred vratima“ u kome izračunava da će zapad napasti Rusiju baš na Krimu 2014. godine. Podsetimo se tog teksta.

*   *   *   *   *

Istoričari danas veruju da je istorijski proces niz slučajnih i nepredvidivih dešavanja. Uporno i ubeđeno tvrde da se istorija ne ponavlja. Proverimo zato zajednički ovu njihovu tvrdnju, počevši od bliske nam 2006. godine. Te 2006. godine, sa gašenjem zajedničke države Srbije i Crne Gore, umro je i njen tvorac, Crnogorac rođen u Srbiji, Slobodan Milošević. U godini Miloševićevog rođenja, u strašnoj i po Srbe kobnoj 1941. Srbija i Crna Gora su voljom fašističkih sila takođe razdvojene.

U toj 1941. godini, u ratnom vrtlogu dogodio se raspad Kraljevine Jugoslavije.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo ratni raspad SFR Jugoslavije.

U 1941. godini nemačka avijacija je brutalno bombardovala Beograd i Srbiju.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo brutalno bombardovanje Beograda i Srbije od strane NATO pakta.

U 1941. godini voljom Nemačke osnovana je zločinačka Nezavisna Država Hrvatska.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo voljom Nemačke (i ne samo nje) osnivanje nezavisne Republike Hrvatske.

U 1941. godini, stotine hiljada srpskih izbeglica iz Hrvtske, Bosne i Kosova, potražolo je spas od pogroma u Srbiji.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo slivanje stotina hiljada srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, koji su opet od pogroma tražili spas u Srbiji.

U 1941. godini, voljom fašističkih sila Kosovo je odvojeno od Srbije.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo da NATO sile odvoje Kosovo od Srbije.

U 1941. godini srušena je prva srpska komunistička „Užička republika“.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja doživeli smo i pad komunizma u Srbiji.

U 1941. godini Srbi su u ratu protiv neprijatelja sa strane, započeli i svoj sopstveni krvavi građanski rat, podelivši se na dva ideološki nepomirljiva tabora.
Za vreme Miloševićevog predsednikovanja, u ratu sa spoljnjim neprijateljem ponovo smo se podelili na dva ideološki nepomirljiva tabora.

U 1941. godini, britanske i američke obaveštajne službe su organizovale vojni puč i svrgavanje kneza Pavla Karađorđevića. Ovim pučem je sve to napred nabrojano i počelo.
Svoje predsednikovanje Milošević je završio u „puču“, koji su dobrim delom ponovo organizovale američke i britanske službe.

U toj 1941. godini, eto „slučajno“ nam se rodio Slobodan. Ono što su Srbima 1941. uradile fašističke sile i Trojni pakt, to su nam u vreme Miloševićeve vladavine ponovo učinile SAD, Evropska Unija i NATO pakt. Dakle, istorija se stvarno ne ponavlja.

U svojoj čuvenoj studiji „Sukob civilizacija“, Semjuel Hantington konstatuje da od 1789. godine (ili od Francuske buržoaske revolucije) prestaju ratovi kraljeva i počinju ratovi naroda, od kraja Prvog svetskog rata prestaju ratovi naroda i počinju ratovi ideologija (liberalno-demokratske, fašističke, komunističke), a od raspada Sovjetskog Saveza prestaju ratovi ideologija i počinju ratovi civilizacija (zapadne protestantsko-katoličke, muslimanske, kineske-konfučijanske, japanske, pravoslavne …). Međutim, Hantigton ne spominje da u svakoj narednoj fazi, sukobljene strane predstavljaju arhetipske naslednike sukobljenih strana iz prethodng perioda. Tako savremena zapadna civilizacija ne baštini samo američku, francusku i britansku liberalno-demokratsku ideologiju već i nemački nacizam i italijanski i španski fašizam. Odnosi između država unutar zapadne civilizacije danas su dominantno liberalno-demokratski, ali odnosi te civilizacije prema državama pripadnicama drugih civilizacija su dominantno nacistički. Stoga Zapad i NATO pakt kao arhetipski naslednici i nacističke ideologije i Trojnog pakta, u građanskom (i međucivilizacijskom) ratu na prostorima bivše SFR Jugoslavije, nepogrešivo podržavaju iste one narode koje je 1941. u njihovoj težnji za osamostaljenjem podržavao fašistički Trojni pakt. I pored petooktobarskog („kopernikovskog“) obrta na političkoj sceni Srbije 2000. godine, politika Zapada prema nama ostaje objektivno ista. Hrvati i Albanci ostaju saveznici i ulaze u NATO (ali ne i Makedonija), a interesi Srbije nikako da dođu na dnevni red. Odnos Zapada prema Srbiji sa novim rukovodstvom je takav, jer on predstavlja arhetipskio nasleđe odnosa nacističke Nemačke prema Nedićevoj Srbiji.

