Masoni i savremena Rusija

Najnoviji interes za ruske masone pojavio se iz ekonomskih razloga. Naime, naučnici sa Univerziteta u Cirihu uradili su matematičku analizu veze 43.000 transnacionalnih korporacija i određenih organizacija i zaključili: svetom upravlja jedna gigantska «superkorporacija», jer «ne plaćajući skoro ništa kontroliše svetsku ekonomiju». Da bi uradili model ovog globalnog korporativnog sistema naučnici su obradili neverovatnu količinu podataka, kako bi utvrdili odnos između pojedinih korporacija, objasnio je autor istraživanja Džejms Glatfelder.

Istraživanje je pokazalo da nevelika grupacija kompanija i banaka kontroliše veći deo «svetskog ekonomskog kolača», pri čemu ostatku planete ostaju samo mrvice. Upravo ova činjenica zahteva objašnjenje na relaciji kompanije – ćerke firme. Od 37 miliona kompanija i investitora iz sveta, a koje se nalaze u bazi «Orbis S» od 2017. godine, naučnici iz Ciriha su odabrali 43.060 kompanija koje pripadaju transnacionalnim korporacija i analizirali njihov kapital. Tako je urađen obrazac ekonomskog uticaja transnacionalnih kompanija putem kontrole nad drugim kompanijama, različitim finansijskim fondovima, zatim udelu u profitu i sl.

Pronađeno je jezgro od 1.318 kompanija koje su sa drugim kompanijama imale tzv. krvne veze. Svaka od pomenutih 1.318 kompanija imala je veze sa dve ili više drugih kompanija, dok je prosek bio tačno 20. Drugim rečima, kompanije koje vladaju sa 20 odsto bogatstva preko ćerki-firmi dolaze do kontorle nad 60 odsto svetske ekonomije.

Dalja istraživanja dovela su do tzv. superenklave od 147 kompanija koje kontrolišu sve ostale. Većina od ovih 147 kompanija su banke i finansijske institucije. U top 10 ušle su sledeće kompanije: Barclays plc, Capital Group Companies Incn, FMR Corporation, AXA, State Street Corporation, JP Morgan Chase & Co, Legal & General Group plc, Vanguard Group Inc, UBS AG i Merrill Lynch & Co Inc.

VEZA SVETSKE EKONOMIJE I MASONA

Analiza kadrovskih rešenja ovih top 10 kompanija ukazuje na neobičan fenomen – vezu svetske ekonomije i tajnih društava –masonskih loža. Danas je poznato da masonska društva pripadaju okultizmu (occultism), koji se opet u nauci posmatra kao religija, koja sadrži okultne discipline (Alhemiju, Astrologiju, Magiju, Mantiku (predskazanja) i okultnu medicinu) i okultne nauke Hermetizam II (o prirodi), Kabalu (npr. o duhovima), nauku o čudima i korespodenciju). Masoni spadaju u okultna društva (postoje i institucije) preko kojih se razvija i širi okultizam. Upravo je ovo razlog zbog čega hrišćanske crkve zaziru od okultizma i zbog čega su ga osuđivale kao veru u satanu nespojivu sa Isusom Hristom. No, okultizam se ukorenio i u ekonomskoj sferi, te upravo ova veza svetske ekonomije i masonskih loža navela je ruske istraživače da se zapitaju kakvo je stanje u Rusiji po ovom pitanju.

Poznato je da su 50-ih godina prošlog veka neki ruski masoni uglavnom napustili društvo. Takvi su Bernštajn, Nidermiler, Lebedev, Lomejer, Ždanov, Grunberg i drugi. Neki su prešli u francuske lože, koje su u to vreme počele da oživljavaju, mada je njihova budućnost bila sumorna. Kada je masonstvo u Rusiji bilo skoro na izdisaju našle su se nove snage koje su mu dale novi život. To su Džakeli, Džanšiev, Kadiš, Kanigiser, Aronsberg, Šamin i G. G. Karganov. U svakom slučaju masonstvo u Sovjetskom Savezu, tačnije Rusiji posle 1965. godine podiže glavu i jača. Činjenica je da je bilo malobrojno i da je, kako navodi portal dal.by, ceo posao pao na 17 ljudi.

STRANE INVESTICIJE I MASONI

U današnjoj Rusiji, kako navodi poznati istraživač masonstva u Rusiji Oleg Platonov, ima preko 500 masonskih loža sa oko 2.000 članova i oko 10.000 «belog članstva» koji deluju u organizacijama osnovanim od masona (u ovu brojku nisu uvrštene različite okultne organizacije i crkva satane) u raznim gradovima («Vladivostiku, u Jaroslavu, u Moskvi – glavni grad ima i najviše loža, zatim Murmansk, Voronjež, Soči, Jekaterinburg, Krasnodar, Sankt Peterburg…). Činjenica je i da posle dolaska na vlast Vladimira Putina deo masona napušta ruske lože «zbog neslaganja sa unutrašnjom politikom braće», te da se vladajuće strukture oslobađaju «bremena masonstva», dok opozicija predstavlja glavnu bazu savremene ruske masonerije.

Oleg Platonov, smatra da je Rusija (bila) pod vlašću masona. Platonov masone smatra «kriminalnom organizacijom», a njihov rad se više ne odvija u tradicionalnim masonskim ložama već u zatvorenim masonskim organizacijama – klubovima poput «Rotari kluba», «Pen centra», kluba «Magisterijum», «humanitarnim organizacijama» itd. Masonski rituali su samo maska za bavljenje politikom, pri čemu masonstvo sve više postaje tajni internacionalni politički savez koji ujedinjuje političare i vlasnike novca ili direktore finansijskih institucija. Masonstvo je na zapadu kičma političkog sistema, jer se sve važne odluke donose u zavorenim masonskim organizacijama. Na «demokratskim izborima» uvek se bira između nekoliko masonskih kandidata, pri čemu je narod u ulozi statiste. Treba reći da masonerija nije monolitna, već da se i među njom pojavljuju klanovi, međusobna borba, čak i u tzv. svetskoj vladi (Trilaterali i Bilderbeg klubu).

MASONI KAO „AGENTI UTICAJA“

Masoni u Rusiji imaju ulogu «agenata uticaja», tj. njeni članovi rade za interese druge države, koristeći se svojim zvaničnim (službenim) položajem u državnoj vlasti, vlasti u partijama, parlamentu, sredstvima masovnih komunikacija, nauci, umetnosti i kulturi. Možda treba napomenuti da je jedna od većih afera ona koju je izazvao mason Vadim Bakatin, koji je bio ministar unutrašnjih poslova SSSR-a i predsednik KGB-a (1991 – 1992) i koji je CIA-i predao niz tajnih državnih dokumenata.

Na portalu lindex-ru.org  objavljen je spisak ruskih masona po azbučnom redu. Spisak ima 60 strana a-4 formata i otkriva neverovatnu dvoličnost brojnih ruskih političara, bezbednjaka, oficira, naučnika, književnika, umetnika, ekonomista, pravnika, novinara itd. Jer pitanja vezana za masonstvo tiču se ne samo položaja u društvu, odnosa prema svetu, vrednostima, nego i morala. Upravo spisak masona u Rusiji pokazuje koliko je odsustvo morala.

Pošto je nemoguće preneti sva ta imena, mi ćemo navesti samo neka, uz konstataciju da su masoni zaista činili i čine «duboku državu» i u Rusiji. Od samih imena važnije su funkcije koje ti ljudi obavljaju: Leonid Abalkin, direktor Instituta ekonomije Ruske akademije nauka; Roman Abramovič, direktor kompanije «Sibnjeft»; Aleksandar Avdejev, načelnik Prve evropske uprave Ministarstva spoljnih poslova i ambasador; Sergej Avernicev, akademik, rukovodilac Biblijskog društva Rusije; Vasilij Aksenov, književnik, član ruskog Pen – centra; Sergej Aleksešenko, predsednik Asocijacije novčanih berza Rusije, član Saveta direktora Centralne banke Ruske Federacije; Aleksandar Andrejev, režiser; Aleksanadr Auzan, profesor na Univerzitetu Lomonosova, predsednik Međunarodne konfederacije društva potrošača; Jurij Afanasijev, rektor Ruskog državnog humanitarnog univerziteta i funkcioner Soroš fonda…

MASONI, CIA I GORBAČOV

Program delatnosti masona (kao «agenata uticaja SAD u SSSR») lično je uradio mason A. Dales (nekadašnji direktor CIA). Prve veze lidera Komunističke partije Sovjetskog Saveza sa masonima datiraju iz 60-ih godina prošlog veka. No, najhrabrije u tom smeru je nastupio Mihail Gorbačov, koji se sa masonima povezao tokom njegovog odmora u Italiji, gde su delovale lože pod kontrolom CIA, posebno poznata i popularna loža «Propaganda 2», koju je vodio agent CIA L. Dželi. Upravo sa njim je Gorbačov uspostavio kontakt. Takođe, ideolog rušenja SSSR-a, A. N. Jakovljev, postao je mason tokom boravka u SAD i Kanadi. Prve vesti o tome da Gorbačov pripada masonima pojavile su se 1. februara 1988. godine u nemačkom malotiražnom listu «Mer Liht», zatim u ruskoj emigrantskoj štampi u SAD (4. decembra 1989. godine). Gorbačov je preko masona ubrzo postao i član Trilaterale, (iste godine) a njegov mentor je bio ni manje ni više nego Džordž Soroš (za koga ruski mediji tvrde da je, između ostalog, mason i agent izraelske tajne službe «Mosad»). Ubrzo je Soroš u SSSR-u otvorio Fond Soroš – SSSR, iz koga je nastao sovjetsko-američki fond «Kulturna inicijativa». Potom su autori sovjetske «perestrojke» i «braća masoni» koji rade «za dobrobit vaseljene» i «Novog svetskog poretka» započeli sastanak u Moskvi. Masone i Trilateralu je predstavljao Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer, Ž. Bertaun, V. Žiskar d Esten i J. Nakasone, dok je stranu «primalac nove vere» (SSSR) zastupao Gorbačov, Jakovljev, Ševardnaze, Arbatov, Primakov i V. Medvedev, kao i još neki neimenovani. Rezultat je bio dogovor o zajedničkom radu i «samoukidanju SSSR-a». Sledila je demontaža i urušavanje mnogih državnih institucija i struktura i divlja privatizacija, pri čemu je stvarna vlast prelazila s državnih funkcija u masonske lože i organizacije.

