Razmišljanja uoči ponovljenih izbora 17.11.2013

Čekamo – a i načekaćemo se, po svoj prilici, da neko iz najnaprednijih krugova najnaprednije evroatlantske civilizacije, osudi etno-rasističke pretnje koje ovih dana Srbima u Severnoj Mitrovici upućuju beogradski, takođe najnapredniji evroatlantisti, uoči ponovljenih tzv. izbora na tri mesta u tom gradu: glasajte, inače će vam Albanac biti gradonačelnik!

Gde je Evropska unija? Evropska komisija? OEBS? UNHCR? EULEKS? Nezavisni posmatrači? Poverenica za zaštitu ravnopravnosti? El-de-pe? Druga Srbija? Centar za kulturnu dekontaminaciju? Boris Tadić, novi globalni branilac multikulturalnosti? Gde je, do vraga, američki ambasador? Da li i oni podržavaju ovaj etno – rasizam predstavnika Vlade Srbije, na prvom mestu Dačića i Vulina? Ako smo za to „multietničko Kosovo“ – kako onda iko sme da agituje protiv mogućnosti da Albanac bude gradonačelnik u nekoj srpskoj sredini?

Ovakvo sramno, ekstremističko zastrašivanje se, inače, ne može čuti iz usta pobornika bojkota. Bojkotaši se jedino ježe od pomisli da bilo ko bude izabran za gradonačelnika bilo gde na Kosovu i Metohiji – ali pogotovo na severu pokrajine – na osnovu „kosovskih“ zakona. To je jedina stvar koja ih brine. Jer, za razliku od svojih naprednih, EUropejskih suparnika – oni istinski veruju u pravnu državu, i spremni su da se bore za nju. Možemo se slobodno kladiti u to da bojkotaši nemaju ništa protiv toga da neki kosovski Arbanas bude izabran na mesto gradonačelnika Severne Mitrovice – pod uslovom da ti izbori budu raspisani po zakonima Republike Srbije. Naravno, to bi bilo malo verovatno – jer bi Srbi sa severa KiM pohrlili na takve izbore. Ali, načelno, ništa sporno oko izbora lojalnog kosovskog Albanca na gradonačelničku funkciju. Takav bi neuporedivo manje smetao od bilo kog Tačijevog „Srbina“.

Uopšte, pobornici bojkota, koji su u isto vreme i najveći protivnici otcepljenja KiM od Srbije – pokazuju se daleko otvorenijim prema višenacionalnom suživotu od svojih „urbanih“ oponenata. Može se primetiti da, među onima koji propagiraju „oslobađanje od kosovskog balasta“, najčešće provejava implikacija da je, ustvari, potrebno „amputirati Kosovo“ da ne bi sutra imali „dva miliona Albanaca“ unutar države (mada ih na Kosovu i Metohiji nema ni približno u tom broju, ali to je neka druga tema). S druge strane, očigledno je da „nacionalisti“ nemaju ništa protiv toga da koegzistiraju sa tim prezrenim Albancima – pod samo jednim uslovom: da to bude u okvirima države Srbije, inače etnički najraznovrsnije države u ovom delu Evrope, a ne države koju vode bivši i sadašnji narko-teroristi i trgovci ljudskim organima. Ko su, dakle, istinski ekstremisti, istinski netolerantni, ko su ti koji su spremni da se rukuju i dogovaraju sa licima sa poternice, a ko ti koji ne žele da takva lica njima upravljaju? Nije li sve ovo naopako?

Čudovišna je zamena teza najnovija mantra vlasti da će Srbi sa severa „sami biti odgovorni“ ako im na vlast dođe tamo neki Albanac. Ne, naprotiv: sama vlast u Srbiji bi bila najodgovornija za tako nešto. Zato što je prihvatila sprovođenje „izbora“ po zakonima tzv. kosova. Zato što nije spremna da raspiše izbore po zakonima sopstvene države. Zato što je potpisala sporazum u Briselu koji ozakonjuje primat zakona tzv. kosova na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Postoji li primer u svetu gde se vlast dobrovoljno odriče dela svog građanstva, gde to građanstvo gura svim silama, čak i pod pretnjom oružane intervencije, u naručje neprijatelja i još onda pokušava da pilatovski opere ruke od cele stvari i proglasi krivim upravo one koji bi samo da žive u sopstvenoj državi i uživaju ista prava kao i ostali njeni državljani?

