Kosovo u nama ili kako razumeti Dodika i Jankovića

ZAR I TI SINE, DODIČE?

„Nisam protiv nezavisnosti Kosova. Ja sam za razgovor između Beograda i toga (Kosova – prim. red.) i ako Beograd tako odluči ja tu nemam ništa protiv, ali je onda moje sledeće pitanje zašto ne može i Republika Srpska.

Milorad Dodik, Dojče Vele, 20.11.2017.(1)

 Očigledno da Vučić svoju nameru da otcepi Kosovo ostvaruje sračunato, hladno i beskurpulozno i da jedan po jedan uvodi adute koji negativna mišljenja o tome izrečena u zvaničnim sesijama „unutrašnjeg dijaloga“, a bilo ih je itekako, treba da marginalizuju u javnosti, a priču usmere tamo gde on želi. 

Nakon što nam je, najzad, saopštio kako mu je u Briselu rečeno da se proces pregovora u Briselu mora završiti punom normalizacijom, koja se verifikuje kroz pravno obavezujući sporazum, što inače znamo od 2013, ali se javnosti od strane jednog zvaničnika saopštava tek sada, u finalu prihvatanja odluke, usledilo je bacanje na nacionalni sto još jednog jakog aduta, stava Milorada Dodika, od koga patriotski diskurs teško da je očekivao tako otvoreno saglasje sa nezavisnošću Kosova „ako Beograd tako odluči“.

Ali, desilo se. U svom intervjuu za Dojče Vele Milorad Dodik je, iznoseći ovakav stav, svakako dao vetar u leđa osnovnom cilju Vučićevog „unutrašnjeg dijaloga“, a to je stvaranje alibija za kosovsku izdaju. Da neko ne bi pomislio kako mu se rečenica sa kojom smo počeli ovaj komentar omakla, ili da ne misli ono što kaže (što se često pripisuje političarima) Dodik je ono što bismo mogli nazvati ličnim stavom o Kosovu, elaborirao u veoma opasnu tezu.

Naime, on je u nastavku intervjua istakao da Republici Srpskoj predstavlja opterećenje činjenica da je Srbija ostala u politici očuvanja teritorijalnog integriteta. 

“Da je u onom trenutku Srbija, kada se Kosovo odvojilo, rekla da je to ok, mi bismo se sigurno do sada već odvojili“(2)

Ova, krajnje neutemeljena, rečenica koja spada u domen jeftine političke špekulacije, jer ponovo aktivira opasnu tezu o Kosovu kao kamenu oko vrata srpskim interesima koju je tandem Vučić-Dačić intenzivno koristio u periodu koji je neposredno prethodio objavi „potrebe“ za „unutrašnjim dijalogom“, pa onda prestao.

Da li Dodik zaista misli da bi post-petooktobarski srpski režimi čak i da su prvi priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova ikada priznali samoproglašenu nezavisnost Republike Srpske? Da li veruje da bi Vučić to zaista učinio danas?

Neću, za sada, ulaziti u stvarne motive Milorada Dodika da krene ovom stranputicom po pitanju srpskog Kosmeta, mada ih slutim. Biće dana. I tekstova. Ali, tri stvari znam.

Prva, da je Kosovski zavet  Rubikon za svakog Srbina!

Druga je odgovor na ono Dodikovo „sledeće“ pitanje, ako može Kosovo zašto ne može i Republika Srpska? Zato što je Kosovo slučaj „sui generis“. Slučaj „sam po sebi“, Mile. Rekli su ti to bar hiljadu puta! I tačka, ako hoćemo u Evropu – „A to nam je strateški cilj“. 

I treća je vapaj Majke Srbije – Zar i ti sine, Dodiče?! 

KAKO RAZUMETI SAŠU JANKOVIĆA?

Od kada je počeo da se bavi politikom, u par navrata, uhvatio sam sebe kako se pitam da li je ovaj Saša Janković jedna ili tri osobe. Ne ono kao da je troglava aždaha, pa jedna glava bljuje vatru na Vučića, druga sikće na Rusiju, a treća bi da proguta Srpstvo, već bukvalno tri osobe, sa tri glave, koje spolja izgledaju slično (ne čak ni isto), ali u stavovima se bitno razlikuju. I osobe i glave.

