Kosovo i Metohija u fokusu pažnje SB UN

Tokom juna je u SB UN ponovo razmatrano pitanje o delatnosti misije UN na Kosovu i Metohiji. Članovi Saveta su razmatrali redovni izveštaj Generalnog sekretara UN o delatnosti misije UN kao i izveštaj Visokog predstavnika za inostrane poslove i bezbednost Misije EU (EULEKS).

Generalni sekretar UN u svom izveštaju uverava članove SB da je “tokom izveštajnog perioda situacija na Kosovu i Metohiji po pitanju bezbednosti u celini mirna, ne računajući periodičnu pojavu napetosti u etnički mešovitim sredinama i u Severnoj Mitrovici”.

“U celini spokojna situacija” ogleda se u tome što je porastao broj incidenata povezanih sa primenom eksplozivnih sredstava. Od sredine januara do sredine aprila u severnom delu Kosova i Metohije, registrovano je 19 takvih eksplozija, od kojih se 15 odnosilo na primenu ručnih granata. Prilikom jedne od takvih napada u rejonu Bošnjačka mahala u Severnoj Mitrovici, ranjeno je dvoje dece. Nastavljaju se napadi uz primenu vatrenog oružja i eksplozivnih sredstava na policajce na severu Kosova i Metohije i njihove porodice. Na taj način situacija na Kosovu i Metohiji, pogotovo na severu, ostaje i dalje napeta i čak se broj napada povećava.

Ništa manje problematična nije ni situacija sa izbeglicama i raseljenim licima. Tako da je tendencija sa skraćenjem broja slučajeva dobrovoljnih  povratnika konstatovana krajem 2012. godine, očituje i početkom 2013. godine. Uprava Visokog komesara UN za izbeglice (UNHCR) registrovala je 47 predstavnika manjina koji su se od januara do marta 2013. godine dobrovoljno vratili, dok je u istom tom periodu 2012. godine broj povratnika iznosio 85. Po podacima UNHCR, od tog broja samo 18 lica su bili Srbi, a 19 su bili članovi zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosmetu, kosmetskih Albanac je bilo 6 – a 4 kosmetska bošnjaka. UNHCR je takođe izvestio i o 684 slučaja ponovnog prijavljivanja od januara do marta 2013. godine, uključujući i 236 slučajeva nasilnog povratka i 22 slučaja dobrovoljno-prinudnog povratka članova manjinskih zajednica.

Međutim, nastavlja se i etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Ruski predstavnik u SB UN je govorio o tome. On je primetio da mnogobrojni slučajevi prinude kosmetskih Srba da prodaju svoju imovinu i odu izvan teritorije pokrajine, ostaju bez pažnje. Teritorija krupnih srpskih enklava postepeno se skraćuje, dok malene enklave u suštini izumiru. Oko pravoslavnih manastira i groblja nije prekinuta napetost koja se početkom godine prelila u talas vandalizma. Nepodnošljiva situacija se stvorila i oko objekta svetske kulturne baštine – manastira Visoki Dečani. Očigledno se od strane lokalnih vlasti ignorišu zakoni doneti radi obezbeđenja prava nacionalnim manjinama i očuvanja srpskog kulturnog nasleđa.

Ruski predstavnik u SB UN je izrazio zabrinutost po pitanju istrage koju vodi EULEKS o izveštaju izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, po pitanju nezakonite trgovine ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. U januaru 2011. godine formirano je odeljenje Viljamsona. Početkom prošle godine ono je u potpunosti kompletiralo personal i trebalo je da pruži realne rezultate.

Treba obratiti pažnju na to da Rusija kontakte između rukovodstva Srbije i samoproglašenih vlasti kosmetskih Albanaca ne naziva pregovorima, nego “dijalogom Beograda i Prištine”.  To je tačnija formulacija od termina “pregovori” čije korišćenje nije potpuno ispravno, jer takav termin podrazumeva ravnopravnost strana. Naravno, ne može biti nikave ravnopravnosti između rukovodstva države i samoproglašenih vlasti koji su pomoću etničkog čišćenja došli na vlast.

Ruski predstavnik je posebno istakao da ovaj dijalog treba da bude usmeren na realno poboljšanje položaja srpskog stanovništva na Kosmetu. Rusija u potpunosti podržava napore Srbije u tom složenom procesu i podvukao je da su zahtevi Srbije za obezbeđenje normalnog života za srpsku manjinu u pokrajini u potpunosti opravdani.

Istovremeno, ne možemo ne primetiti da dati dijalog dotiče samo neke aspekte normalizacije odnosa Srbije sa svojom pokrajinom i nema nikakve veze sa statusom Kosova koji ostaje otvoren. Rusija je istakla da problemi na Kosmetu, kako tekući tako i dugoročni, mogu biti rešeni samo političkim sredstvima. Premda, naravno, nije sve baš tako. Pored političkih postoje i pravne osnove. Postoji važna pravna osnova za rešavanje problema Kosmeta – štaviše, do dan danas ona je jedina. To je Rezolucija 1244 SB UN (1999). Savet Bezbednosti UN je kao i ranije jedini punopravan organ koji ima pravo da donosi odgovarajuće odluke.

Sporazum koji su postigli Beograd i Priština nije uklonio glavne probleme u pokrajini. Štaviše, predstoji najsloženija faza – praktična realizacija dogovorenog. Rusija je izrazila želju da Misija UN po pitanju privremene administracije na Kosmetu treba da se aktivno uključi u taj proces. Ni svi ostali aspekti mandata koji su propisani Rezolucijom 1244 ne treba da se guraju u drugi plan. Ovaj mandat treba da se ispuni u punom obimu. Značajan potencijal prisustva UN odnosi se na rešavanje zadataka u onim oblastima kao što su vladavina prava, obezbeđenje prava nacionalnim manjinama, zaštiti pravoslavnih svetinja.

Rusija je primetila da nisu dovoljne samo puke opomene Prištini o neprihvatljivosti sadašnjeg nasilja prema srpskom stanovništvu. Za dostizanje istinskog mira i poretka u regionu, biće potrebni stalni i uporni napori međunarodne zajednice. U tom smislu Rusija se izjasnila protiv planova EU i NATO koji planiraju da smanje brojnost Misije za vladavinu prava EU (EULEKS). Tokom zasedanja SB UN o Kosovu i Metohiji, Rusija se takođe usprotivila i planovima za smanjenje Misije UN na Kosmetu – pri tolikoj količini problema neophodno je njeno uvećanje, a ne skraćenje!

Izvor: Fond Strateške Kulture