Hašim Tači nema alternativu

Još u junu ove godine glavna ličnost izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima i partner u pregovorima Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, pravosnažno osuđeni terorista Hašim Tači, poručio je da primena Briselskog sporazuma kojim je vlast u Beogradu pristala da ukine srpske državne institucije na Kosovu i Metohiji i tamošnje Srbe pretvori u nacionalnu manjinu, nema alternativu. Govoreći za bečki dnevnik „Prese“ Tači zvani „Zmija“ je najavio da je Briselski sporazum samo početak. „Ne postoji alternativa implementaciji sporazuma, jer u suprotnom nema evropske budućnosti kako za Srbiju, tako ni Kosovo. Sporazum od 19. aprila nije kraj, već početak jednog dugog procesa. Što se tiče razmene oficira za vezu to je samo početak. Naš oficir za vezu će biti ambasador, a i ophođenje će biti kao na nivou ambasadora“[1] zaključio je vođa terorističke OVK.

Na šta su se odnosile Tačijeve reči da Brisleski sporazum predstavlja samo početak, ukazali su predstavnici Nemačke i nedavno Ketrin Ešton. Ona je u Centru „Vudro Vilson“ najavila da će nakon jedinstva koje su postigli Dačić i Tači u postizanju i primeni aprilskog Sporazuma iz Brisela, uskoro biti potpisan novi međunarodni ugovor između Beograda i Prištine.[2] Eštonova misli na sporazum kojim bi se ispunio sedmi uslov koji je Berlin ultimativno ispostavio Beogradu kako bi otpočeli pregovori sa EU. Kao što je poznato nemačka vlada je zatražila da „Srbija i Kosovo kao punopravne države članice nezavisno i zajedno ispunjavaju svoja prava i obaveze. Ta perspektiva mora da bude dogovorena kao ugovorni sporazum (na primer u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima) i mora da zaživi pre završetka pregovora o pridruživanju.“ Takođe, visoki predstavnik vladajuće nemačke partije kancelarke Angele Merkel Andreas Šokenhof izjavio je u septembru tokom posete Beogradu da je „na partnerima – Beogradu i Prištini“ – da potpišu zajedničku pravno-obavezujuću izjavu koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu.[3] Sam sporazum o dobrosusedskim odnosima koji treba sledeći da bude potpisan podrazumeva i rešavanje problema u odnosima „Kosova sa UN i drugim međunarodnim organizacijama“. Beograd će njime omogućiti da separtističke vlasti u Prištini stupe u zvanične i „legalne“ odnose sa međunarodnim organizacijama! Da će ovaj sporazum imati snagu međunarodnog ugovora govore i podaci da neposredno pre njegovog potpisivanja treba da bude organizovana međunarodna konferencija i sastanak „na vrhu.“[4]

Dakle sve je jasno. Vlast u Beogradu predvođena Tomislavom Nikolićem, Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem i defacto i dejure priznaje nezavisnost Kosova i Metohije i Srbe koji su preživeli šiptarski genocid i NATO agresiju pretvara u nacionalnu manjinu. Naprednjaci i socijalisti čine sve što je u njihovoj moći da ispune reči Hašima Tačija o realizaciji Briselkog sporazuma kao i ultimatume Berlina. U tom prljavom poslu partije predvođene Vučićem i Dačićem zadaju Srbima na Kosovu i Metohiji najteže udarce. Dragiša Milović koji je protivzakonitom odlukom Dačićeve vlade smenjen sa mesta predsednika SO Zvečan samo zato što je protivnik izlaska na Tačijeve izbore, ističe da Srbi u Pokrajini nikad neće pristati na razbijanje sopstvene države bez obzira na pritiske. „Bole nas pretnje iz Beograda, ali ih se ne plašimo. Najveće pritiske trpimo od vlasti iz Beograda koje istovremeno ponavljaju da nikad neće priznati nezavisnost KiM. Zašto nas onda guraju da to uradimo, kada mi ne želimo da pogazimo Ustav i zakone svoje države? I ne znamo otkud im pravo da smenjuju legalno izabrane predstavnike lokalne vlasti, izabrane voljom ovdašnjih Srba po zakonima države Srbije“ objašnjava Milović. Dok republička vlada potpisuje sporazume sa narkodilerom Hašimom Tačijem i dok mu Vučić i Dačić pružaju ruku, oni u isto vreme Srbe na KiM podmuklo optužuje za lošu situaciju u Srbiji. „Jednom prilikom nam je rečeno da smo mi Srbi sa severa postali noga koja ne da, da se vrata KiM zatvore, a Vlada Srbije da ih otvara. Svima je jasno da bi naš masovni izlazak na izbore značio da smo ta vrata zauvek zaključali“ zaključuje Dragiša Milović.[5]