Od pre dva dana situacija mi se donekle razbistrila. Nisu, hvala Bogu, tri osobe već tri ličnosti koje žive u jednom telu. I oglašavaju se kroz istu glavu. Ne, neću da mi niko spočitiva kako mislim da je on psihijatrijski slučaj, tzv. „disocijativni poremećaj ličnosti“ jer u slučaju tog oboljenja uvek jedna ličnost dominira kao da druge u tom trenutku ne postoje. To nije to. Ovo kod njega je nešto drugo. On je tri homo politicus-a u jednom. I svi govore u isto vreme. Zato Saša Janković nije „psihijatrijski slučaj“ već politički „fenomen“.

Kako to izgleda videli smo u njegovom intervjuu koji je prenela Beta, a koji se uglavnom bavio statusom Kosova. On je prvo lepo i jasno rekao ono što svi vide, da „ono što Aleksandar Vučić predstavlja kao dijalog, nije dijalog“(3) – kao i da ima korene u dolasku Vučića na vlast – „Ono što je Aleksandar Vučić obećao za Kosovo, obećao je pre više godina međunarodnoj zajednici i sada samo treba navodnim dijalogom da dođe do onoga što je već obećao da će se uraditi“(4).

Teško da se ovome ima šta prigovoriti. Ni sa aspekta razložnosti, ni sa aspekta patriotizma. Ali, ne lezi vraže. Odmah zatim ide potpuno suprotni stav. Upitan da li bi da je predsednik Srbije „potpisom formalizovao stanje da je Kosovo nezavisno“, Janković je kazao da „nikada neće potpisati nešto što znači da je Kosovo nezavisno od strane Srbije, ali da neće stajati na putu razvoja Kosova kao demokratske države„(5).

O, Bože! Ko to da razume. Tim pre što odmah iza sledi rečenica dostojna iskrenog patriote – „Niko od nas nema prava da Srbiji ostavi manje nego što je zatekao“(6) i da Kosovo postane član međunarodnih organizacija jer će – kako je ocenio – svi građani od toga imati korist“(7).

I ko može razumeti kakav je, zapravo, Sašin stav. Ako kaže da „nikada neće potpisati…“, kako može da ne stoji na putu „Kosovu kao demokratskoj državi“? A, ako već smatra Kosovo za državu, i to demokratsku, zašto im onda ne bi potpisao? I gde on uopšte u ponašanju Šiptara vidi neku „demokratiju“?

Ili, ako „Niko od nas nema prava da Srbiji ostavi manje nego što je zatekao“ kako možemo dopustiti Kosovu da uđe u međunarodne institucije kao nezavisna država? I kakvu bi to korist donelo Srbima na Kosmetu, kao građanima?

Nadam se da je jasno o čemu govorim. Istovremenom iznošenju međusobno suprotnih stavova kao podjednako validnih. On bi i da „prizna“ i da „ne prizna“, i da „sačuva“ i da „izda“.  Da napadne Vučića, ali i da brani njegovu politiku prema Kosmetu.

Ali, primetićete ispravno, to su dva homo politicus-a, gde je treći?

Ma, tu je i on. Govoreći o Rusko-srpskom humanitarnom centru Janković je kazao da ne razume šta će „humanitarcima diplomatski status“?(8) Beše li to baš ono pitanje koje je Brajan Hojt Ji preporučio srpskoj javnosti i njenoj političkoj eliti, i koje je od tada već dva puta postavio visoki SNS funkcioner i šef naše skupštinske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, Dragan Šormaz?

Beše, nravno. A beše to i treći homo politicus koji živi u Saši Jankoviću. Onaj koji sikće na Rusiju…

I sva tri u jednom intervju. Pa, analiziraj ti TO, analitičaru …

_______________________________

1. www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-ako-beograd-tako-odluci-ja-nemam-nista-protiv-nezavisnosti-kosova-moje-pitanje-je-zasto-ne-moze-i-republika-srpska.html
2. Isto
3. www.nspm.rs/hronika/sasa-jankovic-vucic-navodnim-dijalogom-o-kosovu-namerava-da-sprovede-ono-sto-je-pre-vise-godina-obecao-medjunarodnoj-zajednici.html
4. Isto
5. Isto
6. Isto
7. Isto
8. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture