Zelene novčanice i najveće tajne Amerike

Serijal „Lobanja i kosti“

Verujte mi poštovani čitaoci, vaš autor ne pripada pristalicama teorije zavere, koje u velikoj meri čine entuzijasti prevrtljivog uma.

Autor je takođe daleko od teorije svetske zavere, u koju su, po teoriji istih entuzijasta, neizbežno uvučeni ne samo svi poznati političari, nego i susedi iz vikendica.

Uprkos svemu, autor se odlučio da obradi teme tajnih društava, koje je označio nazivom „Lobanja i kost” (tako se zove masonska loža univerziteta u Jelu, koja je dala Americi najveće političare i predsednike).

Cilj je jednostavan – hteo bih da razjasnim šta je realno, a šta izmišljeno, u delatnosti anglosaksonskih masona.

To je ogromna tema. Ako pokušate da saberete materijale o delatnosti masona tokom nekoliko vekova na jednu gomilu, ta gomila će dostići visinu dvospratnog „Doma mrtvih” u kome se okupljaju članovi lože „Lobanja i kosti”.

Istina, veliki deo tog pisanija otpada na žvrljanje teoretičara zavere i maštovitih pisaca poput Dena Brauna, koji su na masonskoj temi zaradili svojih „pet šoldi”.

Veoma malo je istinskih, pouzdanih dokumenata o delatnosti „braće”. A ako ne želimo da puštamo mašti na volju i svoj mozak dovodimo do tačke usijanja, onda ćemo se obratiti samo onim stvarima koje predstavljaju neoborive činjenice.

Najverovatnije, trebalo bi početi sa razmatranjem zelenog papirića sa nazivom „jedan dolar”, koji, složićete se sa mnom, leži u osnovi čitave konstrukcije, ne samo američke, nego i svetske ekonomije. Simbolika prikazana na papiriću ima konkretan smisao i nosi u sebi informaciju o odnosu njenog autora prema svetu.

Zbog toga nije loše da, svako ko koristi dolar, zna kakva se poruka krije u njegovom novčaniku.

Dakle, šta se skriva iza 1$ USA, koji je oslikao ruski umetnik Nikolaj Rjerih 1928. godine, po narudžbini budućeg potpredsednika Velsa.

Za početak, hajde da se zapitamo zašto su ljudi koji su stajali iza Rjeriha, izabrali upravo monetu od 1 dolara? Zar nije bolje da su ciljali na 100 puta veću vrednost papirića? Ili na deseticama ili hiljadicama (štampali su i takve!)?

Ovde se mora priznati da su naručioci bili masoni, jer je sva simbolika monete obeležena nesporno masonskim obeležjima.

Mnoga tajna društva su od davnina pridavala jedinici neki sakralni značaj, uzdižući je iznad svih drugih brojeva. U prvom redu – legendarni templari, osnivači savremene masonerije. Za templare, jedinica je predstavljala „jedinstvo u različitosti”.

Za javnost, ti možeš preuzeti svakojaki lik, istupati u ime bilo koje, čak i neprijateljske partije. No unutra, među „svojima”, mora da se sačuva jedinstvo. Po učenju templara, jedinica takođe znači da nema nikakve razlike između zla i dobra. To je i bilo zabeleženo na zastavi tajnih vitezova: četiri naizmenično crna i bela kvadrata. Beli je – simbol dobra, crni – simbol zla. Ili po latinski: „EPLURIBUSUNUM”.

Ovaj natpis od 13 slova mi vidimo na traci u kljunu orla, na desnoj strani monete od 1 dolara.

Na orla treba obratiti posebnu pažnju. Njegove grudi pokriva štit sa 13 traka. U jednoj kandži je stegnuto 13 strela, a u drugoj, maslinova grančica sa 13 listova i 13 plodova. Na jednom orlovom krilu nalaze se 32 pera – to je stepen inicijacije u običnim masonskim ložama. A 33 pera na drugom krilu, simbol su višeg i pogotovo, tajnijeg stepena.

