Нови светски рат и Православље

Многи верују да је „Коначни Светски Рат“ већ почео, и да сви чекамо његов врхунац , нуклеарне бомбе, разарање свега живог, као и окончање света каквог познајемо. Све оно што нам је изгледало као низ локалних сукоба мањих размера, било је заправо заузимање позиција пред „Коначни обрачун“. Све то требало је да доведе до преузимања контроле и трансферисања полуга моћи у једне руке, руке „Централне светске Владе“. „Нови светски поредак“ не види мултиполарност као пожељан циљ, већ жели да сву моћ приграби у своје руке, да управља свим ресурсима и потенцијалима планете Земље, као и да под контролом има укупно човечанство, „златну милијарду“, јер се процењује да је то „пожељан“ број који би сва наступајућа разарања преживео. Када анализирамо природу већ завршених, или још трајућих локалних сукоба, уочавамо да конвенције о ратовању и правилима вођења ратова, договорене на универзалном плану, нико, па ни „водећа демократија“ више не поштује. Маске су одавно скинуте, тако да је илузија о САД као земљи водиљи светског просперитета, у потпуности разбијена, и да се Америка трансформисала у једну ауторитарну неонацистичку творевину.

„Демократија“

Устројство „западног модела“ функционисања живота, рада и стварања, показало је све своје слабости, као и сопствену неодрживост. Свет са толико гладних и обесправљених, сам по себи је почео да застаје и да малаксава. Неиспољено незадовољство кумулирано је у „Пониженима и Увређенима“ до те мере, да окоштали систем преусмеравања добара од гладних ка богатима више није могућ, бар не без великог и озбиљног сукоба планетарних размера.

Енергија

Ресурс који би могао одлучити победника предстојећег сукоба је нафта. Када посматрамо загонетну „игру великих“ око тог ресурса, тешко можемо да уочимо позадину тих закулисних радњи. Да поједноставимо. Ко у рукама има сигуран и безбедан приступ тим ресурсима, у великој је предности. Ту стижемо до „украјинско-сиријске кризе“ и њиховог смисла. Сву пажњу Руске Федерације треба окренути ка жариштима, и учинити теже доступним и мање безбедним приступ изворима енергије.

Медијски рат и јавно мњење (Зашто су неопходни „ФЕМА“ логори ?)

Мњење у западном и прозападном свету до сада је контролисано путем агресивне медијске пропаганде водећих информативних центара на западу (ЦНН, ББЦ, и слични „продавци информативне магле“) успевали су да заинтересоване увере да је агресивни, ратни приступ “утеривача светске демократије“, и неопходан и суштински окренут ка бољитку човечанства. Док то није озбиљно угрожавало животе обичних људи на западу, медији су били довољан фактор стабилизације. Ако то у неком тренутку постане неефикасно, спремљени су „радни логори“ названи „ФЕМА“-логори, чији капацитет задивљује. Они који мисле другачије, не само да ће бити лишени слободе, већ ће радно (присилно наравно) бити корисни у рату који се води. Протести који се спорадично дешавају у неким америчким градовима, сигуран су показатељ онога што ће се дешавати на улици, ако до самоубилачког изазивања рата с Истоком ускоро и дође. У сваком случају „ФЕМА“ логори су спремни…?

Сукобљене стране

У грубој подели на исток и запад карте су, уз пар знакова питања, већ подељене. Занимљиво је како ће се определити, рецимо Јапан, једна од три чланице некадашњих „Сила осовине“. Хоће ли Јапан, у светлу нових руско-јапанских односа, скинути запад с леђа (наплатити савезнички злочин у Хирошими и Нагасакију), и приклонити се страни којој природно и припада?

Улога Немачке

Немачка би и овог пута требало да одигра улогу „тројанског коња“, те да у светлу „добрих односа“ Путина и Меркелове, одглуми Рибентропа и да кроз украјинску кризу пошаље Путина у политичку пензију, и отвори простор за новог Горбачова-Молотова. Није згоре напоменути да је Велика Британија у Другом Светском Рату била та која је Хитлерову Немачку усмерила ка тадашњем Совјетском Савезу, на пут без повратка…?

