Odbrana nacionalnih prava postaje kriminal

Marko Jakšić: „Što se više borite za nacionalna prava svog naroda, nažalost, postajete sve veći kriminalac i lopov“

Rekao je poslanik Demokratske stranke Srbije, načelnik Ortopedije bolnice u Kosovskoj Mitrovici i čovek koga je vlast „namerila“ da utamniči. Na teret mu se, bar prema pisanju pojedinih medija, stavlja delovanje protiv „interesa države“. „Bojkotom pokazujemo da se ne slažemo sa ukidanjem institucija srpske države i da tako sačuvamo prostor budućim generacijama koje dolaze da se još uvek bore za Kosovo“[1], izričit je Jakšić u svom poslednjem intervjuu nedeljniku Svedok. Pravo na drugačiji stav, zamislite poslanika opozicione političke partije, postavilo je na naslovne strane štampanih i u udarne termine elektronskih medija. Naravno, onih koji treba da opravdaju politiku zvanične Srbije i pravi istorijski šok: da se Matica tako lako odriče dela svoje teritorije zbog EUropske Himere koja u konačnom može da ispiše srpski narod iz svetske statistike. Makar, one koje beleže uticajne zapadne „demokratije“.

„Pa oni žele time da Srbi sa Kosova postanu saučesnici u sopstvenoj izdaji. Zato što je naš otpor izlasku veći. Srbija ne može sutra da kaže da su se Srbi sa severa KiM složili da idu u Tačijevu državu pod Briselskim sporazumom. Dakle, postojaće sumnja u legitimitet takve odluke. Želimo da pokažemo da vlast u izdaji nema partnere. Ako je to tako-onda je to problem za svaku vlast. Vreme prolazi. Svaka vlast se menja. Sutra će neko odgovarati zbog cele izdaje koja se dešava na prostoru Kosova i Metohije“[2], rekao je Marko Jakšić. Ovakva politička platforma koja još jedina garantuje osnovu sa koje će neke buduće političke generacije (od)skočiti sa dna na koje su nas smestili zapadni „partneri“ svake Vlade u kontinuitetu posle NATO agresije, pa tako i ove. I to je jedino važno. Koliko je to od istorijskog značaja svedoči i sva brutalnost koju je zvanična Srbija tokom kampanje uoči izbora 3. novembra pokazala. Sve izrečene parole, pretnje i „podsećanja“ na „državni razlog“ koji, očito, iz samo sebi poznatih razloga na nezapamćen način interpretiraju nosioci srpske (pre)vlasti nekako su gravitirala oko jednog čoveka-Marka Jakšića koji je (i) trećeg novembra pokazao kakav autoritet ima među svojim sugrađanima. Pobedio je. Bojkot je uspeo, jer je njegova reč bila jača od svega (ne)izrečenog od strane establišmenta. Narod je poslušao Marka. I tu leži najveći problem: Srbi sa severa Kosmeta veruju čoveku koji se „drznuo“ da (od)brani Ustavni poredak zemlje. Vlast je odlučila da odgovori. Tako je Marko stigao u vrlo teške i neprimerene kontekste na naslovnice i u udarne termine. Odgovor vlasti brutalan je koliko i sam fijasko koji su doživeli na severu Kosmeta. Marka treba diskreditovati. Odobreni su budžeti, prave se emisije, najavljuju serijali „mit O Marku“ valja demontirati onako kako to već svedočimo u poslednjih godinu dana tokom kampanja za lokalne izbore u mnogim gradovima i opštinama širom Srbije. Političke protivnike „vlasni“ prevode u političke neprijatelje.Pa su sva sredstva dozvoljena-neprijatelja „valja“ uništiti. Skoro da nije bilo izbora čije kampanje nisu pratili incidenti.