A nad samim orlom, verovatno nad Sjedinjenim Državama, uzdiže se šestokraka Davidova zvezda (simbol izabranog naroda), koja se sastoji od 13 belih zvezda petokraka.

Sleva na moneti od 1 dolara, Rjerih je smestio piramidu, jedan od glavnih simbola slobodnih zidara. Tako sebe nazivaju braća-masoni, kao da im rodoslov seže iz vremena žrečeva i tajnih društava Drevnog Egipta. No, ova piramida je nekako čudna. Usečena, složena iz 13 stupnjeva. Istraživači je zovu „Piramidom Iluminata (Prosvećenih)”. To je čitava grupa starinskih masonskih loža. Struktura Iluminata sastoji se od 13 stepeni inicijacije, što je očigledno odraženo i na 13 stupnjeva piramide na dolaru.

Vrh obezglavljene piramide kao da se uzdiže na zrakama, iznad osnove. U trouglu (još jedan masonski simbol!) vidi se oko. Njega različito nazivaju, no čini se da je najispravniji naziv „svevideće oko”. Iznad oka je natpis, koji se ponovo sastoji od 13 slova: „AnnuitCoeptis“. „Ono nas podržava (blagoslovi)!” Misli se na tajanstveno oko u trouglu. Donja traka okružuje piramidu i na njoj je latinicom napisano moto: „Novusordoseclorum“ (Novi svetski poredak).

Šta smo mi dobili u rezultatu? „Blagosloven novi svetski poredak!”. Onaj u kome vladaju masoni. Svevideće oko, Lucifer, caruje nad piramidom – nad svim narodima sveta. Za one koji prihvataju novi poredak – maslinova grančica u orlovoj kandži. Za nepokorne – strele!

Vi se ne slažete? Probajte ponuditi drugo objašnjenje ove simbolike.

Glavnu tajnu Rjerih je zašifrovao u centru monete. Iznad se vidi svetli natpis: „Sjedinjene Američke Države”. Malo niže je naizgled blagočestiva fraza: „In God We Trust“ (Mi verujemo u Boga). U kakvog?

Amerika je zvanično hrišćanska zemlja. Međutim, na dolarskoj moneti vi ne možete naći ni jedan uobičajeni hrišćanski simbol. Na primer, odsustvuje i sami krst. Zato svuda caruje „vražiji broj”, za obične ljude nesrećan broj 13. Na nevelikom papiriću pojavljuje se minimum 8 puta.

U kakvog onda „Boga” predlažu da veruju Amerikancima i celome svetu?

Odgovor je dat u samom centru monete. Orla i piramidu sa okom ujedinjuje reč „ONE”. JEDAN, JEDNO. Reklo bi se da je to oznaka nominalne monete. No, već niže imamo takav natpis. I u svakom od četiri ugla nacrtana je jedinica (brojem i slovima). A ta krupna reč od tri slova stoji posebno, bez ikakvih dopuna. Ta reč ima sasvim drugu ulogu, predstavljajući centralni deo kompozicije:

Mi verujemo u Boga

On je jedan

Jedan dolar

Zar nije Konfučije rekao: „Znaci i simboli vladaju svetom, a ne reč i zakon”.

A ako izmerimo širinu monete? Ispada 66,6 mm. Slučajna podudarnost?

No, vratimo se „nesrećnom broju”. Poznato je koliko se SAD i Evropa boje tog nesrećnog broja. U nekim hotelima čak nema trinaestog sprata. Postoji čak i naučni termin koji definiše bojazan od broja 13 – triskaidekafobija. Još veći strah donosi petak trinaesti! Tog nesrećnog dana razapet je Hristos, Kain je ubio Avelja, Adam i Eva su probali zabranjeni plod.

I tako, uverili smo se da osnovna jedinica svetskog finansijskog sistema nosi u sebi masonsku genealogiju, koja predviđa tajne načine upravljanja politikom, tuđehrišćanskom pogledu na svet.

