Predaja sudske vlasti albanskim separatistima

Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) je Ustavom predviđen kao «nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija». (čl. 153 st.1 Ustava).

Ovaj državni organ obavlja mnoštvo poslova u okviru svoje nadležnosti, koji poslovi su od suštinskog značaja za funkcionisanje jedne grane vlasti u Republici Srbiji – sudske vlasti. VSS bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda, odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija, odlučuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda, određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud, obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadležnosti i mnoštvo drugih poslova, koji su pobrojani u odredbi čl. 13 Zakona o visokom savetu sudstva.

Ukratko, Visoki savet sudstva po zakonu ima ključnu ulogu kada je pitanju izbor, napredovanje, disciplinska odgovornost i razrešenje sudija.

Državno veće tužilaca (u daljem tekstu: DVT) je takođe predviđen Ustavom kao samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca u skladu sa Ustavom. Republički javni tužilac je po položaju i predsednik Državnog veća tužilaca. Ovaj državni organ, slično kao i Visoki savet sudstva, ima suštinski bitnu ulogu prilikom izbora, napredovanja, disciplinske odgovornosti i razrešenja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ova dva organa su donošenjem Ustava 2006. godine postali ustavne kategorije sa ciljem da se time obezbedi najveći stepen nezavisnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Ovi organi bi trebalo da predstavljaju sam vrh i krunu pravosuđa, garant očuvanja integriteta sudske vlasti od bilo kakvih nedozvoljenih uticaja sa strane, te u tom smislu ovi organi imaju i preventivnu ulogu radi očuvanja kako, institucionalne, tako i personalne nezavisnosti svakog sudije i javnog tužioca. U sastavu ovih državnih organa bi trebalo da se nalaze eminentni i provereni stručnjaci, ljudi koji predstavljaju intelektualne i moralne gormade, jer bi samo takvi ljudi mogli biti pravi i iskreni čuvari državne vlasti, u konkretnom slučaju sudske vlasti.

Zbog cilja koji se želeo postići ustanovljavanjem Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, najmanje se moglo očekivati da će upravo ovi državni organi biti zloupotrebljeni, te da će poslužiti kao produžena ruka izvršne vlasti u cilju kontrole i nezakonitog zaustavljanja rada sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije.

Prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (Sl. glasnik RS 116/2008) za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ustanovljen je Osnovni i Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, sa sudskim jedinicama u Goraždevcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu, te Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici sa odeljenjima u istim mestima. Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici je osnovano za područje Osnovnog suda, a Više javno tužilaštvo za područje Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici. Dakle, pomenuti sudovi i javna tužilaštva su svojom nadležnošću pokrivali su celokupnu teritoriju AP Kosovo i Metohija. Na taj način bila je ispoštovana odredba čl. 4 st.1 i čl. 142 st.1 Ustava koje govore o jedinstvu pravnog poretka i jedinstvu sudske vlasti na teritoriji Republike Srbije.

Međutim, 17.06.2013. Visoki savet sudstva je doneo Odluku broj 06-00-25/2013-01 kojom je svim sudovima na Kosovu i Metohiji (Viši, Osnovni i Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici) naloženo da odlučuju samo u predmetima započetim do 15.07.2013. godine sa obavezom da se u tim predmetima donese odluka najkasnije do 01.09.2013. godine, a da se podaci o tim predmetima dostavi EULEKS-u. Nadalje naloženo je da se evidentiraju i čuvaju akti kojim se pokreću postupci posle 15.07.2013. godine kako bi se kasnije dostavili i rešili u okviru «pravosudnih organa uspostavljenih u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa». Nalog podrazumeva i dostavljanje svih predmeta koji su formirani nakon 15.07.2013. godine pravosudnim organima uspostavljenim u skladu sa Sporazumom, a u saradnji sa EULEKS-om. Izuzeci su predviđeni u pogledu hitnih krivičnih predmeta koji se imaju odmah predati EULEKS-u koji će u tim predmetima postupati do 01.09.2013. godine. Kod hitnih građanskih predmeta predviđeno je da postupaju naši sudovi, ali samo do 01.09.2013. godine.

Efekat Odluke VSS je takav da je u sudovima, sudskim jedinicama i odeljenjima na teritoriji AP Kosovo u Metohija praktično obustavljen rad na svim predmetima koji su zaprimljeni nakon 15.07.2013. (osim navedenih hitnih građanskih predmeta).

Odluka Visokog saveta sudstva je protivzakonita. U zakonskim odredbama na koje se VSS pozvao (čl. 13 alineja 16 Zakona o Visokom savetu sudstva i čl. 70 Zakona o uređenju sudova) nama ni traga o bilo kakvoj mogućnosti stopiranja rada sudova. Naprotiv, cilj ovih zakonskih odredaba je afirmacija što kvalitetnijeg, bržeg i efikasnije rada sudova, u skladu sa zakonom, a ne zaustavljanje rada sudova i predaja sudskih predmeta neovlašćenim licima.

