Kosovski izbori – Glasački listići i albanizacija Srba

Glasački listići za tzv. lokalne izbore koje separatističke prištinske vlasti planiraju da održe 3. novembra 2013. su samo prividni „kamen spoticanja“ oko kog se trenutno navodno spore pregovarači iz Beograda i Prištine. Pravi kamen spoticanja je Briselski sporazum kojim je dogovoreno da će se lokalni izbori organizovati tokom 2013. godine „u skladu sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima“. Oni koji su ugovorili primenu „kosovskih zakona“ su i te kako znali da ti „zakoni“ predviđaju i kosovsku državnost kao i obeležja te državnosti.

U tome i jeste osnovni problem sa Briselskim sporazumom.

Koji će se „kosovski zakoni“ primenjivati na lokalnim izborima na koje državni vrh Republike Srbije poziva naše građane da izađu u što većem broju?

Radi se o tzv. Zakonu o lokalnim izborima u republici Kosovo (Zakon broj 03/L-072), Zakon o opštim izborima u republici Kosovo (Zakon broj 003/L-073) i Zakon o državljanstvu republike Kosovo (Zakon broj 03/L-034). Naravno, svi „zakoni“ su izglasani od strane skupštine tzv. Republike Kosovo, a na osnovu ustava te iste separatističke tvorevine koja sebe naziva i smatra suverenom državom.

Prema odredbama navedenih „zakona“ birač ima pravo da glasa samo u onoj opštini u kojoj je registrovan kao stalni građanin, s tim što pravo glasa na lokalnim izborima imaju i birači koji privremeno žive van teritorije (republike) Kosova, ali u saglasnosti sa procedurom i datumom određenim od strane Centralne izborne komisije (tzv. republike Kosovo). O načinu glasanja van tzv. Kosova odlučuje se pravilima CIK-a. Pravo glasa ima lice koje je registrovano kao građanin tzv. Kosova u Cetralnom registru građana, ili lice koje boravi van tzv. Kosova i koje je napustilo tzv. Kosovo na dan ili posle 01.01.1998.godine, pod uslovom da ispunjava uslove važećeg zakona o pitanjima „državljana“ Kosova, ili lice koje je dobilo status izbeglice, na dan ili posle, 01. Januara 1995. i koje ima pravo na registraciju u Centralni registar građana kao građanin tzv. Republike Kosova. Birački spisak vodi Centralna izborna komisija – CIK (izborna komisija tzv. republike Kosovo). Birački spisak sadrži podatke iz Centralnog registra građana registrovanih kao „državljani“ Kosova, podatke o biračima sa pravom glasa koji su se prijavili za glasanje van teritorije tzv. Kosova i o biračima sa pravom glasa u skladu sa pravilima CIK-a (raseljena lica). Kako bi potvrdila glasačko pravo birača, CIK mora imati pristup registrima, podacima o prebivalištu i ostalim službenim podacima vezanim za birače. Raseljena lica koja glasaju van tzv. Kosova moraju podneti aplikaciju za glasački listić. Prema odredbama „zakona o državljanstvu Kosova“ svaka osoba koja je registrovana kao stalni stanovnik tzv. republike Kosova (Uredba UNMIK-a br. 2000/13 za Centralni registar građana) smatra se državljaninom tzv. republike Kosovo i registruje se u knjigu državljana. Isto tako sve osobe koje su 01.januara 1998. godine imale državljanstvo SRJ, i koje su na taj dan imale prebivalište na Kosovu i Metohiji smatraju se državljanima tzv. republike Kosova i registruju se kao takvi u registar državljana, bez obzira na mesto stanovanja i državljanstvo koje aktuelno imaju, a što važi i za njihove direktne potomke.

Kada predstavnici državne vlasti u Republici Srbiji sa ponosom ističu da će na lokalnim izborima moći da učestvuju i raseljena i prognana lica, propuštaju da građanima saopšte da to nisu interno raseljena lica u smislu odredbe čl. 6 st. 3 Zakona o jedinstvenom biračkom spisku Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011), već da se radi o raseljenim licima gledano iz ugla „zakona republike Kosovo“. Očigledno je da je neformalnom odlukom nosioca političke vlasti jednostavno isključena primena važećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku na teritoriji Kosova i Metohije. Odredbe Zakona koje izričito predviđaju da je birački spisak jedinstven za celu teritoriji Srbije i da jedan birač može biti samo jednom upisan u birački spisak su ukinute za teritoriju KiM. Sa druge strane forsiraju se „zakoni“ samoproglašene i nelegalne kvazidržave albanskih separatista.