Ako je istorija objektivno nužan (ili zakonomeran) proces, kao što tvrdim, šta nas onda kao narod i državu čeka u bliskoj budućnosti? Već je rečeno da Zapad i NATO od 1990/91. u najnovijem periodu ratova civilizacija, delom predstavljaju naslednike Hitlerove Nemačke i Trojnog pakta iz prethodnog perioda ideoloških ratova. Hitlerova Nemačka je opet arhetipski naslednik Napoleonove Francuske iz perioda ratova naroda. Da ponovimo, po Hantigtonu, ratovi naroda počinju 1789. a ratovi ideologija 1918. ili oko 130 godina kasnije. I gle, Napoleon Bonaparta je krunisan za cara 1804. godine, a 130 godina kasnije ili 1934. Adolf Hitler postaje vođa (firer) Nemačke. Napoleon pre napada na Rusiju lako pacifikuje Nemačke države na čelu sa Pruskom, i pretvara ih u svoje satelite. Hitler pre napada na Rusiju lako pacifikuje Francusku, pretvarajući je u svog satelita (Višijevsku Francusku). Iako je na bojnom polju ostala Engleska, Napoleon 1812. napada Rusiju. Iako je ponovo na bojnom polju ostala Velika Britanija, Hitler oko 130 godina posle Bonaparte 1941. takođe napada Rusiju (ili preciznije Sovjetski Savez). U prvoj fazi rata Napoleon stiže do Moskve, ali u drugoj fazi rata Rusi ulaze u Pariz. U prvoj fazi rata i Hitler stiže do Moskve, ali se rat završava ulaskom Rusa (Sovjeta) u Berlin. Rusi su ušli u Pariz 1814. a u Berlin 1945. oko 130 godina nakon Pariza. Bonapartina carska vladavina definitivno je okončana 1815. a Hitlerova 1945. ili 130 godina kasnije. (Ne zaboravimo da danas Francuska i Nemačka čine jezgro Evropske Unije). Pobednik nad Napoleonom, ruski car Aleksandar Prvi, vladao je do 1825. Oko 130 godina nakon 1825. završila se vladavina pobednika nad Hitlerom (Staljin umire 1953). Istorija se zaista ne ponavlja, zar ne.

Vodeća zemlja zapadne civilizacije, Sjedinjene Američke Države, nastale su u ratnom sukobu u kojem na ovaj ili onaj način učestvuju sve zapadnoevropske sile. Ipak, svoju nezavisnost SAD u najvećoj meri duguje Francuskoj. Replike Američke revolucije su Prvi i Drugi svetski rat. Da bi se izbeglo zamorno ponovljanje saobraznih zbivanja dva puta, uporedimo dešavanja iz Američkog rata za nezavost samo sa dešavanjima iz Drugog svetskog rata.