Veoma važna je i ta okolnost, što se ova „jednodolarska deklaracija” masona iz 1928. godine pojavila posle stvaranja i stupanja na snagu Federalnog Rezervnog Sistema SAD, koji je postao moćan instrument u dostizanju njihovih ciljeva.

Ovde se treba prisetiti da od masona izabrani demokratski sistem vlasti ne predviđa nikakvo narodno vršenje vlasti. Razlog je jednostavan – od naroda izabrani političari odvojeni su od kanala sa novčanim tokovima. Te kanale kontrolišu krupna finansijska društva. Političari mogu do mile volje govoriti o svom služenju društvu, no realne poslove stvaraju realni novci, pod kojima su ovi angažovani kao izvođači.

U tački u kojoj se presecaju politika i novac, upravo i rastu masonske lože. O tome iskustvo SAD očigledno svedoči. Svi ugledni finansijeri i političari u toj zemlji povezani su međusobno masonskim ložama.

Ipak, postavlja se pitanje kakav je smisao te pojave? Zar Rotšildi ne mogu da se sretnu sa Rokfelerima i Morganima i prilikom igre golfa i da u neiznuđenim okolnostima donesu potrebna im rešenja? Zbog čega ta sva masonska besovština?

Rotšildima i Rokfelerima zaista nije nužna crna konspirologija i oni mogu mirno da vode dijalog sa predsednikom države. To su stanovnici Olimpa na koji teško mogu da se popenju špijuni iz protivničkog tabora. No, odluke koje oni donose, ponekad su apsolutno tajne, i od velikog broja izvršilaca tih odluka zahteva se da drže jezik za zubima. Većina članova anglosaksonskih loža visokog nivoa inicijacije, jesu izvršioci ideje glavnih ljudi Amerike i ovde tajnovitost predstavlja zakon.

Primećujemo da, pored tih ljudi, u Americi ima još oko 5 miliona članova masonskih loža nižih nivoa inicijacije, koji nemaju pojma šta se “gore” radi.

Hajde da pogledamo rad masona na primeru finansijske krize, koja je prvo potresla Ameriku a sada i ceo svet.

Krize se izazivaju veštački i njihovi autori su uvek iz Federalnog Rezervnog Sistema SAD (ranije Federalne Rezervne Banke), zajedno sa visokim činovnicima i administracijom i grupom najuticajnijih banaka. Cilj krize uvek je jedan te isti – munjevito bogaćenje i preraspodela imovine u njihovu korist. Šema je suštinski standardna i modeliše se samo prilikom novih finansijskih instrumenata, dotad nepoznatih svetu.

– U početku FRS sprovodi neobuzdanu emisiju dolara, koji nisu podržani nikakvim ekvivalentom. To je prazna “ambalaža”.

– Banke koje sarađuju sa FRS izdaju tu “ambalažu” u vidu jeftinih kredita pod minimalnim kamatama.

Na finansijskom tržištu nastaje bum – svi se hvataju za jeftine kredite i ugrađuju ih u realnu privredu. Za takvu praznu “ambalažu”, stvaraju se i kupuju realne ekonomske vrednosti.

Paralelno na berzama cvetaju spekulacije. Danas je glavna finansijska berza u stvari virtuelna. To je elektronski svet, u kome struje neverovatne reke virtuelnog novca i često nema nikakve veze sa stvarnom proizvodnjom. Ako vi kontrolišete ključne momente tog tržišta, sami sebi štampate novac u potrebnim količinama, sami sebi dajete kredite bilo kakvih razmera, sami organizujete novosti na koje tržište reaguje, sami određujete vreme za puštanje tih novosti, onda ćete vi zarađivati fantastične novce. Vi ćete iz godine u godinu skupljati kontrolne pakete akcija od istinski profitabilnih preduzeća, kako bi, kada sve propadne, veoma veliki deo realnih aktiva ostao u vašim rukama.

