Državni slom Srbije

Analiza elemenata i ciljeva protivustavnih akata i državne politike

1.Rušenje državnopravnog poretka

Urušavanje državnopravnog poretka koji za osnovu ima postojanje nacionalne države i sadržinska izmena važećeg Ustava Srbije zauzimanjem poluga državne vlasti od evroatlantističke „elite“ od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (SSP),  donošenjem i adaptacijom zakona u skladu sa pravnim poretkom EU, protivustavnim regulisanjem statusa AP Vojvodine, protivustavnim delovanjem predsednika B.Tadića i njegovom trećom kandidaturom, neregularnim parlamentarnim izborima i falsifikatima rezultata, protivpravnim „tehničkim dogovorima“ sa Prištinom, na kraju ciljno dospeva ali se i ne okončava donošenjem protivustavne Platforme za KiM predsednika T.Nikolića i Rezolucije Vlade.

Završni prevratnički udar na državnopravni poredak izvršen je realizacijom Rezolucije i potpisivanjem statusnog „Sporazuma“ sa Prištinom kojim se i poslednji trag državnosti i Ustavnosti na KiM predaje i podvodi pod poredak separatističke Prištine.

Posle svega ministar pravde i državne uprave, Vlada i predsednik Republike protivustavno zahtevaju od Ustavnog suda da ne vrši svoju nadležnost i da odloži postupak ocene Ustavnosti „tehničko-statusnih“ sporazuma sa Prištinom, formalizovanih kroz akte Vlade i Narodne skupštine, kako bi se realizovali.

Metod koji je korišćen u flagrantnom kršenju i derogiranju odredbi najviših pravnih akata sastojao se u protivustavnim „dogovorima“, donošenju akata niže pravne snage a suprotnog sadržaja Ustavu Srbije, unosu standarda i normi protivnih važećim zakonima Srbije i protivpravnom praksom.Oni koji su se zaklinjali na važećem Ustavu R.Srbije, tako su postali glavni nosioci ukidanja njegovog važenja i potom pozivanja da ga i formalno treba menjati u skladu sa njihovom uzurpacijom, protivpravnim delovanjem i prevratom. Predsednik države otvoreno govori da nije ograničen Ustavom, za predsednika Vlade Ustav je nevažeći, a prvog potpredsednika ne postoje crvene(ustavne) linije i formalna ograničenja.

Ovakva organizovana destrukcija države, predaja teritorije i podvođenje državljana pod tuđinsku upravu i vlast, predstavlja jedinstven istorijski primer ne samo podređivanja tuđim interesima, prikrivanja izdaje već i otvorenog neprijateljstva otuđene i marionetske političke elite i uništenju naroda kome nominalno pripadaju.Verovati da će se isti na kraju procesa trgnuti i zaustaviti, pusta je nada jer se radi o vođenom procesu i lutkama koji su sve faze izvršavali, koji su na kraju i postavljeni da okončaju proces jer je ranija postava DSa i zamenjena zbog kompromitacije i nedostatka podrške da bi se sertifikovanim „patriotskim“ naslednicima od EU čestitao izbor i pre okončanja glasanja,(1.) a po okončanju procesa izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin licemerno je zaključio kako je korisno da proces kosovskog priznanja okončaju oni koji su se protiv toga ranije borili kao nacionalisti. “ I, treće, na vlasti su sada stranke koje su u udobnijoj poziciji. Protivile su se evropskom putu dok su bile u opoziciji, a sada kad su prihvatile evropsku opciju, znaju da nova opozicija ne može da glasa protiv – naveo je Kacin za “Večernji list”, dodajući da “sporazum potpisuju i moraju da ga primene oni koji su se najviše opirali nezavisnosti Kosova”.(2)

2. POLITIČKA PLATFORMA za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini (3) i R E Z O L U C I J A Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji (4)

Upravo ključ razumevanja pozicije režima u Beogradu i jeste aktivno delovanje i saglašavanje sa posledicama protivustavnih akata i postupanja protiv odredbi Rezolucije 1244 SB UN.Deklarativno navođenje da je „dugoročni državni i nacionalni cilj – očuvanje celovitosti državne teritorije…“ upravo se derogira ne samo navođenjem drugog cilja „omogućavanje boljeg života za sve građane pristupanjem Evropskoj uniji“ koji je nespojiv sa prvim, već i aktivnim podređivanjem prvog drugome cilju kroz ustupke koji urušavaju državnu celovitost i vrše adaptaciju pravnog poretka u realizaciji očito glavnog cilja evrointegracija.

Time što se izričito navodi “ da je Republika Srbija u dosadašnjem toku političkog procesa.. svojim postupcima pružila PIS u Prištini ograničeni pravni i međunarodni subjektivitet i legitimitet “ čime se ne samo javno priznaje štetno delovanje prethodnika, kao i svoje, već se to postavlja kao polazna osnova daljeg postupanja kao „realnost“ na kojoj gradi konačni „sveobuhvatni“ status AP KiMa.Sa takvim polazištem i utemeljenjem nadalje je moguće samo izgraditi elemente autonomije Srba svedenih na status „nacionalne zajednice“ u okviru „Kosova“ a ne više suverenog naroda u R.Srbiji.

Na kraju kolaboracionistička vlast u Beogradu obelodanjuje svoju poziciju kao „obavezujuću za sve državne organe i organizacije“ pa i Ustavni sud koji na osnovu ovog političkog akta nečinjenjem samodezavuiše svoju nadležnost i funkciju zaštite Ustavnog poretka, jer bi se jasnim određenjem protivustavnosti dogovora sa Prištinom i Uredbi za njihovo sprovođenje srušila i Rezolucija i Platforma kao antidržavni akti koji ih potvrđuju i daju ponudu na istom osnovu a time i onemogućio nastavak iste antikosovske i evrouinijatske politike protiv države i naroda.

Pri tome, nacrt Platforme je poslužio kao mamac i sredstvo da se postigne javna saglasnost T.Nikolić ističe: „da je pitanje Kosova i Metohije istorijsko pitanje oko koga je potrebno postići najširi mogući konsenzus svih relevantnih političkih faktora. “ (5) predstavnika kosovskih Srba(6) SPC(7) i SANU(8) a onda se povlačenjem ključne odredbe „da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori“ sa izgovorom da je „nepotrebna“, T.Nikolić: „ali ako iza parcijalnih dogovora imamo platformu onda princip „da ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno” gubi na važnosti. “ (9) radi postizanja „političkog jedinstva“(Isto 9.) (unutrašnjeg samog režima) uz „sugestiju“ zapadnih kontrolora „ako bi Srbija insistirala na reakciji, u Vašingtonu i Bonu će ga i zvanično odbiti kao „nemoguću osnovu za pregovore“.,“(10) na izmenjeni tekst je dobijena parlamentarna saglasnost evropozicije i zapadne opozicije kako bi se dokrajčio proces otuđenja teritorije separatistima, neposredne predaje naroda albanskoj kriminalnoj upravi i njihovim zapadnim mentorima.Ističe se da je cilj Platforme da se ukine „institucionalni paralelizam“ kako bi se uspostavili „organi vlasti na području Pokrajine koji bi bili priznati od svih strana uključenih u proces i uspostavljanje čvrstih pravnih i političkih garancija na nivou Pokrajine i međunarodne zajednice za politička, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na čitavom području Pokrajine;“

A kakav je to novoizgrađeni status Srba kao „nacionalne zajednice“ u nivou ostalih zajednica na navodno suverenom „Kosovu“ oko koga dve strane potom vode teške pregovore i trgovinu oko unutrašnje autonomije i institucija koje je ustanovljavaju a kojoj nije prepreka Ustav Srbije ni međunarodno pravo, već se temelji na ovakvoj antidržavnoj Rezoluciji i Platformi i restrikcijama koje Srbiji postavljaju zapadne metropole.

Pošto su priznali prethodno postojanje, preneli državne nadležnosti i suverenost „Kosova“, kako sami naglašavaju ovim aktima, kakve su to dakle, interne nadležnosti koje se žele postići u pregovorima i na kojima se zasniva pregovaračka pozicija Beograda a koja je namenjena kosovskim Srbima kroz ukidanje institucija R.Srbije i uspostavu novih utemljenih na „Ustavu Kosova“ a garantovanih od EU-SAD. S tim da ni to nije konačan izgled autonomije jer se nude dalji ustupci u pregovorima kome se dno vidi u samim „ustavnim“ institucijama „nezavisnog Kosova“ i „Ahtisarijevom planu“, jer kako kaže Rezolucija“3. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke“.

Iste nadležnosti i celokupan status i Kosova i teritorijalne autonomije Srba režim u Beogradu bi da na mala vrata unese i formalno u pravni poredak Srbije putem donošenja Ustavnog zakona, “ g) Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene PIS u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete… “ i ako to nije predviđen referendumski način promene Ustava Srbije, jer Ustavni zakon služi samo za primenu važećeg Ustava. (11)

Dakle, velikodušna ponuda Platforme i Rezolucije je postojanje albanske države na tlu Srbije, sa Ustavom, zakodnodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, međunarodni subjektivitet, „dvodomna Skupština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u kojoj bi gornji dom predstavljao Dom regiona i verskih zajednica, a donji dom bi bio Dom građana“ sa manjinskim kvotama, rotacijom i garantovanim mestima funkcionera, kao i sa pravom veta u ograničenom predmetu kojim se štiti status nacionalnih zajednica i unutrašnja organizacija koja nacionalnim zajednicama predviđa visok stepen teritorijalne i personalne autonomije.

