Novi svetski rat i Pravoslavlje

Mnogi veruju da je „Konačni Svetski Rat“ već počeo, i da svi čekamo njegov vrhunac , nuklearne bombe, razaranje svega živog, kao i okončanje sveta kakvog poznajemo. Sve ono što nam je izgledalo kao niz lokalnih sukoba manjih razmera, bilo je zapravo zauzimanje pozicija pred „Konačni obračun“. Sve to trebalo je da dovede do preuzimanja kontrole i transferisanja poluga moći u jedne ruke, ruke „Centralne svetske Vlade“. „Novi svetski poredak“ ne vidi multipolarnost kao poželjan cilj, već želi da svu moć prigrabi u svoje ruke, da upravlja svim resursima i potencijalima planete Zemlje, kao i da pod kontrolom ima ukupno čovečanstvo, „zlatnu milijardu“, jer se procenjuje da je to „poželjan“ broj koji bi sva nastupajuća razaranja preživeo. Kada analiziramo prirodu već završenih, ili još trajućih lokalnih sukoba, uočavamo da konvencije o ratovanju i pravilima vođenja ratova, dogovorene na univerzalnom planu, niko, pa ni „vodeća demokratija“ više ne poštuje. Maske su odavno skinute, tako da je iluzija o SAD kao zemlji vodilji svetskog prosperiteta, u potpunosti razbijena, i da se Amerika transformisala u jednu autoritarnu neonacističku tvorevinu.

„Demokratija“

Ustrojstvo „zapadnog modela“ funkcionisanja života, rada i stvaranja, pokazalo je sve svoje slabosti, kao i sopstvenu neodrživost. Svet sa toliko gladnih i obespravljenih, sam po sebi je počeo da zastaje i da malaksava. Neispoljeno nezadovoljstvo kumulirano je u „Poniženima i Uvređenima“ do te mere, da okoštali sistem preusmeravanja dobara od gladnih ka bogatima više nije moguć, bar ne bez velikog i ozbiljnog sukoba planetarnih razmera.

Energija

Resurs koji bi mogao odlučiti pobednika predstojećeg sukoba je nafta. Kada posmatramo zagonetnu „igru velikih“ oko tog resursa, teško možemo da uočimo pozadinu tih zakulisnih radnji. Da pojednostavimo. Ko u rukama ima siguran i bezbedan pristup tim resursima, u velikoj je prednosti. Tu stižemo do „ukrajinsko-sirijske krize“ i njihovog smisla. Svu pažnju Ruske Federacije treba okrenuti ka žarištima, i učiniti teže dostupnim i manje bezbednim pristup izvorima energije.

Medijski rat i javno mnjenje (Zašto su neophodni „FEMA“ logori ?)

Mnjenje u zapadnom i prozapadnom svetu do sada je kontrolisano putem agresivne medijske propagande vodećih informativnih centara na zapadu (CNN, BBC, i slični „prodavci informativne magle“) uspevali su da zainteresovane uvere da je agresivni, ratni pristup “uterivača svetske demokratije“, i neophodan i suštinski okrenut ka boljitku čovečanstva. Dok to nije ozbiljno ugrožavalo živote običnih ljudi na zapadu, mediji su bili dovoljan faktor stabilizacije. Ako to u nekom trenutku postane neefikasno, spremljeni su „radni logori“ nazvani „FEMA“-logori, čiji kapacitet zadivljuje. Oni koji misle drugačije, ne samo da će biti lišeni slobode, već će radno (prisilno naravno) biti korisni u ratu koji se vodi. Protesti koji se sporadično dešavaju u nekim američkim gradovima, siguran su pokazatelj onoga što će se dešavati na ulici, ako do samoubilačkog izazivanja rata s Istokom uskoro i dođe. U svakom slučaju „FEMA“ logori su spremni…?

Sukobljene strane

U gruboj podeli na istok i zapad karte su, uz par znakova pitanja, već podeljene. Zanimljivo je kako će se opredeliti, recimo Japan, jedna od tri članice nekadašnjih „Sila osovine“. Hoće li Japan, u svetlu novih rusko-japanskih odnosa, skinuti zapad s leđa (naplatiti saveznički zločin u Hirošimi i Nagasakiju), i prikloniti se strani kojoj prirodno i pripada?

Uloga Nemačke

Nemačka bi i ovog puta trebalo da odigra ulogu „trojanskog konja“, te da u svetlu „dobrih odnosa“ Putina i Merkelove, odglumi Ribentropa i da kroz ukrajinsku krizu pošalje Putina u političku penziju, i otvori prostor za novog Gorbačova-Molotova. Nije zgore napomenuti da je Velika Britanija u Drugom Svetskom Ratu bila ta koja je Hitlerovu Nemačku usmerila ka tadašnjem Sovjetskom Savezu, na put bez povratka…?

