Novi falsifikat podrške „Srpskoj listi“

Sa koliko neodgovornosti, podlih namera i isključivo radi ličnih interesa svojih članova nastupa „Srpska lista“ i na ovim separatističkim izborima na KiM, pokazuju besprizorni pokušaji obmane javnosti u vidu izmišljanja raznih podrški dok se u pozadini svega odvija neviđeno rastakanje države Srbije.

„Srpska lista“ ponekad to čini frontalno, kao deo stranačkog aktivizma, ali ni članovi ne zaostaju u tome u zavisnosti od njihovih sposobnosti. Za poslednji u nizu dramatičnih slučajeva scenario potpisuje „najprilagodljiviji“ politički aktivista i poštovalac svih režima na vlasti u Srbiji, Miloš Stojković, poreklom sa Kosova i Metohije. Putem prijateljskih veza koje ima u medijima, Stojković je obavestio javnost da je premijer Grčke i predsednik SIRIZE, Aleksis Cipras, podržao njegovog omiljenog kandidata, Srećka Spasića, za gradonačelnika Klokota pri tzv „republici Kosovo“ čiji je on zamenik.

„Premijer Grčke i predsednik Sirize Aleksis Cipras danas je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Koalicije raseljenih lica sa Kosova i Metohije Milošem Stojkovićem, podržao borbu Srpske liste i spremnost Sirize da pomogne budućim srpskim gradonačelnicima, a posebno kandidatu za gradonačelnika Klokota Srećku Spasiću da se bliže povežu Grčka i Kolkot(?!?) kroz investicije grčkih privrednika, jer je ta opština najugroženija srpska enklava na KiM, saopšteno je iz Koalicije raseljenih lica sa KiM“¹.

Posebno zabrinjavajuće u ovoj vesti je to što je Spasiću, aktuelnom „gradonačelniku Klokota“² navodna podrška pružena kao kandidatu za reizbor upravo na položaj za čiju je za zloupotrebu osuđen uslovno na 10 godina zatvora!³ Inače, važi za čoveka koji je kao Srbin svojom bahatošću uspeo sa KiM da protera i one Srbe koje decenije albanskog zuluma i terora to nisu uspele.⁴ 

S obzirom na težinu koju ima, vest je morala da bude podvrgnuta proveri, čije bi inače lažiranje predstavljalo diplomatski skandal u redovnim okolnostima a pre svega kada Vlada Srbije ne bi podržavala izbore albanskih secesionista. Kao i zato jer je Grčka do sada pokazala priličnu podršku državi Srbiji po ovom pitanju ali i dodatno jer se i u toj zemlji projavljuju sve jasniji znaci albanskog separatizma. A reč je o ozbiljnoj državi koja se ne bi ponašala autodestruktivno poput veštački stvorene Makedonije ili Crne Gore.

Tako je i urađeno pa se saradnik Fonda strateške kulture obratio SIRIZI čiji je predsednik Aleksis Cipras, premijer Grčke, pitanjem:

„U srpskim medijima objavljena je vest da je predsednik Sirize i premijer Grčke, gospodin Aleksis Cipras, podržao „Srpsku listu“ na narednim izborima koje na KiM organizuju albanski separatisti. Mediji prenose kako je g. Cipras ovu listu podržao u telefonskom razgovoru sa Milošem Stojkovićem, jednim od učesnika tih „lokalnoih izbora“ koji, budući da ih organizuju albanski separatisti, u srpskom narodu nemaju podrškui i često su bojkotovani. Da li možete da potvrdite da je bilo tog razgovora, da je tačno da je g. Cipras podržao „Srpsku listu“ i ako jeste, šta su konretno motivi za takav jedan potez?“.

Ubrzo je stigao i odgovor koji je nedvosmisleno opovrgao ovu vest u ime čitave grčke Vlade.

„Nije bilo formalnih kontakata sa premijerom. U svakom slučaju, SIRIZA i grčka vlada ostaju neutralni i nisu izrazili nikakvu podršku na ovim izborima“.