Улога марионетских режима

Смисао марионетизације режима у малим државама је у томе да у тренутку када оружје проговори, што већи број „државица“ остане неутралан, или се приклони „алијанси“. Србија је једна од таквих држава. Зато је шаргарепа тако недостижна, а штап тако тежак и болан. Ово је летимична и свакако не потпуна анализа онога с чим се тренутно суочавамо. Могуће је да сам што шта пропустио да напоменем, али моја намера није ни била да у потпуности осветлим практичну димензију рата који већ доживљавамо. Моја намера је да осветлим духовну димензију страдања које нам највероватније предстоји…Па да кренемо, уз Божју помоћ.

Православље као универзални модел живота

За разлику од свих осталих теолошких принципа, како монотеистичких тако и свих осталих (будизам, хиндуизам и тд.) Православни поглед на свет садржи све оне елемента који су у потпуној супротности са униполарним принципом устројства света и поретка. Православље не познаје издвојене групације ни у ком смислу, ни у етничко-националном, ни расном, ни верском, ни родном, ни интелектуалном. Православље је једноставно речено окренуто свима „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђење сваком створењу“ (Мк. 16, 15) Поука о добром Самарићанину, такође сведочи о свесаборној (католичанској) природи хришћанства. Тај базични принцип универзалности намеће се, као можда најтеже премостива препрека неонацистичком „Великом Брату“, од чије нам величине и братства трну зуби од како су настали пре пар стотина година.

Принцип апсолутне слободе такође је један од базичних принципа Православља. Црква је потпуно отворена сваком да по сопственој слободној вољи приступи или одступи и не поседује било какав вид агресивности у својој проповеди, за разлику од католичке или муслиманске праксе чији смо сведоци (Срби су и једнима и другима платили претешку цену…!)

Устројство Православља сачињено је по Божјем промислу као помесно, дакле лишено било каквог вида централизоване моћи. Васељенски Патријарх је само један од равноправних, и његова улога ни у ком смислу не може се поредити с положајем Папе у Католичкој Цркви.

Основна Истина Православља – Богочовек

„Све се истине Православља изводе из једне истине и своде на једну истину, безграничну и вечну. Та истина је Богочовек Христос. Ако до краја проживите ма коју истину Православља, мораћете пронаћи да је њено срце – Богочовек Христос. Уствари, све истине Православља нису ништа друго до разне варијанте једне Истине: Богочовека Христа. Православље је Православље Богочовеком. И ничим другим и никим другим. Отуда је друго име Православља – Богочовештво…

У њему ништа не бива по човеку и од човека, већ све долази од Богочовека и бива по Богочовеку. А то значи: основну, вечну истину живота и света човек доживљује и сазнаје само помоћу Богочовека, у Богочовеку. Још нешто: потпуну истину о човеку, о циљу и смислу његовог постојања, човек дознаје једино кроз Богочовека. Без Њега и изван Њега нема правог човека, јер је човек прави човек само Богочовеком и у Богочовеку. Ван Њега човек се претвара у привиђење, у страшило, у бесмислицу. И место човека ви налазите отпатке човека, одломке човека, огризине човека. Отуда је и право човештво једино у богочовештву. И нема другог под небом.

Зашто је Богочовек основна истина Православља? Зато што је решио сва питања која муче и гризу дух људски: питање живота и смрти, питање добра и зла, питање земље и неба, питање истине и лажи, питање љубави и мржње, питање правде и неправде. Речју: питање човека и Бога. Зашто је Богочовек основна истина Православља? Зато што је својим земаљским животом најочигледније показао да је Он оваплоћена, очовечена, оличена вечна Истина, вечна Правда, вечна Љубав, вечна Радост, вечна Сила: Свеистина, Свеправда, Свељубав, Сверадост, Свесила. Сва божанска савршенства Он је снео с неба на земљу. И не само снео, него нас и научио, и дао нам благодатне силе да их претварамо у свој живот, у своје мисли, у своја осећања, у своја дела. Отуда је наш позив: оваплотити их у себи, и у свету око себе.“