Podsetimo, tek na neke: u Srbobranu uoči drugog kruga pokrajinskih izbora (mart ove godine, prim. aut.) stizali su novinski izveštaji koji su predstavljali pravi „rat“ i potpuni „haos“ na ulicama ovog grada. Sukobi su se odvijali između aktivista Srpske napredne stranke (SNS)  i Demokratske stranke (DS). Teror, kako su atmosferu kampanje opisivali građani Srbobrana otpočeo je prvim krugom (17. februar) za pokrajinske izbore. U drugi krug ušli su SNS i DS. Ilija Gazepov, predsednik lokalne grupe građana novinskoj agenciji Beta rekao je da je svedočio incidentu kada je „grupa od petnaestak u crno obučenih ljudi pendrecima pretukla tri osobe“.[3] Dodao je, pritom, da su i njega pokušali da tuku ali su ga spasili građani koji su pozvali policiju „Ovde teror traje od prvog kruga izbora, 17. februara, a teror sprovode aktivisti Srpske napredne stranke. Toliko zle krvi je ušlo u ljude…“ rekao je Gazepov. Ovo je potvrdila i DS koja je svojim saopštenjem pozvala „nadležne“ da reše situaciju koja je izmicala kontroli: „iz džipova beogradskih i somborskih registarskih oznaka istrčavaju nepoznata lica sa pendrecima i napadaju građane na ulicama“, naveo je DS u saopštenju.

SNS je uzvratila kontraoptužbama i DS optužila za „teror“: „Upozoravamo građane da postoje informacije da isti koji im prete i koji ih maltretiraju izlaze iz skupocenih džipova i automobila koji pripadaju organima pokrajinske Vlade“[4], pisalo je u saopštenju SNS. Ovako su manje-više izgledale i sve ostale kampanje za izbore širom Srbije.

Tek nekoliko meseci kasnije (jun tekuće godine) u Zaječaru, lokalni izbori beležili su fizičke obračune između aktivista SNS i Ujedinjenih regiona Srbije (URS): „ Gomila batinaša koje je organizovala SNS zauzela je pozicije pred biralištima, presreću građane, maltretiraju ih i prete“, rekla je narodna poslanica URS Radmila Gerov i dodala da „nasilje koje se događa u Zaječaru vodi u diktaturu, iako se zagrće evropskim plaštom“.[5] SNS je uzvratila saopštenjem: „najoštrije osuđujemo napad na Gordanu Gajić i Jovanu Mihajlović, pristalice SNS, koje su batinaši Boška Ničića najbrutalnije vređali, pretili im i isterali ih iz restorana u selu Velika Jasikova, u koji su ušle da bi popile vodu“.[6] Konačno, izbore u Vrbasu (oktobar, tekuće godine) obeležila je drama aktiviste DS koji je bio doveden u stranačke prostorije SNS, gde su ga prema njegovoj izjavi tukli, slikali i pretili. DS je podneo krivičnu prijavu pošto je njihov aktivista identifikovao osobu koja ga je tukla, a SNS je odbacila optužbe izjavama da su „samo pričali“ s aktivistom. U partijske obračune uključili su se i visoki funkcioneri obe stranke pozivajući „nadležne“ da reaguju. Ozbiljne optužbe o nelegalnim radnjama tokom provođenja izbora punile su novinske stupce. Iz partije koja bi trebalo da bude „nadležna“ za unutrašnje poslove u Vladi, čuli smo: „Ne pamtim kada je predizborna kampanja u Vrbasu imala više tenzija i neprimereniju borbu za glas podrške. Birači najbolje znaju koliko je fer ili nefer bila izborna trka“, rekla je Marjana Maraš iz Socijalističke partije Srbije koja u Vladi ima prvog ministra i ministra unutrašnjih poslova-Ivicu Dačića.