Ona dalje sadrži i predlog uspostave „Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.. zasnovane na posebnom Statutu o autonomiji Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i jemčene Ustavom pokrajine i javnom deklaracijom predstavnika međunarodne zajednice ova autonomija podrazumeva postojanje izvornih nadležnosti u devet oblasti: „prosvete (školstva),zdravstva, sporta, kulture, javnog informisanja, zaštite životne sredine,prostornog planiranja, pravosuđa (tužilaštva u prvom i sudstva u prvom i drugom stepenu, sudovi …bili bi ustanovljeni zakonima na nivou Pokrajine… utiču na izbor i sastav sudova…, u skladu sa propisima važećim u Pokrajini, unutrašnjih poslova (..bila bi u formalnom smislu deo policijskih snaga Kosova i Metohije, a funkcionisala bi pod autoritetom Izvršnog veća Autonomne zajednice srpskih opština … na teritoriji Autonomije i u skladu sa ovlašćenjima koja su definisana zakonima u saglasju sa najvišim pravnim aktom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i Statutom.

Takođe, predviđa se da „zajednica“ opština ima organe vlasti Skupštinu Autonomne zajednice i Izvršno veće.., svoje simbole (grba, zastave, himne i dr.), da Ustavom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija imaju garantovanu mogućnost uspostavljanja neposredne saradnje sa organima Republike Srbije, kao i pravo na dopunsko finansiranje iz sredstava predviđenih budžetom Republike Srbije(ostao je samo „Fond za sever“ koji se puni sredstvima „Kosovskih “ carina), uspostavljanje posebnog ugovornog odnosa između Srpske pravoslavne crkve i PIS u Prištini; …da uzme u obzir iskustva iz statusa Rimokatoličke crkve u Italiji,(međudržavni ugovor) donošenje Zakona o povratku na nivou Pokrajine(od strane Kosova a ne Srbije), kao i da imovinska pitanja moraju da budu trajno rešena u skladu sa važećim međunarodnim konvencijama, opšteprihvaćenim pravnim principima i standardima(a ne i poretkom Srbije).

Predviđa se i postojanje specijalnog teritorijalno personalnog statusa za seoske enklave u kojima Srbi i drugi nealbanci čine većinsko stanovništvo, eventualno i za područje opštine Gora koji bi podrazumevao ..uticaj na izbor kadrova i strukturu organa unutrašnjih poslova za data područja, pravosuđe u prvoj instanci, prosvetu, zdravstvo, kao i pitanja koja zadiru u oblast osnovnih političkih i ekonomskih prava;

Platforma i Rezolucija Narodne skupštine za KiM imaju ne samo protivustavni sadržaj odredbi već i unutrašnju dihotomiju.Naime, to što se u uvodnom delu oba akta vrši deklarativno pozivanje na Ustav Srbije i Rezoluciju SB UN 1244 ima samo jedan cilj da prikrije stvorene osnove u taksativnim odredbama i sadržaju ovih akata za realni tok politike i događanja prethodne i naknadne „dogovore“ a koji je suprotan i ide u drugom pravcu od proklamacije.

Nema tu ni odredbe da će se boriti za očuvanje teritorijalnog integriteta i celovitosti države Srbije već samo da se neće pasivno priznati nezavisnost separatnog entiteta albanske nacionalne manjine, što jasno ukazuje na pristup „konačnom“ rešavanju „istorijskog“ „problema.“Nema tu ni odredbe da će se jednostrani nasilnički akti vratiti u Ustavne okvire.Jedino što je prvu tezu očuvanja suvereniteta činilo verodostojnom bila je odredba „da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“, ali ona je iz prvobitnog predloga izbačena i tako glavnu tezu učinila da bude bez ikakve težine i sa punim prevarnim potencijalom.

Tako je cela manipulativna operacija dobila pun smisao. Deklarativnim delom se tako, kao neobavezujućim baca patriotska prašina u oči javnosti dok se obavezujućim sadržinski suprotnim i protivustavnim predlaže i operativno realizuje suprotstavljen koncept na temeljima i principima Ahtisarijevog plana unutrašnje autonomije kosovskih Srba u okviru nezavisne paradžavne tvorevine. Dakle, nedelotvornim delom treba da se na prvi pogled pokaže kontinuitet borbe za KiM i on treba da zamagli glavni pravac praktične politike usmeren ka funkciji evrointegracija. Drugi nivo koji se odnosi na stvaranje uslova i predlaganje minimalnog suvereniteta srpskih opština i uvlačenjem Srba u poredak „Kosova“ potpuno je na tragu i u okviru Ahtisarijevog plana, nezavisnosti separatnog entiteta.

Srbija dakle, daje život i funkcionalnost separatnoj tvorevini i omogućava umesto da sprečava njen nastanak i trajanje, čak šta više, na predlog samog Beograda u vidu Rezolucije i Platforme ima da se i izvrši sporazumno odvajanje i konačno rešenje problema.Prava mera i svrha ovih veleizdajničkih akata i vidi se u posledicama koje izaziva i time otkrivaju prave namere tvoraca koji se pozivaju upravo na njih kao osnov za regulisanje statusa Srba u okviru separatističkog entiteta „Kosova“ i podvođenja pod realnu vlast H.Tačija.

Privremenim inistitucijama pod međunarodnim protektoratom se internim dogovorima daje trajni karakter i konačna ovlašćenja. Nelegalno se gase i predaju institucije koje su deo Srbije, koje su u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN koja traži samoorganizovanje pod kontrolom UNMIKa i podvode državljani pod novoosnovane organizacione strukture, nameću propisi i vlast separatista a sve bi to još i da se prikrije ovlašćenjima datim Rezolucijom i Platformom i naknadnim formalizovanjem kroz Ustavni Zakon.

Sada na videlo izlaze ne više samo obrisi i nepovezani delovi scenarija koji se različito tumače, već se jasno uočava da se „dogovorima“ prethodnika i sukcesora više ne uspostavlja privremeno stanje na teritoriji pod međunarodnim protektoratom i dalje suverenitetom Srbije, već uspostava trajnoj stanja protivnog Rezoluciji 1244 SB UN

I Rezolucija i Platforma kao politički akti imaju ulogu da dezavuišu raniju politiku koja se vezivala kroz prethodne Rezolucije za Ustavni osnov i postave konačni antidržavni temelj politike kojim se vrše predaju suvereniteta i to centralne Srbije Briselu a KiMa Prištini.Takođe, oni bi da usmere javnost na tekst umesto da pogledi budu usmereni na rezultate na terenu.Realizacijom ovih akata kroz „tehničke i statusne dogovore“ vrši se pravno nasilje i politička uzurpacija.

3.Kontrolisani „pregovori“ Beograda i Prištine

Tokom pregovora uz kontrolu EU (SAD), došlo se do najavljenog i velikodušnog davanja ustupaka na uštrb i tako formulisanog protivustavnog predloga, pa od „AP Kosovo i Metohija“ u Platformi, „južna srpska pokrajina“ u Rezoluciji, T.Nikolić pojašnjava da se radi o „specifičnoj teritoriji van autonomije koju predviđa Ustav(Srbije)“ (12) dakle, drugom državnopravnom poretku, tj.državi Kosovo.

Ni u pogledu nadležnosti stvari ne stoje bolje, pa od devet „izvornih“ autonomnih nadležnosti i drugih statusnih prava dolaze do ponude pet, (13) pa tri,“Ono na čemu insistiramo je pravosuđe, policija i da nikada vojska ne bude na teritoriji zajednice srpskih opština“, rekao je Nikolić i dodao da bi garant toga trebalo da bude EU.“, (14) uz dodatak koga nema u navedenim aktima, da na teritoriju gde žive Srbi ne ulaze oružane snage Kosova.(Isto14) O personalnim pravima Srba iz enklava, više se i ne govori.Ovakvim minimiziranjem, nestali su osnovi autonomije i ostala „prava“ koja predstavljaju i konstituišu samo lokalnu samoupravu u prema postojećem poretku „Kosova“ i Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi SE 1985.sa pravom udruživanja i van državnih granica.

Nema dakle, ni zakonodavne ni izvršne (državne)vlasti, već samo puka povezivanja, savez lokalnih srpskih opština i izvršna ovlašćenja(ne i vlast) da rešava lokalne probleme i predlaže rešenja kosovskim institucijama a sve u okviru Kosovskih zakona a ne i poretka Srbije.Priština nudi institucionalizaciju srpske zajednice opština kroz savetodavni karakter, kroz upućivanje predstavki i molbi centralnoj vlasti u Prištini a ne i izvršni organ koji bi se starao o izvršavanju odluka predstavništva, sprovođenju akata Prištine isl.Tu više nema ni autonomne policije ni sudstva, ni tužilaštva sem predlaganja kadrova i nacionalnog ključa, nema dopunskog finansiranja iz budžeta Srbije, i ta gola forma bi da prikrije suštinu da se u stvari radi ne više o teritorijalnoj autonomiji već o statusu zajednice svedene na deo predloga koji se odnosi na srpske enklave južno od Ibra.Tu više nema ni pomena o varijanti i asimetričnom statusu Kim u okviru poretka Srbije, već o obliku i stepenu samouprave koji je predviđen Ustavom nezavisnog „Kosova“.

