Užasi zapadne sodomije na državnom nivou

Zovite to kako želite! Ja koristim vaše vreme u okviru svog sopstvenog socijalnog projekta. Vi, budući da ste moj klijent ili moj saradnik, moj kolega, moj partner, treba da rasprostranite tekst. Želeo sam da napišem tekst o vaspitanju dece ali me život naterao da pišem tekst o zaštiti dece, jer to može da se dotakne i Rusije.

Ovo je tekst o zaštiti naše dece od kuge koja je strašnija od bilo kakve bolesti u svetu, jer ta kuga je toliko zarazna da naša deca obolevaju od neizlečive bolesti, unakazuje njihove sudbine  i čini ih večno bolesnim – ja sada pišem o takozvanom “gendernom” vaspitavanju dece koje nam se tako brzo nameće od strane Zapada koji je degradiran tom zarazom.

U suštini reč “genderni” znači polni. Samo što su se ovde dobri jako pametni vaspitači (uključujući i one ruskog porekla) potrudili da zamrse razumevanje te reči, veštački joj dodajući još hrpu definicija. Oni su se složili da postoje različiti tipovi takozvanih gendera. Ne želim da ponavljam njihove besmislene ideje čiji je smisao u tome da dečak tipa koji su oni definisali, kao da već nije dečak, a devojčica kao da i nije devojčica. A ukoliko dete u njihovoj uspaljenoj uobrazilji pripada kategoriji “kao da”, onda to znači da oni, ti pseudo-naučnici, imaju pravo da vaspitaju dečaka kao devojčicu, a devojčicu kao dečaka.

A njihove zapadne kolege saglasile su se sa tim da se dete rađa kao bespolno stvorenje i dečaku od malena ne treba govoriti da je on dečak. (Analogna stvar je u odnosu na devojčice). Njega treba vaspitavati i kao dečaka i kao devojčicu, a onda tek potom, po rezultatima tog ushićujućeg “vaspitanja” dete treba samo da odluči ko je ono u stvari.

I ne dao vam Bog roditelji da se ne složite sa mišljenjem pseudo vaspitača – jer tada nije daleko ni oduzimanje deteta iz porodice.

DEGRADACIJA BEZ PRAVA GLASA

Kada sam u decembru 2010. godine boravio u SAD saznao sam da je kod njih donet zakon (nisam proveravao da li se to odnosi na Ameriku kao celinu, ili na pojedine države) po kome je u rodnim listovima o rođenju deteta zabranjeno pisati “otac” ili “majka”, pa sada pišu “roditelj – 1” i “roditelj – 2”. Radi toga da se ne krše prava takozvanih seksualnih manjina. Pod plaštom “društva ljubavi prema deci” otvoreno se (!) skreće na propagiranje pedofilije.

Iskreno rečeno, tada nisam tome pridavao posebnu pažnju, pa sam se prema tome odnosio kao prema nečem neozbiljnom pomislivši “dobro, to je jednostavno glupost i zdravomisleći ljudi su u većini pa će taj glupi zakon biti brzo ukinut”.

Glupi zakon nisu ukinuli. Za protekle 4,5 godine desilo se ono što čak i kod mene izaziva smetenost i ukoliko svi mi, zdravomisleći ljudi, ne počnemo preduzimati konkretne mere i dejstva, ta kuga će veoma brzo zapljusnuti i Rusiju.

Bog s njima, sa tim odraslim “građanima” koji svoja tela pretvaraju u suprotnog pola ili koji prepravljaju sebe samo na polovinu, kao na primer neobrijano čudovište (ono) koje je postalo pobednik poslednje Evrovizije, ali oni se uvlače u politiku, oni se uvlače u Evropski parlament, dobijaju donošenje u zapadnom “slobodnom” svetu neverovatno idiotskih zakona. Oni otvaraju  legalne i opštedostupne klubove (!), gde svaki odrasli može da zadovolji svoje seksualne potrebe uz pomoć životinja ili pod maskom “društva ljubavi prema deci” – otvoreno, pažnja, otvoreno propagiraju pedofiliju.