Za neupućene (neinicirane) igrače, berzansko tržište predstavlja žešću varijantu igranja ruskog ruleta, kada je u dobošu revolvera od 6 mesta, pet popunjeno mecima. To je takođe igra i u njoj takođe bude i pobeda, no, njih biva veoma malo.

No, igra sa virtuelnim procentima ne može se beskonačno produžavati, jer temeljni zakon da novčana masa treba da odgovara odgovarajućoj robnoj masi, niko ne može ukinuti. Ova podudarnost čudovišno se narušava. “Ambalaža” ide u najvećem stepenu na kupovine i spekulacije, a ne na stvaranje robe. Oni koji su ih naručili, nisu u stanju da ih vrate bankama. Ne smemo zaboraviti da su to bili krediti. Nastupa dan “X” kada će kreditori organizovano obznaniti svoje bankrotstvo. Počinje ekonomski kolaps i pir grabljivaca. Inicirani učesnici kombinacija jeftino kupuju a potom u magnovenju obescenjuju akcije bankrotom. Ide burna preraspodela imovine.

Kada se apetiti zadovolje, nužni činovnici u vladama uključuju “kontrolisani izlaz” iz krize ili jednostavno rečeno, redu bankrotiranih pomažu državnim novcem, kako bi oni preživeli. Time se likvidira opasnost socijalne eksplozije.

Privreda kao da ozdravljuje i Federalni Rezervni Sistem priprema novu krizu.

Kakva je ovde uloga masonskih loža? Niko osim masona danas ne može da sprovede takvu dugoročnu kombinaciju, ne dopuštajući curenje informacija ili njen slom. To su najpouzdanije strukture. Samo ovde se sprovodi razrada strogo čuvanog plana i što je najvažnije, red bratstva iz viših inicijacija odlučuje kada će nastupiti dan “X”. Tu se sačinjava spisak žrtava i pravi se raspodela opljačkanog.

Zbog toga svi diplomci elitnih američkih i britanskih univerziteta postaju članovi loža, gde se uključuju u vođenje zakulisne politike. Potom, među njima najprihvatljiviji, po odluci i uz pomoć lože, mogu izrasti do viših državnih funkcija, sve do mesta predsednika SAD. To se dogodilo praktično sa svim američkim predsednicima dvadesetog veka, sa izuzetkom DŽ. Kenedija, koji je i platio zbog toga što je došao u raskorak sa politikom FRS. Taj predsednik je odlučio da ograniči moć FRS i da uvede srebrni standard dolara, to jest, da vrati tržišno kontrolisanu emisiju. On je ubijen već sutradan po potpisivanju odgovarajućeg ukaza, a sam ukaz nikad nije stupio na snagu.

Kako je pokazala neuspešna istraga tog atentata, njegovi koreni idu do tajnih društava, o čemu uopšte ne voli (ili se plaši) da piše američka štampa.

O pojavi FRS kao glavnog organa veštačkih kriza, pisano je mnogo. To je unikalan instrument koji omogućava privatnim licima da regulišu obim novčane mase najmoćnije države na planeti. Bilo bi čudno ako bi privatno lice koje je dobilo takva prava, ne bi iskoristilo taj instrument za svoje interese. Evo spiska očeva-osnivača FRS iz 1913. godine, koji su se za sto godina malo izmenili.

1. Banka Rotšilda u Londonu i Parizu

2. Banka braće Lazar u Parizu

3. Sejf-Banka Izraэla Mozesa u Italiji

4. Banka Varburga u Amsterdamu i Hamburgu

5. Banka Lemana u Njujorku

6. Banka Kun Leb u Njujorku

7. Čejz Manhetn Banka Rokfelera u Njujorku

8. Banka Goldmana Saksa u Njujorku

Svaka od ovih banaka imala je određene veze sa masonskim organizacijama a često ih i sačinjavala.