Pošto predsednik vlade I.Dačić više puta izjvaljuje da Kosovo i nije deo Ustavnog poretka Srbije i da je Ustav samo golo slovo na papiru, „Lagalo se da je Kosovo naše, pa je to čak ozvaničeno Ustavom. Danas, taj isti Ustav ni najmanje ne pomaže. Predsednik Srbije ne može na Kosovo. Ni predsednik vlade. Ni ministri. Ni policija.

Ni vojska”, napisao je Dačić za nedeljnik NIN. (15) onda je suština prve faze pregovora bila samo u tome što im nije pružen ikakav ustupak koji bi proglasili za pobedu, „Kad sve to sakupimo, zaista ne znam s čim bismo izašli pred naš narod da bismo rekli da smo nešto dobili. „(16)Dok A.Vučić izjavljuje: „Prema njegovim rečima,(A.Vučića) moraćemo da biramo između dve stvari – prihvatanje lošeg plana za Srbe na severu Kosova i odbijanja da potpišemo bilo kakav sporazum sa EU. “ (17) Sve kako bi srpski narod prihvatio i pomirio se sa „realnošću“ i činjenicom da Kosovo više nije u Srbiji niti će biti.“Smatramo da nije korisno da sve što je do sada urađeno bude bačeno u vodu“, rekao je Dačić i dodao da treba da se ulože još veći napori kako bi se došlo do održivog rešenja i rešilo pitanje policije i sudstva. (18)

U samim pregovorima je Beogradski režim ponudio ustupke do granice koje ga približava postojećem ustrojstvu „Kosova“, u kojima se gubi oblik teritorijalne autonomije kao oblik decentralizacije koji nije institucionalno zasebna i viši stepen teritorijalno političke zajednice sa izvornim nadležnostima, zakonodavnom, izvršno-upravnom i sudskom vlašću, već obična lokalna samouprava u okviru određenom kosovskim poretkom sa dodatkom pet nadležnosti koje bi trebalo da zaštite srpsku zajednicu od faktičkog onemogućavanja življenja pod separatističkom vlašću, što su srpske opštine odbile. (19)

Predsednik T.Nikolić dok se zvanično rukuje sa H.Tačijem (20) više ne nudi ni široku autonomiju već minimum proširenih ovlašćenja i zabranu stacioniranja paravojske na teritoriji autonomne oblasti. (21) EU i SAD su dostavile papir kao predlog za rešenje(22) koji ne pruža nikakvu dilemu o pravim ciljevima jer nudi međusobno priznanje i lokalnu vlast kosovskim Srbima u postojećem ahtisarijevskom modelu izgrađenom kroz „Ustav Kosova“.

SPC je iznela rezolutan stav da nema ni podele ni predaje KiM, (23) što je naišlo na osudu pre svega premijera I.Dačića kome veže ruke u trgovačkim dogovorima.Kako pregovori ne bi propali jer je u njih uložen i kredibilitet EU i SAD, „Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi izjavio je da bi u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da dođe do još većeg napretka i da SAD i EU žele da se pregovori što pre završe.“. (24)

Na kraju se u skladu sa glavnim opredeljenjem evrointegracija, izjašnjava T.Nikolić: „Zaslužili smo datum“ (25) i teži se iznalaženju rešenja za KiM koje će biti u funkciji postizanja glavnog EU cilja, „Ono što je važno je da to rešenje moramo da postignemo, zbog budućnosti naše zemlje“, kazao je (N.)Stefanović(nap.predsednik N.Skupštine) u Kažiprstu B92 i dodao da veruje da će se ono postići danas, sutra ili za nekoliko nedelja, ali da će se postići jer evrointegracije Srbije nemaju alternativu. “ (26)

Međutim, predlog EU i Prištine(27) je bio takav da nije nudio ništa pa se sa takvim rezultatom nije moglo izaći pred javno menjenje Srbije i time ugroziti politička budućnost aktera, što ističe A.Vučić: „U Briselu nam nisu dali nikakvu šansu da prihvatimo ponuđeni papir“.(28)I pored ove, prve faze koja je okončana bez dogovora, sa odbijanjem Vlade od 08.04.2013.god, takve briselske ponude i zahtevom za nastavak dogovaranja, (29) nastavljeni su diplomatski kontakti (30) i stvaran je osnov za drugu fazu u kojoj će se od strane Prištine izaći sa minimalnim ustupcima, koje će zvanični Beograd prihvatiti i proglasiti ga za „bolni kompromis“. Pri svemu objavljuje se i paralelna ponuda za razmenu teritorija od strane I.Dačića „Predsednik Vlade Srbije ocenio je i da bi Beograd i Priština „sa lakoćom mogli da se saglase oko razmene teritorija“, odnosno razmene severa Kosova za opštine na jugu Srbije koje su pretežno naseljene albanskim stanovništvom.“ (31)

Novi „trgovački“ sastanak od 17. aprila 2013.god, je obeležen „boljom“ ponudom Brisela, Premijer Dačić je rekao da je srpska delegacija u dijalogu prihvatila sve predloge visoke predstavnice EU Ketrin Ešton osim jedne tačke na kojoj je insistirala Priština a to je da dve strane podržavaju jedna drugu za ulazak u članstvo međunarodnih organizacija. Priština nije spremna za dogovor i čak preti da bi pitanje Severa moglo da bude rešavano i na druge načine, a ne pregovorima, rekao je Dačić. (32) Na kraju se slavodobitno objavljuje: „Prihvaćeno je bukvalno sve što je Beograd tražio! Prema novom predlogu, Srbi bi imali nadležnosti u četiri srpske opštine na severu Kosova, ali bez pripajanja tri albanske opštine, što su Albanci tražili u prethodnoj rundi pregovora kako bi promenili etnički sastav Zajednice srpskih opština. U ponudi je da srpske opštine postavljaju lokalne i regionalne policijske komandire….

Najveći ustupak jeste taj što je Beogradu ponuđeno da u nadležnosti srpskih opštine bude i Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici, ali i neka odeljenja sudova… i da kosovska vojska ne treba da bude na severu Kosova… Albanska strana nezadovoljna je briselskom ponudom. U jednom trenutku Tači je besno rekao Ketrin Ešton: „Srbima ste dali sve!“ Njima je najspornija 9. 10. i 14. tačka sporazuma, odnosno pitanja sudstva, vojske i policije.“ (33)

Posle odigrane režirane igre za javnost nazvane „pregovori“, predloga i ponuda, farsičnog odbijanja Vlade prvog sporazuma, (isto 29) dramatizacije, dizanja tenzije A.Vučića, „Vidite da se tresem od straha, ali isključivo zbog budućnosti Srbije, a ne zbog toga što znam ko će sutra biti kriv“, (34), prekida i nastavka, na kraju je 19.aprila 2013.god., od strane K.Ešton i zasebno I.Dačića i H.Tačija, parafiran „Sporazum“ Beograda i Prištine.(35) Njime je Srbija dobila privremenu samoupravu kosovskih Srba u četiri severne opštine, koji za uzvrat moraju da priznaju vlast i zakone Prištine, izgubila je svoje institucije i tako izašla iz Ustavnog i državnog okvira a Priština je dobila zaokruženje vlasti na celoj teritoriji, suverenost koju sama nije mogla ostvariti na miran način i bez pomoći Nato, neometan pristup u EU i priznanje samostalnosti u odnosu na centralnu vlast u Beogradu.

Ne samo da je „Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, protivustavan, da nije ni u okvirima Rezolucije a ni Platforme, već predstavlja potpuno i formalno prihvatanje postojanja „Kosova“, sa jednim odložnim „poboljšanjem“, da se o pristupanju Kosova u međunarodne organizacije pristane naknadno kada se i bude odlučivalo o odvojenom pristupanju u EU. „Pregovarač“ H Tači izjavljuje: “ Srbija je htela da izdramatizuje ovaj proces u Beogradu, to je otvoreno uradila i u Briselu na zajedničkim sastancima sa baronesom Ešton. Tu dramu je stvorila i kod svoje javnosti.“ (36) a I Dačić izjavljuje:“Ovo je najviše što se moglo. Sporazumom je omogućen i nastavak evropskih integracija koje su za naš narod od suštinske važnosti. Otvorili smo prostor da se o Kosovu razgovara na ravnopravnoj osnovi, uz saglasnost predsednika Srbije..“(37)

Posle svih obećanja, 99 koraka učinjenih u suprotnom pravcu od zaštite državnosti Srbije, priznanja suverenosti, isprava, poretka, teritorije, granice, subjektiviteta i zasebnog puta Kosova u EU, ostala je poslednja rezerva Ruskog veta u SB UN.Ali kako nam unapred nagoveštava I.Dačić i ona će biti razmenjena za najvažniji cilj članstvo u EU, samo je to konačna faza „sveobuhvatnog rešenja“ i nisu se još stekli uslovi za to:“On je kazao da postoje pritisci, da se o tome zna i da su o tome već javno govorili i u EU, da se ne ometa članstvo Kosova u nekim međunarodnim organizacijama. „Za nas je to pitanje apsolutno neprihvatljivo bez sveobuhvatnog rešenja problema Kosova i Metohije“.(38)

Na kraju, kosovskim Srbima formalno ostaje podriveni međunarodni protektorat sve sa overenim i potpisanim „Sporazumom“ koji znači razrešenje spornih odnosa dve države, što predviđa Rezolucija 1244 SB UN i time dovodi „Kosovo“ pred vrata SB UN, obesmišljava veto stalnih članica koje ne podržavaju separatizam i poštuju međunarodno pravo zasnovano na postojanju, makar i formalnom, suverenih država.