Izjava šefa Kancelarije za KiM Aleksandra Vulina (1) da Srbi ne moraju da priznaju državu Kosovo te da ne moraju postati državljani tzv. republike Kosovo da bi učestavovali na izborima je vrlo diskutabilna,sa aspekta njene tačnosti. Izlaskom na izbore koje organizuje tzv. republika Kosovo, po „kosovskim zakonima“koji su doneti i izglasani na osnovu „kosovskog ustava“u skupštini te samoproglašene, nelegalne države, Srbi bi priznali državnost tzv. republike Kosovo, a o tome da li bi bili upisani u registar državljana te „države“ i postali njeni državljani,ne bi bili ni pitani. U knjigu državljana će biti upisani po slobodnoj proceni i nahođenju kvazidržavnih organa tzv. repubike Kosovo samim tim što bi građani konkludentnim radnjama priznali tu državu izašavši na izbore i pristavši da uđu u kosovske biračke spiskove, čime bi se moglo smatrati da su podneli i zahtev za upis u knjigu državljana republike Kosovo.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Oliver Ivanović je izjavio da je „dobro što je OEBS dobio srpske biračke spiskove, koje je prosledio Prištini i što je njihov centralni organ počeo usaglašavanje“. (2)

Postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod „srpskim biračkim spiskovima“ i da li se u stvari radi o podacima naših birača iz jedinstvenog biračkog spiska Republike Srbije?! Ukoliko se radi o podacima iz jedinstavenog biračkog spiska naših građana, dalje se postavlja pitanje, koji organ vlasti u Republici Srbiji je sebi dao za pravo da separatistima dostavlja lične podatke naših birača iz jedinstvenog biračkog spiska Republike Srbije?!

Prema Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku u taj spisak se upisuju sledeći podaci o biračima: ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, biračev jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresa birača, jedinica lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta, strana država u kojoj birač ima boravište, mesto boravišta i adresa birača u inostranstvu i mesto boravišta za interno raseljena lica.

Iz izjave Olivera Ivanovića se može zaključiti da su „srpski birački spiskovi“ već dostavljeni Centralnoj izbornoj komisiji Kosova na usaglašavanje!

Znači li to da su naši državni organi bez pristanka naših birača, suprotno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, predali lične podatke građana Republike Srbje u ruke albanskih separatista, narkodilera, trgovaca ljudskim organima i terorista koji su do juče ubijali našu nejač, naše policajce i nedužne građane Republike Srbije?! Naime, obrada ličnih podatka iz biračkog spiska (u konkretnom slučaju davanje podataka građana na uvid i korišćenje Centralnoj izbornoj komisiji tzv. Republike Kosovo), mimo pravila propisanih odredbama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, od strane organa vlasti nadležnih za vođenje biračkog spiska predstavljala bi obradu podataka koja je suprotna odredbi člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Time bi se izvršio prekršaj u smislu odredbi člana 57. stav 1. tačka 2. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Pored toga, neovlašćeno saopštavanje drugom ili upotreba, u svrhu za koju nisu namenjeni, podataka o ličnosti, koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona, od strane službenog lica u vršenju službe, predstavljalo bi i krivično delo Neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika RS.

Tvrdnja da se krši princip statusne neutralnosti time što se na obrascima za upis raseljenih lica i glasačkim listićima nalaze obeležja tzv. republike Kosovo je takođe sporna i predstavlja pokušaj da se cela problematika preusmeri na pogrešan kolosek. U stvari princip statusne neutralnosti ni ne postoji u Briselskom sporazumu. On je fikcija. U tekstu Briselskog sporazuma se ne pominje termin statusne neutralnosti niti tako nešto proizilazi iz teksta Sporazuma. Taj princip postoji samo u izjavama naših vlastodržaca, namenjenim za internu upotrebu, kako bi se pred građanima Republike Srbije ublažili efekti izdaje ustavnopranopravnog poretka Republike Srbije i prikrila duboka protivustavnovnost i nezakonitost zaključenog Sporazuma. Briselski sporazum ne samo da nije statusno neutralan, već je u statusnom smislu vrlo lako odrediv. Tim Sporazumom vlast u Beogradu je priznala ustavotvornu, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast separatistima u Prištini, a sada se vrši pritisak i na stanovništvo Republike Srbije da to isto učini i time Briselski sporazum sprovede u život. Izlaskom na izbore koje organizuju separatisti po tzv. kosovskim zakonima, značilo bi ništa manje, nego priznanje njihove državnosti, pa je u tom smislu potpuno svejedno da li će na listićima biti vidljiva obeležja tzv. republike Kosovo ili ne. Čak i ako ta obeležja ne budu bila vidljiva, ona su ipak tu, postoje, pa je potrebno da svako ko se odluči da izađe na zakazane izbore 03. novembra ove godine, toga bude i svestan.