KO (NI)JE MASON U RUSIJI OD POLITIČARA?

Masoni su počeli slobodno da deluju, pa je čak Radio «Sloboda» (koji je finansirala CIA) u martu 1991. godine pozivao stanovnike SSSR-a da stupaju u masonske lože. Novostupljenim članovima organizovani su kursevi «moralnog i duhovnog usavršavanja», pri čemu su uzor bile SAD, koje su od samog početka «izgrađeni na masonskim principima».

I bivši predsednik Rusije, Boris Jeljcin, bio je deo masonerije, a zbog prevrata iz avgusta – decembra 1991. godine biva i nagrađen od svetske masonerije zvanjem koje ima svaki član svetske masonske vlade titulom viteza – komandanta Malteškog reda (16. novembra 1991. godine). Jeljcin se tom prilikom pojavio i pred novinarima u odeći viteza malteškog reda. Sledeće godine Jeljcin je potpisao Ukaz br. 827 «O uspostavljanju zvaničnih odnosa sa Melteškim redom».

Širenje masonstva po Rusiji odvijalo se preko masonskog kluba «Rotari internešnal». Masoni postaju gradonačelnici Moskve i Peterburga Lužkov i Sobčak, bankar Gusinski, političari demokratskog toka M. Bočarov, A. Ananjev, J. Nagibin i još desetine drugih, pri čemu je većina prošla «školu» Instituta Kribla i njemu sličnih institucija.

U masonske lože se uključuje i bivši ministar pravde I. Fedorov, poslanik E. Ambarcumov, oligarh Svjatoslav Fedorov, bivši rukovodilac dražavne bezbednosti V. Ivanenko, general K. Kobec, član predsedničkog Saveta A. Migranjan i drugi.

Masoni su u Rusiji počeli da «prenose» institucije Novog svetskog poretka, pa je tako otvoreno odeljenje Bilderberg kluba (1992) – klub «Magisterium» u koji je ušlo 60-oro «braće po duhu». Naravno, ključna figura u ovom masonskom podzemlju u Rusiji bio je Džordž Soroš, koji je upravo na sastanku u jednom od masonskih loža rekao «Veliki novac stvara istoriju».

Izuzetno važne ličnosti u ruskom masonstvu su već pominjani J. Jakovljev i E. Ševardnadze. Bez njih se nije moglo ništa uraditi, posebno u sferi ekonomije. Kontrola nad ruskim finansijama i ekonomijom poverana je masonima organizovanim u klub-reformista «Uzajamna pomoć», gde su ušli bankari, berzanski direktori, državni činovnici iz većine ministarstava itd. Klub je vodio, sada ozloglašeni E. T. Gajdar, a potom i ništa manje po zlu čuveni i A. B. Čubajs, K. N. Borovoj, L. I. Abalkin, E. G. Jasin i drugi.

U savremenoj, Putinovoj, Rusiji, takođe postoje masonske lože, a jedan od masona, Andrej Bogdanov, čak se kandidovao na predsedničkim izborima 2008. godine. Zvanični sajt Velike lože Rusije otvoren je za čitaoce i daje bez zadrške imena svojih rukovodilaca. Međutim, promenjena je metodologija rada. Ukoliko su u doputinovskom periodu delovali javno, sada to čine tajno preko zatvorenih grupa (u sferi finansija, političkih partija i bezbednosti).

Suštinsko pitanje za rusku javnost jeste da li je Vladimir Vladimirovič Putin mason? Arhive masonerije u Rusiji pretraživali su brojni analitičari i novinari i nisu mogli da utvrde tako nešto. Odgovor je, dakle, negativan. Ipak, analize rada ruskog predsednika, tačnije susreta sa različitim ličnostima, svedoče da se i zvanično i nezvanično sretao sa njima, što samo po sebi ne mora da znači ništa.

Drugo pitanje je koliko su danas masoni jaki u samoj Rusiji?

Odgovor je da su dosta jaki, jer u savremenoj Rusiji je prisutan svetski kapital, a on je povezan sa masonstvom. Takođe, brojni Rusi su masoni i članovi ne samo međunarodnih masonskih organizacije nego i vode značajne kompanije, što im daje moć. Oni moraju da bi ostali na pozicijama na kojima jesu da «promovišu demokratiju», koja je sredstvo američke geopolitike. Tu je i glavna prepreka njihovoj moći, jer ako se setimo dolaska na vlast Vladimira Putina, njegova prva borba je bila da u Rusiji omogući «suverenu demokratiju», tj. izbore bez mešanja SAD.

Opširnije u knjizi autora „OKULTIZAM I POLITIKA“, narudžbe na broj 064 224 33 49

Izvor: Nauka i kultura