Američka revolucija počinje 1775. a Drugi svetski rat 164 godine kasnije, 1939. SAD proglašavaju nezavisnost 1776. a Francuska gubi nezavisnost 164 godine nakon toga, 1940. Francuzi ulazi u rat za američku nezavisnost 1777/78. na strani Amerikanaca, a Amerikanci posle 164 godine, 1941. ulaze u Drugi svetski rat na strani Francuza. Francuski ekspedicioni korpus iskrcava se na teritoriju SAD 1780. a 164 godine kasnije, 1944. amerikanci se iskrcavaju na teritoriju Francuske („Lafajete eto nas“). Ratni sukobi u Američkom ratu praktično prestaju 1781. a 164. godine nakontoga, 1945. završava se i Drugi svetski rat. U Američkom ratu, Amerikancima je komandovao Džordž Vašington, a komandant američkih (i savezničkih) trupa u Evropi u Drugom svetskom ratu bio je Dvajt Ajzenhauer. Džordž Vašington postaje predsednik SAD 1789. godine a posle 164 godine, 1953. za predsednika je izabran Dvajt Ajzenhauer. Vašingtonova vladavina okončava se 1797. a 164 godine kasnije 1961. i Ajzenhauerova vladavina. Vašington umire 1799. a 164 godine nakon njega, 1963. ubijen je Džon Kenedi. Ipak istoričari i dalje tvrde… ma nije važno šta tvrde.

Francuski car Napoleon Bonaparta je u periodu ratova naroda, svrgnut još jednom, 1870. godine. Ovoga puta je to bio Napoleon Treći, koji je te godine poražen u ratu protiv Severnonemačkog saveza na čelu sa Pruskom. Pobednički pruski kralj Vilhelm Prvi Hoencolern, da bi do kraja ponizio Francuze, krunisan je u dvorcu francuskih kraljeva – Versaju 1871. za cara tada osnovanog Nemačkog carstva. Ratnom pobedom, pobednik preuzima i arhetipsko nasleđe poraženog, pa tako i Nemci postaju baštinici poraza i Napoleona Prvog i Napoleona Trećeg. Prvo im se 1918. vratio ratni udes Napoleona Trećeg. Kao što je Pruska na čelu Severnonemačog saveza 1870. porazila i srušila Francusko carstvo, tako je 1918. Francuska na čelu Antante porazila i srušila Nemačko carstvo. U 1871. Vilhelm Prvi je u Versaju krunisan za cara, a u istom tom Versaju presuđeno je 1919. i Nemačkom carstvu i njenom caru Vilhelmu Drugom Hoencolernu, koji pod pritiskom revolucionarnih zbivanja u Nemačkoj abdicira i napušta zemlju. U 1871. poražena Francuska predaje pobedniku Alzas i Lorenu, a 1918. Nemačka vraća oduzete pokrajine Francuskoj. U 1871. Francusko carstvo postaje republika, kao što posle poraza 1918. i Nemačko carstvo postaje republika… A kako se Nemcima vratio Napoleon Prvi 1934. već je rečeno. Srećni su narodi koji gube ratove – teško pobednicima.

Koji je to rat NATO (ili Severnoatlantski) pakt, kao arhetipski naslednik Severnonemačkog saveza Vilhelma Prvog, dobio oko 130 godina posle 1870. Onaj koji je vodio 1999. – protiv Srbije. Ali kakve pobogu veze ima Srbija sa Francuskim porazom kod Sedana i celom tom ratnom pričom iz 1870. i 1871? Na racionalnom nivou, zaista baš nikakve, kao što i ideja istorije, koju u ovom članku pokušavam da predstavim, takođe nema veze sa raciom (ili srpski rečeno, razumom). Međutim, po iracionalnoj ideji istorije (između ostalog) simboli imaju snagu i vrednost realnih zbivanja. Na tom nivou i Srbi učestvuju u borbama kod Sedana, simbolično predstavljeni svojim budućim kraljem Petrom Prvim Karađorđrevićem. U tom ratu Petar Prvi se tukao uz Francuze, a protiv Nemaca kao i njegova vojska u proboju Solunskog fronta 1918. U 1870. Petar Prvi je ratovao u tuđoj zemlji kao izgnanik iz sopstvene zemlje, kao štoje 1918. i njegova vojska ratovala u tuđoj zemlji izgnana iz sopstvene zemlje. U ratu 1870. Petar je u Francusko-nemačkom ratu ranjen i zarobljen, a u Prvom svetskom ratu Petrova Srbija je takođe „ranjena“ i okupirana. Petar beži iz zarobljeništva prepešačivši gladan i iscrpljen celu Loarsku oblast, kao što je i Srpska vojska zajedno sa njim gladna i iscrpljena prepešačila Albaniju. Na kraju, preplivavši Marnu Petar nastavlja borbu protiv Nemaca, kao što je i Srpska vojska preplovivši more (u francuskim lađama) nastavila na Solunskom frontu borbu protiv Nemaca i njihovih saveznika. Može li ratna priča jednog čoveka postati matrica po pojoj će da se odvijati ratna priča celog naroda? Naravno da može, ako taj čovek postane vladar tog naroda. Mogu li zbivanja iz godine rođenja jednog vladara, obeležiti njegovu vladavinu? Na primeru godine rođenja Slobodana Miloševića i to je pokazano. Zar mislite da se Barak Obama slučajno rodio u godini u kojoj je Džon Kenedi postao predsednik SAD? Naravno da nije, ali to će te tek videti.