Uloga marionetskih režima

Smisao marionetizacije režima u malim državama je u tome da u trenutku kada oružje progovori, što veći broj „državica“ ostane neutralan, ili se prikloni „alijansi“. Srbija je jedna od takvih država. Zato je šargarepa tako nedostižna, a štap tako težak i bolan. Ovo je letimična i svakako ne potpuna analiza onoga s čim se trenutno suočavamo. Moguće je da sam što šta propustio da napomenem, ali moja namera nije ni bila da u potpunosti osvetlim praktičnu dimenziju rata koji već doživljavamo. Moja namera je da osvetlim duhovnu dimenziju stradanja koje nam najverovatnije predstoji…Pa da krenemo, uz Božju pomoć.

Pravoslavlje kao univerzalni model života

Za razliku od svih ostalih teoloških principa, kako monoteističkih tako i svih ostalih (budizam, hinduizam i td.) Pravoslavni pogled na svet sadrži sve one elementa koji su u potpunoj suprotnosti sa unipolarnim principom ustrojstva sveta i poretka. Pravoslavlje ne poznaje izdvojene grupacije ni u kom smislu, ni u etničko-nacionalnom, ni rasnom, ni verskom, ni rodnom, ni intelektualnom. Pravoslavlje je jednostavno rečeno okrenuto svima „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđenje svakom stvorenju“ (Mk. 16, 15) Pouka o dobrom Samarićaninu, takođe svedoči o svesabornoj (katoličanskoj) prirodi hrišćanstva. Taj bazični princip univerzalnosti nameće se, kao možda najteže premostiva prepreka neonacističkom „Velikom Bratu“, od čije nam veličine i bratstva trnu zubi od kako su nastali pre par stotina godina.

Princip apsolutne slobode takođe je jedan od bazičnih principa Pravoslavlja. Crkva je potpuno otvorena svakom da po sopstvenoj slobodnoj volji pristupi ili odstupi i ne poseduje bilo kakav vid agresivnosti u svojoj propovedi, za razliku od katoličke ili muslimanske prakse čiji smo svedoci (Srbi su i jednima i drugima platili pretešku cenu…!)

Ustrojstvo Pravoslavlja sačinjeno je po Božjem promislu kao pomesno, dakle lišeno bilo kakvog vida centralizovane moći. Vaseljenski Patrijarh je samo jedan od ravnopravnih, i njegova uloga ni u kom smislu ne može se porediti s položajem Pape u Katoličkoj Crkvi.

Osnovna Istina Pravoslavlja – Bogočovek

„Sve se istine Pravoslavlja izvode iz jedne istine i svode na jednu istinu, bezgraničnu i večnu. Ta istina je Bogočovek Hristos. Ako do kraja proživite ma koju istinu Pravoslavlja, moraćete pronaći da je njeno srce – Bogočovek Hristos. Ustvari, sve istine Pravoslavlja nisu ništa drugo do razne varijante jedne Istine: Bogočoveka Hrista. Pravoslavlje je Pravoslavlje Bogočovekom. I ničim drugim i nikim drugim. Otuda je drugo ime Pravoslavlja – Bogočoveštvo…

U njemu ništa ne biva po čoveku i od čoveka, već sve dolazi od Bogočoveka i biva po Bogočoveku. A to znači: osnovnu, večnu istinu života i sveta čovek doživljuje i saznaje samo pomoću Bogočoveka, u Bogočoveku. Još nešto: potpunu istinu o čoveku, o cilju i smislu njegovog postojanja, čovek doznaje jedino kroz Bogočoveka. Bez Njega i izvan Njega nema pravog čoveka, jer je čovek pravi čovek samo Bogočovekom i u Bogočoveku. Van Njega čovek se pretvara u priviđenje, u strašilo, u besmislicu. I mesto čoveka vi nalazite otpatke čoveka, odlomke čoveka, ogrizine čoveka. Otuda je i pravo čoveštvo jedino u bogočoveštvu. I nema drugog pod nebom.

Zašto je Bogočovek osnovna istina Pravoslavlja? Zato što je rešio sva pitanja koja muče i grizu duh ljudski: pitanje života i smrti, pitanje dobra i zla, pitanje zemlje i neba, pitanje istine i laži, pitanje ljubavi i mržnje, pitanje pravde i nepravde. Rečju: pitanje čoveka i Boga. Zašto je Bogočovek osnovna istina Pravoslavlja? Zato što je svojim zemaljskim životom najočiglednije pokazao da je On ovaploćena, očovečena, oličena večna Istina, večna Pravda, večna Ljubav, večna Radost, večna Sila: Sveistina, Svepravda, Sveljubav, Sveradost, Svesila. Sva božanska savršenstva On je sneo s neba na zemlju. I ne samo sneo, nego nas i naučio, i dao nam blagodatne sile da ih pretvaramo u svoj život, u svoje misli, u svoja osećanja, u svoja dela. Otuda je naš poziv: ovaplotiti ih u sebi, i u svetu oko sebe.“

