Аутор: Борис Алексић

Косово од окупације до УНЕСКО-а

Насловна / Косово и Метохија / Косово од окупације до УНЕСКО-а

Категорија: Косово и Метохија / Објављено: 16/10/2015, 11:43

Извршни савет Унеско-а је у понедељак у Паризу одлучио да на дневни ред наредног заседања уврсти и предлог препоруке за пријем окупираног Косова и Метохије у чланство те организације. Захтев Приштине су претходно својим потписима подржали представници 44 земље.[i] Тирана је уз помоћ Вашингтона и Лондона учинила за многе незамисливо. Надлежност над српским светињама, које су некад прекривале целу Јужну српску покрајину, постепено добијају дивљаци који су их скрнавили, рушили и палили и који себе проглашавају за Илире. Шиптари чија је једна од познатијих грађевина крематоријум у Клечкој би тако могли да управљају средњевековним бисерима Православља.

СПЦ-а од Ватикана до Ахтисарија

Ове тужне вести неће сакрити чињеницу да се српска световна и духовна елита одавно одрекла Косова и Метохије. У августу 2015. године, епископ бачки Иринеј је изјавио да ће се Црква придружити позиву Ивице Дачића и дипломатској борби „за спречавање евентуалног пријема Косова у Унеско“. Он је истакао да ће позвати у помоћ не само сестринске православне цркве већ и Ватикан. Тада за епископа Иринеја проблем није био терориста и нарко дилер Хашим Тачи, Рамуш Харадинај или Еди Рама већ могућа „хистерија“ како је навео „челик-Срба“ и „суперправославаца“.[ii] Шта год те кованице значиле. Само месец дана касније у писму генералној директорки Унескоа Ирини Боковој, које је потписао патријарх Иринеј, синод СПЦ је позвао на давање „снажних писмених међународних гаранција, уз рехабилитацију садржаја Ахтисаријевог Анекса 5” који прописује институционалну заштиту хришћанског наслеђа на КиМ. У својој немоћи СПЦ се позвала на антисрпски „Ахтисаријев план“ којим је гарантована независност КиМ и који је одбијен захваљујући руском вету у Савету безбедности УН.[iii] Изгледа да позив СПЦ-а Ватикану није уродио плодом, јер је уследило позивање на Ахтисаријев план. Или је то био савет „Свете столице“? Ипак стиче се утисак да оно што за режим у Београду представља Брисел, то за СПЦ значи Ватикан. Уместо да свим силама траже ослонац у Русији и РПЦ и то у тренутку несумњивог јачања Руса на светској позорници, српска световна и духовна елита криви главу према Западу.

Подаништво не спасава Србију

Помпезно најављену борбу против чланства окупираног КиМ у Унескоу, руководство Србије иако потпуно поданичко према Вашингтону и Бриселу изгубило је за само два месеца. Београд је позвао своје „пријатеље“ и „стратешке партнере“ са Запада, а исто је учинила и Приштина. Показало се поново да САД и ЕУ више цене Шиптаре од Срба, а како и не би када су саучесници у злочинима над српским народом. Са друге стране, Русија је отворено стала на страну Србије. Већ у августу, месецу када се СПЦ према речима епискома бачког Иринеја укључила у дипломатску борбу, све је било јасно. „Поштовање, заштита и очување српског православног културног наслеђа јесу фундаменталне обавезе и представљају тест за одговорност косовских владајућих институција“, изјавио је одлазећи шеф Унмика Фарид Зариф пред члановима Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку. Неколико дана пре тога, Унеско је одговорио да је „ступио у контакт са Унмиком тражећи упутства“.[iv] Запад је већ запечатио судбину Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и Пећке патријаршије, четири светиње на Унесковој листи светске баштине. Наравно, Божја реч је последња.