Ukoliko Predsedik vlade Republike Srbije bude glasao na lokalnim izborima koje organizuje separtistički režim u Prištini, na osnovu činjenice samog rođenja u Prizrenu, znači da će isti biti zaveden u birački spisak separatističkog aparata vlasti u Prištini, a po svoj prilici bi bio upisan i u Centralni registar građana. Međutim, treba reći da mesto rođenja nije merodavan kriterijum za određivanje mesne nadležnosti za upis birača u birački spisak po važećem Zakonu o jedinstvnom biračkom spisku Republike Srbije, a to isto tako nije relevantna činjenica čak ni po „zakonima“ Prištine, pa je jasno da će separatisti biti spremni da prekrše i vlastite propise, samo da Premijer Srbije glasa na njihovim izborima. Taj čin bi predstavljao podršku priznanju državnosti tzv. republike Kosovo i to podršku koja dolazi sa pozicija jednog od najvišeg organa vlasti u Republici Srbiji. Izjava Petri Seljimija da je Ivica Dačić građanin Kosova po pravu rođenja i da po tom osnovu može da glasa u Prizrenu, svom rodnom mestu,(3) nije u skladu sa „kosovskim zakonom o državljanstvu“. Državljanstvo po pravu rođenja se stiče rođenjem deteta ukoliko oba ili bar jedan od roditelja imaju „državljanstvo Kosova“ u vreme rođenja deteta, što u slučaju aktuelnog Predsednika vlade ne bi bilo moguće. Sem toga, ukoliko Predsednik vlade bude upisan kao „građanin Kosova“ po pravu rođenja, znači da bi bio upisan i kao „državljanin Kosova“, pa po našem Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku više ne bi mogao da glasa na drugom mestu u Srbiji sem u Prizrenu, a veliko je pitanje da li bi uopšte mogao dalje biti nosilac bilo koje javne funkcije u Republici Srbiji.

Učestala ponavljanja kako navodno Priština želi da spreči veću izlaznost Srba na izbore, te da želi da izbegne ispunjenje preuzetih obaveza, predstavljaju samo mamac za građane Srbije ne bi li isti u što većem broju izašli na izbore koje sprovode albanski separatisti. Priština sada drži sve konce u svojim rukama jer izbore sprovodi po svojim propisima i njihova Centralna izborna komisija određuje koliki broj lica van tzv. Kosova i u kojim izbornim jedinicama će izaći. U tom smislu, Prištini odgovara velika izlaznost Srba na izbore jer će time, kao što je već rečeno, doći do afirmacije državnosti tzv. republike Kosovo. Eventualna ograničenja i doziranja biće sporadična, jer je primaran interes velika izlaznost na čemu insistiraju centri moći i sa zapada, u cilju pune implementacije Briselskog sporazuma.

I vlastima u Beogradu, kao i separatistima u Prištini, odgovarala bi što veća izlaznost građana Republike Srbije na izbore, jer bi to predstavljalo svojevrsnu potvrdu uspešnosti politike koju državna vlast vodi. Što naš narod kaže obe strane „duvaju u istu tikvu“, a nije ni čudo jer su i jednim i drugima isti mentori i isti nalogodavci. Jedina je razlika u tome što zemlje Zapada otvoreno podržavaju državnost tzv. republike Kosovo i u tom smislu pokazuju otvorenu i neskrivenu podršku albanskim separatistima, a kakva je „privrženost“ zapadnih zemalja Srbiji i srpskom narodu, imali smo priliku da se uverimo tokom 1999. godine kada su zemlje NATO-pakta divljački bombardovale našu zemlju, suprotno svim normama međunarodnog javnog prava.

Zajednica srpskih opština koja bi se formirala nakon izbora ne bi bila nikakav „garant opstanka i stvaranja uslova za povratak prognanih“.(4) Ta zajednica bi garantovala samo jedno, a to je da bi Srbi stekli status manjinskog naroda u budućoj albanskoj državi „Kosovo“, čijem stvaranju bi na ovim izborima trebalo da svoj pun doprinos daju i sami Srbi!

Zašto bi se srpski narod odlučio na takav apsurdan, štetan i besmislen korak? Srbi imaju svoju državu – Republiku Srbiju, čiji Ustav garantuje srpskom narodu da ne može biti nacionalna manjina ni na najmanjem deliću državne teritorije. Srbija je država srpskog naroda i Srbi neće pristati na to da budu nacionalna manjina u Srbiji i da ih neko jednostavno isključi iz ustavnopravnog poretka Republike Srbije.

Naši građani treba da imaju u vidu da su u nastaloj situaciji jedini čvrsti oslonci za očuvanje srpske države i srpskog naroda na KiM naš važeći Ustav, zakoni Republike Srbije i Rezolucija SB UN 1244. To su pravi i jedini garanti opstanka našeg naroda na KiM i garant stvaranja uslova za povratak prognanih. I ne samo to, norme važećeg međunarodnog prava kao i domaćeg prava su jedini garant da će sve okupirane teritorije biti opet stavljene pod punu jurisdikciju Republike Srbije, države-članice Organizacije Ujedinjenih nacija i punopravnog subjekta međunarodnog javnog prava.

Niko nema pravo da daje i poklanja niti jedan pedalj naše teritorije separatistima, ni na severu, ni na jugu Kosova i Metohije. Sve što je oteto biće vraćeno jer su sve relevantne norme međunarodnog i domaćeg prava na našoj strani. Potrebno je odlučno se suprotstaviti sprovođenju Briselskog sporazuma uz poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije i na taj način sačuvati teritorijalnu celovitost naše zemlje.

___________________________

(1) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%

(2) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1

(3) http://www.pressonline.rs/info/politika/281628/dacic-moze-da-glasa-na-kosovu.html

(4) http://www.kurir-info.rs/odalovic-pristina-salje-poruku-srbima-da-ne-glasaju-clanak-930219

Izvor: Fond Strateške Kulture