Ukrajina kao prvi javni nastup IV  Rajha

Objavljujući početak Specijalne vojne operacije u Ukrajini predsednik Putin je kao jedan od  njenih bitnih ciljeva apostrofirao likvidaciju povampirenog nacizma u ovoj zemlji, a nešto kasnije o tome je govorio i Sergej Lavrov koji je, kroz par alegorija, pokazao  izuzetnu  obaveštenost o uticaju nacističke ideologije na tokove savremenog globalizma koju forsira Zapad. Usledila je histerična reakcija zapadnih zvaničnika i main-strim medija, koji su optužili Rusiju za izmišljanje razloga za „agresiju“. 

Paralelno oni su pokušali  da iz zapadnog medijskog prostora uklone tragove divljanja nacističkih hordi na ulicama ukrajinskih gradova i otvorenu masovnu upotrebu nacističkih simbola ne samo u neonacističkim jedinicama poput „Azova“, već i u regularnoj ukrajinskoj vojsci, kao i među plaćenicima. Ali, pucanje zarobljenicima u noge i telo, vezivanje civila  za stubove, korišćenje žena i dece kao štita pred ruskom vojskom i zverstva  nad ukrajinskim građana ruskog porekla bili su previše masovna pojava da bi se mogli sakriti. Posebno tokom borbi i nakon oslobađanja Marijopolja. Baš kao i tetovaže nacističkih simbola po telima zarobljenih ukrajinskih vojnika i dobrovoljaca. Jer, i Rusija danas ima medije velikog dometa. Tako je svet mogao da vidi organizovane nacističke formacije u uniformama i oružjem u rukama, pri put nakon drugog svetskog rata.

Ali, nisu samo nacističke formacije na terenu dokaz da je u Ukrajini fašizam izašao  iz jezivih tunela prošlosti. U čemu je kampanja javnog spaljivanja knjiga  ruskih autora koju danas promoviše i sprovodi ukrajinska država različita od one koju je Hitlerova Nemačka sprovela 1933-će?  Ili, šta mislite čije ideje i metode sledi Zelenski kada se svojim građanima obraća isključivo u večernjim satima? Pa, istorija poznaje samo jednu ličnost koja je za obraćanje sistematski koristila noć, kako bi lakše zaobišla barijere kritičke svesti slušaoca. Adolfa Hitlera!

U vezi s tim mnoge ljude, koji su verovali u iluziju tzv.“zapadnih vrednosti“,  počela su da muče neprijatna pitanja na koje agresivna zapadna propagandna ne nudi odgovore već pokušava da ih „uguši“ svojim manipulativnim tehnikama. Jedno od njih je zašto vlasti kolektivnog  Zapad a pomažu režim koji ima toliko nacističkih elemenata u svom funkcionisanju? Da bi se ovo razumelo valja  se malo okrenuti  prošlosti.

KRATKI POGLED  UNAZAD

Uprkos potpunom vojnom slomu Trećeg Rajha, nacistička ideologija nikada nije do kraja razobličena, niti eliminisana. Ona ne samo da je nadživela svoje tvorce već su njeni osnovni postulati, naravno uz određene modifikacije, ugrađeni u savremene geopolitičke i vojne doktrine, kao i u programske osnove delovanja mnogih zapadnih nadnacionalnih organizacija poput NATO, EU, Bildelberg grupe itd. Postoje brojni razlozi za to, ali četri najvažnija svakako su:

1. Projekat sistematskog  stvaranja rezervnih nacističkih uporišta širom sveta, kojim je rukovodio Hitlerov lični sekretar Martin Borman. Cilj projekta nije bio samo da obezbedi egzil za što veći broj uticajnih nacista, već i da stvori uslove za preživljavanje  nacističke ideologije i nastavak borbe za njene ciljeve u slučaju vojnog poraza. U okviru ovog projekta najveće nemačke korporacije Simens, Tisen, Krup i IG Farben počele su sa osnivanjem niza privrednih subjekata (uglavnom na privatna imena) na koje su usmerile ne samo značajne tokove svog novca i obveznica, već i patente i izuzetno vrednu intelektualnu svojinu. Smatra se da je Borman, uz pomoć nemačke centralne banke (Deutsche Bank) i prvog čoveka zloglasnog hemijskog koncerna IG „Farben“, nacističkog industrijalca Hermana Šmica, do sredine 1945. osnovao oko 750 takvih tajnih firmi, na četri kontinenta, kroz koje je oprano preko 15 milijardi rajhmaraka. Taj novac, pažljivo investiran i oplođen, danas se nalazi u jezgru mnogih velikih korporacija širom sveta. Na ovaj način stvorena je korporativna  mreža koja je omogućila nastanak  tzv. “Podzemnog Rajha”, organizacije za koju se smatra da finansira, kontroliše i koordinira sve pronacističke projekte u svetu.

