Sever Kosmeta – stanje na ivici „nasilnog“ rešenja

Lokalni izbori od 3. novembra po sistemu “Republike Kosovo” nesumnjivo će ući u istoriju kao neverovatan primer pokušaja predaje od strane jedne države (u mirno vreme) dela svoje teritorije, u ruke nepriznate separatističke formacije koja sebe naziva “državom”.

Nakon uklanjanja srpske vojske i policije sa teritorije Kosova i Metohije u junu 1999. godine i formiranja narko-terorističke kvazidržavne formacije, upravo je sever pokrajine koji je u ogromnoj većini naseljen Srbima, postao glavna prepreka za završetak projekta “Republike Kosovo” i daljeg širenja NATO pakta. Tako na sever Kosmeta nije mogla da kroči noga bojevika i komandira OVK, koji su zauzeli rukovodeća mesta u političkim i bezbednosnim strukturama “RK”. Dve godine posle proglašenja nezavisnosti “OVK države” (2008) čak i Boris Tadić je bio prinuđen da pozove Srbe sa Kosmeta da bojkotuju “kosovske izbore”, posle čega je “međunarodna zajednica” pristupila njegovom neposrednom smenjivanju, što se 2012. godine i dogodilo. Nova vladajuća garnitura, potpuno suprotno svojim predizbornim obećanjima, ne samo da je prihvatila dogovore svojih prethodnika sa Prištinom (koji pritom nisu nosili obavezujući karakter), već je povukla i poslednji, odlučujući korak – potpisala je Briselski sporazum koji suštinski priznaje nezavisnost “Republike Kosovo”. Centralno mesto u sporazumu jeste to da se sever pokrajine Prištini prepušta na “milost i nemilost” – bez apsolutnog uzimanja u obzir interesa stanovništva tog kraja, čime se bukvalno “preko kolena” krši volja 70 hiljada ljudi koji svim srcem teže da žive u svojoj državi, po njenim zakonima i u skladu sa njenim Ustavom. Tim ljudima je namenjena uloga nacionalne manjine, koja treba posle ukidanja svih srpskih državnih ustanova (u skladu sa sporazumom), na neki volšeban način da ostvaruje svoja prava u okvirima tzv. Zajednice srpskih opština. Ta Zajednica nema nikakvih ni pravnih ni izvršnih mehanizama kojima bi mogla obezbediti nekakva prava Srbima (dozvoliću sebi da istaknem određenu tragikomičnu prirodu izraza “prava Srba pod vlašću Hašima Tačija”). Na taj način se umesto sopstvene države, Srbima na severu “prodaje magla” pripremljena moćnom propagandnom zavesom tipa “glasajte, kako bi ostali sa Srbijom”.

Da obratimo pažnju i na neverovatan paradoks bez presedana. Srbima se sugeriše da uzmu učešće na lokalnim izborima (3. novembra) koje je raspisao predsednik “Republike Kosovo” (ne Skupština Srbije kako to nalaže Ustav Republike Srbije), po zakonima “RK”, kako bi izabrali organe lokalne samouprave, to jest izvršnu vlast, koja je sa svoje strane podređena šefu “kosovske” izvršne vlasti – “premijeru” Hašimu Tačiju. Policija, sudstvo, bezbednosne službe na severu Kosmeta takođe treba da postanu “kosovske”, to jest albanske, potčinjene Prištini. Glasanje za otkazivanje od organa srpske države i za prihvatanje Ustava, zakona i izvršnih organa “RK”, tumači se od strane svoje, srpske vlasti, kao najbolji način da se “ostane u Srbiji”. “Vrtoglavica od uspeha” na putu evrointegracija je otišla toliko daleko (gde praktično ključni uslov predstavlja priznanje od strane Srbije nezavisnosti “Kosova”), da Beograd bukvalno prisiljava Srbe da izađu na izbore za lokalnu “kosovsku” samoupravu zaobilazeći sopstveno zakonodavstvo, pa su tako u septembru otpustili sve legitimne predstavnike lokalne samouprave – predsednike opština na severu pokrajine – kako ne bi bilo smetnji da njihova mesta zauzmu novi predsednici, sada već izabrani po “prištinskim” zakonima. Da li je u ovom slučaju uopšte posebno bitna nacionalnost novih državnih službenika “Republike Kosovo”, ukoliko se oni moraju potčinjavati samo “svojoj” vlasti – predsedniku i premijeru Republike Kosovo? I koliko se teoretski uopšte mogu održati u “Republici Kosovo”, čak i u samo nominalnoj vlasti, ona lica koja nisu lojalna Hašimu Tačiju? Posebno ako imamo u vidu kakve sile podržavaju njegovu vlast – NATO, narko-kriminalni klanovi, albanske obaveštajne službe (obaveštajna služba SHIK praktično je specijalizovana za likvidaciju političkih protivnika Hašima Tačija), Armije RK (koja još ne nosi taj naziv ali je priznata kao armija čak i od strane NATO), Kosovska policija sa specijalnim jedinicama ROSU. Da ne zaboravimo ni vojni sporazum “RK” sa Albanijom po kome armija Albanije može da bude razmeštena na teritoriji Kosova (na taj način stvarajući jedinstvenu armiju od 20 hiljada pripadnika, koja je do srži proniknuta, blago rečeno, antipatijama prema Srbima).