Obmana, koju ipak nisu preneli svi mediji u Srbiji, „je prošla“ jer je Stojković i ranije bez ustručavanja tvrdio kako su on i Aleksis Cipras veoma bliski. Pošto je studirao u Grčkoj (teologiju) bilo je osnova za poverovati u njihovo poznanstvo, a osim toga valjda su novinari smatrali da se time ipak niko ne bi šalio. Stojković je to iskoristio predstavljajući se još polovinom avgusta 2015. kao „Srbin, najbolji prijatelj Aleksisa Ciprasa“, da bi za „Kurir“ opisao „podršku“ grčkog premijera kod koga je „intervenisao“.

„…I sada kada je počelo da se nagađa, posle brojnih napisa u novinama da će pokleknuti, čuli smo se i doslovce sam ga pitao: Aleksise, brate i prijatelju, znaš da sam s Kosova, da li ćete priznati Kosovo, a on mi je odgovorio da se to neće dogoditi…“⁵

Šarlatansku „dilomatiju“ i politiku Stojković vodi zahvaljujući veštini da se u pravom trenutku nađe na pravom mestu i bude fotografisan ili snimljen kraj nekoga od političara čime kasnije vrši pritisak na Srbe sa KiM ukazujući na svoj „uticaj“i „poznanstva“. Tako je uspeo da napravi nekoliko fotografija sa g. Ciprasom a na ovoj, kojom je ilustrovana ova lažna tvrdnja, Stojković premijeru Grčke uručuje drvenu čuturicu – suvenir sa ćiriličnim natpisom „Šljivovica“ što je ipak banalizovalo taj usiljeni susret i pridodalo mu jak efekat atmosfere već poodmaklog raspoloženja ispod nekog šatora na festivalu u Guči.

Ovakavo ponašanje Miloša Stojkovića nije nikakvo iznenađenje ako se podsetimo njegovih dosadašnjih aktivnosti već ranije opisanih u tekstu Magazina Tabloid a pod naslovom „Grabljivice iz Vulinovog jata“.⁶

Međutim, najava grčke podrške Srbima koji aktivno pomažu albanski secesionizam kroz „Srpsku listu“ uopšte nije novost. Slično se dogodilo u kritičnom momentu krajem 2013. kada je konačno trebalo slomiti otpor Srba na severu pokrajine i održati drugi krug separatističkih izbora na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Predsednik inicijative Srpska lista, Vladeta Kostić, potpisao je u Gračanici tada Memorandum o saradnji sa grčkom kompanijom koji je predviđao nova ulaganja i otvaranje do 300 radnih mesta⁷, što za ovu srpsku sredinu i te kako mnogo znači, a tadašnji kandidat za „gradonačelnika Gračanice“, ispred G.I. „Srpska“, Branimir Stojanović rekao je da će se „suština rada ove stranke pokazati upravo kroz ovakve projekte“. Jedino se to ispostavilo istinitim.

Naime, do ulaganja i otvaranja novih radnih mesta nikada nije došlo ali se Stojanović sa mesta „gradonačelnika“ ubrzo obreo na mestu zamenika „premijera Kosova“, odnosno Hašima Tačija, kome je za tu poziciju ova stranka dala neophodnu podršku, kao što je to učinila i sa Ramušem Haradinajem nedavno. Vladeta Kostić je takođe napredovao do mesta „gradonačelnika Gračanice“ čija je uprava od tada nezakonito izdala preko 400 dozvola o pretvaranju poljoprivrednog zemljišta u građevinsko a zatim i isto toliko dozvola za izgradnju – isključivo Albancima.⁸ Pored toga, prodata su 683 srpska imanja što je zvanično zavedeno u administrativnim knjigama ali postoji i jedan broj prodaja obavljenih „drugačijim postupkom“ pa nisu evidentirane a procenjuje se da ih još oko 200 što drastično menja etičku strukturu stanovništva u Gračanici u korist Albanaca⁹ i sve to od dolaska na vlast onih ljudi koje SPS u potpunosti kontroliše i imenuje na ta mesta od 2013. godine a isključivo kroz „Srpsku listu“.  Ništa bolje od ovoga ne oslikava „suštinu rada te stranke“.