Koliko je sve otišlo predaleko govori i saopštenje „zaduženih“ za transparentnost rada državnih organa Transparentnost Srbija. Ova NVO upozorava uoči izbora za grad Beograd i republičkih (i/ili opštih) izbora moraju da se preduzmu sledeći koraci: da Agencija za borbu protiv korupcije izvrši dovrši kontrolu finansijskih izveštaja o izbornoj kampanji 2012; da policija i javno tužilaštvo pre raspisivanja izbora saopšte šta su uradili na ispitivanju svih krivičnih dela za koja su se politički takmaci optuživali tokom prethodnih izbora, a naročito u vezi sa nepravilnostima u vezi sa brojanjem glasova, kupovinom glasova i zloupotrebom javnih resursa; da se preciznije uredi praksa promocije kandidata na izborima i lidera stranaka koji su ujedno i javni funkcioneri tokom izborne kampanje; da se što pre izmene medijski propisi; da se preciziraju norme u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti (plaćanje troškova nakon kampanje, krediti, humanitarne aktivnosti stranaka, i pravno nejasan status grupe građana; da se u roku od 48 sati objavljuju podaci o trošenju budžetskih sredstava, preuzimanju finansijskih obaveza i zapošljavanju u državnoj i lokalnoj upravi, javnim službama i preduzećima u doba kampanje i da se ovi procesi podvrgnu posebnoj kontroli, pošto su do sada često služili političkoj promociji i kupovini podrške birača; da izborni programi učesnika budu objavljeni na početku kampanje, kako bi bilo dovoljno vremena da stručnjaci daju komentare, ali i da stranke pruže razumno obrazloženje načina ostvarivanja predizbornih obećanja i finansiranja najavljenih aktivnosti.[7]

Dakle, politika u Srbiji sve više nalikuje na kartelske obračune nego na predstavljanje partijskih programa izvedenih iz ideologija. Toga nema. Ideologije su ustupile mesto „pragmatizmu“ i ono što je nekada bilo na levoj poziciji, danas je na desnom spektrumu političke scene. Desne orjentacije se sve više približavaju centru. Međutim, kada bi se tražio zajednički  imenitelj turbulencija na političkoj sceni Srbije, on bi glasio: sve opcije koje su protiv EU dogme treba svrstati u „ekstremiste“. I to je celokupni plan i program „vlasnih“.

Tako se vraćamo na sam početak teksta: Trećeg novembra Srbi sa severa ponovili su bojkotom svoj stav. Za njih Srbija može samo da raspiše izbore i za njih početak i kraj svih dilema leži u najvišem zakonodavnom aktu Srbije-Ustavu. Nikakve pretnje, ucene, trgovine i nezapamćene izjave državnih funkcionera tokom i posle izbora nisu za ove ljude od bilo kakvog značaja. Čak ni medijski najavljena hapšenja i definisanja u „ektremistički“ kontekst, Srbima sa severa Kosmeta nije „uterao strah u kosti“. Oni su, kao i ostatak Srbije u poslednjih godinu dana, bili svedoci „nove metodologije“ fingiranja legitimiteta: „Posebno u vreme izbora imali smo prilike da vidimo veliki broj vozila sa registracijama Beograda i Novog Sada, ošišanih i nabildovanih mladih ljudi. Mnoge od pripadnika Žandarmerije znamo još iz vremena rata na Kosovu. Neki su došli dve nedelje uoči izbora, a neki pre mesec dana. Njihova uloga je da pomognu da se, navodno, disciplinuju Srbi na Kosovu“ [8], opisao je atmosferu uoči izbora 3. novembra na severu Kosmeta Marko Jakšić. I kao što znamo ništa od svega toga nije imalo efekta-bojkot izbora je uspeo. Zvanična Srbija osula je „paljbu“ iz svih rapoloživih resursa na Jakšića i tako uoči ponavljanja izbora 17. novembra učinila, u stvari, kontraefekat-još više objedinila Jakšićeve sugrađane oko ideje bojkota izbora raspisanih od strane nelegalne NATO tvorevine tzv. Kosova. I oni će ići do kraja dobro shvatajući poruku srpskog premijera „Neka im je sa srećom“. Tu poruku kao i mnoge druge dobro smo shvatili svi mi zatočeni u geografskom pojmu kakav je još, nažalost, Srbija koja će u svom zvaničnom delu uz najviše državne počasti dočekivati predsednika Hrvatske (koja se uveliko sprema za proces po tužbi za genocid); ili premijera Albanije koji prema izjavi Ivana Vejvode iz nemačkog Maršalovog fonda najavljuje posetu Beogradu prvi put posle 1946. godine [9]. Takve zvanične Srbije, koja je svoje građane iz izbora u izbore (pre)gazila zatamnjenim džipovima i prevelikim ambicijama autentičnih političkih diletanata.

Izvor: Fond Strateške kulture