Космет и Фокланди
Ако је икада Чедомир Јовановић нешто паметно рекао то је било сада, када је позвао власт да свом министру Дачићу “стави фластер на уста”(1). А ако је Дачићево лупетање о подели Косова дојадило једном Чеди, јасно је како је часним људима и патриотима. Језиво.
Можда је прилика да све оне који би да се, из неког разлога, одрекну суверенитета над Косметом подсетимо на причу о борби за Фокланде. Поучна је за Србију данас.
Фокландска или Малвинска острва су острвски архипелаг од два велика и близу 200 мањих острва у Јужном Атлантику, укупне површине 12.200 квадратних километара, на којима живи око 3.000 становника, од чега нешто преко 2.000 у главном граду (Порт)Стенлију. Иако се налазе на свега 480 км од аргентинске обале, а чак 12.700 километара од Лондона, и геолошки припадају аргентинској покрајини Патагонији, острва су под јурисдикцијом британске круне, а сва ласт је у рукама гувернера, кога бира Британски Парламент.(2)
Право на суверенитет над овим делом Јужне Америке британска круна полаже на основу чињенице да је први европски истраживач који је стигао на овај простор био енглески морепловац Џон Дејвис. 1592. године. Може бити да се некоме овакав аргумент не чини довољно убедљивим, али када му се дода снага топова британске средњовековне флоте, сви су га прихватили.
Године 1816. Аргентина окупира ову територију, а 1820. проглашава суверенитет над острвима. Британија враћа острва 1833. и практично од тада траје спор Британије и Аргентине око суверенитета над њима, без обзира што је готово до краја прошлог века једина привредна активност на острвима било овчарство (тек деведесетих започела су истраживања нафте).
У јеку велике економске и друштвене кризе аргентинска војна хунта на чијем челу се налазио генерал Леополд Галтијери (вршилац дужности председника), 2. априла 1982. године извршила је инвазију на фокландско острво Јужна Џорџија и поново објавила суверенитет над Фокландима.
„Људи са Малвинаса: Ослобођени сте од нелегалних колонијалних власти. Народ и оружане снаге Аргентине вас прихватају и поздрављају као своју браћу: Придружите нам се у ковању боље будућности за острво”(3), обратили су се аргентински војници становништву приликом заузимања главног града кога су преименовали у Пуерто Аргентино.
Изненађење у Британији, али и у свету било је огромно. Иако је британска влада имала информације из обавештајних извора да је тако нешто могуће, практична политичка логика одбацивала је ову опцију као бесмислену. Зашто би неко ризиковао рат да би добио три хиљаде људи и десетак хиљада оваца? Слично је размишљала и аргентинска војна хунта, пре свега адмирал Хорхе Анаја који је био главни заговорник заузимања Фокланда (Малвина) и творац саме операције. Зашто би неко удаљен готово 13.000 км долазио да ратује за нешто што му у практичном смислу ништа не значи?
Али, преварио се. Већ наредног дана британска премијерка, Маргарет Тачер је наредила војни одговор на преузимање острва, а УН усвојио Резолуцију бр.502 којом се осуђује аргентинска инвазија. Два дана касније, 5.априла, из луке Портсмаут испловила је флота од преко 100 британских бродова на пут дуг близу 13.000 км, како би повратила суверенитет над Фокландима. Министар спољних послова, чувени лорд Карингтон, поднео је оставку као морални чин због тога што је дозволио да га акција аргентинске хунте изненади.
Битка за Фокланде (рат ниједна од страна није званично објавила) трајала је 74. дана и донела знатне људске жртве и материјалне губитке обема странама. Аргентина је имала 649 убијених и више од хиљаду рањених војника, а изгубила је 5 бродова и 98 летелица, међу којима и крстарицу Белграно. Британија је имала 258 страдалих и 746 тешко рањених војника, а изгубила је понос своје морнарице, носач авиона ХМС Шефилд, уз још 5 бродова и 34 летелице.
Но, Британија је повратила владавину и острва су остала под њеном контролом. И данас су. Аргентинска војна влада генерала Галтијерија свргнута је 1983., након протеста група за људска права и ветерана(4), тек да не мислите да су „обојене револуције“ савремени амерички производ.
Зашто ово пишем? Зато што ником у британској влади, посебно премијеру или министру спољних послова, те 1982. године није падало на памет да покреће унутрашње дијалоге, даје предлоге о подели архипелага, или рачуна колико кошта поморска десантна интервенција на 12.700 км удаљеној територији. Није било Британца који се пита “зашто ратујемо”, нити политичара који би уважавао “стање на терену”, или био толико реал-политичан да каже да су Фокланди давно изгубљени, још оне 1820 када је Аргентина над њима прогласила суверенитет. Замислите, није било ни академика који би британски суверенитет доводили у сумњу, без обзира што смо већ рекли колико му је основ бесмислен.
Да су они тада имали Вучиће, Дачиће, Љајиће, Тадиће и остале “реал-политичаре”, Аргентинци би, а не Британци 15 година касније започели истраживања и пронашли знатне резерве нафте и земног гаса на том простору…
Јер, суверенитет је суверенитет, српска политичка “елито”, настала од туђих пара и страних интереса. Па, кад Вам Мекалистер каже, или Блер саветује, да се одрекнете суверенитета на Космету ви не питајте “за колико”, већ “зашто се Ви, Британци, нисте одрекли суверенитета над Фокландима?”
Нека Вам објасне!
_____________________________________
(3) – www.politika.rs/scc/clanak/213732/Foklandski-rat-oziljci-ostaju-i-posle-30-godina
Извор: Фонд Стратешке Културе
Оставите коментар
Оставите коментар на Космет и Фокланди
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.