Naravno, vreme teče i masonske lože ne rešavaju sve probleme koji stoje pred autorima “Novog Svetskog Poretka”. Sada postoje i takve misteriozne organizacije kao “Bilderberg klub”, “Trilateralna komisija”, “Savet za ekonomske odnose SAD”.

Šta je masonska loža i koja je njena svrha postojanja, najbolje je pokazati na slučaju lože “Lobanja i kosti”. Članstvo u tom bratstvu započinje se na Jejl Univerzitetu i traje ceo život. Njeni članovi su bili, a i sada su, članovi najprivilegovanijih porodica u SAD – ljudi koji evo već skoro dva veka čine vladajuću klasu u SAD.

Koledž Njegovog Veličanstva Kolonije Konektikat, koji je sebe nazvao Jelskim u čast Ilajhju Jela, koji nije bio naučnik, niti prosvetni delatnik, već bogati engleski trgovac. U odgovor na molbu poverenika koledža Jelj iz 1718. godine, on je poslao iz Londona veliki sanduk sa knjigama, portret kralja Džordža I i devet paleta indijske robe, od čije prodaje je uručio koledžu 562 funte i 12 penija – za to vreme ne malu svotu.

U skladu sa zamislima svojih osnivača, koledž se odlikovao izuzetnom čak i za to vreme “pobožnošću” i netrpeljivošću. Tu je osnovana prva crkva u američkim prosvetnim zavodima; studenti su bili u obavezi da dva puta dnevno posećuju službu. Njima je na teritoriji koledža bilo dozvoljeno da govore samo na latinskom. Profesori su im usađivali osećaj moralne superiornosti i izolovanosti, ne dozvoljavajući bilo kakvu studentsku samoupravu.

Psihologija tvrđave pod opsadom nevernika, doprinela je da Jejl praktikuje neku vrstu “dedovštine” (hazing – pokušaj ponižavajućeg “posvećenja” brucoša). Potpuno ozvaničeno su se studenti delili u zavisnosti od socijalnog statusa roditelja.

Masonska loža se nije pojavila sama od sebe. Ona se razgranala iz studentskog udruženja “Fita-beta-kapa” sa univerziteta Virdžinija iz daleke 1779. godine. Naziv društva sa grčkog se prevodio kao “mudrost- vodič života”, no, treba odmah istaći da je delatnost “mudroljubivih” studenata od početka bila zaogrnuta strogom konspirativnošću. Niko nije znao njihove zadatke niti ciljeve, ali već tada je bilo poznato da su oni sve druge osim masona, smatrali “varvarima”.

Nije poznato kakva bi bila sudbina lože da nije bilo događaja koji je 1826. godine uzbudio svu Ameriku. Tada poznati pisac i političar Viljem Morgan je obznanio da je dobio opširan materijal o delatnosti masona i da se sprema da ga izda u vidu knjige. Posle toga Morgan je tajno i bez traga nestao i do dan danas nije pronađen. Treba reći da su od tada masoni, koji su preuzeli sve poluge vlasti u Americi, postali prilično poznati javnosti koja je postala strašno ogorčena. Toliko ogorčena da je stvorila i antimasonsku partiju, koja je brzo počela jačati.

Na predsedničkim izborima 1832. godine, partija je istakla svog kandidata protiv demokrate Enrju Džeksona i lidera američkih vigovaca Henri Kleja, koji su bili masoni. Borba sa tajnim društvima dotakla se i studentskog bratstva. Od lože u Jejlu tražilo se otkazivanje od principa tajnosti.

Tada je njen predvodnik Viljem Rasel odlučio da prikrije prethodno sedište i sa 14 istomišljenika osnovao je novo tajno bratstvo po modelu jednog od Nemaca. Ovaj put oni su kopirali Red iluminata koji je poricao svoju direktnu vezu sa masonima, ali su zato oni izrasli u masone. Iluminati – to su masoni među masonima.

