Likvidacija terorističke bande Adema Jašarija i rat za Kosovo

U ranu zoru 5. marta, 1998-e godine, grupa terorista napada policijsku patrolu u selu Lauša pri čemu ranjavaju dvojicu policajca. Nakon ovog napada policija kreće u poteru za teroristima koji su pobegli ka Donjem i Gornjem Prekazu u reonu Drenice i tamo se zabarikadirali u već unapred pripremljene betonske bunkere i rovove. U dobro isplaniranoj i precizno izvedenoj akciji specijalne snage srpske policije, predvođene Jedinicom za specijalne operacije (JSO) razbile su šiptarsku terorističku bandu Adema Jašarija. U toj akciji živote su izgubili Andreas, Končarević pripadnik JSO i Rade Radaković, pripadnik SAJ-a. Kasnije se ispostavilo da je ovo zapravo bio početak širih oružanih dejstava protiv Srbije, pažljivo isplaniran u labaratorijama Novog svetskog poretka.

U okviru ove akcije pripadnici srpske policije stavili su pod kontrolu mahalu u selu Donje Prekaze, u kojoj se nalazilo sedište ozloglašene terorističke grupe Jašari i likvidirale vođu terorista Adema Jašarija, njegovog brata Hamzu Jašarija i članove njihove bande koji su odbili ili bili sprečeni da se predaju.

Ovo nije bio prvi sukob terorističke grupe Adema Jašarija i srpskih bezbednosnih snaga.

Prvi put, Adem Jašari opkoljen je u selu Prekazu 30. decembra 1991. godine od strane pripadnika službe Državne bezbednosti. Razlog su bile Jašarijeve aktivne veze sa albanskim vojnim sektorom i njegovi česti boravci u Albaniji zarad obavljanja treninga i obuke za terorističke akcije. Tada je uspeo da se izvuče iz obruča nakon čega su usledile akcije i napadi na srpsku policiju. Ta grupa je bila glavni nosilac terorizma na Kosovu i Metohiji od 1992. do 1997. godine a u svojim dejstvima imali su direktnu pomoć i podršku vlasti u Albaniji.

Teroristi Jašarijeve grupe s početka su napadali poput kačaka i balista. Iz zaseda, podmuklo i kukavički, i samo kada bi bili znatno brojniji, dok su kasnije počeli da koriste savremenije terorističke metode. Zbog toga su, u Okružnom sudu u Prištini, na po 20 godina zatvora, osuđeni Adem Jašari i njegova grupa, a na 10 godina je osuđen i Hašim Tači.

U tom procesu prvooptuženi je bio Besim Rama, koji je na saslušanju priznao da je učestvovao „samo“ u napadu na patrolu milicije u naselju Šipolje, na putu Kosovska Mitrovica- Peć, 17. juna 1997. kada je u službenim kolima ubijen milicioner Predrag Đorđević, a teško ranjen njegov kolega Zoran Vukojičić.

Opisujući taj napad on je priznao da je na patrolu milicije pucao iz automata, zajedno sa Ademom Jašarijem koji je pucao iz svoje snajperske puške.

– Adem Jašari me prevario. Pozvao me da te večeri idemo u kafanu i da ponesem automat. Kada smo kolima izašli na asfaltni put, shvatio sam da ne idem u kafanu, i usprotivio sam se. Jašari mi je rekao da ćemo drugi put otići u kafanu, a sada da se ide u jednu akciju. Mislio sam da odustanem, ali sam se uplašio, pa sam morao da pristanem – ispričao je na sudu Besim Rama.

Ova drenička grupa terorističke OVK imala je svoje baze u selima Donji i Gornji Prekaz i Prelevac kod Srbice, na četrdesetak kilometara od Kosovske Mitrovice prema Peći. Ubili su tri policajca, jedno civilno lice i ranili 16 ljudi.

Dreničku bandu OVK činilo je 15 terorista, od kojih je pre akcije hapšenja pobeglo 12 a samo su Besim Rama i Avni Nura istovremeno uhapšeni, dok je trećeoptuženi Idriz Aslani iz Vučitrna, „bombaš“, uhapšen nešto kasnije. 