No, da bi se i pored svega ostalo na vlasti neophodna je gruba zloupotreba makar i minimalnih okolnosti za krupne laži o podrškama a one nisu ograničene samo na Grčku već se to bez problema činilo i sa najvećim svetskim silama poput Rusije što je, polovinom septembra, pretilo da izazove ozbiljan međudržavni incident kada se Rusija ne bi ponašala kako ozbiljnoj državi i priliči. Naime, režimski mediji u Srbiji su javili da će politička partija predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, „Jedinstvena Rusija“, podržati upravo „Srpsku listu“ i Gorana Rakića na narednim separatističkim izborima.¹⁰ Naslov te vesti naglasio je pravi spektakl „Putin uz Srpsku listu“ a fotografije predsednika Rusije našle su se na naslovnim stranama režimskih novina uz ovu vest. U neizmenjenom sastavu vest se našla i na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju čiji je direktor, Marko Đurić, i vodio ovu delegaciju u Moskvu. To je trebalo da moralno razoruža protivnike izdajničkog poduhvata koji ova veštačka stranka na Kosovu i Metohiji sprovodi po nalogu iz Beograda a koji su se oslanjali na rusku podršku.

Neshvatljivo je odakle toliko drskosti i bezobrazluka da se srpskoj javnosti notorna laž servira na tako bezočan način usled čega je već sutradan stigao demantij iz ove stranke.

Zapravo, sastanak koji je u Moskvi održan odnosio se na mogućnost izrade Deklaracije o srpskoj nacionalnoj identičnosti.¹¹ Mediji u Srbiji, barem oni vodeći, pravom razlogu sastanka nisu pridali gotovo nikakav značaj ili su ga, u malom broju slučajeva kada je pomenut, u potpunosti marginalizovali. Ovako podaničko ponašanje medija deluje nerealno kada se radi o tako važnim stvarima, a posebno koje zadiru u samu srž novinarske etike. Ipak, vrlo brzo razotkrivena je i ta obmana.

„Jedinstvena Rusija, kao i predsednik Vladimir Putin, nikada nisu spomenuli ‘Srpsku listu’, niti ohrabrivali saradnju sa predstavnicima nelegalnih kosovskih institucija, na čijem čelu se nalaze lica optužena za užasne zločine, to su potpune laži“¹²odgovorio je na pitanje o „pruženoj podršci“ predsednik Odbora za međunarodne odnose „Jedinstvene Rusije“ Konstantin Petričenko.

Pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, ukazujući na veličinu ovog besprizornog skandala, dodatno je razobličio prevaru objašnjavajući da je u stvari Goran Rakić, predsednik „Srpske liste“, koju je za potrebe legitimiteta rada „parlamenta“ kosovskih secesionista osnovao i svojim likom promovisao Aleksandra Vučić, imao ulogu „kukavičjeg jajeta“.

„Ušao je u Dumu kao funkcioner Srpske napredne stranke a izašao kao predsednik „Srpske liste“. Razlog tome je što ruska strana, poštujući međunarodno pravo, smatra da je „Srpska lista“ registrovana po separatističim zakonima samoproglašene republike Kosovo koju Rusija ne priznaje, nelegalna i kao takva pod tim imenom ne može da boravi u ovom visokom domu ruskog hrama demokratije“.¹³

Udruženje „Otadžbina“ u ovom saopštenju je podsetilo i da je režim Aleksandra Vučića marionetski i podanički a što je važno stalno imati na umu kako bi se pravilno razumeli ljudi koji njegovoj stranci pristupaju. Dakle, već spremni na svaki potez i izvršenje ma bilo kog naloga koji će pomoći ostvarenje namera koje Zapad, izrazito na štetu Srbije, ima pre svega na tlu Kosova i Metohije i sve to zarad lične dobiti. U tome se više puta dokazala baš „Srpska lista“ čiji aktuelni predsednik Goran Rakić nije reagovao na razotkrivanje ove prevare. Ne što mu nije ni prva ni poslednja već što mu nije rečeno šta da kaže a bez toga on je naprosto nemušt.