Jasno je da je i Visoki savet sudstva zloupotrebio svoja ovlašćenja i citirane zakonske odredbe kada je doneo Odluku kojom je naložio sudovima na teritoriji AP KiM da prestanu da postupaju u predmetima zaprimljenim nakon 15.07.2013. uz najavu predaje tih predmeta subjektima i sudovima koji nisu sastavni deo ustavnopravnog poretka i pravosudne mreže Republike Srbije. Visoki savet sudstva po zakonu nema ta ovlašćenja i nadležnosti, pa Odluka koja je doneta nema nikakvo uporište niti u Zakonu niti u bilo kojem drugom propisu Republike Srbije. Šta više ona je i protivustavna jer je usmerena ka razbijanju jedinstva pravnog poretka i jedinstva sudske vlasti. Ovom Odlukom Visoki savet sudstva je načinio prvi korak ka gašenju sudske vlasti tj. pripremio je teren i utro put izvršnoj vlasti ka realizaciji odredaba tzv. briselskog sporazuma koje predviđaju amputaciju i neutralisanja postojeće sudske mreže na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Tako se Visoki savet sudstva, od organa koji bi trebalo da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i obezbedi efikasnost sudske vlasti, pretvorio u svoju suprotnost tj. u organ koji po nalogu izvršne i političke vlasti, kontroliše, umrtvljuje i zaustavlja rad sudova, a sve radi sprovođenja tzv. briselskog sporazuma, koji svojim odredbama otvoreno atakuje na pravni poredak naše zemlje, njenu celovitost i na sudsku vlast, predviđajući, između ostalog, da će pravosuđe na KiM biti integrisano i da će raditi «u okvirima pravnog sistema Kosova».

Protivzakonita akcija Visokog saveta sudstva bila je propraćena i sinhronizovanom akcijom Državnog veća tužilaca, na čijem čelu se, po položaju, nalazi Republički javni tužilac. Državno veće tužilaca (u daljem tekstu:DVT) je dalo preporuku Republičkom javnom tužiocu da izda obavezno uputstvo u smislu odredbe čl. 25 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu, nakon čega je Republički javni tužilac i izdala obavezno uputstvo O br. 2/13 od 14.06.2013. godine. Međutim, i preporuka i obavezno uputstvo su potpuno suprotni navedenoj zakonskoj odredbi člana 25. st.1 Zakona o javnom tužilaštvu koja predviđa da republički javni tužilac izdaje u pismenoj formi opšta obavezna uputstva, ali samo za postupanje svih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. U ovom konkretnom slučaju nit dato uputstvo svim tužilaštvima u Republici Srbiji, nit se tim uputstvom želela postići zakonitost, delotvornost i jednoobraznost u postupanju, već je uputstvo, upravo obrnuto, imalo za cilj prestanak rada tužilaštava na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Iz teksta Obaveznog uputstva se lako može ustanoviti da je ono u funkciji implementacije tzv. briselskog sporazuma, te da je taj sporazum u stvari osnov donošenja ovog Uputstva, a ne zakonska odredba na koju RJT formalno pozvala.

Tako su se Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca pretvorili u udarnu pesnicu izvršne vlasti kojom je zadat prvi udarac sudskoj vlasti na teritoriji AP KiM, kao sastavnom delu Republike Srbije. Radnje koje su preduzeli ova dva državna organa predstavljaju prvu fazu i pripremne radnje za definitivnu dobrovoljnu predaju sudske vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija u ruke albanskih separatista i terorista.

Dokaz za ovu konstataciju je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava koji je ubrzo usledio, a koji će se naći pred narodnim poslanicima republičke skupštine. Naime, ovim Predlogom zakona se predviđa nova mreža sudova i tužilaštava Republike Srbije, s tim što tom mrežom nije obuhvaćena i pokrivena teritorija AP Kosovo i Metohija!

Izglasavanje predloženog zakona bi bila druga faza u procesu ukidanja i definitivnog gašenja naših sudova i tužilaštava na teritoriji Kosovo i Metohija.

Odredba čl. 12 Predloga Zakona glasi: «Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP KiM, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom» s tim što se poseban zakon ima doneti do 31.12.2013. godine. Do donošenja posebnog zakona predviđa se da postojeći sudovi i javna tužilaštva (osnovani po sada važećem Zakonu) nastavljaju sa radom. Jasno je nikakvog nastavka rada neće ni biti, jer su VSS i DVT već odradili svoj deo posla i obustavili normalan rad ovih sudova i tužilaštava na KiM, pa je će ta zakonska odredba ostati samo mrtvo slovo na papiru, puko zadovoljavanje forme i zamazivanje očiju naše javnosti.