Католичанство и протестантизам

Природа цезаропапизма у потпуном је сагласју са униполарним устројством света какво заговарају творци „Новог светског поретка“ Папа је савршено уклопив у неонацистички поглед на свет као што је то био и раније, и значајан је играч у борби за исти. Ако је основни принцип Православља Богочовек, онда је основни принцип Католичанства „Човекобог“ Цезар-Папа. Када анализирате поделу која је присутна у свету данас, уочићете да је страна одабрана управо по теолошком предлошку из којег државе приступају савезима. За Нови светски поредак убедљиво су на првом месту земље које су или католичке, или настале као секте католичке цркве – протестанти (занимљиво је напоменути да је нацизам у више наврата ницао баш у таквом теолошком предлошку, као и да су протестанти творци данешњег устројства демократије западних земаља) „Модерна демократија израсла је најпре из калвинистичких убеђења 17. века, посебно у Шкотској, Енглеској и Холандији, где се општина појавила као носилац религиозног и политичког живота.“ Википедија.

Ислам

Као доминантна миграциона популација, муслимани су свакако битан фактор када је у питању прегруписавање и сврставање. Хетерогеност исламског теолошког устројства упућује нас на то да муслимани неће свој став заузети унисоно, већ ће се опредељивати по прагматичном принципу. Европски муслимани не крију свој империализам и имам утисак да ће у свему овоме они само чекати своју прилику. Што се муслимана и Европе тиче, муслимани су Европу већ бацили на колена наталитетом. Што се ИСИС тиче, одавно је свима јасно да терористе или оснивају, или се боре против тих „основаних“, Американци и да САД стоје иза тога. Ти муслимани већ играју за НСП.

Став запада о Православљу

Збигњев Бжежински (Zbignjev Bžežinski), као и Самуел Филипс Хантингтон (Samuel Phillips Huntington) кажу следеће: „Главна препрека успостављању Новог светског поретка, који планира да заједно са Светском владом, светским министарством полиције, светским министарством војске (НАТО) светским министарством за трговину и наравно једном религијом – окултизмом, представља Православље и Православне цркве.“ – (читај Русија). Нема никаквог разлога да посумњамо да ово није званичан став свих оних који већ деценијама граде “Нови светски поредак”. Творце тог и таквог поретка интересује сламање Русије, па самим тим и сламање Православног модела живота.

Православни одговор на изазове савременог света

Православље свој одговор свету, нуди кроз свеукупни повратак „Изворном Хришћанству“ онаквом каквог га је Господ Исус Христос проповедао Собом, као и кроз Апостоле и каквог га ми препознајемо данас у учењима Православне Цркве, које је и названо Православље јер је остало доследно изворном Христовом учењу.

Исход новог светског рата неминовно ће наметнути по својој логици ствари Православље као доминантан религијски поглед на свет. Победа Русије и њених савезника у Хришћанском свету, донеће кључну промену у чињеници да католички цезаро-папистички систем, поражен скупа са идејом НСП односи са собом све погубне антагонизме у Хришћанству. Освежено и Обожено Хришћанство, лишено вековне борбе Православне и Католичке Цркве, лишено свих антихришћанских девијација инплементираних у посекташено католичанство донеће коначно „религијски мир“ јер ником више неће пасти на памет да религију, као и друштвено устројство, ма коме или ма чему „утерује силом“ као што је то данас случај са „утеривачима свега и свачега“ никлих у крилу обезбоженог запада и твораца НСП. Питање „екуменизма“ постаће бесмислено јер „екуменизам“ садржи у себи ону препознатљиву агресивну димензију, и супростављен је изворном Хришћанству. Изворно Христово учење познаје Икуменизам као тежњу ка универзалном Хришћанству.

ОВАЈ РАТ НАМЕТНУТ ЈЕ ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТУ И НИЈЕ НАМ ОСТАВЉЕНА МОГУЋНОСТ ИЗБОРА. ТАЈ РАТ ЈЕ ПИТАЊЕ ОПСТАНКА СВЕГА ШТО ПОЗНАЈЕМО КАО ДОБРО И МИ У ОВОМ РАТУ МОРАМО ПОБЕДИТИ. СИГУРАН САМ ДА ЋЕ БИТИ ТАКО ЈЕР ПРЕ СВЕГА ВЕРУЈЕМ У СВЕУКУПНУ ПРАВДУ БОЖИЈУ. ОСТАЛО ЈЕ НА НАМА !!!

Извор: Српски културни клуб

Коментари

2 Коментара на Нови светски рат и Православље