Katoličanstvo i protestantizam

Priroda cezaropapizma u potpunom je saglasju sa unipolarnim ustrojstvom sveta kakvo zagovaraju tvorci „Novog svetskog poretka“ Papa je savršeno uklopiv u neonacistički pogled na svet kao što je to bio i ranije, i značajan je igrač u borbi za isti. Ako je osnovni princip Pravoslavlja Bogočovek, onda je osnovni princip Katoličanstva „Čovekobog“ Cezar-Papa. Kada analizirate podelu koja je prisutna u svetu danas, uočićete da je strana odabrana upravo po teološkom predlošku iz kojeg države pristupaju savezima. Za Novi svetski poredak ubedljivo su na prvom mestu zemlje koje su ili katoličke, ili nastale kao sekte katoličke crkve – protestanti (zanimljivo je napomenuti da je nacizam u više navrata nicao baš u takvom teološkom predlošku, kao i da su protestanti tvorci danešnjeg ustrojstva demokratije zapadnih zemalja) „Moderna demokratija izrasla je najpre iz kalvinističkih ubeđenja 17. veka, posebno u Škotskoj, Engleskoj i Holandiji, gde se opština pojavila kao nosilac religioznog i političkog života.“ Vikipedija.

Islam

Kao dominantna migraciona populacija, muslimani su svakako bitan faktor kada je u pitanju pregrupisavanje i svrstavanje. Heterogenost islamskog teološkog ustrojstva upućuje nas na to da muslimani neće svoj stav zauzeti unisono, već će se opredeljivati po pragmatičnom principu. Evropski muslimani ne kriju svoj imperializam i imam utisak da će u svemu ovome oni samo čekati svoju priliku. Što se muslimana i Evrope tiče, muslimani su Evropu već bacili na kolena natalitetom. Što se ISIS tiče, odavno je svima jasno da teroriste ili osnivaju, ili se bore protiv tih „osnovanih“, Amerikanci i da SAD stoje iza toga. Ti muslimani već igraju za NSP.

Stav zapada o Pravoslavlju

Zbignjev Bžežinski (Zbignjev Bžežinski), kao i Samuel Filips Hantington (Samuel Phillips Huntington) kažu sledeće: „Glavna prepreka uspostavljanju Novog svetskog poretka, koji planira da zajedno sa Svetskom vladom, svetskim ministarstvom policije, svetskim ministarstvom vojske (NATO) svetskim ministarstvom za trgovinu i naravno jednom religijom – okultizmom, predstavlja Pravoslavlje i Pravoslavne crkve.“ – (čitaj Rusija). Nema nikakvog razloga da posumnjamo da ovo nije zvaničan stav svih onih koji već decenijama grade “Novi svetski poredak”. Tvorce tog i takvog poretka interesuje slamanje Rusije, pa samim tim i slamanje Pravoslavnog modela života.

Pravoslavni odgovor na izazove savremenog sveta

Pravoslavlje svoj odgovor svetu, nudi kroz sveukupni povratak „Izvornom Hrišćanstvu“ onakvom kakvog ga je Gospod Isus Hristos propovedao Sobom, kao i kroz Apostole i kakvog ga mi prepoznajemo danas u učenjima Pravoslavne Crkve, koje je i nazvano Pravoslavlje jer je ostalo dosledno izvornom Hristovom učenju.

Ishod novog svetskog rata neminovno će nametnuti po svojoj logici stvari Pravoslavlje kao dominantan religijski pogled na svet. Pobeda Rusije i njenih saveznika u Hrišćanskom svetu, doneće ključnu promenu u činjenici da katolički cezaro-papistički sistem, poražen skupa sa idejom NSP odnosi sa sobom sve pogubne antagonizme u Hrišćanstvu. Osveženo i Oboženo Hrišćanstvo, lišeno vekovne borbe Pravoslavne i Katoličke Crkve, lišeno svih antihrišćanskih devijacija inplementiranih u posektašeno katoličanstvo doneće konačno „religijski mir“ jer nikom više neće pasti na pamet da religiju, kao i društveno ustrojstvo, ma kome ili ma čemu „uteruje silom“ kao što je to danas slučaj sa „uterivačima svega i svačega“ niklih u krilu obezboženog zapada i tvoraca NSP. Pitanje „ekumenizma“ postaće besmisleno jer „ekumenizam“ sadrži u sebi onu prepoznatljivu agresivnu dimenziju, i suprostavljen je izvornom Hrišćanstvu. Izvorno Hristovo učenje poznaje Ikumenizam kao težnju ka univerzalnom Hrišćanstvu.

OVAJ RAT NAMETNUT JE PRAVOSLAVNOM SVETU I NIJE NAM OSTAVLJENA MOGUĆNOST IZBORA. TAJ RAT JE PITANJE OPSTANKA SVEGA ŠTO POZNAJEMO KAO DOBRO I MI U OVOM RATU MORAMO POBEDITI. SIGURAN SAM DA ĆE BITI TAKO JER PRE SVEGA VERUJEM U SVEUKUPNU PRAVDU BOŽIJU. OSTALO JE NA NAMA !!!

Izvor: Srpski kulturni klub

Komentari

2 Komentara na Novi svetski rat i Pravoslavlje