Loše prikriven fijasko

Na Kosmetu, ako niste znali, živi Lucifer lično. Zove se Marko Jakšić i kontroliše horde batinaša, koje su jače i brojnije od ROSU, KPS-a, UNMIKA i KFORA zajedno. Jedino ko može da mu stane na rep, i to za 45 minuta, jesu Čak Noris i PPV. U odsustvu Čaka Norisa, koji je opravdano sprečen da interveniše, ponudio se ovaj drugi.

Sve ovo mi danas ne bi ni gledali, ni o tome pisali, da je glasala makar polovina onih Srba koji su, koliko prekjuče, skakali na mitingu PPV-a, ojačanog Selakovićem i Vulinom. Možda bi i galsali, da nisu morali da se vrate kući: u Niš, Beograd, Kruševac… Stvar nije mogla da spase ni pojava šezdeset interno raseljenih lica, koja su pohitala, u dva autobusa, da daju podršku mudroj državničkoj politici i naporima da se Srbija priključi porodici evropskih naroda.

Naravno, kao i uvek, šačica bandita je sprečila ogromnu masu, inače državnoj politici neobično naklonjenog naroda, da svoj glas da za samoukidanje Srbije na Kosovu. RTS i B92 znaju tačno, a sutra će to znati i Kurir i Informer, da su Srbi sa Severa jedva čekali da dan osvane i ograne sunce, pa da pohitaju na birališta i glasaju za „Srpsku“, Krstimira Pantića i ostale moralne gromade i zaštitnike srpstva na Kosmetu, ali avaj!…isprečila se šačica batinaša onog nesmajnika Marka Jakšića, čija pojava, već sama po sebi, izaziva užas i paniku.

Batinaši su, dobro snabdeveni suzavcem, koji u svojoj garaži sam proizvodi Marko Jakšić, napravili, u prevelikoj revnosti, jedan potez više, pa su demolirali i prostorije DSS-a, u kojima stoluje Marko „Lucifer“ Jakšić.

Nema tog RTS-a koji ovu priču može da učini uverljivom. Fijasko je očigledan i babama sa Kopaonika. Režimu bi bilo bolje da prizna poraz i proba da umanji štetu, nego da, po običaju, proglašava pobede (Vulin je bezvezeknuo da je ovo najveća izlaznost Srba od 2000-te godine). No, sumnjam da će se to desiti. Verujem da će, koliko sutra, osvanuti priča da bi na izbore izašlo oko 99,98% Srba, samo da nije bilo bandita, a da je, u datim okolnostima, i ovolika izlaznost odlična i da predstavlja afirmaciju mudre državne politike.

Lično sam, i tu priznajem grešku, tipovao na izlaznost od oko 15%, plus 12 700 glasova interno raseljenih lica u Centralnoj Srbiji. Ovako, ispada da Vučića podržava oko 70% građana, a njegovu politiku oko 2%. Biće da ga podržavaju u nekim izvanpolitičkim delatnostima, bar tako kaže ova beznačajna razlika od 68%.

Režimu je ovo treći poraz za mesec dana. Prvi je vezan za gej paradu, drugi za privremeno odustajanje od zakona o GMO. Slično, ili gore, režim bi se proveo da raspiše referendum o ulasku u EU, u NATO pakt, ili o tome da li je Lazar Krstić genije. U stvari, više i ne znam gde oni mogu da odnesu šnjur za svoju mudru državnu politiku.

Polje njihove borbe, definitivno, jesu mediji i budućnost. Sadašnjost ih, nekako, neće. Samo tamo gde se ništa ne može proveriti, režim može da računa na neku sitnu pobedu, bilo da je to ulazak u EU 2020-te, ili bolji život od 2015-te, ili drugi silazak Elvisa Prislija, oko 2030-te. Sve njihove pobede su pobede u budućnosti, svi porazi su ovde i danas.

Srbi sa Kosmeta su, večeras, otrgli svoju sudbinu iz ruku mudre državne politike i njenih protagonista i time, prvi put od sredine 2012-te, opet uzeli sudbinu u svoje ruke. Mislim, doduše, da se režim neće tek tako predati i to ne zato što je sam raspoložen za borbu, već zato što će ga stranci u nju gurati. Prilično sam siguran da je, ove noći, počeo slom režima u Srbiji, ali i da nas od njihovog odlaska s vlasti deli težak period medijskog mraka i diktature.

Od sad, od ove večeri, vlast će tonuti u nove i nove poraze i to se neće moći prikriti medijima. Politika koja je dijametralno okrenuta od nacionalnih i državnih interesa je potpuno iscrpena i na putu joj stoji sam narod. Vreme lažnih mesija je za nama; vizionari, politički proroci i kompradori definitivno su pročitani i ostaje im jedino nekakvo trajanje, odnosno pokušaj da odu što kasnije.

Iskoristiće sve što im je na raspolaganju: bezbrojne nevladine organizacije, „Drugu Srbiju“, represivni i medijski aparat, korumpirano pravosuđe i sve ostale koji su egzistencijalno vezani za vlast. Ipak, ne treba potceniti jednu stvar, za koju sam siguran da će se dogoditi ako ne večeras, ono za dan, ili dva: centri moći, odnosno oni pojedinci koji imaju moć, a dobro su plivali u svim režimima, sastaće se na nekom skrovitom mestu da vide šta će i kako će u vremenu posle Vučića, Nikolića i Dačića. Treba spasavati moć i kapital. Vlasti prolaze, interesi su večni. Ove signale, vezane za tri uzastopna poraza režima za mesec dana, ti centri moći su shvatili bolje od naroda, jer oni ne podležu čarima medija.

Po matrici, koja je primenjena već više puta, od Slobe, do Tadića, i ovi danas će se, jednog jutra, probuditi i videti da su sami sa svojim životnim delom, ostavljeni na cedilu od medija, koji će se već nekom drugom uvlačiti tamo gde sunce ne sija; nazvaće telefonom šefove policije i vojske, ali im se ovi neće javiti; otvoriće vrta i videti da su otišli ne samo pripadnici obezbeđenja, već i mali koji čisti bazen; pozvaće članove svojih glavnih odbora, ali će svi biti na službenom putu u egzotičnim zemljama; otrčaće u prvu prijateljsku ambasadu, ali ambasador neće moći da ih primi, jer već panično traži novog Vučića, Dačića i Nikolića.

Večeras se okončalo vreme laži; možda ne svih laži, ali laži ove političke garniture, svakako. Izbegavši opoziciju u parlamentu, dobili su opoziciju u narodu. Probali su da ukinu sve: istoriju, svest, običaje, tradiciju, slobodu medija, nacionalni ponos, dostojanstvo, pa čak i hleb. Takvi projekti, projekti proizvodnje novog čoveka, nikad nisu uspeli. Probao je Robespjer, probali su fašisti, komunisti, liberali i Pol Pot, ali nikad nije uspelo. Pojedinac može da bude homo novus, može da mu se učini da i drugi treba da slede njegov primer, pa opet se život odupire tome.

Jedna, vrlo jednostavna stvar, uvek obara takve projekte: proizvodnja homo novusa uvek počiva na očekivanoj dobiti od promene; proizvođači „novog čoveka“ mogu da podmite jedan deo zajednice da ih sledi, ali nikad nema dovoljno mita za sve. čak i da pretpostavimo da postoji zajednica u kojoj su svi podmićeni i svi homo novusi, takva bi se zajednica raspala, jer je ništa više ne bi vezivalo i vrlo brzo bi potpala pod vlast neke druge zajednice, koja je vezana drevnim simbolima i koja nije, kako bi rekao Niče, „unutrašnje napustila sebe“.

Režim, a tu uključujem i njegove sluge do nivoa mesne zajednice, uredno se samopodmitio, pa mu se učinilo da će to uraditi i čitav narod. Možda bi i upalilo, da narod nije gladan. Od njega se očekivalo da jede sutra, dok će režim jesti i sutra, ali i danas. Danas je ta igra pročitana i bezizgledna. Nema „novog čoveka“. Čovek je uvek isti.

Izvor: Vaseljenska TV