To našem „junaku“ sa početka priče ne smeta da sa njim uspostavi kontakt i podrži ga, pa se tako na samom početku kampanje za ove kvazi-izbore Stojković sastao sa Rakićem a zatim izjavio kako će „Koalicija raseljenih lica sa KiM podržati listu Srpska, jedinu partiju Srba u pokrajini koja ima podršku zvaničnog Beograda. Stavićemo sve svoje resurse na raspolaganje Srpskoj listi. Raseljeni sa KiM u političkoj borbi liste Srpska vide jedinu mogućnost za povratak“.¹⁴

Ovde ćemo pre svega ukazati na banalnost prevare koja se vrši sasvim običnom retorikom, odnosno, osnivanjem i registrovanjem udruženja građana pod nazivom „Koalicija raseljenih“, Stojković je za sebe prigrabio „titulu“ njenog predsednika koja u medijima i te kako autoritativno zvuči. U suštini ta „koalicija“ faktički ne postoji, nema članove pa ne može da ima ni predsednika iz čega, logički proizilazi, ne može ni da pruži realnu podršku bilo kome. Kao udruženje van izbornih perioda je mrtvo, nema nikakvih aktivnosti i služi jedino radi zloupotrebe sudbine raseljenih i prognanih Srba sa Kosova i Metohije. Upotrebom „titule“ predsednika, Stojković donosi određene poene onome uz koga se nađe a to je uvek onaj ko ima najviše izgleda da na njima pobedi. A o kakvom povratku on može da razmišlja prosti pokazatelj je sva njegova imovina na Kosovu i Metohiji koja je odmah po okupaciji KiM 1999. godine, prodata Albancima, osim omanje bezvredne parcele na Brezovici koja se vodi na ime njegovog oca.

Stojkoviću su obmane vrlo svojstvene te je među Srbima na Kosovu i Metohiji jako nepoželjna ličnost posebno u svom rodnom kraju zbog čega i vrlo retko tamo boravi. Tokom 2016., najavio je dodelu paketića srpskoj deci u Kosovskoj Kamenici, povodom Svetog Save, a na društvenim mrežama je to izazvalo spontano samoorganizovanje ovdašnjih Srba koji su želeli da mu se, za sve što je za njih i njima učinio, „zahvale“ batinama. Događaj su zbog pretnji propratile jake snage tzv „kosovske policije“ u čijoj je pratnji odmah nakon dodele i napustio Kosovsku Kamenicu. Paketići su bili prepuni proizvoda kojima je istekao rok upotrebe pa je ova zloupotreba dece u političke svrhe, koja je mogla i da im ugrozi zdravlje, izazvala još veće ogorčenje srpskog naroda ovog kraja.

Osnovna namera je bila promocija „Pokreta socijalsita“ Aleksandra Vulina koji je naveden kao donator. Upravo saradnja sa Vulinom, do koje je došlo još u vreme otpočinjanja Briselskog sporazuma, omogućila je Stojkoviću da na sebe privuče medijsku pažnju usled međusobne podrške koja je bila izrazito jaka.

Promociji prvih separatističkih izbora na celoj teritoriji KiM 2013. godine umnogome je doprineo boravak Vulina sa kandidatima „Srpske liste“ u manastiru Hilandar a gde ih je odveo upravo Stojković, nakon čega su u istom stilu kao i posle posete ruskoj Dumi nedavno, izjavili da su dobili blagoslov od tamošnjeg monaštva i igumana Metodija za to što rade a grupnom fotografijom sa njim „potkrepili“ svoju laž jer se blagoslov odnosio na ceo srpski narod na KiM bez pominjanja te liste:

„Neka bi blagoslov presvete Bogorodice trojeručice bio sa našim stradalim narodom i našom stradalom crkvom na Kosovu i Metohiji i neka bi presveta Bogorodica sa svoje tri ruke pokrivala ih uvek i štitila ih od svakog zla“.¹⁵

Takoreći političko poigravanje sa ovom velikom srpskom svetinjom, nastavilo se i kasnije te je baš u Hilandaru bilo moguće „isposlovati“ podršku ili kakvu promociju poput one kada je Vulin bio domaćin slave, barem kako su mediji preneli, a kojom prilikom je između ostalog naveo: „Budućnost naše dece ne može biti uspešna i dobra bez ponosa na prošlost“¹⁶

Naravno da se ovde misli o prošlosti srpske države i naroda ali će tek njihova lična prošlost osvetliti ove događaje u potpunosti. Pišući o igumanu manastira Hilandar, Metodiju, mediji se ne libe da istaknu njegovu prošlost pre nego je postao monah a to naročito u tekstu „igumani su uživali u rokenrolu“.