4.“Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, Beograda i Prištine od 19.04.2013.godine(39)

„Sporazum“ koji je protivustavno „dogovoren“ u Briselu, parafiran i odobren od institucija, Vlade (22.04.2013) (40) i parlamenata „dve strane“, između Beogradskih (25.04.2013)(41) i samozvanih Prištinskih(22.04.2013) (42) zapadnih marioneta, i time dobio ne samo politički legitimitet institucija već i zasebnu pravnu formu odvojenog zaključenja bilateralnog međunarodnog ugovora dva državna subjekta, samo je dokaz doslednog pravca i rezultata državnopravnog sloma Srbije i zajedničke izgradnje separatističke tvorevine „Kosova“ u dogovornu državu.

Potvrdom parlementata obe strane, priznata država Srbija je svojevoljno proizvela postojanje nepriznate separatne tvorevine u sebi ravnopravnog subjekta.Ali, kako se radi o tvorevini pod međunarodnim protektoratom UN, civilnom i vojnom upravom, i o potpisima predsednika Vlade i predstavnika EU a ne „druge strane“, to je i ova bilateralna forma manjkava ali sa jasnim političkim, pravnim i moralnim posledicama.

Međutim, ni sama Vlada ni Narodna skupština nisu ovlašćene da prihvataju protivustavni sporazum niti je to izvršeno po valjanoj unutrašnjoj proceduri predviđenoj za ratifikaciju a ni po postupku za promenu Ustava čl.8.st.2., pa ni čl.182.st.2., s obzirom da se njegovim odredbama u suštinski menja pravni poredak R.Srbije. Suvereni srpski narod je sveden na nacionalnu manjinu kojoj se prema „Kosovskom Ustavu“ i zakonima dozvoljava formiranje etničke „Zajednice opština“(tač.1.) sa obeležjima udruženja, Statut, predsednik, potpredsednik, skupština, veće,(tač.2.,3)koja će imati savetodavnu ulogu(tač.6)

Srpski narod se podvodi pod potpuni institucionalno pravni poredak separatista i to otvoreno govori ministar pravde Srbije N.Selaković:“Loša strana sporazuma u delu pravosuđa je pravni sistem Kosova, jer će morati da primenjuju kosovske zakone“.(43) dok A.Vučić priznaje da se samo radi o „zakonima Kosova“ a ne i „Ustavu““ ..u tom dokumentu nigde ne piše da će se poštovati kosovski ustav,.. “ (44) kao da je to pravno moguće zbog hijerarhije pravnih akata, a naročito navođenja „pravnog sistema Kosova“ u samom „Sporazumu“, čime jasno obmanjuje srpsku javnost. „Sporazumom“ se potpuno predaju pod vlast i policija i pravosuđe kao i ostale funkcije države koje su prethodnim dogovorima već predate(ime, predstavljanje, samostalni put u EU, dogovor o IBM(granici), kosovski carinski pečat, katastar, matične knjige, lične karte, vozačke dozvole, fakultetske diplome…).() „Zajednica će imati potpuni nadzor nad područjima privrednog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja“(tač.4.), dakle, čak ni u tim oblastima nema izvornih ovlašćenja već su u pitanju institucije „Kosova“ nad kojima se samo vrši nadzor(tač.6.) i daju apeli i predstavke centralnoj vlasti.Sva ovlašćenja data su „Ustavom i zakonima“ „Kosova“ eventualna dodatna u milosti centralne vlasti(tač.5) i zaštićena Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom,(tač.4.) a ne nikakvim paravanom Ustavnog zakona Srbije, koja se uzgred nigde i ne pominje sem kao „strana“ koja je potpisnik predaje ovlašćenja, funkcije i nadležnosti separatističkoj vlasti u Prištini kao drugoj i potpuno vlastnoj strani.

Da ne bude zabune i različitog tumačenja tačkom 7.se predviđa “ Postojaće jedna policija na Kosovu koja se zove Kosovska policija. Svi policajci na severu Kosova biće integrisani u sklopu Kosovske policije. Plate će isključivo isplaćivati KP“ a tač.8. „Pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđeno odgovarajuće mesto u kosovskim strukturama“ dakle, nedvosmisleno i direktno služenje separatistima u Prištini.

Tačkom 9. saglasno se određuje“ Postojaće regionalni policijski zapovednik za četiri severne opštine..“ biće kosovski Srbin predložen od Ministarstva unutrašnjih poslova (nap.“Kosova“)prema listi koju će dati četiri načelnika opšine u ime Zajednice. „, dok se za druge opštine sa srpskom većinom ta privilegija ne predviđa“(Postojaće još jedan regionalni zapovednik za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn).“A kakva je uloga predviđena za Zapovednika, primarno koordinacije u obavljanju poslova „sarađivaće sa ostalim regionalnim zapovednicima.“Nigde ni pomena o najavljivanom sastavu, ključu i nižim zapovednicima što se očito ostavlja regulisanju prema „Kosovskim zakonima.“ Tačkom 10.nadalje se pojašnjava da „Pravosudne vlasti biće integrisane i radiće u sklopu pravnog sastava Kosova. “

Tako će Apelacioni sud u Prištini imati veće sastavljeno od većine K/S(kosovskih Srba) sudija, dok će svako radno telo biti sastavljeno većinom o K/S sudija a koji će suditi u zavisnosti od prirode slučaja za područje svih opština gde kosovski Srbi imaju većinu a u Severnoj Mitrovici će se uspostaviti stalno sedište kancelarije, sa sudijama iz reda K/S, i administrativnim osobljem, Odeljenje Apelacionog suda Prištine “ (Okružni sud Mitrovice)“ koje će suditi u većima sa srpskom većinom sudija u zavisnosti od prirode slučaja.

Tako za sve Srbe na KiM centralna vlast više nije u Beogradu i Srbiji već u Prištini i „Kosova“, sve u skladu sa „Ustavom Republike Kosova“, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o policiji, Zakonom o sudovima i dr.,čime postaju i formalno državljani tuđe države „Kosovari“ i otuđenjem od sopstvene države legalizovana nacionalna manjina.

Nadalje se obe strane saglašavaju da će se legalni organi vlasti u „severnim opštinama“ biti upostavljeni tek sprovođenjem opštinskih izbora tokom 2013.godine „uz posredovanje OEBS-a, a u skladu s kosovskim zakonima i međunarodnim standardima“, čime će se ukinuti organi vlasti zasnovani na zakonima R.Srbije i time konačno ukinut“institucionalni paralelizam“ i postojanje države Srbije na svom tlu i među svojim građanima.(tač.11.)

Tačkom, 12.i 13. određuje se dinamika, plan sprovođenja „sporazuma“ do 26.aprila sa transparentim finansiranjem i konačni dogovor o o energetici i telekomunikacijama i dovršiti je do 16. juna, kao i Odbor za sprovođenje uz posredovanje(kontrolu) EU(čl.15.) Na kraju, obe strane se svečano obavezuju da se neće meuđusobno“ blokirati ni podsticati druge da blokiraju drugu stranu u napretku na njenom putu prema EU. “ , u zasebnom i odvojenom putu ka naddržavnoj tvorevini EU.(član 14) Tako jasno, nedvosmisleno i protivustavno i faktičko i formalno priznanje državnog subjektiviteta „Kosova“ kome matična država dopušta da ide samostalno u članstvo i evrointegracije koje su predviđene čl1.4…49.50. konsolidovanog Ugovora o EU i čl.2..,335….Ugovora o funkcionisanju EU „Lisabonski“ (na snazi od 1. decembra 2009. godine.) samo za države a ne i za regione i paradržavne entitete.

Tako se čl.8.predviđa: „Unija poštuje jednakost država članica pred ugovorima, kao i njihov nacionalni identitet, nezavisno od njihovog političkog i ustavnog uređenja, koje uključuje lokalnu i regionalnu autonomiju.Ona poštuje suštinske funkcije država, naročito one koje imaju za cilj očuvanje njihovog teritorijalnog integriteta, održavanje javnog reda i očuvanje nacionalne bezbednosti.Posebno, nacionalna bezbednost ostaje u isključivoj nadležnosti država članica.“ a čl.49. se navodi:“..Država podnosilac zahteva…uslovi prijema..predmet su sporazuma između država članica i države podnosioca..“, a čl.20. „Državljanin Unije je svako lice koje ima državljanstvo jedne od država članica.“ itd.Time se posledično Srbija javno obavezuje da pristupanjem EU ugovorno i formalno prizna „Kosovo“ (i ono Srbiju) jer je međusobno priznanje članica ne samo predviđeno propisima EU, već i logičan uslov postajanja institucija i same EU.Ovakavo pristajanje ima i prećutnu posledicu jer otvaranjem zasebnog učlanjenja Srbije i „Kosova“ u EU, to čini otvarajući put za isti tretman i za druge međunarodne organizacije, pa i UN.

Dakle, delom odredbi „Sporazuma“ regulisan je dogovoreni način gašenja poslednjih nadležnosti R.Srbije tzv.“paralelnih institucija“, dobrovoljni prenos funkcija i uspostava državnopravnog poretka Kosova na celoj teritoriji sa elementima personalne autonomije kosovskih Srba koje se odražava i na adaptaciju unutrašnjeg poretka i nadležnosti centralne vlasti u Prištini na lokalnom nivou, kao i dodatni međunarodno pravni odn.bilateralni akt priznanja da separatni subjekt ima saglasnost centralne vlasti kao prenosioca da sticalac nesmetano i samostalno vrši integraciju u novi evropski poredak, nezavisno vrši adaptacije na njeno pravo i njene institucije.

