Nelegalnost, nelegitimnost i neregularnost „lokalnih izbora“

1. „Lokalni izbori“ koji su se održali 03.11.2013. godine  su raspisani od strane tzv. predsednice separatističke pseudodržavne tvorevine tzv. republike kosovo, te se kao takvi ne mogu smatrati lokalnim izborima, u smislu   Zakona o lokalnim izborima RS. To su nelegalni izbori, usmereni protiv ustavnopravnog poretka Republike Srbije. Zbog toga, to nisu  „lokalni izbori na Kosovu i Metohiji“, kako zvaničnici Republike Srbije redovno iznose u medijima, namerno dovodeći u zabludu građane Srbije, već su to „lokalni izbori“ nepriznate države tzv. republike kosovo.

Održani izbori, ne samo da su protivni ustavno-pravnom poretku Republike Srbije, već  nemaju  uporište ni u Rezoluciji SB UN 1244 iz razloga što ista predviđa uspostavu međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu radi omogućavanja narodu da uživa suštinsku autonomiju u okviru Republike Srbije (pravni sledbenik SRJ), sve u cilju obezbeđivanja uslova za miran i normalan život. Jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. republike kosovo došlo je do flagrantnog kršenja Rezolucije SB UN. Kako je proglašenje nezavisnosti tzv. republike kosovo suprotno Rezoluciji SB UN 1244 tj.  protivpravno, to ni jedan akt koji donese ta nepriznata kvazidržava tzv. republika kosovo nije pravno relevantan, ni sa aspekta međunarodnog, a ni sa aspekta unutrašnjeg prava Republike Srbije.

Akt o raspisivanju tzv. lokalnih izbora u tzv. republici kosovo je pravno nepostojeći.

2. Rezolucija SB UN 1244 predviđa, između ostalog, „obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to potrebno“. Shodno tome, na severu Kosova i Metohije tj. u opštinama Kosovska Mitrovica (severna), Zvečan, Leposavić i Zubin Potok nije ni došlo do uspostave međunarodnog civilnog prisustva, već su tim opštinama nastavile da funkcionišu institucije i pravni poredak Republike Srbije. Prema važećem zakonodavstvu Republike Srbije lokalne izbore može da raspiše samo predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Izbori koji su održani su protivustavni i protivzakoniti, te ih lokalno stanovništvo, državljani Republike Srbije, nije ni doživljavalo kao svoje, već naprotiv kao tuđe i neprijateljske, usmerene ka proterivanju pravnog poretka Republike Srbije i sa ovog dela državne teritorije uz istovremeno nametanje pseudopravnog poretka samoproglašene države albanskih separatista.

3. Raspisivanje izbora u skladu sa „kosovskim zakonima“ predvideo je tzv. briselski sporazum od 19.04.2013. godine. Raspisivanje ovih izbora je  suprotno najvišem pravnom aktu – Ustavu Republike Srbije koji ne poznaje „kosovske zakone“. Tzv. briselski sporazum nikada nije objavljen ni u jednom službenom glasilu Republike Srbije u smislu odredbe čl. 196 Ustava. On  ne predstavlja opšti pravni akt, ne stvara prava i obaveze i ne može biti izvor prava. U tom smislu, svi akti, radnje koji se  preduzimaju na osnovu tzv. briselskog sporazuma nemaju svoju pravnu zasnovanost u važećem zakonodavstvu Republike Srbije. Sve aktivnosti koje preduzima bilo koji državni organ ili pojedinac u cilju sprovođenja „lokalnih izbora“ raspisanih od strane predsednice tzv. republike kosovo su protivzakonite i usmerene ka urušavanju načela vladavine prava i poštovanja načela ustavnosti i zakonitosti.

4. Srbi koji žive u četiri opštine na severu su 14. i 15. februara 2012. održali referendum na kojem su se ogromnom većinom izjasnili da ne prihvataju institucije tzv. republike kosovo. Izlaznost na održanom referendumu iznosila je 75,28% od čega je 99,74% glasalo protiv institucija tzv. republike kosovo. Potpisavši tzv. briselski sporazum, državni vrh se oglušio o  slobodno iskazanu volju svog naroda kao i o načelo građanske suverenosti.  Posledice nepoštovanja iskazane volje građana Republike Srbije koji žive na severu Kosova i Metohije, uz podršku i Srba koji žive južno od Ibra,  došle su do izražaja upravo prilikom sprovođenja tzv. lokalnih izbora 03.11.2013. godine tokom kojih se na sve načine pokušava na silu nametnuti stanovništvu izlazak na nezakonite  izbore.