2. Težnja Zapada da se po svaku cenu dočepa napredne nacističke tehnologije, sposobnih nemačkih naučnika i tajnih znanja, koja je dovela do toga da se kroz operacije američkih tajnih službi, „Spajalica“ i „Sigurna kuća“, u SAD udomi više od 1.600 nacističkih naučnika, koji su dobili potpunu amnestiju, oprane dosijee i vrhunske uslove za rad, a da se nikada nisu odrekli svoje nacističke prošlosti. Britanske tajne službe sličnu asimilaciju istaknutih nacista uradile su za evropske potrebe, pa su nacisti poput obaveštajca Riharda Gelena bili ne samo pomilovani već direktno uključeni u konfrotaciju sa SSSR-om.

3. Profitni interes najmoćnijih vladarskih porodica sa Vol Strita i Londonske berze koje su Hitlera i dovele na vlast i koje su uprkos ratu, kroz mrežu banaka i vlasničkih udela praktično bile deo nemačkog privrednog sistema  (recimo porodice Rotšild, Rokfeler i Varburg imale su udele u „IG Farbenu“), a Hitleru su omogućavale kredite sve do kraja 1943.

4. Preuzimanje okultne dimenzije III Rajha, razvijane kroz crnomagijsko društvo „Tula“, od strane tajnog društva „Lobanja i Kosti“ koje svoj centar ima na američkom univerzitetu Jejl, koji je tradicionalna škola gotovo svih posleratnih američkih predsednika bez obzira iz koje stranke dolaze.

Iz svega iznetog jasno je da je nacistička ideologija imala sve neophodne uslove (ljude, materijalne resurse i finansijsku moć) ne samo da preživi vojni slom Trećeg Rajha, već i da evoluira u skladu sa novim trendovima razvoja koje su otvorile savremene tehnologije. Tako je „Podzemni Rajh“ evoluirao u ono što danas nazivamo „Svetskom dubokom državom“, a koncept  tzv. „unipolarnog sveta“ koji forsira Zapad, nije ništa drugo nego totalitarno društvo fašističkog tipa. Bilo je samo pitanje vremena kada će se Zver osetiti dovoljno moćnom da iz svoje tame izađe ponovo na svetlost dana. Ali…

ZAŠTO JE ODABRANA BAŠ UKRAJINA?

Za prvu javnu manifestaciju IV Rajha Ukrajina svakako nije odabrana slučajno. Kičma Trećeg Rajha slomljena je u Rusiji i to nacisti nisu i nikada neće zaboraviti. Zato je osvajanje Rusije, uništavanje Slovena kao niže rase i preotimanje ogromnih prirodnih resursa ključna tačka koncepta Četvrtog Rajha.  U geostrateškom smislu Ukrajina je idealna kao baza za napad na Rusiju. Ima velike ljudske i materijalne resurse, jaku sirovinsku bazu i razvijenu primarnu proizvodnju, relativno snažnu vojsku i solidnu vojnu industriju. Takođe, u njenom sastavu bio je Krim, ključna tačka za kontrolu Crnog mora i plovidbenih puteva u regionu.

Na sve to nadovezivala se činjenica da je tokom Drugog svetskog rata Ukrajina bila jedna od zemalja u kojoj se nacistička ideologija odlično primila, pre svega kroz delovanje Stepana Bandere (i njegove partije „Organizacija ukrajinskih nacionalista“ – OUN), koga danas u Ukrajini veličaju kao heroja. Pri tome, antiruska histerija koju je Bandera rasplamsao u donoseći „Akt o obnovi ukrajinske državnosti“  30. juna 1941. (samo osam dana od Hitlerove agresije na SSSR) nikada nije stvarno ugašena u delu tamošnjeg stanovništva. Čekala je priliku. I prilika je došla.