Na šta je sve spremna, vlast u Beogradu je pokazala kada je počela da dostavlja pozive raseljenim sa KiM sa zahtevom da se obavezno i odmah odazovu „radi evidentiranja za glasanje“ na Tačijevim izborima. Pri tom je dozvoljeno da jedno raseljeno lice ponese više ličnih karata kako bi odziv na novembarskim izborima bio što veći. Profesor prava Duško Čelić upozorava da se nakon odazivanja ovom pozivu raseljena lica primoravaju da potpišu obrazac „prijava za glasačke listiće“ koje popunjava službeno lice Republike Srbije iako je na njima oznaka tzv. republike Kosovo![6] Ovakve metode jasno pokazuju spremnost „partnera u pregovorima“ Beograda i Prištine da zajedničkim (ne)delima promovišu nezavisno KiM i falsifikuju rezultate glasanja.

Predstavnici republičke vlade u nemogućnosti da brane svoje suicidne, protivustavne i antisrpske poteze, bez trunke srama krivicu prebacuju na preživeli srpski narod sa KiM. Marko Đurić mlađani, anonimus na mestu savetnik Tomislava Nikolića izjavljuje da: ko ne glasa na izborima 3. novembra (raspisanim od strane Tačijeve „centralne izborne komisije“) podržava Tačija![7]  Đurić je inače deklarisani „Otporaš“, i sa JUL-ovcem Vulinom odlično oslikava antidržavnu politiku zvaničnog Beograda prema KiM. Da sezona besmislenih, uvredljivih i primitivnih izjava nije okončana potrudio se da pokaže Ivica Dačić koji je povodom situacije na KiM i pravdajući put Srbije ka EU, sve države izvan Zapada proglasio za „nenormalne“! On je izneo neistinu da većina građana Srbije podržava proces evrointegracija i zatim dodao da je to zbog toga što je u interesu zemlje da bude deo normalnog sveta.[8] Ono što je u svakom slučaju sigurno to je da bi većina građana Srbije, kada bi ih pitali, izabrala da živi kao što se danas živi u Rusiji, ne smo zbog dobre ekonoske situacije u toj bratskoj zemlji (za razliku od one u EU) već i zbog toga što Rusi danas hodaju uzdignute glave, slobodni i ponosni na svoju državu. Treba dodati da su prethodno sa vlasti oterali zapadoide koji su pljačkali Rusiju. Dok aktuelni srpski političari rasprodaju i brišu srpski suverenitet, Vladimir Putin koji simbolizuje savremeni preporod Rusije poručuje da se njegova država nikad neće odreći suvereniteta zarad profita. Rusija ne može da trampi suverenitet za bolji kvalitet života, ona bez suvereniteta ne bi mogla da postoji i raspala bi se, izjavio je ruski predsednik na sednici predsedničkog Saveta za kulturu.[9] Međutim, Rusija sa takvim stavom i vođom svakog dana ekonomski jača, dok se kupovna moć građana Rusije povećava. Suprotno tome Srbija čiji se političari odriču suvereniteta i tradicije postaje sve siromašnije i preti joj ekonomski kolaps pod dirigentskom palicom ekonomskih ubica sa Zapada. Poklanjanje KiM i žrtvovanje tamošnjih Srba neće zaustaviti taj proces.

Srbe u Pokrajini je ipak najviše pogodio poziv Eparhije Raško – prizrenske da izađu na Tačijeve izbore 3. novembra i „izaberu najbolje“.[10] Ipak treba imati na umu da se na čelu ove Eparhije nalazi čovek koji se rukuje sa teroristom Hašimom Tačijem[11], dok je na čelu eparhijske informativne službe Sava Janjić poznat po tome što je još devedesetih godina šiptarske teroriste nazivao „pobunjenicima“ iako su oni ubijali civile, policajce i vojnike. Na svu sreću u SPC ne misle svi kao Teodosije i Janjić.

U isto vreme najveća sramota za vladavinu prava u Srbiji je Ustavni sud koji skoro godinu dana ne donosi odluku po zahtevu za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma i čak pet i po godina ne odlučuje o oceni ustavnosti tzv. deklaracije o nezavisnosti KiM.

Simbolični i ne slučajno savetnici u Vladi Srbije i Vladi (velike) Albanije postali su promoteri NATO pakta, nezavisnosti KiM i agresije na SRJ. Savetnik Aleksandra Vučića, Alfred Guzenbauer doprineo je tome da Austrija među prvima prizna nezavisnost KiM.[12] Sa druge strane zločinac Toni Bler je dobio zadatak da Albaniju uvede u EU.[13]

Srbi na Kosovu i Metohiji se nalaze pod pritiskom sa svih strana, ali bez obzira na brojne protivnike sa kojima se suočavaju oni se ne predaju. Kako ističe Dragiša Milović na dan Tačijevih izbora 3. novembra, umesto na birališta, Srbi u Pokrajini će otići na molitvu Pravoslavne svetinje!

Izvor: Fond Strateške kulture