Tajno društvo Iluminata (illuminates – osvešćeni) osnovao je 1776. godine u Ingolštadu mladi bavarski profesor prava Adam Vejsgaupt. Professorova naučna oblast bila je socijalna reforma egalitarnog modela. Pri tom, masa u redovima masonskih loža uopšte nije znala o delatnosti svog rukovodioca ili je bila dovedena u zabludu sa njegove strane. Oni se od masona visokog stepena inicijacije koriste kao “slepci”. Druga posebnost iluminata je žestoka centralizacija i disciplina.

Zato možemo, idući napred, reći da oni članovi lože koji su učestvovali u pripremi i izvršenju eksplozija u “kulama-blizankinjama” u Njujorku, po pravilu nisu imali predstavu o razmerama zamisli i njenim globalnim posledicama. Današnji članovi društva “Lobanja i kost” ne poriču verziju o njenom nemačkom poreklu. U njenom sedištu postoji Nemačka soba, u kojoj su zidovi ukrašeni slikama studentskog života u Nemačkoj i poslovicama na nemačkom jeziku. Jedna od himni društva napisana je na melodiju Deutschland uber Alles. Tu melodiju napisao je Džozef Hajdn 1797. godine; da li treba napominjati da je Džozef Hajdn bio mason (po protekciji svog prijatelja Mocarta on je bio iniciran u bratstvu bečke lože Zur wahren Eintracht 1785. godine ).

Jedan od 15 članova prvog saziva bio je i Alfonso Taft – rodonačelnik dinastije visokih političara, vojni ministar, ministar pravde, poslanik u Austro-Ugarskoj i Rusiji i otac Viljema Hauarda Tafta – dvadeset sedmog predsednika SAD. Članovi tajnog društva su poštovali znamenite gusare i pravili su planove za svetsko gospodarenje. Posle 170 godina društvo se razraslo, pustilo je korene i grane i dostiglo je izuzetan i neviđen uticaj.

“Lobanja sa kostima” već dugo godina vlada Amerikom. Društvo je 1856. godine zvanično registrovano kao trust-fondacija pod nazivom Russell Trust Association. Od tada, “Lobanja” nema problema sa finansijama. Za razliku od drugih sličnih društava, njegovi članovi ne plaćaju članarinu, međutim, daju dobrovoljne priloge. Po završetku univerziteta, svaki član društva dobija na poklon 15 hiljada dolara a kao poklon za svadbu – zidne časovnike sa klatnom, u mahagoni drvetu.

Unutrašnji enterijer “grobnice” u kojoj se okupljaju masoni je veoma interesantan. Prostorija je bogato dekorisana i ispunjena raritetima. Po zidovima su okačeni lovački trofeji i oružje, a po uglovima stoje maneneni ricari u punoj borbenoj opremi, u zastakljenim vitrinama stoje srednjevekovni rukopisi i minijature. Posebno su karakteristični časovnici koji se nalaze u kući, njihova posebnost ogleda se u tome što oni rade 5 minuta unapred. Upravo po tom vremenu zakazuju svoje susrete članovi reda. Vreme po kome živi kompletno preostalo čovečanstvo naziva se “varvarskim”. Osnivač reda, general Rasel, začetnik je stvaranja kolekcije vojnih relikvija – to su predmeti koji su pripadali članovima društva koji su ratovali u Građanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu. Naravno, glavni element enterijera predstavljaju lobanje i kosti ljudi u svim vidovima – kao crteži, modeli i istinski. Na primer, u jednom staklenom ormaru čuva se skelet koji članovi društva sa poštovanjem oslovljavaju sa “madam” i tvrde da su to ostaci markize de Pompadur, ljubimice Ludovika XV.