5. Nema ni govora o tome da su navodno lokalni izbori koji se održavaju na osnovu tzv. briselskog sporazuma statusno neutralni. Naprotiv, oni su u statusnom smislu vrlo definisani i jasni što  proizilazi iz same odluke o raspisivanju izbora. Odluku je dana 02.07.2013. godine donela „predsednik Republike Kosovo“ Atifete Jahjaga, na osnovu čl. 4 Zakona o Lokalnim izborima Republike Kosovo. Odluka je dostavljena Centralnoj izbornoj komisiji Republike Kosovo koja izbore i sprovodi, a takođe je i objavljena i u službenom listu Republike Kosovo. Sva dokumenta koja se odnose na pomenute izbore obeležena su logom „republike kosovo“, kao i  pečatom i potpisom organa te samoproglašene „države“. To da režim u Prištini sebe smatra nezavisnom državom, poznato je i vlastima u Beogradu. Međutim, i pored toga vrše se različiti vidovi pritisaka na građane Republike Srbije kako bi izašli na izbore separatista.

6. Održane „lokalne izbore“ karakteriše nedemokratska atmosfera pritisaka, pretnji, ucena, stvaranja različitih vidova zabluda kod širokog kruga stanovništva. Izbori se ne mogu smatrati demokratskim, slobodnim i fer.

Treba imati u vidu da Srbi koji žive južno od Ibra, žive u getu,  da su okruženi albanskim separatistima i ekstremistima čiju vrhušku čine bivši pripadnici OVK, teroristi, narko-dileri, trgovci ljudskim organima. Sa druge strane, tu je i jedna od najvećih vojnih baza NATO  pakta, tj. iste one vojne organizacije koja je divljački i protivpravno izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. S treće strane, predstavnici beogradskih vlasti su vršili veliki pritisak na lokalno stanovništvo da glasa za kandidata sa tzv. državne liste. Postoje materijalni dokazi da je bilo obavezno prisustvo na predizbornim skupovima koje je organizovala tzv. vladina lista „Srpska“, i da su ljudi bili pod „radnom obavezom“ da njima prisustvuju. U takvom okruženju i atmosferi pretnji i straha, srpski narod  nije mogao imati uslove za slobodno izražavanje svoje volje, već je primoran da se ponaša po već unapred nametnutim uslovima velikih i moćnih,  a što postignuti rezultati lokalnih izbora u tim opštinama i potvrđuju.

7. Netransparentnost je jedna od karakteristika pomenutog „izbornog“ procesa.

To se odnosi, pre svega na biračke spiskove na kojim se broj birača neubičajeno i naglo povećao. Na koji način je povećavan broj lica upisanih u biračke spiskove, ostalo je nerazjašnjeno, a opšti utisak je da u pogledu „štimanja“ biračkih spiskova postoji dogovor između svih aktera tzv. briselskog sporazumevanja, uključujući i vlasti u Beogradu.

Pre svega uočene su neregularnosti u pogledu upisa u biračke spiskove izbeglih i raseljenih lica koji sada žive u unutrašnjosti Srbije ili u drugim državama, bivšim jugoslovenskim republikama. Tako se ispostavilo da su odluke o odbijanju prijave za izbore koje donosi tzv. centralna izborna komisija republike kosovo, dostavljene i licima koja nikad prijave nisu ni podnela, zašta postoje i materijalni dokazi, i video svedočanstvo! Vezano za ovu pojavu, nezakonite i nedozvoljene upotrebe ličnih podataka i falsifikovanja prijava na izbore, podneta je i krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu dana 01.11.2013. za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz čl. 146  st. 3 u vezi sa st. 1,  i krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355 st.1 Krivičnog zakonika RS. Ono što je indikativno je činjenica da interno raseljena i izbegla lica, kojih ima preko 200.000,  ni na koji način ne mogu da provere da li se i njihovo ime našlo na nekom od biračkih spiskova tj. da li je bez njihovog znanja neko popunio obrazac za prijavu na izborima koje organizuju i sprovode separatisti. Opšti utisak u javnosti je da su  akteri briselskog sporazuma u pogledu sastava biračkih spiskova postizali slobodnu pogodbu, pa su se sastajali kad god je zatrebalo, kako bi se postigao „uspeh“ u pogledu izlaznosti na zakazane izbore. Tačan broj upisanih  birača na biračkim spiskovima tokom predizbornog procesa nije bilo moguće proveriti niti je raseljenim i izbeglim licima omogućen uvid  u biračke spiskove radi provere ličnih podataka.

