Ima li Srbija Ustav, gospodo?

Vučićev poziv na “unutrašnji dijalog” o Kosovu (Metohija je netragom nestala iako je ima u Ustavu), koji je naprasno usledio nakon njegovog susreta sa Pensom u Vašingtonu, izazvao je očekivanu buru podrške i oluju oduševljenja režimskih medija i onih koji na antisrpstvu već godinama udobno obitavaju, a da ništa ne rade osim što, kada im se kaže ili procene da će se to svideti nalogodavcima, odalame zapadnim bičem po leđima srpskog nacionalnog bića. Ali i more predloga, onih koji su Srbiju već proterali s Kosmeta, kako da sada Kosmet proteraju iz Srbije.

Iako “dijalog” formalno nije ni počeo, niti se predsednik direktno oglasio u kakvom okviru i sa kojim ciljem će se voditi, oni se, pošto očigledno znaju Vučićev projektni zadatak, prosto utrkuju sa savetima, konkretnim predlozima, pa i gotovim rešenjima kako da Srbiju oslobode tog, kako nam saopštiše Vučić i Dačić, “kamena oko vrata” sa kojim više ne možemo dalje. U tom šarolikom društvu mesta se našlo za šarlatanske lobiste poput Jelene Milić, srboždere poput Sonje Biserko ili Muarema Zukorlića, Vučićeve prijatelje poput Edija Rame, posrnule političare poput Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića, ali i aktuelne članove vlade, poput Rasima Ljajića i Ivice Dačića. Naravno, ima i drugih, manje više sličnih likova, ko bi ih sve nabrojao. Ono što im je zajedničko jeste da svi oni, na čelu sa predsednikom, imaju viziju Srbije kao cepelina koji pada, čim veruju da se odbacivanjem “tereta”, teritorije i stanovništva, mogu ponovo dignuti u visine. To je bolesno.

I još nešto im je zajedničko. Iako svi govore o realnosti niko od njih za realnost ne uzima važeći Ustav Srbije, niti Rezoluciju 1244, već ih njihove vizije, saveti, predlozi i rešenja potpuno ignorišu. Njihovi „predlozi“ vode računa o tome šta hoće Albanci, šta želi Zapad, koji su uslovi za EU, ali Ustav i Rezolucija 1244, koji su validni dokaz da Srbija ima suverenitet nad Kosovom i Metohijom kao da ne postoje. To je morbidno. Ili je, možda, i orginalni tekst Rezolucije 1244. negde nestao?

Da stvar bude gora, ovo je posebno uočljivo u „rešenju“ od tri koraka, ministra Rasima Ljajića, koji predviđa potpunu predaju Kosova za pet godina, i predlogu o razgraničenju, odnosno podeli Kosmeta, koji nakon Vučićeve pohvale za isti, tako slobodno promoviše potpredsednik vlade Ivica Dačić, a koji predviđa predaju Šiptarima 80% teritorije, kako bi se zadržalo 20%. Prosto neshvatljivo. 

I jedan i drugi ne nude rešenja, već praktično prodaju Kosmeta, polazeći od toga da treba uzeti bar nešto kako ne bi izgubili sve. Pri tome nam ne govore kako ili zašto možemo „izgubiti sve“, ako se držimo svog Ustava i Rezolucije 1244? Ljajićevim „predlogom“ već sam se bavio u ovoj rubrici(1), a i Dačićevom ću uskoro posvetiti dužnu pažnju. Ali, jedno pitanje se ne može izbeći ovde i sada:

Ima li Srbija Ustav, gospodo? Jeste li pred njim položili svoje zakletve? Nije li Vam dužnost  i obaveza da taj Ustav štitite po svaku cenu, kakvim god ga smatrali?! Ako Vam se ne sviđa promenite ga u legalno propisanoj proceduri? Do tada ga, valjda, morate poštovati!

Ako Ustav nije granica koja omeđuje ispravno od neispravnog, zakonito od nezakonitog u delovanju političkih subjekata šta je onda? I o kakvom ustrojstvu društva se radi? Anarhiji, diktaturi ili nečem trećem? Gde živimo kada jedan običan poziv na dijalog, mada još uvek ne znamo koga s kim, može izazvati takvu lavinu ne samo neustavnog, već direktnog anti-ustavnog delovanja političkih činbenika? Taj fenomen, do sada neviđen u civilizovanim zemljama, mora biti ozbiljno proučen, pre bilo kakvog dijaloga o bilo čemu!

Sa kojim pravom ministar u vladi predlaže „Konferenciju o konačnom statusu“ Kosova za pet godina? Po kom osnovu potpredsednik vlade samoproklamovanoj državi nudi 80% srpskog Kosova da bi zadržao 20%? Nije li to otvoreno protiv-ustavno delovanje na podrivanju teritorijalnog integriteta Srbije onako kako je podrazumeva važeći Ustav? Zašto tužilac na ovo ne reaguje ako je nezavistan od politike?

Isto važi i za rezoluciju 1244, koja garantuje suverenitet Srbije na Kosmetu. Ona se ne može promeniti, osim ako Srbija to ne zatraži, ili se bar sa tim ne saglasi! Hoćemo li to učiniti? Ko u naše ime? I zašto?

Sve u svemu, vodite računa, gospodo! Srbija još uvek ima Ustav, a izdaja je krivično delo koje ne zastareva!

Šira verzija teksta objavljena na Fondu Strateške Kulture dana 16.08.2017.

_____________________________________

1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-jos-malo-o-vucicevim-bosnjacima

Izvor: Fond Strateške Kulture, CEOPOM Istina