Još jedan trofej iste vrste – kostur Džeronima, čuvenog vođe Indijanaca – tačnije plemena Čirokeza iz naroda Apača. Džeronimo je legendarna ličnost. On se očajnički borio opirući se odvođenju plemena u rezervat, bio je zarobljen pa pobegao i konačno, 1886. godine, bio je prinuđen da se preda zbog izuzetne brojne superiornosti neprijatelja. Džeronimo se obratio u hrišćanstvo, umro je 1909. godine i sahranjen je u tvrđavi Sil u državi Oklahoma. A loža “Lobanja i kosti” je 1918. godine rešila da, pošto je Džeronimo skinuo 49 skalpova sa belih Amerikanaca, da je pravedno da sada njegova glava ukrasi “grobnicu”. Njegov grob je otkopan a lobanja ukradena. Po legendi, komandant otkopavanja bio je niko drugi nego Preskot Buš – budući senator i deda skorašnjeg predsednika SAD. O ritualu inicijacije u loži postoje najskandaloznija svedočenja. Neki izvori tvrde da je novopridošli dužan da ležeći u kovčegu, mastrubira pred očima članova sekte, otkrivajući im svoje najstidnije seksualne tajne. Džordž Buš mlađi je pristupio u “Lobanju i kosti” 1967. godine. On je već treće pokoljenje članova reda i to po obe linije: njegov već pominjani deda Preskot Šeldon Buš bio je oženjen sa Doroti Volker, kćerkom svog poslovnog partnera Džordža Herberta Volkera-mlađeg, takođe člana “Lobanje”. Mnogi muškarci iz obe grane tog razgranatog drveta studirali su u Jejlu i bili su članovi reda.

Kratak kurs iz istorijata “Lobanje” bio bi nepotpun ako ne bi razmotrili njegova glavna dostignuća. Zakulisna moć reda počela je od predsednika Viljema Makinlija (1897-1901), koga je “grobnica” nagovorila da počne rat sa Španijom za Kubu i Filipine i samim tim u potpunosti izmenila svetski poredak, a zajedno sa njim i SAD. Građanski gubernator zauzetih Filipina postao je Viljem Hauard Taft, koji je 1904. godine postavljen za vojnog ministra u administraciji Teodora Ruzvelta. U tom svojstvu on je 1906. godine umirio ustanak na Kubi. A dve godine kasnije postao je prvi predsednik “delegiran” na najviše državno mesto od strane tajnog Jejlskog reda. Taft je za vojnog ministra odredio svog sabrata iz “Lobanje” Henri Luisa Stimsona, koji je odigrao odlučujuću ulogu u američkoj spoljnoj politici. On je služio u administraciji sedam predsednika. Kod Kučidže je bio general-upravitelj Filipina, kod Guvere Državni sekretar i na kraju kod Frenklina Ruzvelta i Hari Trumana – ponovo vojni ministar. U godinama Drugog svetskog rata, zajedno sa Državnim sekretarom Dinom Ačesonom i načelnikom Generalštaba Generalom Džordž Maršal Stimsom, ulazio je u krug lica koja su donosila najvažnije strateške odluke. On je čuven ne samo po doktrini svog imena, nego i obukom mladih američkih političara, u takozvanom “dečijem vrtiću Stimpsona”. Mnogi njegovi pitomci bili su članovi “Lobanje”. Poslednjih godina života (Stimpson je umro 1950. godine), on se posvetio prevođenju ključnih federalnih ministarstava na mirni kolosek. Zakonom o nacionalnoj bezbednosti iz 1947. godine, vojno ministarstvo pretvoreno je u ministarstvo odbrane a Uprava strateških službi u – CIU. Ministar odbrane je 1951. godine postao njegov učenik Robert Lovet, potomak članova “Lobanje”. Što se tiče tajne službe, tamo je on infiltrirao niz članova reda. Jedan od najpoznatijih bio je i “lovac na krtice” načelnik lične kontraslužbe CIA Džejms Džizus Englton. Kod Džona Kenedija “Lobanja” je ojačala svoje pozicije. Mesto savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost zauzeo je Mekdžordž Bandi, kao i Lovel – nasledni član reda. Averel Hariman je bio zamenik Državnog sekretara po pitanju Azije. Obojica su nastavila sa poslom i u administraciji Lindona Džonstona.