Stvar je došla do toga da ako vi, na primer kao muškarac, profesor, poštovan čovek i ako ste šef katedre na američkom univerzitetu, dozvolite sebi da se jednostavno izjasnite da se lično zalažete za normalnu ljubav između muškarca i žene, vas će momentalno lišiti svega i izbaciti sa univerziteta.

Džordž Orvel je četrdesetih godina prošlog veka napisao sjajan roman “1984” (toplo preporučujem da se pročita) u kome on između ostalog piše o “Ministarstvu ljubavi” koje se bavilo pogubljenjima i o “Ministarstvu istine” koje se specijalizovalo za proizvodnju LAŽI. I evo u susednoj Letoniji je otvoreno Ministarstvo za socijalno staranje. I Bog s njima, s tim ministarstvom, na kraju krajeva, u funkcijskim namenama je zapisao (ja sam to video) mnogo toga dobrog, ali je tu slavno Letonsko ministarstvo odlučilo da pokrene predškolske vaspitne i obrazovne kurseve na osnovu knjižica tipa “Kad je Karlo bio Karla”. Već otprilike 15 prosvetnih ustanova predškolskog obrazovanja i vaspitanja u Letoniji koristi tu “literaturu”.

Verovatno su uzeli primer sa “razvijenog” Zapada. Citiram magistra prava i sociologa Mihaila Minokandilosa:

“Kao primer, u Holandiji svaki dvadeseti stanovnik postaje žrtva pedofilije i pritom u Holandiji već nekoliko godina postoje legalne organizacije koje propagiraju pedofiliju. A pedofiliju opravdavaju u sudskim procesima! Kako vam to izgleda? Da li je to Evropa? A u Italiji legalno postoji bajka sa ilustracijama o jednopolnoj ljubavi po kojoj uče deca počinjući od jaslica!!! Od toga se diže kosa na glavi!

Izgleda kao da je celom svetu muka. Ili vi, stanovnici “slobodne” Nemačke, i vi otkazujete da pošaljete svoje mališane na slične nastave. Da, za početak će vam naplatiti solidnu kaznu. Potom, ukoliko ne platite kaznu i nastavite kao i ranije da tvrdoglavo odbijate da svoje dete vaspitavate u duhu “ljubavi” prema istopolnom detetu, strpaće vas na dva meseca u zatvor. Mnogi roditelji su već odležali po nekoliko puta.

Vi svakako možete da se tužite, da pokušate da odbranite svoje pravo da vaspitavate dete u tradicionalnom stilu i možda i uspete da dobijete na nekakvom lokalnom sudu, no… Evropski sud za ljudska prava je propisao da državni organi zemalja-članica EU ne narušavaju ničija prava kada obavezuju roditelje da obučavaju svoju decu u duhu LDŽBT “ljubavi” i oni ispravno postupaju ukoliko zatvaraju roditelje koji odbijaju da izvršavaju takvu “brigu” države.

Ili kako vam izgleda ideja da u školi u koju idu vaša deca uvode za devetogodišnju decu ispite za orgazam sa vizuelnim pomagalima? To se u Nemačkoj i ostaloj slobodnoj Evropi već uveliko praktikuje.

To su sve činjenice, činjenice i činjenice i njih je toliko mnogo, i one su toliko užasne, da ja lično neću opisivati sav taj Sodom. Kada sam ušao u ovu temu i počeo da se njom bavim,… u jednom momentu je moja trogodišnja kćerka dotrčala k meni i klekla na kolena, ja sam u magnovenju zamislio sav užas mogućnosti primene u našoj zemlji njihovog morala i korišćenja pravila maloletnog pravosuđa kod nas u Rusiji. A ta pravila se uveliko koriste u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj…

Ali pre svega bih želeo da se sa čitaocima objasnim. Postavlja se pitanje zašto ja uzburkavam talase? Jer kod nas u Rusiji se ne događa ništa slično. Zašto talasati pre vremena? Kada dođe takav problem, tada se sa njim treba i boriti.