Već na prvi pogled je jasno da je Predlog zakona neustavan i da predstavlja izigravanje i Ustava i važećih zakona kojima je uređena materija pravosuđa.

Ustav predviđa da je sudska vlast na teritoriji Republike Srbije jedinstvena, baš kao pravni poredak, pa usled toga nema mogućnosti da se deo pravosudne mreže (područja i sedišta sudova i tužilaštava) na delu državne teritorije uređuje jednim (opšti) zakonom, a drugi deo pravosudne mreže nekim drugim – posebnim zakonom. Sam pokušaj uređivanja materije koja se odnosi na sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava donošenjem dva odvojena zakona, podrazumeva različit pravni položaj tih državnih organa na pojedinim delovima državne teritorije, što bi u startu činilo neustavnim sam Zakon, ukoliko bude izglasan shodno datom Predlogu. Ovakva zakonska rešenja podrazumevaju cepanje našeg pravnog poretka, a time i jedinstvenog poretka sudske vlasti. Eventualnim izglasavanjem novog Zakona po Predlogu koji je iznet, značilo bi da je i Narodna skupština Republike Srbije postala saučesnik dobrovoljne i protivustavne predaje sudske vlasti separatistima na teritoriji AP KiM. Kakve su prave i krajnje namere predlagača Zakona, može se vrlo lako zaključiti upravo iz odredaba tzv. briselskog sporazuma koje predviđaju sudove koji će raditi «u okviru pravnog sistema Kosova», a što znači da na teritoriji AP Kosovo i Metohija više ni bilo naših sudova i tužilaštava, kao dela jedinstvene pravosudne mreže Republike Srbije. Sa tim ciljem su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, odnosno Republički javnih tužilac i doneli obavezujuće odluke kojima su građanima Republike Srbije već uskratili pravo na pristup sudovima svoje države, i pravo da, kao državljani Republike Srbije, ostvaruju prava i obaveze koje im iz tog svojstva proizilaze, a pre svega da budu subjekti prava u okviru pravnog poretka vlastite države.

«Poseban zakon» koji se pominje u Predlogu Zakona ne može, a da ne krši Ustav i to u celosti, što znači pre svega preambulu Ustava, osnovna načela, odredbe koje se odnose na ljudska prava i slobode, uređenje vlasti… Takav zakon bi bio treći korak i završni akt gašenja sudske vlasti Republike Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Taj «posebni zakon», ukoliko ne daj Bože bude donet, bi predstavljao izdajnički akt i svojevrstan državni udar koji bi ovog puta bio izvršen od strane Narodne skupštine Republike Srbije, a izdaju bi izvršio svaki narodni poslanik koji se za takav zakonski predlog bude izjasnio.

I na kraju treba reći da su se navedeni državni organi Republike Srbije, otvorenim i flagrantnim kršenjem Ustava i zakona Republike Srbije stavili na listu onih koji konzistentno i sistematski krše ljudska prava građana odanih pravnom poretku Republike Srbije, a koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Nakon što je našim građanima, protivzakonitim raspuštanjem skupština jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, uskraćeno iborno pravo i pravo na učešće u upravljanju u javnim poslovima, sada se istima krši i pravo na pristup sudu. Pravo na pristup sudu je jedno od najvažnijih aspekata ljudskog prava na pravično suđenje, koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Šta više, Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, kao akt kojim se vrši implementacija tzv. briselskog sporazuma, najavljuje i dalje kršenje osnovnih ljudskih prava i to prava na državljanstvo i pravo na pravnu ličnost. Predaja sudske vlasti alabanskim separatistima u ruke uz dalje povlačenje našeg pravnog poretka sa teritorije AP KiM ne znači ništa drugo nego proterivanje naših državljana iz pravnog sistema vlastite države, čime naši građani prestaju biti nosioci prava i obaveza tj.subjekti prava u okviru pravnog poretka države kojoj formalno pripadaju, što za posledicu ima kršenje prava na državljanstvo i prava na pravnu ličnost, koja ljudska prava su takođe zajemčena Ustavom i pomenutom Evorpskom konvencijom. Na sceni je sprovođenje državnog terora nad građanima Republike Srbije, čiji je jedini i najveći greh u tome što su lojalni svojoj državi. Sa druge strane, otvorenim kršenjem Ustava i zakona tj. potpunim napuštanjem poštovanja načela vladavine prava, vrši se nečuveni zločin prema vlastitoj državi na čijem čelu se nalaze upravo oni koji taj zločin čine.

Izvor: Fond Strateške kulture