„Metodije i Tihon su bili gradski momci. Zajedno smo slušali rokenrol, organizovali žurke. S početkom ratova, izolacije i moralnog sunovrata društva, oni su svoj identitet pronašli u novoj ideologiji, a to je pravoslavna vera“ – priča istoričar Narodnog muzeja u Čačku Miloš Timotijević¹⁷ Iz perioda pre „pronalaženja novog identiteta“ igumana Metodija seća se i njegov kolega sa studija u Beogradu, Vladan Jovanović. Podstaknut upravo ovim i drugim senzacionalističkim vestima koje su u tom tenutku stizale iz manastira Hilandar, Jovanović ga opisuje kao „jednog iz te neobične grupe studenata ETF-a koju su sa nama, “običnim” studentima, spajali gađenje prema Miloševićevom režimu i preferans. Upravo su ti ljudi, gotovo svi rodom iz čačanskog kraja, nova generacija koja je od kraja 90-ih “preuzimala” Hilandar“ da bi „ubrzo javnost zapljusnule glasine o malverzacijama na manastirskom posedu Kakovo“.¹⁸

Naime, početkom 2000-tih, tadašnji jeromonah Metodije i još dvojica sabrata „zloupotrebom položaja i nesavesnim vođenjem manastirskih poslova, mimo znanja Sabora staraca i bratstva, naneli su štetu manastiru od oko 400 hiljada maraka. Toliko grčke finansijske vlasti potražuju od manastira za bespravnu gradnju objekata na metohu Arsenica izvan Svete gore (poznatijem kao Kakovo) a dug je nastao u vreme dok je prvi igumanov pomoćnik bio jeromonah Metodije“ koji je „suprotno svim propisima života u manastirskoj zajednici i tipiku koji je hilandarskoj bratiji kao osnivač ostavio Sveti Sava, u pčelinjaku iznad manastira sagradio kuću svome ocu i zaposlio ga kao pčelara. Ali, jeromonah Metodije nije samo zbrinuo oca, već i desetak svojih zemljaka, Čačana, koji kao „eksperti“ sa službenim pasošima Ministarstva spoljnih poslova SRJ borave u manastiru“. „Umesto da se pokaju za zlo naneto zadužbini najsvetijih među Nemanjićima, Serafim i Metodije kao izmirenje duga, hoće da metoh Arsenicu ustupe Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Iako samo formalno, da bi se izbeglo plaćanje građevinskih dozvola i drugih taksi. A šta stvarno znači formalno ustupiti i poslednji veliki hilandarski metoh van Svete Gore grčkoj državi, u ovom slučaju Grčkoj crkvi, ne treba posebna pamet da bi se shvatilo. To znači samo jedno, otuđiti zauvek deo preostalih hilandarskih poseda“.¹⁹

O ovome je obavešten i lično patrijarh Pavle 22. februara 2002. godine pa se samo može pretpostaviti kako je Metodije uspeo ne samo da izbegne kazne civilnog i crkvenog Suda već da pored svega još i postane iguman manastira Hilandar. Indikativno je  itaj trenutak koji je nastupio neposredno po upokojenju patrijarha Pavla, aprila 2010. godine.

Očigledno je da „Srpska lista“ nije jedini „državni projekat“ kako sve češće možemo da čujemo da vlast naziva svoja najteža bezakonja.

Iako je sve ovo samo deo nepočinstava predstavnika vladajućih režima od 2000. godine naovamo, koji prete da kulminiraju upravo kroz „Srpsku listu“ na Kosovu i Metohiji, i više su nego dovoljni da alarmiraju srpsku javnost. Činjenica da se to neće desiti, još strašnije ilustruje koliko su svi mehanizmi upravljanja države Srbije u rukama beskrupuloznih izgrednika kojima je ovaj politički brlog, u vidu koalicija sa šiptarskim i NATO zločincima, samo deo kolača koji su se namerili da do kraja pojedu.