Odgovor je jednostavan. Pre mnogo godina na Zapadu su prosti ljudi isto tako razmišljali. Kada je 1982. godine u Holandiji bila zvanično registrovana organizacija koja propagira pedofiliju i koja se zalaže da se uz pomoć zakona smanji uzrast kad se može potpuno i na osnovu zakona baviti seksom sa kim želite sa 12 godina, niko nije na to obratio posebnu pažnju. A trebalo je. Od 1982 do 2014. godine, zahvaljujući i članovima te organizacije, svaki dvadeseti dečak u toj zemlji je podvrgnut seksualnom nasilju od strane odraslih. Prošle su 32 godine da bi se pred sudom zabranila delatnost te organizacije. Trideset dve godine!!! I sve to vreme oni su otvoreno propagirali svo to bezakonje, fizički i moralno sakatili decu, dobijajući sudove!

“Tolerantnost” pristojnih građana SAD i Evrope dovela je do uništenja morala, degradacije nacije i bezakonja državnih organa koji propagiraju maloletničko pravosuđe. Lično ne želim da se sav taj košmar za 10-15 godina pojavi u Rusiji. I bolje je sve to u korenu uništiti.

MALOLETNIČKO PRAVOSUĐE

Maloletničko pravosuđe (lat. juvenālis— omladinski; lat. jūstitia— pravosuđe) predstavlja pravnu osnovu sistema institucija i organizacija koje ostvaruju pravosuđe u prekršajnim delima koja su počinili maloletnici.

U Rusiji se maloletničko pravosuđe tumači u širem i užem smislu reči:

U užem smislu – to je specijalizovana grana sudskog sistema;

U širem smislu – to je skup pravnih mehanizama (medicinsko-socijalnih, psihološko-pedagoških, rehabilitacionih i drugih procedura i programa), predviđenih za obezbeđenje zaštite prava, sloboda i zakonitih interesa maloletnika, što se realizuje putem sistema državnih i nevladinih organa, institucija i organizacija.

Da bi u potpunosti shvatili šta je to maloletničko pravosuđe i da bi znali njegovu istoriju, pročitajte dobar tekst na Vikipediji.

Hajde da uporedimo naše principe i principe koje propoveda savremeno maloletničko pravosuđe. Mi svi verujemo – “to je naša porodica, naše dete, naš život”. Prilikom uvođenja mladalačkog pravosuđa u dejstvo u našoj zemlji država će smatrati: “mi imamo pravo da imamo uvid u svaku porodicu i imamo pravo da oduzmemo dete svakoj porodici po našem nahođenju, bez suda”.

Kako vam se dopada ta ideja? U ovom trenutku u Nemačkoj SVAKODNEVNO na osnovu tih pravila iz porodica bude uzeto 4-5 dece. DNEVNO uzimaju 4-5 mališana od apsolutno normalnih roditelja, ne od alkoholičara, ne od parazita – nego od normalnih! I to je sve! Shvatate! Decu oduzimaju zauvek! Bez prava roditelja da znaju njihovu dalju sudbinu! I tu eksporprijaisanu decu će dati na usvajanje i vaspitanje u inostranstvo, u porodice između ostalog i istopolne.

To je, popštovani čitaoci, “slobodna” zemlja u kojoj je uvedeno maloletničko pravosuđe.

Mi zajedno smatramo: “imati mnogo dece (a kod mene ih je četvero, i ja ih još želim i to je dobro”. Oni (tako ću nazivati pristalice maloletničkog pravosuđa) smatraju da broj dece u porodici smanjuje kvalitet života svakog deteta u porodici i stvara zakonski povod za njegovo oduzimanje”.

Postavljam pitanje: A ako odmah … tu decu … slušajte, to je fašizam! U istoriji postoje mnogobrojni primeri polne degeneracije i nestajanja čitavih društava posle toga kad su tamo veštački pokušali da liše roditelje prava da imaju onoliko dece koliko oni žele da imaju.

Mi smatramo: “Naša porodica odlučuje kako se odevati, kako se hraniti, kako učiti i kako vaspitavati decu”.

Oni: “Mi ocenjujemo i diktiramo roditeljima obaveze za izvršenje vaspitavanja dece i brige za decu”.