8. Neregularnosti u pogledu upisa birača u biračke spiskove,  koje su poprimile obeležja haotičnosti, dovele su do apsurdne situacije da je broj birača veći od broja stanovnika na Kosovu i Metohiji, prema poslednjem popisu. Tako se broj birača i na severu KiM povećao za 87% tj. od 35.500 ranije upisanih birača (2012. godina) popeo se na 66.300 u oktobru ove godine!

9. Ničim obrazložene Odluke Vlade o raspuštanju skupštine opština Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i Kosovska Mitrovica su bile u funkciji uklanjanja legalnih i slobodno izabranih organa lokalne vlasti, koji su predstavljali smetnju centralnoj vlasti na putu implementacije tzv. briselskog sporazuma, pa  su iz tog razloga obrazovani privremeni organi u čiji sastav su imenovana lica spremna da sprovode sve radnje vezane za „lokalne izbore“ raspisane od strane albanskih separatista.  Raspuštanje skupština sve četiri opštine na severu KiM izvršeno je suprotno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi,  iz razloga što cilj tih odluka nije bio ostvarivanje prava na lokalnu samoupravu, već naprotiv, definitivno ukidanje prava koje je garantovano odredbom čl. 12 Ustava.  Iako će 12.11.2013. nastupiti zakonska obaveza Predsednika Narodne skupštine da raspiše lokalne izbore za odbornike skupština sve četiri opštine, već sada je jasno  da do raspisivanja izbora neće doći. Naime, i sam predsednik Narodne skupštine, kao i ostali državni funkcioneri, suprotno Zakonu, poziva građane Republike Srbije koji su sa Kosova i Metohije da izađu na protivustavne i protivzakonite izbore koje su raspisali albanski separatisti.

10. Nakon obrazovanja privremenih organa u opštinama na severu KiM,  pristupilo se agresivnoj medijskoj kampanji u smislu zagovaranja izlaska na zakazane izbore albanskih separatista. Najviši državni funkcioneri su pozivali građane da  izađu na izbore, podsećajući ih da im država isplaćuje plate i penzije,  kao da su te plate i penzije nezarađene. Ovim se pokušava uspostaviti princip po kojem nije važno šta piše u Ustavu i zakonima, već šta je trenutna volja i interes trenutne vladajuće većine, što je fatalni udarac za princip pravne države. Pri tom se građani ostavljaju u dilemi i strahu kakva će im sudbina biti i šta će se sa njima dogoditi ukoliko ne poslušaju naloge iz Beograda. Ovakvi nastupi najviših državnih zvaničnika nisu mogli a da ne izazovu ozbiljan i opravdan strah kod stanovništva vezano za radna mesta i izvore egzistencije, što predstavlja najefikasnije sredstvo pritiska na građanstvo prilikom donošenja odluke o tome da li će izaći na izbore ili ne.

Zbunjivanje građana vršeno je vešto i sistematski, takođe sa pozicija najviših organa vlasti, tako što građanima nikad nije pojašnjeno da izlaskom na lokalne izbore daju svoj pristanak za život u tzv. republici kosovo i da opstanak o kojem se tako često govori na državnim medijima, u stvari, predstavlja biološki opstanak van Srbije, kao  nacionalne manjine u albanskoj državi. Građanima nikada nije do kraja objašnjeno, niti je to poznato,  koje su to nadležnosti Zajednica srpskih opština i kojim – i čijim! –propisom su uređene te zajednice. Jedino što je jasno je to, da takve zajednice ne postoje u našem ustavnopravnom sistemu. Prilikom nastupa na medijima, akcenat se stavlja na samu ličnost koja će biti gradonačelnik u pojedinim mestima, u smislu  da li će on biti Srbin ili Albanac, a ne kaže se da će i u jednom i u drugom slučaju gradonačelnik svoju funkciju vršiti u okviru ustavnopravnog sistema tzv. republike kosovo, a ne u okviru našeg pravnog sistema.