To pak ne znači da izlaz ne postoji, i te kako postoji ali jedino kroz apsolutni bojkot ovih i svih narednih nezakonitih izbora jer se jedino učešćem na njima obezbeđuje puni legitimitet albanskom separatizmu. Nije uopšte bitno za koga će Srbi glasati, da li za „Srpsku listu“ ili neku drugu „srpsku stranku“ jer će pobednik na njima svakako biti neko od istaknutih albanskih separatista po zamisli Brisela i Vašingtona, a minorno prisustvo Srba u tim kvazi-institucijama predstavljaće ništa drugo nego put za gubitak Kosova i Metohije. Zato je jedini način da iz ovakvog stanja srpski narod izađe kao pobednik, bojkot svih separatističkih lažnih „izbora“ i „institucija“. Neslaganje sa njima pokazaće istrajnost u legitimnoj borbi za očuvanje srpske države i svoj opstanak što nam garantuje međunarodno pravo, na šta nas obavezuju žrtve, napori  stradanja kroz istoriju ali ništa manje od toga, budućnost potonjih generacija. „Privatni izvršitelji“ anti-srpskih interesa Zapada okupljeni oko vladajućeg režima u Beogradu, upravo se zbog toga upinju da narod uplaše, ucene i nateraju da podrži ovu pogubnu politiku. Da postoji iskrena briga za budućnost srpskog naroda, ako ne na Kosovu i Metohiji gde srpska Vlada nema nadležnost usled okupacije pokrajine, ona bi tu brigu mogla da dokaže u ostatku Srbije gde ima izvršnu vlast ali se tamo iz dana u dan sve lošije živi sa tendecijom da postane još gore. Ako ne može da obezbedi minimum uslova za život svojim građanima na teritoriji gde ima punu kontrolu, kako će obezbediti to isto delu naroda na KiM nad kojim nema ni deo te nadležnosti a gura ga suprotno od sebe?

Mnogo je pokazatelja izdaje južne srpske pokrajine koji potvrđuju da se ona neće okončati na Kosovu i Metohiji kao što možemo da naslutimo iz pokliča separatističkih težnji koji pristižu iz Preševske doline, Stare Raške (Sandžaka), Vojvodine…

Užas pred sazananjem kako će izgledati tanjir na kome u krupnim zalogajima nestaje država Srbija, morao bi da bude pokretač na odsudnu borbu za njen i spas srpskog naroda koji se više ne može uzdati ni u koga i to mora sebi jasno da prizna! Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji kada ta borba uopšte nije teška, naprotiv, za pobedu ne treba učiniti baš ništa osim da na dan tih kvazi-izbora izaberemo jedinu spasonosnu opciju – bojkot!

__________________________________

Odrednice:

1) www.alo.rs/cipras-podrzao-srpsku-listu/126865

2) Napomena: kada god se pomene „gradonačelnik“ na Kosovu i Metohiji, bez obzira koje je nacionalnosti, to uvek znači službenik u sistemu tzv „republike Kosovo“ koji je pandam srpskom predsedniku Opštine.

3) www.blic.rs/vesti/hronika/gradonacelniku-klokota-kim-10-godina-zatvora-uslovno/0qpw0rz

4) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=379&cl=13

5)www.kurir.rs/vesti/politika/1893947/ekskluzivno-cipras-nikada-necu-priznati-kosovo

6) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=371&cl=05

7) www.radiokim.net/vesti/drustvo/grcka-kompanija-ce-ulagati-u-gracanici.html

8) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=391&cl=12

9) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=373&cl=21

10) goo.gl/KK4E5p

11) er.ru/news/159352/

12) www.fsksrb.ru/kljucna-rec/pukla-bruka-u-moskvi/

13) www.kmnovine.com/2017/09/sns-spin.html

14) www.blic.rs/vesti/politika/jagodina-raseljeni-sa-kim-podrzavaju-srpsku-listu/fkrmm8m

15) Tanjug, 14. oktobar 2013.

16) Tanjug: Aleksandar Vulin kao domaćin slave u Hilandaru, 17 april, 2015.

17 www.blic.rs/vesti/srbija/igumani-su-uzivali-u-rokenrolu/6d54bsm

18) pescanik.net/hilandaromanija/

19) arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/02/27/srpski/R02022601.shtml

Izvor: Fond Strateške Kulture