Ovim Srbija sama prihvata da na prostoru njene AP KiM postoji i važi drugi ustavni i pravni sistem, organizacija vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, odvojen privredni i finasijski sistem, zasebno međunarodno ime, subjektivitet i predstavljanje, zasebna vojska i policija, teritorija i efektivna vlast, priznata granica i granični prelazi, zasebno stanovništvo i državljanstvo, koji nije u nikakvoj vezi sa Ustavom Srbije i njenom centralnom vlašću niti ima ikakvu oblast i funkciju važenja srpskog pravnog i državnog poretka.

Zadnji akt centralne vlasti je priznanje da je suvereni srpski narod postao na delu teritorije Srbije, nacionalna manjina i dogovorno uspostavlja sa Prištinom mehanizam zaštite na teritoriji drugog entiteta.Pri svemu ovome beogradski vlastodršci bi da nepostojeći osnov „dogovora“ prikriju retroaktivno, budućim protivustavnim „Zakonom“ koji bi doneli po postupku za donošenje Ustavnog zakona, bez referenduma,(koji služi za primenu a ne derogiranje odredbi Ustava), i tako, lažno sve prikažu kao unutrašnju stvar a stvarno su priznali i izvršili predaju dela teritorije i stanovništva pod potpunu, suverenu i nezavisnu upravu od Srbije, separatnoj tvorevini „Kosova“.

To nema veze ni sa odredbom člana 182.st.2. Ustava R.Srbije kojom se predviđa „Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.“,(član 203.st.7.) dakle, i referendumskom potvrdom, koju bi kroz parlament da izbegnu.“Suštinska autonomija“ svakako ne znači suverenost i unutrašnju i spoljnu nezavisnost od centralne vlasti Srbije.Da je „dogovorom“ prekršen Ustav Srbije, očigledno je, jer se ostalim Ustavnim odrebama govori o Statutu AP(član 185.), ograničenoj nadležnosti(član 183.) a ne o Ustavu Kosova, ne govori o potpunoj samostalnosti i pravnom poretku Kosova već Srbije (član 4.) teritoriji Srbije(član 8) i sudskoj vlasti (član 142.) R.Srbije a ne Kosova, suverenosti srpskog naroda (član 1.) a ne svođenja na status nacionalne(manjinske) zajednice, isključivoj nadležnosti Srbije u vezi lokalne samouprave(član 97.tač.3.,189.st.1.i 190.) u okviru a ne van Srbije, kao i odbrani i bezbednosti(član 97.tač.9)Srbije a ne „Kosova“ itd.

T.Nikolić za svoje protivustavne radnje, u intevjuu za RTS, govori:“ „Ja sam zamolio i Ustavni sud i predsednika Narodne skupštine da sačekaju da postignemo dogovor, da iz toga proistekne zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, pa da onda reaguju“.(45) O pravoj subverzivnoj nameri da se ne oceni važnost postojećih propisa na osnovu pokušaja retroaktivne legalizacije putem budućih izmena, govori i predsednikova izjava egipatskom listu Al Ahram da “u Rezoluciji, koju je parlament izglasao na njegov predlog, vlast prepoznaje Kosovo kao nekavu specifičnu teritoriju izvan autonomije, iako po Ustavu ne bi tom smela, ali da računa da će građani to odobriti kroz promene Ustava“.(46)

Istovremeno sa znanjem da ima Ustavnu obavezu da štiti Ustav i da su „dogovori“ protivustavni, predsednik T.Nikolić bi i da to prikrije nepostojećim normama „suštinske autnomije“:“Sve što je dogovoreno je, kako naglašava, u skladu sa Ustavom i sve može da se podvede pod suštinsku autonomiju. „(Isto RTS.45) Upravo suprotno ustavobraniteljski traže predstavnici Srba sa KiM, „Briselski sporazum je neprihvatljiv za Srbe na KiM i ne treba ga primenjivati dok se o njemu ne izjasni Ustavni sud,“ (47) i traže od Ruskog državnog vrha zaštitu od predstavnika sopstvene države. (48) Međutim, upravo isti predsednik T.Nikolić koji subverzivno traži da Ustavni sud ne vrši svoju nadležnost ranije je u vezi AP Vojvodine, suprotno izjavljivao:“Svaki član koji je Ustavni sud proglasio neustavnim mi smo osporili na sednici.“( str.9-10)(Nap. ali nije glasao protiv niti podneo zahtev za ocenu Ustavnosti Statuta APV) Ne daj bože da je tako(nap.tri godine na odluku) trebalo da očekujemo odluku o još nekoj autonomiji.Imali bismo nekoliko kvazidržava na teritoriji Srbije.“ Intervju list „Pečat“ br.226 od 20.jula 2012.godine.(sapienti sat)

Predstavnici Srba sa Kim i narod na saboru 22. aprila 2013.godine, odbijaju sporazum Beograda i Prištine i donose „Deklaraciju o odbijanju briselskog sporazuma“. (49) Narodna Skupština je na sednici dana, 25.04.2013.godine, sa 173 glasa narodnih poslanika vladajuće koalicije i opozicionog DS-a, LDP-a SVM, LSV, SPO-DHSS, prihvatila Izveštaj Vlade čiji je sastavni deo i briselski dogovor o desuverenizaciji Srbije.(Isto 41.) Čime se i ova institucija uz predsednika i Vladu stavila u funkciju samodestrukcije države i priznanja separatne tvorevine.

Odredbama „Briselskog sporazuma“kojima se ukidaju Ustavne institucije Srbije i uspostavlja poredak „Kosova“ direktno se krše odredbe Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN. Ne samo to, već se čine bića krivičnih dela predviđena KZ RS i to „Ugrožavanja nezavisnosti (Član 305) Priznavanja kapitulacije ili okupacije(Član 306) Napada na ustavno uređenje(Član 308) Povrede teritorijalnog suvereniteta (Član 318) Teških dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Član 321)“. Potpuno svesni svoje odgovornosti „pregovarači“ su osmislili izlaznu strategiju samoabolicije tako što će zaustaviti ocenu Ustavnog suda, doneti naknadno „Ustavni zakon“ čijim će odredbama retroaktivno „legalizovati“ protivpravnost svojih radnji.Pravno je neutemeljeno očekivanje da se može svaki sadržaj doneti na formalno valjan način i da će samom formom pokriti materijalnu protivustavnost i nezakonitost.

Da stvar bude još gora, iza ove kriminalne i flagrantne protivustavnosti na videlo je izašla i ogolila se evroatlanska transmisiona okupacija, pa posle urušavanja demokratskih institucija na osnovu lažnih izbora, nepoštovanja volje naroda, otuđenja dela teritorije, podvođenja pod kolonijalnu adaptaciju EU, suspendovanja Ustavnog suda i kršenja Ustava i zakona Srbije, stoji samo diktatura postavljenih autokrata.Onih koji i javno priznaju da ih narodna volja ne obavezuje sem ako ne potvrđuje njihovu volju koja je iznad pravnog i državnog poretka a potpuno u poslušnom saglasju sa spoljnim nalozima Vašingtona i Brisela koji su „garanti“ dogovora Beograda i Prištine (50) „supervizori“ koji daju „autentično“ tumačenje „Sporazuma“. (51)

Predsednik T.Nikolić izjavljuje:“Prethodni predsednici su se izvlačili na različite načine – jedan je govorio o Ustavu, drugi se izvlačio preko činovnika, ja sam prvi izašao. Nijednog časa se ne sklanjam“.(52) A predsednik Vlade I.Dačić da: „I izabrani smo na zemaljskim, a ne na nebeskim izborima, za zemaljsku Srbiju.

Na onim nebeskim, za nebesku Srbiju, ta priča je završena.“, (53) dok potpredsednik A.Vučić kaže: „Meni je savest potpuno čista. Uradio sam najbolje što sam mogao i borio se za interese svog naroda…i neće me niko uplašiti“,(54) kao i da Srbi moraju u EU, „da Srbija zbog budućnosti mora da se uklopi u evropska pravila. “ i apsurdno tvrdi : „On je ocenio da je Evropa danas u svojoj najvećoj krizi istovremeno i mesto koje privlači sve koji maštaju o uređenim sistemima. „(55) pa zbog svega zasluženo dobija i nagradu kao „Najevropljanin“(56).Hvali EU pridružuje se i I.Dačić koji otkriva da je prava vrednost EU u tome što “ Evropa jedina perspektiva za Balkan, pošto Evropska unija sprečava nacionalizam i pomaže u prevazilaženju problema i sporova.“ (57)

Očigledno, da takva zemaljska Vlada, bez naroda, bez teritorije, bez Ustava, bez ičega za njih realnog i stvarno ne znači ništa, te da samim paradoksom oni postaju „nebeska“ vlast, upravo ono čemu se podsmevaju ali ne zavetnih vrednosti već mrtvih bezvrednosti. Oni ništa ne priznaju sem „realnosti“ da im gola vlast sve znači, da su postavljeni da poslušno ispunjavaju spoljne naloge, podvode narod pod Uniju, predaju državu i teritoriju osvedočenim albanskim teroristima.