ČETVRTI RAJH I OSVAJANJE UKRAJINE

Za svog koordinatora u Ukrajini  Četvrti Rajh je odabrao Olega Tjagniboka, ultra nacionalistu i vođu partije „Svoboda“ koja je u ukrajinskom političkom životu prilično otvoreno zasupala antisemitizam i rusofobiju, kao i ideju da se Ukrajini vrati status nuklearne sile. O stanju ukrajinskog društva najbolje govori činjenica da je njegova partija redovno ulazila u Radu (ukrajinski parlament), uprkos činjenici da je  na partijskim skupovima otvoreno pozdravljao sledbenike nacističkim pozdravom i da je organizator oživljavanja tzv. „Marša baklji“ fašističke manifestacije koja se održavala u vreme Bandere.

Tjagnibokova partija imala je partijske ćelije u Frankfurtu, Kelnu i Minhenu, koje su otvoreno sarađivale sa nemačkim pronacističkim partijama. Neposredno pre Evromajdana (2014.), delegacija Tjagnibokova partije, koju je predvodio njen poslanik u Vrhovnoj Radi Mihail Golovko, srela se krajem 2013. godine, u Drezdenu, sa šefom partije NDPG Holger Apfelom, koga nazivaju savremenim nemačkim „Firerom“, budući da njegov NDPG prilično otvoreno baštini ideje Hitlerovih nacional-socijalista. Tada su ustanovljeni konkretni oblici pomoći koje nemački neonacisti mogu pružiti partiji „Svoboda“ u predstojećim majdanskim događajima. Nedugo nakon tog susreta u Ukrajini je, novembra 2013. godine,  formirana paravojna organizacija „Desni sektor“ koja je sjedinila nekoliko pronacističkih grupa (Trozub, UNA-UNSO, SNA, Beli čekić idr),u kojoj su regrutovani i obučavani militantni elementi, profašističke orijentacije, za predstojeće događaje. Iako su formalne vođe ove bili Dmitro Jaroš i Andrej Tarasenko, ona je kao prvenstveno borbena grupacija sa tačno određenim zaduženjima sledila političku liniju Tjagniboka.

Tokom Evromajdana, koji je krenuo marta 2014. upravo su Tjagnibokove pristalice i Desni sektor bile glavna organizovana snaga (profesionalce iz redova zapadnih tajnih službi ne računam) koja je izazvala ciljani haos i nasilje, koji su doveli do krvoprolića na ulicama i nasilne smene legalno izabranih vlasti.

Samo nešto kasnije, 5. maja 2014., formiran je tzv. „Bataljon Azov“, jedinica koja otvoreno koristi nacističke simbole i u svom sastavu ima mnogo boraca koji se otvoreno deklarišu kao nacisti ili neonacisti, a na njihovom logotipu nalazi se Volfsangel, jedan  od originalnih simbola koje je koristila II SS oklopna divizija „Rajh“.  U junu 2014. jedinica prvi put aktivno deluje brutalno zauzimajući Marijopolj, grad tada naseljen uglavnom ruskim življem.  Par meseci kasnije, 11. novembra 2014., bataljon Azov je zvanično uključen u sastav Nacionalne garde Ukrajine, a Ukrajina postala prva zemlja koja u sastavu svojih oružanih snaga ima jedinice koje se bore pod nacističkim simbolima. Četvrti rajh je pokazao da  više nije pred vratima, već da na vrata ulazi…

UMESTO ZAKLJUČKA

Ostalo je istorija koja se piše… Rusiji je opet pripalo da lomi kičmu nacizma. Borba neće biti ni kratka, ni laka.Na sreću Rusija je dočekuje mnogo spremnije nego 1941. I politički i geopolitički. I vojno i ekonomski. Sa mudrijim rukovodstvom i verujućim narodom.

I geopolitički Rusija daleko bolje stoji nego pred Drugi svetski rat i danas je jasno koliko je dalekovid bio Putin forsirajući projekat BRIKS i sklapajući strateški savez sa Kinom. Posebno je važno što se iz obraćanja javnosti vodećih ruskih političkih ličnosti (Putin, Lavrov, Medvedev i dr.) jasno vidi da imaju svest o tome sa kim i čim imaju posla. I da znaju „šta“ i „kako“ im valja činiti.

A valja razmisliti i o tome u kojoj meri je ovaj rat na Zemlji posledica rata na Nebu, koga davno najavljuju Jevanđelja i drugi sveti spisi.

Izvor: CEOPOM Istina