Ispada da su članovi reda tokom desetleća donosili sudbonosne odluke u najvažnijim pitanjima spoljne politike i odbrane. Kontrolisali su izgradnju atomske bombe i odabrali mesto u Japanu gde će je baciti, bili su na izvorištu “hladnog rata”, uvukli su Ameriku u rat sa Vijetnamom. Kažu da je Buš stariji prvi put pomislio na predsednikovanje kao ambasador u Kini (1974-1975). Čuvši da ambasador želi biti predsednik, sabesednik je zapitao “koje kompanije?”. Buš je odgovorio – Sjedinjenih Država. Taj sabesednik je bio šef CIE, sin slavne novoengleske porodice i stari prijatelj iz “Lobanje” Vinston Lord. Projekat “Buš-stariji” je uspeo, a godinama kasnije uspešan je bio i drugi projekat reda – “Buš-mlađi”.

Ovde treba istaći sledeću karakteristiku. Između dva Buša uleteo je Klinton, koji nije bio član lože “Lobanja i kosti”. Ali, ne zbog toga što to on nije želeo, već zato što nije imao takav rodoslov. Tako reći, nije prošao kasting. Ali to nije obeshrabrilo Bila i on je našao druge puteve ulaska u klub naj, naj Amerikanaca. Evo šta piše američki istraživač Fritz Springmeier u svom radu«The Illuminati Bloodlines»: “Postoje fotografije iz tajnog odeljenja Ministarstva za borbu sa narkoticima, koje prikazuju kako Džordž Buš mlađi šmrče kokain zajedno sa svojim prisnim jaranom Bilom Klintonom. Vi treba da znate da se porodice Buš i Klinton dugo godina druže i susreću na ranču Džordža starijeg u Mejlu. Fotografije su dospele u ruke glavnih reportera Amerike, ali ipak nisu izašle u javnost jer je na njih izvršen neviđen pritisak”.

Ipak, vi ćete primetiti da zajedničko šmrkanje kokaina nije dovoljno da bi se dokazalo masonima da si njihov. Jer na njihovom jeziku – svoj znači antihrist. Oni su sluge Lucifera.

I tako, nekakva Pam Harriman uvodi Klintona u satanistički klub “Pakleni oganj” koji takođe pripada sekti Iluminata. (The Hidden Inner Circle of the Global Illuminati Conspiracy, Texe Marrs, 1995).

Bil Klinton je srećan. On je na vrhu Olimpa, ali je nesrećna njegova žena Hilari. Ona takođe želi u sataniste. Ipak, njenoj želji je samo delimično udovoljeno – zauzeta su sva mesta za veštice i nju su priključili kružoku šamana. Takozvanim «Shamanism witchcraft». Kao što se može primetiti iz zavijanja Hilari po međunarodnim arenama, ona je dobro izučila ritualnu umetnost i zna da prizove sebi svu nevidljivu nečist.

Zbog toga, vraćajući se Bilu Klintonu, primetimo da njegova pojava u Beloj kući nipošto nije srušila karte reda “Lobanja i kosti” i oni su krenuli u novu etapu pokoravanja sveta ratom protiv Jugoslavije.

Da bi bilo moguće shvatiti kakav je skriveni smisao iza prve i druge avanture američkih tajnih društava, treba se prisetiti izjave jednog od vodećih masona i Direktora planetarne inicijative OUN Dejvida Špenglera: “Niko neće ući u Novi Poredak sve dok se ne pokloni Luciferu. Niko neće ući u Novi Vek, dok ne bude posvećen u njegovu veru”. Tako postaje očevidno i očigledno, kako se predsednik SAD koji je već tada bio član satanističke sekte “Pakleni oganj” borio za slobodu i demokratiju u Jugoslaviji – slanje njihovih aviona i rakete bile su himere pakla, koje seju seme stradanja i mržnje.

Šta danas žele od vlasti Srbije? Da se zakunu u vernost Luciferu?

Izvor: Fond Strateške Kulture