Pošto je jedina „svetinja“ vlast, za onoga ko se suprotstavi i ne slaže sa zvaničnim stavovima sledi diskvalifikacija. Potpredsednik Vlade A.Vučić, javno osuđuje stav SPC da je „sporazum predaja sopstvene i najvažnije teritorije“ (58) crkvi zabranjuje da se meša u državne poslove i ako se istim odlučuje i o samoj SPC, navodi da se saopštenjem govori neistina i poziva vladike SPC da izađu na parlamentarne izbore, „ali čitajući saopštenje Sinoda SPC bio sam veoma razočaran, jer sadrži političke kvalifikacije koje su neistinite”…„U ovoj zemlji možete i vi da vladate, nemam ništa protiv da gospodin Amfilofije izađe na izbore i pobedi, ali pre nego što se to desi neće voditi politiku ove zemlje.” (59) kome se pridružuje i predsednik Vlade, I.Dačić govoreći protiv vladika SPC koji ga javno osuđuju i upozoravaju na posledice izdaje: “ Ponekad se zaista zapitam čime je to naš dragi Bog zaslužio da ga ovakvi predstavljaju na zemlji. “ (60)

Ne tako davno u intervjuu za NIN od 1o.o9.2008.godine, A.Vučić dalekosežno pojašnjava svoju političku poziciju na pitanja novinara D.Bujoševića:“ Šta je vaša ideologija, ideologija SNS?- Radije bih koristio reč ideja. Naša je ideja da živimo u normalnoj zemlji pristojnih ljudi u kojoj ćemo moći maksimalno da očuvamo nacionalne interese, što znači i teritorijalni integritet u skladu sa međunarodnom konstelacijom snaga. Hoćemo da razgovaramo sa svima u svetu, da ne budemo kužni i šugavi i da ne bežimo od razgovora sa onima koji nam nisu uvek prijatelji. I naš je cilj da pokušamo da izvučemo za Srbiju najviše i na Istoku i na Zapadu.“

Dnevnopolitički pragmatizam i rešavanje istorijskih problema bez obzira na uzroke i prošlost, zajednički je imenitelj i levih i desnih internacionalnih, globalističkih „liberala“, tako I.Dačić govori:“Vrlo sam pragmatičan. Da sam sa Tačijem razgovarao o prošlosti, to bi završilo u teškoj svađi. Ne bi bilo sporazuma. Mogu se promeniti samo sadašnjost i budućnost, ne i prošlost. To je naša strategija“, „.(Isto 57) i dalje: „Odluke koje donosi sadašnja Vlada su teške, ali bez ove Vlade one nikad ne bi bile donete, rekao je premijer i lider SPS-a Ivica Dačić. Srbija se nalazi u prelomnom trenutku kada treba da odluči hoće li ići napred ili će ostati talac svojih mitova i nedostatka hrabrosti, poručuje Dačić.“(61)

Konačno, I.Dačić „optimistički“ izjavljuje: „Dačić je rekao da, ako je vlada mogla da „proguta tu najveću žabu(nap.Kosovsku), zašto i ostalo ne bi mogla da uradi brzo“.(62)

„Demitologizacija“ i poricanje prošlosti ima i praktičnu posledicu. Primer predaka koji su se suprotstavili agresiji i okupaciji da bi živeli kao slobodni ljudi vrednosnom inverzijom „kolaboracionističe elite“ postaje negativan jer su izabrali da budu robovi nove Imperije, da u toku kosovskog boja pređu na stranu okupatora i da sve učine kako bi pristupili EU. Konačno je promovisan kulturni, politički i arhetipski rascep na dve Srbije, jedne koja brani slobodu i druge „pragmatične i realistične“ koja ljubi lance i koja se raduje zbog „Datuma“. Predsednik Vlade I.Dačić ocenjuje:“Znate da je 28. jun, odnosno Vidovdan, težak datum za Srbiju. To je datum koji nije doneo mnogo toga dobrog u istoriji od Kosovskoj boja, pa do ubistva Franca Ferdinanda, pa do izručenja Miloševića Hagu. Očekujemo da ovaj Vidovdan donese dobre vesti za Srbiju, da bude odobren početak pregovora sa EU,“.(63)

Tako oni „normalni i pristojni“ koji u Boga ne veruju, crkvu ne poštuju, koje istorija, kultura, država, teritorija, pravo i narodna volja ne interesuju, koji bi sa svim dobrima i nasledstvom „hrabro“ da trguju i čiji stavovi zavise od promenjive “ međunarodne konstelacije snaga“, postaju „idealni izbornici“ za težak zadatak konačnog rešenja srpskog pitanja, kako se vidi, sve na štetu Srbije i srpskog naroda.

5.Referendum režima ili naroda

Posle zaključenja „Briselskog sporazuma“ kojim se prenose i poslednje državne nadležnosti koje je vršila R.Srbija na KiM, došlo je do sabornog odbijanja Srba sa KiM i njihovih legalnih predstavnika sa ispostavljanjem zahteva za referendumskim odlučivanjem o protivustavnom sporazumu Beograda i Prištine, i zahtevom da pitanje bude „da li ste za to da KiM ostane u sastavu R.Srbije?“. (64). A.Vučić primajući predstavnike kosovskih Srba postavlja uslov za referendum glasi:“Da li ste za briselski sporazum ili ne“(65) koji bi organizovao u kratkom roku od 15 dana(zbog roka za odluku SE o „Vidovdanskom“ i simbolički poništavajućem „Datumu“ početka pregovora sa EU), s tim da rezultat prihvate svi i uspostavi se apsolutno jedinstvo, procenjujući da režimski referendum može da uspe i da bi njegov rezultat osnažio postignuti dogovor sa Prištinom.

Š.File komesar EU za pridruživanje, upućuje kosovske Srbe da se dogovore sa „partnerima“ u Srbiji i vlastima u Prištini. „kosovski Srbi treba da sebi daju vremena i rasprave to međusobno, sa svojim partnerima u Srbiji, ali i sa sagovornicima na Kosovu“… i obezbeđuje da na određen način kosovska vlast bude primenjena na celoj teritoriji.. „. (66) A.Vučić navodi da pristaje samo na referendum za podršku vlasti, da o njemu neće odlučivati „ulica“ (narod) “ ..negde na ulici..“, (67) te da rezultat obaveže sve na bespogovorno podređivanje režimskim dogovorima i odlukama, da se izvrši legitimizacija puta u EU.Predsednik Vlade Srbije I.Dačić ukazuje:“da eventualno održavanje referenduma o briselskom sporazumu ne bi nikako smelo da odloži sprovođenje tog sporazuma“.(68) a potpredsednik A.Vučić „vlada Srbije može da padne, ali da ne može da padne odluka iz Brisela, jer je to jedina odluka koja donosi budućnost Srbiji“.(69) Dakle, referendum se može održati samo pod režimskim uslovima, obavezivaće ako uspe a sprovešće se bez obzira na rezultat.Tako se unapred ukazuje da suprotna većinska narodna volja za lažne demokrate i evrodiktaturu ne znači ništa.

Narodni referendum nema izgleda na uspeh bez terenskog rada, razgovora sa ljudima i pokreta naroda. Uz medijsku presiju i ubeđivanje parlamentarne većine političkih stranaka SNSa, SPSa i dr., i opozicionog DS, LDPa.. i dr., nevladinih organizacija i analitičara evroatlantista, sa lažnim biračkim spiskom i oprobanim falsifikovanjem, zlouporebom nacionalnih manjina, spoljnim upozorenjima i pretnjama Vašingtona i Brisela, širenjem defetizma da je „to najbolje“ da se „više nije moglo“, da se „ne može protiv celog sveta“ „da će se gladovati“ i da „suprotno znači rat i stradanje“ samo bi doveo do toga da bi narod ne rušeći „separatistički dogovor“ aktivno manjinskim glasanjem, i pasivno neizlaskom, praktično stao iza otuđene grupe otvorenih ustavnih i političkih prevratnika, protiv kojih bi ostala samo verifikovana manjina.

Svaki referendum nosi rizik neuspeha i jasno je da o izričitim odredbama Ustava Srbije nije potrebno ponovo iskazivati narodnu volju koja ga je i podržala, ali s obzirom na značaj protivustavog-ih sporazuma sa Prištinom većinska pa i značajna narodna volja, blizu polovine biračkog tela, bez obzira na režimsko nepriznavanje rezultata, nužnim udruživanjem bi izgradila nacionalni pokret kao političku alternativu, trajno delegitimisala vlastodršce potpisnike sramnog akta i izvršioce tuđinskih naloga, osnažila ustavnu volju za odbranu otadžbine.Tako iskazivanje opšte volje ima političko, moralno i pravno opravdanje i predstavljalo bi čin početka procesa oslobođenja Srbije od unutrašnje i spoljne okupacije.

6.Nema predaje, nema kapitulacije

Najviši predstavnici Srbije i pregovarači predsednik, T.Nikolić, predsednik Vlade I.Dačić i potpredsednik A.Vučić, po potpisivanju „dogovora o normalizaciji“ izjavljuju da na zapadu nemaju prijatelja i da su bili pod javno izgovorenom pretnjom H.Tačija da će nasilno(kosovska „Oluja“) zauzeti četiri „paralelne“ nekontrolisane opštine pod upravom države Srbije. (70) Beogradski pregovarači defetistički izjavljuju da oni neće poštovati Ustavnu obavezu odbrane od agresije niti će se, ni pokoju cenu, boriti za svoj narod i državu „Nemamo mladosti za besmisleno žrtvovanje, često bez opravdanog cilja, kakvo pamtimo iz skorije prošlosti” izjavljuje T.Nikolić(71) kao i da će isključivo diplomatskim sredstvima ostvarivati državne interese.