Београд је знао шта се спрема још 2004. године

Још 2004. године владика Артемије је упозорио да „европски пут“ Србије подразумева и одрицање од светиња на Косову и Метохији. Иницијатива Савета Европе оличена у „Независној међународној комисији“ формираној 10. септембра 2004. у Паризу од стране Савета Европе, Европске комисије и УНМИК-а, као и документ који је том приликом објављен под шифром АТ04 224 рев 2, са датумом 15.09.2004., неприхватљиви су са становишта српског народа и Српске Православне Цркве, као творца, власника и корисника српске културне баштине, саопштио је епископ Артемије у свом обраћању „Независној међународној комисији“. – Ми нећемо допустити спровођење оваквих иницијатива на терену, и одлучно ћемо дићи свој глас против узурпације својих права од стране било којих организација или иницијатива, у погледу заштите и бриге о културној баштини“ истакао је владика Артемије и додао „Уколико се овакве иницијативе и против наше воље и сагласности буду на терену спроводиле то ће само бити још једно насиље, у низу многих извршених на Косову и Метохији у последњих пет година, и јасно сведочанство о намерама и карактеру оних који то чине“. Српски епископ је још истакао да је основна замерка поменутом документу „заобилажење и минимизирање улоге државе Србије и СПЦ у заштити своје културне баштине на Косову и Метохији“.[v] Представници ЕУ су тада отворено уцењивали епископа Артемија говорећи му да неће бити нових финансија и напретка на европском путу уколико Србија не пристане на превођење и преименовање српске духовне и културне баштине у „косовску“.[vi] Владика рашко-призренски је такав предлог одлучно одбио. Ништа зато, америчка обавештајна служба је већ имала план како да га уклони.[vii]

Бриселски споразум и коначна издаја Косова и Метохије

Све до доласка на власт Александра Вучића, шефове српске владе је било, чини се, барем помало срамота, да убрзају евро-интеграције јер су знали шта то значи. Међутим Вучић је отишао даље од својих претходника. Бриселски споразум који је почела да примењује Вучићева влада потврдио је „европски пут“ Србије, али и „Косова“.[viii] Овај процес је убрзао противуставно уклањање Јужне српске покрајине из правног поретка Републике Србије. Руковање епископа Теодосија, Александра Вучића и Ивице Дачића са осуђеним злочинцем Хашимом Тачијем и њихово „стратешко партнерство“ на путу ЕУ нису смањили, већ повећали број српских пораза. Данас је издаја проглашена најважнијим стратешким циљем званичног Београда, а такву квази – државу ће победити свако, па и Шиптари.

Издаја се не исплати

Некада у херојска времена, чувена сликарка Надежда Петровић иако је могла да бира где ће служити, журила је да се врати у своју Ваљевску болницу где је смрт била свакодневица. Жртвујући се да би помогла рањеним и болесним она је умрла у априлу 1915. године. Др Селимир Ђорђевић окружни физикус, њен саборац, такође је страдао од пегавог тифуса јер се одрекао вакцине у корист војника. Такви су некад били српски див јунаци. Данас је све другачије. Познате личности не виде потребу да се макар, само јавно боре, за српско Косово и Метохију. Они се највише плаше губитка позиције. У децембру прошле године занимљиву причу је испричао председник Међнародног олимпијског комитета Томас Бах када је објашњавао пријем Приштине у ову организацију. – Још у Бангкоку на седници АНОК–а сам се лично захвалио Владу Дивцу на разумевању. Хвала му што је схватио интересе спортиста са Косова и што их је ставио испред неких личних интереса, па је све прошло мирно и у пријатљеском духу. – Србија се ни у једном тренутку није званично успротивила овој одлуци. МОК је иначе био у сталним консултацијама са Олимпијским комитетом Србије, али и осталим комитетима који су изразили забринутост због овакве одлуке, рекао је Бах.[ix] А како да се Дивац супротстави отимању Косова и Метохије када је претходно постао представник Европе у у Извршном одбору АНОК-а (Удружење националних олимпијских комитета).[x] Овај потез Дивца који је благословио званични Београд није прошао без одјека, или боље рећи казне. Ускоро је Атина правдавајући се све ближим везама Београда и Приштине и пристајањем Србије на чланство „Косова“ у МОК-у, најавила подршку Шиптарима.[xi]

Домино ефекат је све јаснији, јер званичници у Београду већ отворено говоре о чланству Приштине у Савету Европе[xii]… Историја ће запамтити да је српска световна и духовна елита овај процес помогла за шта ће полагати рачуне пред Богом и народом.

_______________________________

Упутнице:

[i] http://www.newsweek.rs/region/57044-dacic-albanija-podnela-zahtev-za-clanstvo-kosova-u-unesko-sledi-teska-borba.html

[ii] http://rs.n1info.com/a83201/Vesti/SPC-o-prijemu-Kosova-u-Unesko.html

[iii] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zasto-se-Irinej-poziva-na-Ahtisarija.sr.html

[iv]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/701/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/2014429/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE%3A+%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%B0+%D0%BD%D0%BE%D1%9B+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html

[v] http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=2485

[vi] http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=455

[vii] http://www.pravda.rs/2015/10/11/plan-cia-posle-prijema-kosova-u-unesko-sledi-stvaranje-kosovske-pravoslavne-crkve/

[viii] http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Bolno-hrabro-jedino-moguce.sr.html

[ix] http://sportdc.net/portal/2951/mok-zahvaljuje-divcu/

[x] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=128073