Zbog toga su Srbi sa severa doneli jednodušnu odluku – bojkotovati izbore Hašima Tačija. Srpsko stanovništvo na severu Kosmeta se izjasnilo za važenje samo Ustava i zakona Republike Srbije, za ostanak u ustavno-pravnom okviru Republike Srbije i pod dejstvom Rezolucije 1244 SB OUN i da ovde treba da nastave sa radom samo srpski organi i ustanove kao i ranije. Srbi sa severa su istakli da je neprihvatljivo da se njihovom sudbinom upravlja suprotno njihovoj volji i interesima. Zbog toga pritisak koji je na njih vršila njihova sopstvena, srpska vlast, kao i predizborne manipulacije, takođe nemaju presedana. Uprkos svemu, vlasti nisu uspele da prikriju očigledno – da su to izbori za “Republiku Kosovo”, da nemaju “statusno neutralan” karakter. Na biračkim listićima jasno je stajala oznaka “Republika Kosovo” i njen “državni” grb. Pored toga, tokom glasanja, verovatno da se ne bi izazvalo nezadovoljstvo Hašima Tačija, iz Beograda je stigla direktiva da se sa biračkih mesta uklone državni simboli Republike Srbije.[1]

“CIK” Kosova je sa zadovoljstvom saopštila da je do 19:00 časova izlaznost 3. novembra iznosila 45,79% (814. 780) birača, kao i o izboru 10 gradonačelnika i sprovođenju drugog kruga glasanja u 24 opštine (sve se to odnosi na opštine južno od Ibra, to jest, ne računajući 4 srpske opštine na severu pokrajine). Šta su zapravo “kosovski izbori” i šta oni obećavaju srpskom stanovništvu, najrečitije je demonstrirala činjenica izbora na mesto gradonačelnika u opštinama Srbica (Sami Ljuštakua)[2] i Glogovac (Nedžata Demakua) – koji se nalaze pod istragom zbog optužbi za ratne zločine bivših boraca OVK (rejon Drenice gde do dan danas deluje Drenička grupa OVK). Takođe je vredno pomenuti i ambasadora “RK” u Tirani i bivšeg komandanta OVK Sulejmana Selimija, kao i poslanika Tačijeve partije Fadilja Demakua, kao i niz lica za kojima je evropska misija EULEKS dala nalog za hapšenje zbog optužbi za ratne zločine.

Međutim, ovakve “sitne nedoslednosti” nisu sprečile međunarodnu zajednicu i Prištinu da održane izbore proglase važećim. Da primetimo da ovu konstataciju nije omela čak ni tako očigledna činjenica da je birački spisak sadržao imena 1. 779. 357 birača, dok istovremeno ukupan broj stanovnika iznosi 1. 733. 872 ljudi, što je za 45. 485 manje od broja birača.

Međutim, nikakve manipulacije nisu mogle prikriti činjenicu da je odziv na izbore stanovništva na severu pokrajine bio minimalan.[3] Tu se odigrala detektivska istorija, ali sa dalekosežnim posledicama. Antiizborni štab Skupštine AP Kosovo i Metohija je 3. novembra u prepodnevnim satima saopštio da Beograd, zbog uspešnog bojkota izbora, planira da sprovede provokacije, tačnije napad na biračka mesta kako bi se povredio integritet glasačkih kutija. Po raspoloživim informacijama, navodi dalje Štab, provokatori će se predstaviti kao aktivisti antiizbornog pokreta.[4] O tome su srpski prvaci sa Kosmeta blagovremeno obavestili i predstavnika OEBSA Lari Milera, koji je potvrdio da je dobio slične informacije.[5]

Sve se to kasnije i obistinilo. Nešto kasnije, negde oko 17 časova, dogodili su se napadi nepoznatih lica na biračka mesta u Kosovsko Mitrovici. Na taj način je glasanje prekinuto. Pristalice bojkota odmah su optužene za “ekstremizam” i “terorizam” i odmah je izražena potreba za ponavljanjem izbora. Krah izbora Hašima Tačija na severu Kosmeta odmah je pretvoren u “diverzantsko-teroristički napad srpskih ekstremista”. Ponašanje misije OEBS jasno ukazuje na tragove onih koji su izvršili napad: već oko 17:15 časova, misija je bez upozorenja, centralizovano i užurbano napustila severnu Kosovsku Mitrovicu sa 20 džipova. Dalje je usledio zahtev “CIK”-u da zatvori biračka mesta u tri preostale opštine na severu Kosmeta.