Umesto da otvorena pretnja izgovorena pred predstavnikom EU, K.Ešton bude razlog istih “ diplomatskih“ mera prekida dogovaranja, ona je postala argument za prihvatanje i sporazumevanje „…i da bi njegovim ne prihvatanjem sledila „Kosovska oluja“ (72) kojim se narod podvodi pod institucije H.Tačija.Tako paradoksalno, „uspeh“ dosegnutog „najviše što se može“, postaje paradigma politike potpune nemoći Srbije, da Srbe neće „Olujom“ zbrisati dokazani dželat H.Tači i njegovi teroristi samo tako što će se sami Srbi predati i podrediti svome krvniku.

Gde je tu UN, SB UN, Gen.Skupština sve sa predsednikom V.Jeremićem, civilna(UMIK) i vojna(KFOR) uprava na KiM, EU i EULEKS, i na kraju R.Srbija sa svojim policijskim i vojnim snagama, kakve god bile.Tako su Tači i njegovi banditi postali „nepobedivi“ činilac iza kojih stvarno stoji moć „prijateljskog“ Vašingtona i Brisela sve sa dodatnom ucenjivačkom „garancijom“ Nato, da ako se prihvati sporazum oni neće pustiti teroriste da izvrše otvoreni „blic krig“pogrom, već će ga, kao do sada, otegnuti u pojedinačni i prikriveni proces terora i iseljavanja. O kakvoj verodostojnoj „garanciji“ usmenoj(„holbrukovski“ pisanoj) se zapravo radi, najbolje govori sam gensek.Nato Rasmusen, kada u dve izjave daje različite tvrdnje, prvo da Nato garantuje bezbednost „Učinićemo sve da podržimo politički sporazum.

Važno je da obe strane vide NATO kao garanta mira i stabilnosti“,(73) a potom izvinjavajuće da ne garantuje Nato, već Kfor, „Pazite, misija KFOR funkcioniše na osnovu mandata koju je dobila od Ujedinjenih nacija, uz pristanak strana u sukobu“, istakao je Rasmusen nakon što ga je jedan grčki poslanik pitao „dokle će NATO da okupira Kosovo“.(74) Tako je A.Vučić tražio „garanciju“ od Nato a jedino je formalno mogao dati Kfor.

Da sve bude gore, Vlada Srbije traži od legalnih predstavnika na KiM, da se sami predaju u ruke separatista i obustave otpor, jer će u suprotnom država kao poslednjim činom delovati tako što će im ukinuti plate, njih smeniti i raspustiti same institucije lokalne vlasti “Mehanizmi su jednostavni – ukinete plate i radna mesta i rešili smo problem takozvanih paralelnih institucija”, kazao je Dačić, (75) Sama Vlada je pod pritiskom kratkog roka zbog dobijanja datuma početka evrointegracija kome je sve podređeno, a G.Vesteverle, ministar spoljnih poslova Nemačke je jasan:“Ali, ukoliko se ovde donesu prave odluke, i ukoliko su vidljivi opipljivi rezultati implementacije tog plana, onda mogu poslati pozitivan signal našem parlamentu Bundestagu“..„Neophodno je usaglasiti se i doneti plan implementacije, i ono što je predviđeno tim planom implementacije (..rasformiraju paralelne strukture bezbednosti Srbije na severu Kosova..) da se uradi u prvih nekoliko nedelja do donošenje odluke na Savetu EU da se to zaista ostvari i bude vidljivo na terenu.

To je suština“.(76) Kako bi se sprovelo traženo Vlada vrši pritisak na Srbe na Kim. Medijski se delegitimizuju i diskredituju srpski predstavnici, navodi se da im je istakao mandat, govori se o milijardama koje su potrošili, kako su zapravo neracionalni troškovi za KiM koji se mogu drugde iskoristiti, kako su Srbi iz južnih enklava za dogovor, R.Trajković, O.Ivanović, a V.Pešić „demokratski“ traži da se Briselski dogovor sprovede protiv volje naroda(77) isl. Po dolasku na KiM da ucenjivački „objasni“ stavove Vlade, A.Vučić navodi:“Vlada i skupština prihvatili su ovaj sporazum, a ako poštujete svoju državu, ako poštujete Srbiju, onda poštujete i odluke vlade i skupštine – rekao je Vučić za RTS. „(78)“Vučić je objasnio da u tom dokumentu nigde ne piše da će se poštovati kosovski ustav, kao i da kosovska vojska neće kročiti na sever pokrajine.

Pojašnjavajući dogovor postignut u Briselu Vučić je rekao da će se primenjivati kosovski zakoni, ali da će država Srbija finansirati zaposlene u prosveti i zdravstvu“ (Isto78) Dakle, otvoreno se falsifikuje da se u „Briselskom sporazumu“ priznaje postojanje centralne vlasti u Prištini da se priznaje „pravni poredak i institucije Kosova“ zasnovane na „Ustavu Kosova“, pa još tvrdi da takvo priznanje suverenosti separatne tvorevine i davanje teritorije i naroda pod upravu separatista, predstavlja branu stvaranju velike Albanije:“da je briselski sporazum najbolji i najpametniji način da se spreči stvaranje „velike Albanije“.“(79)

Na kraju spinovanja, A.Vučić bi i da rastoči nacionalno jedinstvo, tako što kaže: “ Nemojte da zamerite svima u centralnoj Srbiji koji dobro osećaju problem Kosova i brinu o vama, nemojte da im zamerite što brinu i o budućnosti svoje dece i što hoće bolji i drugačiji život za njih“.(Isto79) I Dačić izjavljuje da: “ Srpski premijer Ivica Dačić istakao je večeras da je politički prioritet Srbije članstvo u EU „.., dok se kosovskim Srbima u zamenu nudi nova iluzija i realna vlast H.Tačija: „Sporazumom je srpskoj zajednici na Kosovu data nova vizija budućnosti, uvažene njene potrebe i prihvaćeni naši zahtevi kroz formiranje Zajednice srpskih opština na KiM“… (80) Ali, cela turneja prevashodno namenjena ubeđivanju javnosti u „Beogradskom pašaluku“, jer je A.Vučić naišao na odlučno odbijanje kosovskih Srba, „Srbi sa Kosova žele da nastave da rade sa svojom državom, ali je nepremostivi, duboki jaz što sporazumom iz Brisela moraju prihvatiti Ustav Kosova. “ (81)

Ali kako implementacija „Sporazuma“ predstavlja najvažniji „državni“ zadatak jer je uslov dobijanja „Datuma“ početka pregovora o pripajanju EU, to je predsednik Vlade I.Dačić po hitnom postupku, pre davanja izveštaja K.Ešton Savetu EU i bez dogovora sa kosovskim Srbima, pristao da u roku od 6 meseci preda državljane i samu južnu srpsku pokrajinu pod upravu H.Tačija i to kroz radne grupe za „prilagođavanje pravnih okvira“, „formiranje Zajednice srpskih opština“, i „u oblasti policije i pravosuđa“.(82) Upravo zahtev za rasformiranjem paralenih struktura bezbednosti Srbije kao glavnom uslovu Nemačke, Eu i H.Tačija, govori o pravim namerama da se srpski narod na KiM ostavi goloruk i da poslušno pogne glavu pred teroristima.

Tako oni koji štite legalni poredak Srbije postaju dogovorom sa separatistima i svojim otporom, prokaženi odmetnici van „Sporazuma“, i pod terorom su obe strane, Prištine koja je sve vreme govorila da su van poretka „Kosova“ i Beograda kome odbijanjem da se samoukinu i prihvate separatističku vlast postaju smetnja u dobijanju „Datuma“ početka pregovora sa EU o evrointegraciji kao prioritetu i glavnom državnom cilju a ne i odbrani celovitosti i postojanju Srpske države.

Očito da je put kojim je krenula i završila Srbija ne samo pogrešan već i poguban, jedinstven je i kao istorijski primer da oni koji predstavljaju državu aktivno i pasivno rade na njenoj destrukciji.Da iza KiMa i kosovskih Srba stoji jedinstvena, rodoljubiva i državotvorna Srbija, nikakve pretnje i ucene pred odlučnošću celog naroda ne bi bile uspešne niti bi „Oluja“ grupe terorista bila uverljiva, pa ni uz podršku Natoa ne bi bila ostvarljiva, jer bi za njih šteta bila veća od koristi, kao što se vidi svuda gde naiđu na otpor i protivljenje njihovim interesima.Uostalom, takav nasilni put terorista već je jednom zaustavljen narodnim otporom za vreme režije B.Tadića kada su albanski „specijalci-Rosu“ pokušali da zauzmu granične prelaze a koje im je posle odobrenja ranijeg „dogovora“ demokrata, dobrovoljno predala „naprednjačko socijalna“ vlada I.Dačića i A.Vučića.

Srbima ostaje put postizanja narodnog i političkog jedinstva, pre svega samih kosovskih Srba, svih državotvornih i rodoljubivih političkih partija, udruženja, nevladinih organizacija i pojedinaca, uz informisanje javnosti i insistiranju na donošenju odluke Ustavnog suda o „sporazumima sa Prištinom“. Kosovski Srbi ne smeju priznati nasilje i teror kao pravo i podrediti se H.Tačiju, jer se i dalje teritorija AP KiM nalazi pod protektoratom UN čiju zaštitu trebaju formalno zatražiti, bilo referendumskom odlukom naroda bilo zahtevom organa vlasti. Pri tome, svako samoorganizovanje mora biti u skladu sa važećim propisima, Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN.