Saobraznost zbivanja iz 1870/71. i 1999. može se i posredno pokazati. Sedam godina po krunisanju Vilhelma Prvog, ili 1878. Srbija i Crna Gora na Berlinskom kongresu postaju samostalne nezavisne i međunarodno priznate države. Sedam godina po NATO bombardovanju 1999. ili 2006. Srbija i Crna Gora ponovo postaju samostalne, nezavisnei međunarodno priznate države. Tako smo opet došli do početne 2006. godine.

Period ideoloških ratova trajao je po Hantingtonu od 1918. do 1991. kada se raspada Sovjetski Savez, okvirno 73 godine. Od početka perioda ratova naroda 1789. do Napoleonovog napada na Rusiju 1812. proteklo je 23. godine, a od početka perioda ratova ideologija 1918. do Hitlerovog napada na Sovjetski Savez 1941. proteklo je takođe 23 godine. Sledeći napad Zapada na Rusiju vrlo verovatno će početi 23 godine od kraja perioda ideoloških ratova: 1991 + 23 = 2014 0dnosno 1941 + 73 = 2014.

Predstojeći rat sa Zapadom za Ruse će predstavljati repliku i Ruskog građanskog rata, koji je vođen od 1918. do 1922. godine uz učešće zapadnoevropskih intervencionističkih snaga i ekspedicionih korpusa SAD i Japana. Na evropskom delu ratišta pod boljševike poslednji pada Krim. I kao što se tada sve završilo na Krimu, tako će sada sve početi na Krimu. Poražene snage belih Rusa na čelu sa generalom Vrangelom evakuišu se prvo u Istambul, a zatim najvećim delom u Srbiju. General Vrangel umire u Briselu, ali je po sopstvenoj želji sahranjen u Beogradu, 1929. I gle, baš u Briselu doneta je odluka o bombardovanju Beograda i Srbije. NATO bombe (ili rakete) bačene na Beograd i RTS pogađaju i rusku crkvu Svete Trojice u kojoj su sahranjeni zemni ostaci generala Vrangela. Bog uvek na simboličan način upozori ljude na zlo koje se sprema, ali šta vredi slepima mahati a gluvima pričati.

Na početku perioda ratova civilizacija, 1990/91. Srbima se desio Slobodan Milošević. Za vreme njegove vladavine svoj krst (sakovan 1914. i prekovan 1941.) Srbi su izneli na Golgotu i (čini mi se) time donekle iskupili svoje bezumlje. Nama se 1941. već ponovila, zbivanje po zbivanje, pa verujem da Srbija u Trećem svetskom ratu neće učestvovati. Ali te 1941. u Drugi svetski rat ulaze Sovjetski Savez i Sjedinjene Države.

I da ne zaboravim, ako se pitate u koju će to prestonicu ući Rusi pred kraj Trećeg svetskog rata, odgovor je – naravno, u Carigrad, ili ako vam se više sviđa , u Konstantinopolj. Toliko od mene o ulasku Srbije u Evropsku Uniju. Ne verujete? A zašto bi ste i verovali kad su istoričari nepobitno dokazali da se istorija ne ponavlja.

januara 2009.

Izvor: Nebojša

Komentari

3 Komentara na Hanibal ante portas ili Treći svetski rat je pred vratima