11. Sve primedbe koje su uočavane tokom predizbornog procesa prijavljivane su i o njima se govorilo na javnim skupovima. Međutim, efekti su bili minorni usled medijske blokade kojoj su bili izloženi pristalice bojkota izbora, a koji čine ogromnu većinu srpskog življa na Kosovu i Metohiji.

12. Same izbore obezbeđivala je kosovska policija, policija EULEKS-a, KFOR,  a pripadnici OEBS- a su učestvovali u organizaciji samih izbora. Međutim, pored najavljenih pripadnika KPS, EULEKS-a, OEBS-a i KFOR-a, tokom dana održavanja izbora primećeno je prisustvo i drugih lica, te je ubrzo nagoveštena mogućnost upada na biračka mesta i uništavanje izbornog materijala, što se i dogodilo u Severnoj Kosovskoj Mitrovici oko 17 časova.

U momentu upada na biračka mesta bilo je više nego evidentno da je  izlaznost Srba u ovom gradu zanemarljivo mala, pa zagovornici bojkota izbora nisu imali nikakav interes da u tom momentu dođe do prekida glasanja. Naprotiv, zagovornicima bojkota je bilo u najvećem interesu da se „glasanje“ završi na najmirniji mogući način.

Jasno je da je do prekida  izbornog procesa došlo nasilnim putem sa ciljem da se izbori na tim biračkim mestima gde je izlaznost bila mala, ponove, i da se onemogući objavljivanje rezultata prema kojima bi bilo jasno da je bojkot ubedljivo uspeo.

13. Opšta karakteristika nelegalnih lokalnih izbora održanih 03.11.2013. je da su isti sprovedeni u uslovima pritisaka, pretnji koje dolaze sinhronizovano od strane sva tri učesnika tzv. briselskog sporazuma, s tim što se isturena pesnica nalazi u Beogradu. Tokom izbornog postupka stvaran je samo privid konflikata između Beograda i Prištine sa ciljem pridobijanja građanstva – uglavnom Srpskog življa, za izlazak na izbore i implementaciju tzv. briselskog sporazuma.

14. Atmosfera koja se sada stvara pred ponovljene izbore zakazane za 17.11.2013. predstavlja otvorenu pretnju i stvaranje još većeg  stepena straha kod građana uz najavu mogućnosti  izbijanja konflikata  upotrebom oružane sile u slučaju neizlaska na izbore, i predočavanje da se u tom slučaju ne može očekivati pomoć Srbije!  Ove pretnje je izrekao sam presednik Vlade Srbije, i to posle završenog sastanka u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, iz čega se može zaključiti da i sama EU stoji iza otvorenih pretnji stanovništvu koje ne želi da glasa na tzv. izborima. Već iz ovog je jasno da  zakazani ponovljeni „izbori“ neće biti ni demokratski, ni slobodni ni fer, već će se odvijati pod pretnjom prisile i „vojnog rešenja“, prema rečima premijera Srbije.

Građanima Republike Srbije se prećutkuje da je Rezolucijom SB UN 1244 uspostavljeno međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu sa obavezom da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih lica i izeglica njihovim domovima.

Drugo, ukoliko iz bilo kojih razloga međunarodne snage bezbednosti zataje, odredba čl.  čl. 51 Povelje UN, garantuje Republici Srbiji, kao članu Ujedinjenih nacija, pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u slučaju oružanog napada, sve dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za očuvanje međunarodnog mira  i  bezbednosti. U tom slučaju nastala bi  obaveza organa Republike Srbije da brane i odbrane naše građane od bilo kakvog oružanog  napada, a ta obaveza je zakonska i nije prepuštena slobodnoj oceni i dobroj volji nosioca državnih funkcija.

Izvor: Fond Strateške kulture