Šta će Vidovdan doneti Srbima

Sa približavanjem, za Srbe, svetog datuma 28. juna, politička temperatura oko Kosova se usijava. U uslovima nemogućnosti briselskih pregovarača da se dogovore oko parametara sprovođenja potpisanog sporazuma, prva lica Srbije očajnički prizivaju Brisel da Beogradu dodeli datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji. „Ako Srbija sada ne dobije datum, pitanje je kada će ga uopšte dobiti” – podvukao je srpski premijer Ivica Dačić. On je napomenuo da su „uslovi bili više nego jasni – prvo sporazum, potom dogovor o njegovoj realizaciji, a onda plan o implementaciji i odluka o datumu”.

„Imamo dosta pozitivnih signala. Verujem da ćemo dobiti datum, jer smo za poslednjih 10 meseci uložili više napora i truda nego za poslednjih 10 godina”, podvukao je Aleksandar Vučić – prvi potpredsednik i ministar odbrane u vladi Srbije. „Mislim da smo zaslužili dobijanje datuma za početak pregovora, bez bilo kakvih uslovljavanja. Ljudi koji u Evropi odlučuju o tom pitanju znaju da u licu Srbije oni imaju pouzdanog partnera koji ispunjava svoje obaveze. Ali istovremeno i partnera koji voli i uvažava i svoju zemlju i svoj narod. I ukoliko oni donesu drugačije rešenje, ne znam kako bismo to mogli objasniti našem narodu” – izjavio je on i otvoreno dodao: ukoliko ne budu naznačeni rokovi – „Biće to veoma teška novost za Srbiju” i u tom slučaju vlada mora ozbiljno da razmisli o svojim dejstvima.

I zaista, potpisavši u aprilu sporazum sa Prištinom, zvanični Beograd je stavio veoma mnogo na političku kartu – adekvatnost sopstvenog političkog kursa, političku reputaciju i sopstvene obaveze, date u ime države i naroda partnerima u Briselu i Vašingtonu. Osim toga, očigledno je da je vlada Srbije isrcpela sve te privremene resurse koje je imala na raspolaganju. Iz te perspektive, odbijanje lidera EU da krajem 2012. godine odbiju razmatranje zahteva Srbije pa čak i odluka Evropske komisije da odloži objavljivanje svog izveštaja o Srbiji predviđenog prvobitno za april, nisu bile sudbonosne. Očigledno je EU to vreme iskoristila kako bi što duže držala Beograd „na udici” i dobila od njega što je moguće više ustupaka.

Međutim, sada su svi ulozi na stolu. Odbijanje EU da odobri saglasnost o prijemu Srbije u svoje redove automatski bi značilo glasanje o poverenju sadašnje srpske vlade, koja je uložila isuviše mnogo – između ostalog i interese kosmetskih Srba. Kako je s tim u vezi istaknuto u Briselu, uz zahtev za anonimnošću, upravo „integracija regiona severnog Kosova u institucionalni sistem Kosova” predstavlja ključni zahtev za početak pregovora o prijemu Srbije u EU. Kosmetski Srbi su već odgovorili svojim principijelnim odbijanjem da se „integrišu” kao i o namerama da formiraju svoj „autonomni” parlament. Po rečima jednog od njih – Momčila Gvozdića – prvo zasedanje tog parlamenta može se održati već 6. juna.

Glavni problem za Srbiju se ipak ogleda u tome, da ukoliko na Vidovdan i stigne za zemlju datum o početku pregovora sa EU – to neće suštinski ništa promeniti u pogledu istinske perspektive evropskih integracija. Zapadni zvaničnici – neki tajno, a neki i javno – već su dali do znanja da oni Briselski sporazum smatraju samo međufazom u planu realizacije kosovskog projekta. Krajnji cilj tog sporazuma nije u tome da Srbija sa Prištinom postigne skladan sporazum, već punopravno priznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i prijem Kosova u Ujedinjene nacije.

U vezi sa tim, značajan je intervju jednog od pokrovitelja „kosovskog projekta” bivšeg finskog diplomate Martija Ahtisarija datog izdanju austrijskog Die Presse i široko citiranog u albanskim medijima na Kosmetu. Po rečima Ahtisarija, Srbija je već shvatila da „ukoliko želi članstvo u EU, ona mora prihvatiti činjenicu postojanja nezavisnog Kosova”. „Bez priznavanja Kosova – neće biti EU za Srbiju” – konstatovao je bivši predsednik Finske. Što se tiče aprilskog sporazuma, bivši pokrovitelj Bečkih pregovora stavio je do znanja da ih smatra samo produžetkom njegovog ličnog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova – pre svega kada se radi o obezbeđenju interesa kosmetskih Srba.

Sudeći po dostupnim informacijama, izjava Martija Ahtisarija predstavlja svojevrsno ubacivanje informacije, adresirano kako liderima Srbije tako i srpskoj javnosti. On nije funkcioner EU, slobodan je u svojim ocenama pregovaračkog procesa, a kao pokrovitelj Bečkih pregovora ima i potrebnu diplomatsku težinu. Cilj slične informativne “koske” je da srpskoj javnosti pojasni da je vlada po pitanju Kosmeta već prešla rubikon i zbog toga je pravno priznanje nezavisnosti Kosova samo pitanje vremena.

O tome da srpska vlast i javnost Srbije ne treba da gaje iluzije o nekakvom predahu, svedoči izveštaj EUobserver–a, zvanične agencije Evropske Unije. U njemu se konstatuje da su zvaničnici Beograda “stupili u svojevrsnu trku sa vremenom” koju zasad gube. U svakom slučaju, prvi rok za realizaciju aprilskog sporazuma koji je postavio Brisel, već je istekao. To se desilo u noći prvog maja. Radi se o tome da nije bio formiran menadžerski tim – zapravo nova civilna uprava srpskih rejona na severu Kosmeta. Beogradu je takođe zamereno zbog nesposobnosti da “pruži traženi pregled svih institucija koje finansira na Kosovu”. A najvažniji korak koji Brisel očekuje od Srbije jeste da ona „počne sa zatvaranjem svojih bezbednosnih struktura” na Kosovu i prestanak njihovog finansiranja. Upravo se u tome ogleda – da se poslužimo rečima britanskog ministra inostranih poslova Viljema Hejga – „realan i suštinski progres” kod realizacije aprilskog sporazuma Beograda i Prištine. Sličan progres treba da „ubedi sve države-članice EU u to da je progres u smeru normalizacije odnosa sada nepovratan”.

Situacija se tako odvija da EU zapravo može 28. juna da objavi datum o početku pregovora sa Srbijom. Međutim, taj datum će predstavljati samo polaznu tačku za novu fazu – zapravo za nove ustupke Beograda. Jasno je da u narednim mesecima vladajuća koalicija verovatno neće poći na državno priznanje Kosova. Međutim prekid protivljenja prijemu Kosova u UN više je nego verovatan. A to će sa svoje strane omogućiti da se iz igre oko Kosova isključi Rusija i one unutrašnje političke snage u Srbiji koje se zalažu za produbljivanje saradnje sa Moskvom.

Izvor: Fond Strateške Kulture