Do čega dovode te “metode obavezujuće za izvršenje” diktirane od strane države, možete pratiti na primeru te iste Evrope gde u jednoj zemlji dečake u dečijim vrtićima uče da budu devojčice, oblače ih u haljine i uče ih da mažu nokte,… a devojčice uče da se tuku, da su čvrste, jake, da nose isključivo dečačku odeću… a ukoliko roditelji odbiju da vaspitajvaju decu u tom maniru, država ih kažnjava i, kao u Nemačkoj, šalje u zatvor ili oduzima decu iz porodice.

“Mi sami vaspitavamo decu, sprečavamo loše ponašanje, ako je neophodno – i kažnjavamo”.

Oni – “sve vaspitne mere u porodici su zabranjene. Vaspitanje – to je nasilje i kršenje prava deteta”.

“Mi ćemo sami unutar porodice rešiti naše probleme”.

Oni – “dete u svakom konfliktnom slučaju da se žali na roditelje i učitelje psihologu i ombudsmanu putem SOS telefona”. I ukoliko se on ne žali, onda ga pitaju, da li te tata kažnjava? I malo dete u dečijem vrtiću kaže, pokazujući ručicom na guzu: “Tata mene aj, aj po guzi” – to može biti više nego dovoljno za munjevito oduzimanje sve dece iz porodice. Sećate li se senzancionalnog slučaja slične “brige” u Švedskoj kada su ruskim mami i tati Šveđani odmah oduzeli četvero dece, pošto je dečak u dečijem vrtiću navodno stavio do znanja da je tata (mislim da se radilo o tati), isprašio dete po dupetu.

“Mi smatramo da i mi roditelji i naša deca, da smo svi državljani naše zemlje i da imamo jednaka prava”. Kao minimum jednaka. A uopšte, odrasli, i to je normalno, imaju više prava.

Oni smatraju da su “prava deteta iznad prava roditelja. Kod roditelja postoji – pretpostavka krivice”. Upravo kao razgovor biznismena sa poreskom inspekcijom. Ili upravo kao u čuvenoj frazi nekih naših policajaca “to što vi još niste u zatvoru nije vaša zasluga, nego naša krivica”.

Mi smatramo da “ako neko dirne u integritet naše porodice, obratićemo se sudu i sud će nas uzeti u zaštitu”.

Oni smatraju: “Mi smo posebna instanca, koju ne kontrolišu ni unutrašnji ni međunarodni sudovi”. I sve pod parolom zaštite prava deteta od starijeg ološa. I običan čovek, budući u najboljem smislu pristojan građanin i pošten čovek, dobar otac i majka, sedi ispred zombi-panela i gleda kako sledeće dete uzimaju iz porodice, iskreno smatrajući: “nema dima bez vatre. Ako država oduzima, znači da su roditelji zaista bili krivi i država je u pravu”. I taj pristojni građanin će tako misliti sve dok ne dođu kod njega.

Znate, baš me svrbe ruke da navedem citat jednog poznatog nemačkog naučnika, teologa Avgusta Nimelera, koji je dugo vremena bio starešina protestanske crkve u u rejonu Dalem u Berlinu i koji je od 1937 do 1945. godine (budući da je Nemac) zbog svojih pogleda odsedeo prvo u zatvoru, a potom u konclogoru. I premda se taj citat odnosi na drugu situaciju, čini mi se da je ona kao ništa drugo primenjiva za to o čemu ja sada pišem: “Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao, nisam protestvovao, već nisam bio komunista. Potom su oni došli po socijaliste, ja sam ćutao, već nisam bio socijal-demokrata. Onda su došli po sindikalce, ja sam ćutao, jer nisam član sindikata. Kada su došli po mene, više nije bilo nikoga da protestvuje”.

TOLERANTNOST

U prevodu sa latinskog ta reč znači toleranciju, trpljenje. Biti netolerantan u savremenom zapadnom društvu, gore je od najcrnjeg zločina. U SAD ili V. Britaniji, ili Danskoj, ili Nemačkoj, ili Francuskoj ili uopšte u bilo kojoj “zapadnoj” zemlji mi moramo biti “tolerantni” prema svemu što može od vašeg deteta napraviti moralnu nakazu i sa veoma velikom verovatnoćom da će u ovoj ili onoj meri zaraziti i vas same.