I Sulejman Selimi je, kao i šef albanskog pregovaračkog tima u Rambujeu Hašim Tači, pripadao zloglasnoj teroristickoj grupi Adema Jašarija. Selimi potiče iz sela Ovčarevo, a inače je i Jašarijev zet. Selimi i Ljuštaku su, kao članovi terorističke grupe Adema Jašarija,u odsustvu osuđeni na po 20 godina zatvora. Istražni postupak protiv njih je vodila Danica Marinković, sudija Okružnog suda u Prištini.

Marinkovićevu je, za sukob u Likošanima, Nataša Kandić optužila da je, pred tridesetak policajaca, naredila smaknuće rečima: Ja ovo neću uzeti, ubijte ih. Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, kao svedoka odbrane, Danicu Marinković je tužilac pozvao na ovaj izveštaj što je ona negirala i rekla da nikada nije ni bila u selu Likošane.

Prvu veću sinhronizovanu akciju teroristi Adema Jašarija organizovali su 22. aprila 1996. godine kada su u napadima u Peći, Štimlju, Dečanima, na putu Rožaje – Priština kod Kosovske Mitrovice ubili pet i ranili još pet osoba.

U prvim mesecima 1998. godine na Kosovu i Metohiji došlo je do prave eksplozije nasilja, naročito u regionu Drenice, južno od Prištine gde su lokalne albanske naoružane grupe tokom januara i februara uspostavile kontrolu.

Tzv. „Oslobodilačka vojska Kosova“ izdala je i saopštenje da je „oslobodila Drenicu“ i da na ovom „delu oslobođene teritorije Kosova vlast drže organi Republike Kosovo“. Da se „svi srpski uljezi koji se vrzmaju po Drenici“ smatraju „okupatorima i zato ih stiže zaslužena kazna“! U Drenici je na osnovu tog saopštenja ubijeno 15 ljudi.

Prve veće sinhronizovane terorističke aktivnosti banda Adema Jašarija organizovala je 22. aprila 1996. godine. Tada su šiptarski teroristi u napadima u Peći, Štimlju, Dečanima, na putu Rožaje-Priština, kod Kosovske Mitrovice, ubili pet i ranili još pet osoba.

Početkom 1998. na Kosovu i Metohiji došlo je do eskalacije velikih razmera, naročito južno od Prištine u regionu Drenice, gde su lokalne naoružane šiptarske bande, tokom januara i februara, uspostavile kontrolu.

Takozvana Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) izdala je saopštenje da je „oslobodila“ Drenicu i da na ovom „delu oslobođene teritorije Kosova vlast drže organi Republike Kosovo“. Takođe su poručili da se „svi srpski uljezi koji se vrzmaju po Drenici“ smatraju „okupatorima i zato ih stiže zasluena kazna“. Na osnovu tog „saopštenja“ u Drenici je ubijeno 15 ljudi.

Do prvog većeg sukoba Jašarijeve terorističke grupe sa srpskom policijom došlo je 22. i 23. januara 1998. godine. Tada je grupa od nekoliko terorista, na putu Srbica – Drenica, zaustavljala vozila i maltretirala putnike srpske nacionalnosti.

Na lice mesta je došla patrola policije koja je nakon puškaranja počela da goni teroriste među kojima je bio i Adem Jašari. Grupa je pobegla u selo Donje Prekaze, a policija je stigla u selo i pozvala ih na predaju. Na policiju je zapucano ih svih kuća a teroristička grupa je uspela da se izvuče iz sela. Nakon sukoba srpska policija je javila da je vođa terorista Adem Jašari ranjen u razmeni vatre sa policijom.

Dana 28. februara 1998. godine grupa terorista predvođena Ademom Jašarijem napala je policijsku patrolu i ubila četvoricu policajca a dvojicu ranila. Sukob je započeo u 11.30 kada je vozilo policije upalo u zasedu tokom koje je na policiju dejstvovano iz raketnog lansera i mitraljeaz.

Najbliža patrola krenula je u operaciju spasavanja ali su upali u pripremljenu zasedu u selu Likošane. Tom prilikom smrtno su stradali Miroslav Vujković (27) i Goran Radojčić (30), a Pavle Damjanović (38) i Slaviša Matejić (28) su teško ranjeni. Oklopno vozilo je poslato u selo kao pomoć patroli. Dok su prilazili selu u 12.20 iz obližnjih kuća je zapucano iz raketnog lansera i mitraljeza. U akciji je ubijeno 16 šiptarskih terorista.

