Gnjilanska grupa i završetak izbora

Rezultati lokalnih izbora “Republike Kosova” na severu Kosmeta, pre svega u Kosovskoj Mitrovici i potpuni bojkot birača 3. novembra, nisu zadovoljili međunarodnu zajednicu, Prištinu i Beograd, koji su morali da donesu složene prinudne mere (korišćenje administrativnih resursa, pritisak, zastrašivanje i podmićivanje, masovna lažna propaganda), kako bi nekako naterali Srbe da na ponovljenim izborima 17. novembra izađu na birališta u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Time bi oni i svojim glasom potvrdili svoju “dobrovoljno-prinudnu” saglasnost na objedinjenje severa sa ostatkom separatističke države. Brojanje glasova organizovano je izvan Kosovske Mitrovice. Nenad Rikalo, član “Izborne komisije Republike Kosovo” tvrdi da su predstavnici Misije OEBSA tokom izborne kampanje sačinili biračke spiskove, čime su se umešali u rad izborne komisije i otvoreno stali na stranu Prištine. Te tri činjenice (nasilno-prinudni karakter izbora, brojanje glasova izvan biračkog mesta i najgrublje kršenje izbornog procesa od strane OEBSA) očigledno dokazuju da su lokalni izbori “RK” protekli uz temeljna i masovna kršenja ljudskih prava, kršenja normi međunarodnog prava i shodno tome – izbori nisu legitimni.

Utvrđivanje rezultata izbora omogućava “Republici Kosovo” da počne sa merama objedinjavanja severa pokrajine, što može dovesti čitav region na ivicu novog krvoprolića, do zatvaranja granica i kaznenih mera protiv srpskog stanovništva. Prema Briselskom sporazumu, likvidacija organa i ustanova Republike Srbije na teritoriji severa pokrajine, kao i predaja državnih funkcija u ruke Zajednice srpskih opština, lišava Srbe najelementarnije mogućnosti zaštite od nasilja, koje je moguće sprovoditi u najširem mogućem opsegu. Kosovski “premijer” Hašim Tači izjavio je 20. novembra posle zasedanja SB UN, da je posle izbora za lokalnu samoupravu isključena podela Kosova i njegova federalizacija po etničkim granicama. Još je uputio jasnu poruku svima koji smatraju da Zajednica srpskih opština može imati i najneznatniju ulogu u “Republici Kosovo”. Po njegovim rečima “Zajednica srpskih opština će raditi u skladu sa zakonima Kosova, neće imati zakonodavne i izvršne funkcije, a takođe neće moći ni da promeni funkcionisanje zajednice”. Pored toga, od 14. decembra će kosovska carina u potpunosti preuzeti naplaćivanje carinskih taksi. Od tog momenta za “Republiku Kosovo” nesumnjivo započinje sledeća, odlučujuća etapa u završnom i potpunom formiranju nezavisnosti, na čijem putu sada stoji samo “problem objedinjenja severa pokrajine”.

Da istaknemo još jedan veoma opasan momenat.Na fonu “izborne kampanje” zvanični Beograd je preduzeo meru, koja predstavlja više nego opasnu posredničku radnju koja svedoči o zajedničkom spajanju inetresa i spremnosti da se ide do ekstremnih mera po pitanju formiranja državnosti “Republike Kosova”. Radi se o tome da su pobunjenički zločinci iz takozvane Gnjilanske grupe OVK, uprkos prvostepenoj sudskoj presudi pušteni na slobodu.

O čemu je ovde reč?

Međunarodni tužilac Mauricio Salustro iz Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova u Osnovnom sudu u Mitrovici, podneo je 13. novembra tekuće godine tužbu protiv pripadnika 15 članova bande tzv. Dreničke grupe, optužujući ih za zločine protiv civilnog stanovništva uključujući i mučenja, maltretiranja i ubistva zarobljenika, počinjena tokom 1998. godine u logoru OVK. Među optuženima su (članovi Demokratske partije Hašima Tačija) – Sami Ljuštaku, koji je na poslednjim “izborima za lokalnu samoupravu Republike Kosova” postao gradonačelnik grada Srbica; bivši komandir OVK Sulejman Sulemi, današnji ambasador samoproglašene “RK” u Albaniji; Nedžat Demaku postao je predsednik opštine Glogovac; njegov brat Fadilj Demaku je poslanik “Skupštine Republike Kosova”, kao i Ismet Hodža, Baškim Driton, Sedman Demaj.[1]

