Opaki dilentatizam Krstimira Pantića

Sve što je zlo, trulo i amatersko u kosovskoj politici državnog vrha Srbije na neki način je sublimirano u vesti državne agencije Tanjug od 8.10.2013, koja prenosi najnovije umotvorine “kandidata za gradonačelnika” Kosovske Mitrovice i Zamenika direktora Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Krstimira Pantića.^[1] Da li je Pantić samo najnovije otelotvorenje “banalnosti zla” – birokrata koji slepo sprovodi jednu očigledno pogubnu politiku pod geslom “samo radim svoj posao”, ili je svesni (sa)učesnik u istoj – na kraju nije previše važno za one kojih se ta politika tiče. U politici, kao i u sportu – pišu se rezultati, tj. računaju se dela. A, kada je reč o javnim delatnicima – i reči.

Već prva Pantićeva rečenica zvoni na uzbunu: “Na ovim izborima Srbi će odlučiti da li žele da ostanu deo Srbije ili će neizlaskom prihvatiti da bez ikakvog otpora Albanci zauzmu i sever Kosova i uspostave svoje institucije i na njihovo čelo dovedu ljude koji su bliski njima, da dovedu ljude koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni Srbiji”. Teško da je sam Pantić sposoban da smisli ovako čudovišnu zamenu teza, pogotovo imajući u vidu da je njegov neposredni šef, Aleksandar Vulin, već neko vreme ponavlja u svojim nastupima. U svakom slučaju, ova (zamena) teza je em čudovišna em opasna po kosmetske Srbe, kao i državne interese Srbije uopšte. Ona okreće stvari naglavačke: oni koji “žele da ostanu deo Srbije” će učestvovati u “izborima” koje je raspisala tzv. predsednica secesionističke vlasti u Prištini,^[2] dok se oni koji priznaju samo državu Srbiju i zagovaraju bojkot nezakonitih “izbora” optužuju da će dozvoliti uspostavljanje institucija na čelu sa ljudima “koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni Srbiji”.

Razume se, stvar stoji upravo suprotno: oni koji žele da ostanu deo Srbije tu svoju želju mogu da dokažu i potvrde samo činom nepriznavanja svega što im se nameće mimo Ustava i zakona Republike Srbije, a i Rezolucije 1244 SB UN. S druge strane – nisu oni koji zagovaraju bojkot ti koji će dozvoliti uspostavljanje institucija predvođenih ljudima “koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni Srbiji” – već upravo oni, tj. vlasti u Beogradu i njihovi lokalni izvršitelji, koji priznaju i promovišu lažne izbore raspisane po “zakonima” jedne lažne države. Štaviše, ako ljudi “koji ne žele dobro ni srpskom narodu ni Srbiji” – tj. učesnici na tim lažnim izborima, budu “uspostavljali institucije” na osnovu rezultata tih istih lažnih izbora, to svakako neće biti zato što su im to dozvolili zagovornici bojkota, već upravo zato što su im to dozvolili predstavnici države koji krše zakletvu koju su položili na važeći ustav zemlje. Pritom je stvar još gora: svojim sistematskim podrivanjem tvrdog i doskora jedinstvenog severa KiM, Tadićev i Nikolićev-Vučićev režim su ozbiljno podrili kapacitete tog istog severa da se suprotstavi – i to ne samo u “svoje” ime već i u ime države Srbije – pokušaju uspostavljanja vlasti koja dolazi izvan ustavnog poretka zemlje.Upravo su oni ti čije akcije mogu da dovedu do toga da “bez ikakvog otpora Albanci zauzmu i sever Kosova i uspostave svoje institucije”. Dakle, Pantićeva skandalozna poruka svojim sugrađanima na severu KiM koji, zalažući se za bojkot upravo pokazuju lojalnost državi Srbiji, može se svesti na sledeće: razbijamo vam jedinstvo i odbrambenu moć i učestvujemo na nelegalnim izborima – a vi ste ti koji ste odgovorni za posledice. Čak ni Pantić nije toliko banalan da ne shvata šta priča. Uostalom, evo šta je sam Pantić izjavio odmah posle kobnog briselskog parafa od 19.4. ove godine, opet prema Tanjugovim navodima:

“Pantić je rekao da je na osnovu onoga što se vidi u sporazumu on apsolutno neprihvatljiv jer je predviđeno da policija i pravosuđe budu u okviru kosovskih zakona i da nema nikakve veze sa srpskim institucijama, što je ocenio kao definitivno povlačenje Srbije sa ovih prostora. ‘Mi ćemo se konsultovati sa našim građanima o daljim koracima i ukoliko je raspoloženje naših građana takvo, a siguran sam da jeste mi ćemo nastaviti borbu i nećemo dozvoliti da se ni ovi kao ni svi prethodni sporazumi sprovedu na terenu,’ rekao je Pantić. On je pozvao građane da ostanu mirni i budu uz lokalne samouprave, ne podležu emocijama i ostanu hrabri kao što su bili u proteklih 14 godina, a predsednika Vlade Srbije Ivicu Dačića da poseti pokrajinu i objasni građanima šta je potpisano u Briselu. ‘Ostajemo pri stavu da nećemo dozvoliti sprovođenje dogovora. U ponedeljak će u podne u Kosovskoj Mitrovici biti održan veliki narodni miting, sabor srpskog naroda, na kojem ćemo doneti odluku o formiranju Skupštine severnog Kosova’, rekao je Pantić”.^[3]

A na zajedičkoj sednici skupštine četiri opštine na severu KiM istog dana, Pantić je bio jednako izričit: “Niko na severu Kosova ne želi da učestvuje u sprovođenju eventualno postignutog sporazuma u Briselu. Neka (premijer Srbije) Ivica Dačić dođe, uzme sporazum koji će eventualno potpisati u Briselu i neka ga zajedno sa (kosovskim premijerom) Hašimom Tačijem sprovede na Kosovu”.^[4] Dakle, tada je upravo Pantić zagovarao onu vrstu otpora koju sada demonizuje i, možda fatalno, slabi dok danas svesno stavlja svoje dojučerašnje saborce, čije je emocije i rešenost i sam podržavao i potpirivao – izvan “zakona” secesionističke tvorevine. Ne, kod Pantića, komponenta zla svakako nije “banalna”: ona se sasvim svesno, bestidno gaji. Iole pristojan čovek jednostavno ne može da izgovori ono što Pantić, skačući sam sebi u usta (istina, ona od pre pola godine), danas govori.

Pantiću nije dovoljno što samog sebe demantuje, već krivotvori ono što je vlast koju zastupa potpisala a on sprovodi. Kaže: “Zajednica nije Asocijacija, kako govore u Prištini, već će Zajednica srpskih opština predstavljati entitet u okviru pokrajine Kosovo i Metohija”. Ali nije Priština ta koja naziva tu tzv. zajednicu srpskih opština “Asocijacijom” – tako je naziva sam tzv. briselski sporazum (ili „Udruženjem“, zavisno od prevoda):

“1. Formiraće se Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu”.^[5]

Što se tiče nekakvog “entiteta” – a (para)državna lista “Srpska” za koju Pantić agituje bi trebalo, aluzijom na Republiku Srpsku, da na to asocira – o tome nema ni govora, pominje se samo opštinski nivo vlasti. Jer, kako tačka 3. sporazuma govori, “strukture Udruženja/Zajednice biće uspostavljene na istim temeljima kao i postojeći statut Zajednice kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, skupština, veće”, a njihova delatnost će biti, kako je definisano u tački 4, “u skladu s nadležnostima definisanim u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi” – a i “kosovskim zakonom”. A propo „kosovskog zakona“ – to nas dovodi do sledeće opasne Pantićeve obmane koja je lansirana u Tanjugovoj vesti:

“Pantić je kazao da će Zajednica srpskih opština imati određena ovlašćenja koja će biti preneta na nju ne iz Prištine nego iz Beograda, dodajući da će Skupština Srbije doneti ustavni zakon kojim se deo ovlašćenja republičkih vlasti prenosi na A.P. Kosovo i Metohija a deo na Zajednicu srpskih opština.” Ako pogledamo tekst Plana primene tzv. briselskog sporazuma, tačku 2, pročitaćemo sledeće:

“Nakon opštinskih izbora i potvrđivanja rezultata istih, Tim za pripremu će biti raspušten. Asocijacija/Zajednica će biti uspostavljena prema članu 1. „Prvog ugovora“ i usvojiće svoj Statut u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom”.^[6]

Dakle, ni u tzv. briselskom sporazumu ni u Planu primene nema nikakvog pomena ni „entiteta“ ni Srbije i srpskih zakona, već samo „kosovskog zakona“. Tačka 5. iz Brisela je izričita: “5. Udruženje/Zajednica će koristiti dodatna ovlašćenja koja joj dodele centralne vlasti”. A zna se koje „centralne vlasti“ – one u Prištini. Naravno, ne treba sumnjati da će beogradski režim pokušati, mimo svih zakonskih i ustavnih normi, da donese nekakav „ustavni zakon“ radi „prenosa ovlašćenja“ na AP KiM (naravno ne Skupštinu AP KiM koja je 4.7.2013. osnovana u Zvečanu već onu secesionističku u Prištini) i tzv. Zajednicu srpskih opština – ali to nema nikakvog dejstva na Prištinu, niti na EU – jer tzv. briselski sporazum tako nešto jednostavno ne predviđa.

Ovo je, dakle, više od obične demagogije, pa čak i uobičajenih laži političara. Ovo je vrsta obmane koja treba da dovede u zabludu masu naroda i pretvori ga u ovce za klanje, stado koje će ići na glasanje misleći da glasa za Srbiju, a zapravo glasa za izlazak iz Srbije, odnosno srpskog ustavno-pravnog poretka. Još gore – ojačava se spoljna slika neiskrenih, da ne kažemo lažljivih srpskih političara, koji govore i obećavaju jedno strancima, a onda govore nešto sasvim suprotno narodu kojeg navodno predstavljaju. A posle, kada ispadne sve suprotno onome što je narodu obećavano – onda su krivi drugi. Da li je to ta Srbija o kojoj govori sumnjivi “magistar” na čelu države – koja ima “izvanredan” položaj u svetu?^[7]

Vredi pomenuti, da ne ostane nepomenuta, i Pantićevu tvrdnju da „predstojeći izbori na Kosovu nisu lokalni“, od koje bi ustvari trebalo da nam zastane dah. Jer, prva tačka odluke Atifete Jahjaga glasi: „1. Proglašavaju se lokalni izbori u Republici Kosova, koji će se održati na dan 03 novebar 2013 godine.“ Doslovce, „kosovarskom latinicom“.

Konačno, pri kraju Tanjugovog izveštaja, navodi se još jedan Pantićev biser: “Zato je naš cilj da učestvujemo na izborima bez obzira što su uslovi teški, bez obzira što ih nije raspisao predsednik Narodne skupštine Srbije već neko koga mi ne priznajemo”.

Osim što priznaje da ništa što je vezano za tzv. briselski sporazum i novembarske “izbore” nije ni regularno ni po zakonu i Ustavu, Pantić na kraju potpuno razotkriva taktiku vlasti: strancima će se dati sve što traže, ali će se stalno “muljati” i pokušavati da se potpisani dogovori izigraju ili relativizuju, većinom za potrebe domaće javnosti i „slobodnih“ medija koji je servisiraju. To je moglo da se radi i dosad – i dobrim delom se i radilo, ali će ovog puta, tj. posle 3. novembra, Priština, NATO i EU imati adut koji dosad nisu imali: imaće potpisom Vlade Srbije overeno pravo da institucionalno pritiskaju opštinska rukovodstva na severu KiM, što dosad nije bio slučaj, i moći će da mašu potpisanim sporazumima u lice svakoj beogradskoj vlasti koja pokuša da primeni neke zakone Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. A iza tih papira će stajati “ubeđivačka moć” NATO i EU. Drugim rečima – buduće secesionističke ili zapadne intervencije prema severu KiM biće legitimizovane – razume se, ako novembarski „izbori“ uspeju.

Sve to, naravno, Krstimir Pantić zna. I, s tim znanjem, nastavlja da kroči smelo, sve dublje u glib sopstvenih neistina, propagirajući izbore za koje je sam rekao da uklanjaju državu Srbiju sa prostora KiM. Nažalost, štetu koju čini ne čini samo sebi.

Izvor: Fond Strateške kulture