Kako je na konferenciji za medije antiizbornog štaba primetio Marko Jakšić: “uzimajući u obzir da prema podacima CIK izlaznost Srba nije prelazila 2%… glasačke kutije su razbili oni koji su bili nezadovoljni glasanjem”. Takođe treba podsetiti da je tri biračka mesta na kojima je došlo do napada, čuvala policija EULEKSA i Kosovska policija. Posmatrači su primetili odlazak policijskih snaga sa mesta napada nekoliko minuta pre incidenata.[6] Praktično odmah po prekidu glasanja francuske novine Le Courrier des Balkans su se pojavile sa naslovom “Nasilje na severu Kosova isplanirano je profesionalno kako bi se “sačuvao obraz” autorima Briselskog sporazuma”.[7]

Dalje, zamenik premijera Srbije je na sveopšte zaprepašćenje tražio od međunarodne zajednice 45 minuta za uvođenje srpske policije kako bi se “regulisala situacija sa divljanjem ekstremista” i u žaru pravednog gneva na neposlušne sunarodnike koji nikako ne žele da budu nacionalna manjina u “Republici Kosovo” zaboravio je da srpska policija ne može da uđe na teritoriju pokrajine, kao i na smisao Briselskog sporazuma koji je potpisan upravo uz njegovo lično aktivno učešće. Međunarodna zajednica koja je bila ništa manje iznenađena od Prištine, nije dozvolila “praktično prvom čoveku” da počne napad na sopstveno stanovništvo. Bajram Redžepi “Ministar unutrašnjih poslova Kosova” podsetio je Vučića da je Kosovo nezavisna država u koju ne mogu da ulaze policijske jedinice druge države. I požurio da izvuče korist iz nastale situacije ukazavši srpskom potpredsedniku gde bi mogao biti od koristi “Republici Kosovo”: pomoći informaciono kosovskoj policiji o kriminalnim grupama na severu Kosova – naravno, molba Redžepija motivisana je isključivo brigom o bezbednosti građana na severu Kosova.[8] Sa svoje strane “Kosovska Centralna Izborna Komisija” je takođe ukazala da odluku o ponovnim izborima može da donese samo ona, a nikako zvaničnici druge države.

Po završetku još jedne runde pregovora Dačić-Tači-Ešton, srpski premijer je 6. novembra pozvao Srbe da uzmu učešće u ponovljenim izborima u severnoj Kosovskoj Mitrovici, u suprotnom slučaju će, po njegovim rečima, “to izazvati konflikte uključujući i oružane i tu Srbija ni na koji način ne može pomoći”.[9] Očigledno je da se u ovom trenutku specifična spremnost Beograda da “pomogne” odnosi samo na “srpske ekstremiste”, a nikako na zaštitu sopstvenog ustavnog poretka na teritoriji svoje države. Praktično se kroz usta srpskog premijera najavljuje pretnja Zapada i Prištine upućena Srbima: dobrovoljno demonstrirajte želju da uđete u sastav “Republike Kosovo”. Tači je primetio da sporazum koji su parafirale dve države predstavlja de jure priznanje nezavisnosti Kosova koje će uskoro dobiti i članstvo u OUN.[10]

Tako je samo sever pokrajine ostao prepreka na putu ispunjenja želja Hašima Tačija i dobijanja celokupne teritorije Kosmeta na raspolaganje NATO pakta. Preti se upotrebom sile, primenom nasilne akcije na teritoriji koja se nalazi pod upravom SB UN. Samim tim ovaj problem automatski izlazi izvan “srpskih” okvira i prelazi u nadležnost SB UN kao istinska pretnja miru i stabilnosti (makar i naizglednoj) u regionu. Pretnja primene sile protiv 70 hiljada isključivo civilnih stanovnika, na prvom mestu se tiče SB UN.

Sada je na severu pokrajine status-kvo. Skupština AP Kosovo i Metohija zalaže se za sprovođenje sopstvenih lokalnih izbora, koji bi se održali po zakonima Republike Srbije. Srpsko stanovništvo je u svakom smislu tih reči, odlučno da brani svoj život, slobodu, državnost i ustavni poredak svoje zemlje. Oni su zasad u toj odluci, jedan na jedan sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem.

Izvor: Fond Strateške kulture

Komentari

Jedan komentar na Sever Kosmeta – stanje na ivici „nasilnog“ rešenja