U ranu zoru 5. marta, grupa šiptarskih terorista napala je patrolu MUP-a u selu Lauša, i tom prilikom ranjena su dva policajca. Nešto kasnije teroristi izvode još jedan napad na policijsku patrolu u selu Donje Prekaze, nakon čega je policija krenula u poteru ka njihovom uporištu. Teroristi su bili primorani da se povuku u Jašarijevu mahalu u samom selu. Posebne jedinice policije (PJP) su opkolile selo Donje Prekaze i napravile širi prsten oko drugih sela. Za samo izvođenje policijske akcije bila je zadužena Jedinica za specijalne operacije (JSO).

Adem Jašari je pozvan da se preda ali je on odgovorio otvaranjem vatre na policiju iz dobro opremljenog i unapred pripremljenog bunkera opasanog džakovima peska.

Policija im je dala dva sata da se predaju. U okviru zadatog roka, više desetina civila iz Jašarijevog okruženja se predalo i udaljilo od uporišta.

Nakon prolaska dvosatnog roka, Jašarijeva grupa je odgovorila upotrebom teškog naoružanja – minobacača, mitraljeza, ručnih granata i snajperskih pušaka. Tada su u akciju krenule specijalne snage srpske policije predvođene JSO.

U dobro isplaniranoj i sjajno izvedenoj operaciji srpski specijalci potpuno su razbili terorističku bandu Adema Jašarija. Tokom ovih borbi poginuli su pomenuti Andreas Končarević (pripadnik JSO) i Rade Radaković (pripadnik SAJ), a ranjeno je 6 pripadnika JSO i tri pripadnika SAJ.

Za vreme akcije, Adem Jašari i njegova grupa je pokazivali su fanatičan karakter. Izdajući brutalne naredbe njegovim rođacima da se bore, Jašari je lično ubio svog nećaka zbog „kukavičluka”, a zatim stvorio živi štit od žena i dece u nadi da će dobiti na vremenu dok mu ne prispe pojačanje, budući da je očekivao kako će čitavo albansko stanovništvo iz zone Drenice biti spremno da mu se pridruži. Preračunao se.

Posle pružanja snažnog otpora u sukobima u kojima je poginulo 66 terorista i članova porodice koji nisu hteli, ili im nije dozvoljeno, da izađu iz bunkera likvidirana je grupa Adema Jašarija. Policija nije oštetila susedne kuće.

S obzirom na okolnosti operacija „Prekaze“, izvedena je dobro i profesionalno ali je, očigledno, stigla prekasno. Dve godine ranije, na sastanku kabineta, tadašnji predsednik Slobodan Milošević izdao je naređenje zameniku šefa Resora javne bezbednosti i komandantu SAJ-a da se napravi operativni plan i da se problem „Jašari“ reši u najkraćem mogućem roku. Iz nekog razloga naređenje je poništeno.

Inače, Adema Jašarija, čak i srpski analitičari, često predstavljaju kao prekog čoveka koji nije mnogo mario za politiku i političare, što je predstava koju o njemu šire zapadni spin majstori, želeći da Ibrahima Rugovu predstave kao nekog mirotvornog, demokratski orijentisanog, političara nasuprot „ratobornom“ Miloševiću. Ali, Jašari se viđao sa Rugovom i njegovim prvim saradnikom Fehmi Aganijem, a njegovu ulogu u političkom životu najbolje ilustruje fotografija na kojoj se vidi da je bio član Rugovine delegacije na konferenciji o „Kosovu“ u Tirani 1993. godine

Događaje u Drenici, a pre svega u selu Likošani, Albanci i njihovi zapadni mentori iskoristili su da predstave kao posledicu srpske represije nad nedužnim stanovništvom. Prema ustaljenim matricama fotografisani su navodno pobijeni civili, poređani kovdžezi i grobovi, teške scene kuknjave i vapaja. Ti šokantni snimci odlazili su u svet a događaji su se u SAD, Nemačkoj, V. Britaniji i Francuskoj predstavljala u potpuno drugačijem svetlu od onoga šta se zapravo dešavalo na terenu.

Posle sukoba, britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk tražio je hitan sastanak Kontakt grupe zbog „prekomernog korišćenja sile“ u Likošanu.