Vi treba da budete tolerantni prema otvorenoj propagandi seksualne izopačenosti, prema zakonima koji dozvoljavaju da se ženi muškarac sa muškarcem, žena sa drugom ženom, da im se dozvoli da usvoje decu tek oduzetu iz normalnih porodica. Vi morate biti tolerantni prema tome da vašem detetu, ne pitajući vas, daju psihotrone lekove od kojih mu idu sline i on na vaše oči postaje biljka, a kada vi protestvujete, prete vam oduzimanjem roditeljskih prava. Vi morate biti tolerantni praktično prema svemu što vaš život čini nepodnošljivim.

Dakle, oslušnite, da nije vreme da se probudite i shvatite jednostavne istine. Ja… to je jednostavno moje mišljenje, moje nesistematizovano i neproanalizirano mišljenje. Ja jednostavno sedim i pišem, povremeno reagujući na buku oko mene.

Prava bi trebalo da imaju samo oni ljudi koji više vode ispravan način života nego pogrešan. Mi nismo anđeli. Nekada neko zloupotrebi alkohol. Neko je neskromno pogledao na kolena komšinice, a možda nije samo pogledao. Neko nije platio sve naložene poreze ili je jako odugovlačio sa brzinom plaćanja. Naravno, sve su to minusi.

Naravno, poželjno je uopšte ne piti, ne primicati se lepim kolenima komšinice, ne plaćati poreze, kao i platiti zakonito i silno ne narušavati režim brzine plaćanja. Sve je to tako.

Ali ja sam hteo reći nešto drugo. Hteo sam reći da postoje razna kršenja morala i zakona. Preći ulicu na crveno svetlo, ne stvarati opasnu situaciju – to je kršenje nivoa “ništavno” u poređenju sa kršenjem “ispaliti granatu na kuću mirne porodice u Donjecku”.

Isklepati dete nije najbolja stvar, bolje je skupiti hrabrosti i sve objasniti spokojno, ali to je kršenje nivoa “ništavno” u poređenju sa “naučiti dečaka od osam godina da voli druge dečake i sa devet godina ga dovesti na ispit po pitanju orgazma sa demonstracijom i vizuelnim pomagalima”. Tim pre se prekršaj klepanja nipošto ne može porediti sa “oduzimanjem deteta iz porodice i i njegovom predajom “porodičnom paru” muškaraca”.

Dakle, oni koji propovedaju homoseksualizam (ili druge izopačenosti) i ne dao bog da to čine otvoreno, ne bi trebalo da imaju bilo kakva prava za svoju propagandu, nikakva prava na mesta u organima vlasti, nikakva prava,… njima treba zabraniti da se primiču deci najmanje na 100 metara razdaljine. Neka tolerancija ide do đavola! Mene ne interesuje šta te čike rade u svojoj postelji, u svojoj sobi. Neka se i dalje degradiraju ako ne mogu da se ne degradiraju. Ja ne želim da oni svojom neobuzdanom propagandom unakazuju dečije sudbine.

Analogno je i sa lezbijkama – i ponovo dođavola tolerantnost.

Oni koji su promenili pol uopšte ne treba da se pojavljuju na javnim mestima., da i ne govorimo o televiziji i evroviziji. Neka, umotavši se u nešto nepromočivo, idu da se leče na Aljasku. Ne dao Bog na Čukutki. U Čukutiji žive medvedi i dobri i mili Čukči. A već na Aljasci, tamo im američka vlada na osnovu zakona dozvoljava da rade sve što požele.

Ne treba biti tolerantan prema pokušajima tih moralnih nakaza da nametnu svoju nakaznost našoj deci preko sistema obrazovanja i vaspitanja dece.

Sve u svemu, treba da bude ovako: nikakva tolerancija prema bilo čemu lošem, prema bilo čemu što ruši porodično ustrojstvo, psihu odraslih i tim pre, psihu dece.