S tim u vezi, postoje li bestidniji mediji od ovih u Srbiji? Postoje li igde mediji koji apsolutno ne dozvoljavaju nijednom braniocu Ustava i pravnog poretka zemlje da se preko njih ravnopravno oglasi? Postoji li igde ovolika bulumenta novinara spremnih da ignorišu slona u dnevnoj sobi koji se odaziva na ime „Ustav“, spremnih da aboliraju vlast od svake krivice i pomognu u orkestriranju hajke na one koji brane ustavni poredak zemlje? Na vrhu Olimpa ovakvog novinarstva je dnevni list Kurir, koji se upustio u sistematsku satanizaciju dr Marka Jakšića, pretvarajući ga praktično, kroz klevete sračunate da ga dehumanizuju i pretvore u savremenog Goldštajna, u divljač za odstrel na divljem zapadu zvanom „kosovo“? Najnoviji biser Kurira (12.11.2013, str. 2-3) je da optužuje Jakšića za „podrivanje sistema zemlje“ – istog Jakšića koji se svakodnevno, i to po nekoliko puta, oglašava u korist poštovanja Ustava, zakona i Rezolucije 1244 SB UN. Naravno, sve uz ponovljene optužbe da se „sastao sa Tačijem“ oko podele plena, da poseduje razne skupocene nekretnine u zemlji i u svetu, i da će uskoro biti uhapšen. Šta je ovo osim pravljenja klime u kojoj će svako nasilje i prinuda prema Marku Jakšiću biti medijski pravdano i zatim „spinovano“ da bi umirilo običan, naivni svet?

Prema tome, može se slobodno reći – ako Tačisti (ma koje nacionalnosti, srpske ili arbanaške, svejedno je) preuzmu vlast na severu – gde je u prvom krugu glasanja 3.11. glasalo svega oko 3,8% srpskog stanovništva u četiri opštine, ili ako se Marku Jakšiću nešto zlo desi – krivci za to neće biti ni bojkotaši niti bilo ko drugi sa severa KiM. Krivci za to bi bili isključivo najviši nosioci vlasti u Srbiji. Oni koji su svojevoljno digli ruke od Kosova i Metohije, iako tako nešto nisu obećali pre izbora i svojevoljno pokušavaju da svoje kosmetske sunarodnike izruče u ruke arbanaške mafije. Oni koji orkestriraju kampanju protiv čoveka najodgovornijeg za to što je Srbija danas uopšte u poziciji da pregovara u vezi Severne Mitrovice.

Za kraj, najnovija emisija „Odnako“ verovatno najpoznatijeg i najpopularnijeg ruskog političkog novinara, Mihaila Leontjeva, prikazana 12.11.2013. na prvom kanalu ruske državne televizije,[1] samo je nastavila niz negativnih osvrta na tzv. lokalne kosovske izbore i ulogu vlasti Srbije u njihovom organizovanju koji su se proteklih dana mogli videti na raznim ruskim državnim medijima. Bez obzira na sve pompezne izlive obostrane ljubavi u kontekstu (nepotrebnih) muka oko početka radova na Južnom toku, onaj u vlasti koji ima uši i oči, trebalo bi da bar pokuša da čuje i vidi medijske poruke koje poslednjih dana stižu iz Moskve, iz više izvora: intervju sa Markom Jakšićem, dok se u pozadini jasno vidi plakat sa naprednjačkim dvojcem i naslovom „Mala je ovo zemlja koliki smo mi izdajnici“; prikazivanje unakaženih plakata vlasti koji pozivaju narod da glasa na „izborima“, kao i akcije „čišćenja smeća“ (tj. pro-izborne propagande) u Severnoj Mitrovici; ocena da je, dozvolivši separatistima da održe izbore, Beograd „priznao da Kosovo nije Srbija“; intervju sa Slavkom Stevanovićem, najnormalnije, bez ikakvih navodnica ili druge relativizacije, potpisanim kao „predsednik novoformirane Skupštine autonomne pokrajine Kosova i Metohije“.

Posebno vredan pažnje je kraj najnovijeg Leontjeovljevog obraćanja ruskoj javnosti: „Za razliku od Janukoviča, još je rano da saosećamo sa Nikolićem. Mada – Bog zna kako će to ispasti. To je ipak Srbija, gde su njegovog prethodnika Đinđića prosto upucali pored ograde. Ipak, do viđenja!“

Izvor: Fond Strateške kulture