Predstavnici kosovskih Srba moraju obići svako mesto u Srbiji kako bi u ličnom kontaktu obavestili građane o prirodi „dogovora“ i svom položaju, mora se zadržati stalnost i dinamika protesta, tribina, organizovati marševi od Kosova ka Nišu, Beogradu i N.Sadu. SPC se mora aktivno uključiti u podršci narodu, ne samo saopštenjima, već i sa organizacijom i pojedincima. Jedinstveni nacionalni front mora odbaciti dogovore sa Prištinom, voditi aktivnu politiku, tražiti podršku od stalnih članica SB, Rusije i Kine, primenu Rezolucije 1244 SB UN, a preko gen.Skupštine obavestiti svet o položaju kosovskih Srba na teritoriji pod protektoratom UN, 200.000 prognanih, trgovini ljudskim organima, uništenju kulturnog i verskog nasleđa, teroru i genocidu.

Narodu u Srbiji se na kraju mora objasniti i pristrasna uloga EU i njena strategija podređivanja, okupacije i kolonizacije, kako bi se razvejale iluzije o dobrim namerama, rajskom cilju i evrointegracijama, datumu pregovora kome je podređena budućnost, opstanak i državnost Srbije i srpskog naroda.Priče o jedinom putu ka uređenoj EU koja se stvarno u krizi raspada, lažnoj budućnosti i svojoj deci zbog koje se predaju deca na KiM, samo je prevarna igra režimskih iluzionista. Uz istrajnost, veru i istinu i nada će ostati živa a kapitulacija marionetske elite neće biti i sudbina Srbije već njihova lična sramota i odgovornost, istorijski promašaj kojim bi da grade budućnost na brisanju prošlosti, gubitku naroda i državne teritorije, sa ogoljenim javnim saznanjem da to čine samoživo, radi sebe, vlasti i privilegija, a da ih lično njihova ostavština i posledice po narod ne dotiču i ne interesuju.Uostalom, kada su već sebe duhovno i duševno prodali za zapadne materijalne vrednosti, šta im je na svom kraju i preostalo do da dijabolično ugovore sa trgovcem ljudskim organima predaju i samog srca Srbije, Kosova i Metohije.

———————————————————————————

(1.)EU greškom čestitala Nikoliću pobedu satima pre zatvaranja …

(2)Jelko Kacin: Sporazum potpisuju i moraju da ga primene oni koji su se najviše opirali nezavisnosti Kosova

(3.)Tekst Platforme za Kosovo, sa koje je Vlada skinula oznaku tajnosti

(4)Rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji

(5) Nikolić o platformi za KiM: Postići najširi mogući konsenzus

(6)Srbi sa severa Kosova i Metohije: Nikoliću, prevario si nas!

(7)NoviMagazin.rs – Patrijarh podržava platformu za Kosovo

(8)Dan online – Srbija – 2012-12-31

(9)Ako imamo platformu, onda stav „ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno” gubi važnost

(10)„Ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“ izbrisano – Analitika

(11) Ustavni zakon ne legalizuje briselski dogovor

(12)Nikolić: EU ne dozvoljava promene granica ali to radi Srbiji

(13)Beograd insistira na pet nadležnosti

(14)Ivica Dačić: Za sada nema sporazuma sa Prištinom, i dalje sporne nadležnosti zajednice srpskih opština

(15)RTS :: Dačić: Lagalo se da je Kosovo naše – RTS

(16)Ivica Dačić: U Briselu nedostajao samo vagon u kojem bismo potpisali kapitulaciju

(17)Aleksandar Vučić: Plan ponuđen u dijalogu loš, ako odbijemo zemlja će propasti

(18)Ivica Dačić: Tražimo put do kompromisa, utorak nije „Dan D“

(19)Srbi protiv zajednice opština

(20)Stanislava Pak Stanković: Predsednik Nikolić se „protokolarno rukovao“ s Tačijem

(21)Zahtev Srbije Briselu: Kosovska vojska da ne ide na sever Kosova

(22)Međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta – Danas

(23) Patrijarh Irinej: Kosovo okupirano, ne dolazi u obzir nikakvo priznanje ni podela KiM

(24)Majkl Kirbi: Potreban veći napredak u dijalogu Beograda i Prištine

(25)Nikolić: Zaslužili smo datum | Dnevnik

(26)“Rešenje o Kosovu mora se postići“

(27)Nacrt sporazuma Beograda i Prištine

(28)Aleksandar Vučić: U Briselu nam nisu dali nikakvu šansu da prihvatimo ponuđeni papir

(29)Vlada Srbije odbila briselsku ponudu i predložila hitan nastavak dijaloga s Prištinom

(30)Danas: Vučić „na vezi“ s Gordonom i Hojzgenom kako bi što pre bio potpisan sporazum sa Prištinom

(31)Dačić: Mogli bismo da razmenimo sever Kosova za jug Srbije!

(32)RTS :: Dačić: Priština opstruira dogovore – RTS

(33)Ispunjeni su svi zahtevi Beograda, Tači pobesneo!

(34)Vučić: Tresem se od straha zbog budućnosti Srbije

(35)ISTORIJSKI DAN: Postignut sporazum Beograda i Prištine, Dačić i …

(36)Hašim Tači: Ide sa ka postizanju sporazuma, samo Beograd „drami“

(37)Dačić: Odbijanjem sporazuma usledila bi kosovska „Oluja“.

(38)Ivica Dačić: Pitanje stolice u UN neprihvatljivo bez sveobuhvatnog rešenja za KiM

(39) Izveštaj Vlade Republike Srbije o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje Evropske unije, uključujući i proces implementacije postignutih dogovora

(40)Vlada Srbije prihvatila sporazum Beograda i Prištine …

(41)Vladin izveštaj sa sporazumom dobio podršku 173 poslanika

(42)Skupština Kosova snažno podržala sporazum

(43)Nikola Selaković: Srbi na KiM će suditi po zakonima Kosova …

(44)Završena burna sednica odbornika srpskih opština sa severa KiM i Aleksandara Vučića

(45)Tomislav Nikolić: Sve što je dogovoreno u Briselu u skladu je sa Ustavom

(46)Nikolić: EU ne dozvoljava promene granica ali to radi Srbiji

(47)Odbornici sa severa KiM: Briselski sporazum neprihvatljiv i ne treba ga primenjivati dok se o njemu ne izjasni Ustavni sud

(48)Otvoreno pismo državnom vrhu Rusije

(49)Deklaracija o neopozivom odbijanju briselskog sporazuma Beograda i Prištine

(50)RTS :: Podrška SAD za sporazum i datum – RTS

(51)Večernje novosti: EU i SAD nagledaju primenu sporazuma …

(52)Tomislav Nikolić: Rešenja koja se tiču KiM mogla bi da ugroze naš put ka EU

(53)Nema više skrivanja

(54)Vučić: Savest mi je čista, idem na Kosovo, niko me neće uplašiti – Kurir

(55)Vučić: Srbi moraju u Evropu

(56)Vučić prima nagradu Najevropljanin

(57)Dačić: Pogled u prošlost samo produbljuje sukobe

(58)SPC: Sporazum je predaja Kosova

(59)Aleksandar Vučić: Odluka iz Brisela ne može da padne jer jedina donosi budućnost Srbiji

(60)Ivica Dačić: Predstavnici SPC nemaju pravo da prete i ponašaju se kao u vreme inkvizicije

(61)Prelomni trenutak za Srbiju

(62)Dačić: Progutali smo najveću žabu, zašto i ostalo ne bismo mogli

(63)Ivica Dačić: Očekujemo da ovaj Vidovdan donese dobre vesti – Datum za početak pregovora sa EU

(64)Aleksandar Vučić: I Miloš je znao kako da sačuva glave

(65)Aleksandar Vučić: Srbi sa juga KiM prihvataju sporazum, oni sa severa i dalje odbijaju

(66)RTS :: File: Primena sporazuma od ključne važnosti

(67)Aleksandar Vučić: O referendumskom pitanju se neće odlučivati na ulici

(68)Dačić: Referendum ne sme da odloži primenu dogovora

(69)Aleksandar Vučić: Odluka iz Brisela ne može da padne jer jedina donosi budućnost Srbiji

(70)TAČI PRETIO NASILJEM: Deveta runda završena bez dogovora – Kurir_

(71)Tomislav Nikolić: Nemamo mladosti za besmisleno žrtvovanje kakvo pamtimo iz skorije prošlosti

(72)Dačić: Odbijanjem sporazuma usledila bi kosovska „Oluja“

(73)Rasmusen: NATO će biti garant sporazuma Srbije i Kosova

(74)Rasmusen: NATO nije okupirao Kosovo

(75)Premijer Dačić: Ukinućemo plate i radna mesta Srbima na …

(76) Srbija očekuje datum, Nemačka primenu sporazuma – Deutsche Welle

(77)Vesna Pešić: Potpisani sporazum moramo početi da primenjujemo sve i da ga građani odbace

(78)Završena burna sednica odbornika srpskih opština sa severa KiM i Aleksandara Vučića

(79)“Sporazum sprečava veliku Albaniju“

(80)Ivica Dačić: Prioritet Srbije članstvo u EU, Srbi na KiM dobili novu viziju budućnosti

(81)Slaviša Ristić: EU i Vlada Srbije treba da shvate da se jedan narod ne može silom naterati da prihvati nezavisno Kosovo

(82)Ivica Dačić: Postigut dogovor obuhvata i pravosudne i bezbednosne strukture u srpskim opštinama

Izvor: SRBski FBReporter