Ovde je problem i u tome što tolerasti koji su zauzeli vlast u SAD i u Evropi čine sve što je u njihovoj moći da zamene teze i etički kodeks čovečanstva svedu na etički kodeks izopačenika. Cilj je jednostavan. Ukoliko naterate ljude da prihvate kodeks izopačenika, onda se ljudi degradiraju do nivoa životinja fiksiranih na perverziije i materijalne potrebe i to potrebe za onim najminimalnijim, pa se njima može lako manipulisati i upravljati. Njima će biti mnogo lakše upravljati nego stadom ovaca. I upravo taj program sprovode u život, posebno od strane raznih psihijatrijskih društava koje konsultuju vlade. Uzgred, savet stručnjaka u Letoniji se sastoji od onih građana koji su rešili da udžbenik za decu “Kad je Karlo bio Karla” ne narušava prava deteta i da se mora vaspitavati po tom udžbeniku.

Razumem one očeve u istočnom delu Ukrajine koji su uzeli oružje u ruke kako bi zaštitili pravo svoje dece i žena na normalan život. Ja ih ljudski razumem. Da, možda je bilo potrebno mirnim sredstvima ubediti Kijev da uvažava njihova prava, no, kada ti na glavu padaju bombe, kada granatama uništavaju tvoju kuću, želja da se sve reši mirnim putem ide u drugi plan.

Tako je i sa temom koju sam ja pokrenuo u svom tekstu. Rusi, ne čekajte da na glavu vaše dece počnu da padaju “tolerasti” sa svojim “ushićujućim” idejama za porobljavanje naše dece i lišavanja svih vaših majčinskih i očinskih prava.

ŠTA VI MOŽETE UČINITI?

·       Ne ćutati. Snažno i otvoreno kritikovati svaku nepristojnost, svaki pokušaj izvraćenika i tolerasta da vam nametnu svoj izopačeni “moral”.

·       Podržavati sva dejstva našeg predsednika i vlade koja su usmerena na zaštitu dece i nas samih od trulog uticaja tih “oni”. Ja lično sam veoma zahvalan Vladimiru Vladimiroviču Putinu zbog njegove tvrde pozicije po pitanju zaštite našeg društva od pokvarenog uticaja tolerasta koji se nalaze na vlasti u zapadnim zemljama. Oni koji me poznaju i pamte moja istupanja takođe znaju da ja nisam navijač, na primer, ekonomske ili fiskalne politike sadašnje vlasti u Rusiji. Ali hajde da odvojimo muvu od mesa i tamo gde su dejstva vlasti ispravna, hajde da ih hvalimo i podržavamo.

·       Podržavati sve napore bilo koje crkve i bilo koje religije koje su usmerene na ozdravljenje društva.

·       Kategorčki insistirati na tome da u dečijim vrtićima i školama ne bude psihologa i psihijatara i da se oni ni blizu ne približavaju vašoj deci sa idejama “čovek je mozak i on se može ispraviti uz pomoć preovlađujuće duhovne hemije”. I naravno, hajde da uradimo tako da se u našim organima vlasti čak ni izbliza ne postavi pitanje “mogućnosti seksualnog prosvećivanja dece na osnovama “svetskog iskustva”, jer će to značiti početak kraja celokupne moralnosti našeg društva.

·       I poslednje. Stvorite, stvarajte svaki dan i svaki čas nepodnošljive okolnosti tim tolerastima koji dozvoljavaju sebi da otvore svoja pogana usta i zagađuju njime još nezagađeni vazduh velike Rusije. Oni moraju da se ježe od pomisli da će svoju zarazu podeliti sa još nekim, da više ne govorimo o deci.

I jako vas molim za sledeće. Da li vam se svideo tekst ili ne – nije važno. Važno je da vi podržavate osnovnu ideju ovog teksta usmerenu na zaštitu naše dece ili ste vi na strani tolerasta. Ako podržavate, pošaljite je po svim linijama što je moguće šire. Dajte da se probudimo i shvatimo, da niko osim nas neće zaštititi našu decu.

S poštovanjem prema vama i svoj našoj deci, otac četvero dece, Vladimir Turov.

Izvor: Fond Strateške Kulture