Dve godine nakon tog sukoba, na Kosovu i Metohiji je obeležena proslava „Bitka za Ćirez i Likošane 28. februar 98 – 28 februar 2000“, koja je predstavljala terorističku propagandu. Tada je istaknuto da su: „To bile prve bitke, prvih jedinica OVK… protiv srpskog okupatora.“

Prema tom scenariju, pisanom u zapadnim štabovima Novog svetskog poretka, smrt teroriste Adema Jašarija i njegove bande predstavljena je kao „mučenička“, a Šiptari su od njega napravili svog novog heroja. Istina, drugi izbor nisu ni imali jer časnih, poštenih i odvažnih ratnika među pripadnicima OVK nije ni bilo.

U bombama NATO uspostavljenoj šiptarskoj paradržavi „Kosovo“ Ademu Jašariju u čast napravljen je mauzolej u Prekazu gde se ovaj događaj obeležava svake godine. Podignuto mu je više spomenika, bista, tabli a mnoge škole nose njegovo ime. Takođe, kasarna „Kosovskih junaka“ u Prištini kao i obližnji aerodrom dobijaju ime po njemu.

„Kulturni“ događaji sa Jašarijem u prvom planu nisu zaobišli ni Srbiju. U Beogradu je, nekoliko dana pre nego što će Šiptari samoproglasiti svoju „nezavisnost“, pro-zapadnjačkim parama aktiviran „Cntar za kulturnu dekontaminaciju“, na čelu sa Borkom Pavićević (danas aktivna i u međureligijskom – ekumenističkom pokretu) organizovao je izložbu na kojoj je Jašarijeva figura u pop-art printu bila jedan od eksponata.

Kada je oko 19.05 Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, htela, kako je scenarijom bilo predviđeno, da otvori izložbu, od mikrofona ju je odgurnuo slikar Zoran Čalija, izbeglica sa Kosova i Metohije, koji je mašući kamenom, rekao: „Ovo sam doneo s Kosova, s ovim tamo dočekuju srpsku decu!“

Okupljeni su burno reagovali, uzvikivali „Kosovo je Srbija“, „Volimo te Srbijo“, „Idemo na Kosovo“. Policija je sugerisala da izložba bude zatvorena što je i učinjeno. Prethodna postavka izložbe je bila u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i izazvala je burne reakcije javnosti. Pored prikazivanja vođe „Oslobodilačke vojske Kosova“, javnost je iziritirao i provokativan tekst u katalogu izložbe. U njemu se navodi da današnja vlast u Srbiji vrši medijski genocid nad Albancima i Srbima na Kosovu i da širu javnost „krivo“ obaveštava. Borka Pavićević je cepanje printa Drena Maljićija, na kom je predstavljen lik Adema Jašarija, nazvala vandalizmom.

Svake godine na dan kada je srpska policija likvidirala terorističku bandu Adema Jašarija, Prekaze posećuju i pripadnici snaga KFOR-a, sastavljenih od zemalja članica NATO-a, čime jasno krše pretpostavku statusne neutralnosti koja je po važećim aktima Saveta bezbednosti njihova obaveza.

Događaj u selu Prekaze, prema razrađenom medijskom scenariju, koji je danas razobličen, korišćen je (a i dalje se koristi) kao povod za medisjku satanizaciju srpske policije koja je svoju kulminaciju dostigla kada je amerikanac Vilijam Voker izmislio i lažirao navodni masakr u Račku koji je bio direktan povod za bombardovanje tadašnje SRJ.

Istina na koji način je lažiran „slučaj Račak“ razobličena je zahvaljujući svedočenju finskog patologa Helene Rinte, nakon čega je Haški Tribunal povukao ovaj događaj iz svojih optužnica. No posledice u vidu preko 250 hiljada prognanih Srba sa KiM, preko 150 porušenih i uništenih pravoslavnih svetinja i govoto sva srpska groblja porušena, izorana, razvaljena.

Verujemo da će, kao i u slučaju „Račak“, istina o profesionalnoj akciji srpske policije u Drenici, pre ili kasnije, probiti tamu zapadnih medijskih laži i akcija antisrpskog nevladinog sektora koga plaćaju srpski neprijatelji.

Osavremenjivanje teksta prvi put objavljenog na CEOPOM-u 06.03.2015. godine.

Naslovna fotografija u slajderu – Valjdrin Džemaj (Valdrin Xemaj)/EPA.

Izvor: KM Novine/Jedinica/CEOPOM Istina