U izveštaju  «Amnesti internešnl» iz avgusta 2013. godine, jasno je ukazano da je Privremena administracija UN na Kosmetu skrivala dokaze o otmicama i ubistvima Srba tokom i posle završetka sukoba 1998-1999. godine. Šan Džons, stručnjak  «Amnesti internešnl» za Kosmet, istakao je da su upravo slabost i nedostatak želje UNMIKA da učini napor po pitanju istrage o činjenicama široko rasprostranjenih napada na civilno stanovništvo, možda i zločina protiv čovečnosti, doprineli da se na Kosovu stvori atmosfera nekažnjivosti. Premda, kako primećuje autor izveštaja, zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju. Po njegovom dubokom uverenju, UN ne smeju da izbegavaju odgovornost za neistraživanje zločina, a porodice ubijenih i otetih moraju da saznaju istinu o svojim bližnjima.[2]

UNMIK je od SB UN dobio zadatak da zaštiti ljudska prava na Kosmetu. Izveštaj «Amnesti internešnl» je zasnovan na prvobitnim izjavama koje je prikupila Savetodavna komisija za ljudska prava u svojstvu dokazne baze o kršenju ljudskih prava konkretnih civilnih lica od strane UNMIKA. Komisija je primila oko 150 izjava od rođaka lica nestalih bez traga, u prvom redu Srba koji su, kako se pretpostavlja, oteti od strane OVK. Sve prispele izjave ukazuju na to da UNMIK nije preduzeo neophodnu istragu o otmicama i kasnije ubistvima, jednog ili više članova porodica koje su dale izjavu. Osim toga, Komisija je utvrdila da policija UNMIK u nekim slučajevima nije uspela da donese bilo kakve dokaze o svojim pokušajima sprovođenja istrage, pa u odnosu na ostale, postoji osnovana sumnja da je policija UNMIK odmah posle predaje tela poginulih njihovoj rodbini, prekidala bilo kakvu istragu. UNMIK nije preduzeo nikakve mere ni po pitanju plaćanja nadoknade i štete žrtvama.

Kao što je poznato, u oblasti policije i pravosuđa UNMIKU su ukinute nadležnosti 9. decembra 2008. godine, kada je evropska misija za vladavinu prava EULEKS počela rad na Kosmetu, preuzevši na sebe nadležnosti policije, tužilaštva i sudstva. U oblast nadležnosti EULEKSA između ostalog su ušla i istraživanja posebno teških krivičnih zločina. EULEKS je “nasledio” 1. 187 slučajeva ratnih zločina, za koje UNMIK nije svojevremno sproveo neophodnu istragu.[3]

Uprkos svemu, zvanični Beograd mora učiniti sve napore kako bi odvratni zločinci, optuženi za ratne zločine počinjene protiv srpskog stanovništva u Gnjilanu u drugoj polovini 1999. godine, izbegli odgovornost.

Prvostepena presuda članovima Gnjilanske grupe OVK izrečena je polovinom septembra 2012. godine. Tada su bili oslobođeni Šemzi Nuhiju i još niz lica kojima je suđeno u odsustvu: Fazlija Ajdari, Šaćir Šaćiri, Idriz Alija i Ramadan Halimi. Radi mučenja koje je dovelo do smrti najmanje 80 civila, bilo je osuđeno 11 članova OVK, a radi mučenja i zlostavljanja osuđena su 153 čoveka na 116 godina zatvora.

Posle oslobađanja prve šestorice, Apelacioni sud u Beogradu je započeo sa ponovnim razmatranjem procesa i presuda.

Odbor za ratne zločine Apelacionog suda doneo je odluku da oslobodi tri “lica” i odmah ih pusti iz zatvora na slobodu – time je ukinuta prvostepena presuda. Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je odgovornosti Aguša Memešija, Feata Hajdarija i Sameta Hajdarija. Prvi je po prvostepenoj presudi bio osuđen na 12, drugi na 10 i treći na 15 godina zatvora. Kao krivica im je uračunata tortura koja je dovela do smrti 47 ljudi, kao i primena mučenja i zlostavljanja protiv 147 ljudi. Međutim, za Apelacioni sud oni su nevini kao jaganjci Božiji čim je smatrao za neophodno da ih odmah pusti na slobodu. Razlog i obrazloženje ovakve sudske presude pokriveno je velom službene tajne.

Na taj način imamo grubo kršenje normi pravosudnog sistema kako od strane srpskog nacionalnog pravosuđa, tako i od strane međunarodnih pravosudnoh organa. Imamo kršenje međunarodnog prava i kršenje ljudskih prava. Imamo spajanje interesa “međunarodne zajednice”, Beograda i Prištine u završnom formiranju kvazi države “Republike Kosova” koji stvaraju atmosferu straha i napetosti, kako u užoj Srbiji tako i na severu Kosmeta – što u suštini provocira direktnu eskalaciju sukoba.

Izvor: Fond Strateške kulture