Šta nudi Srbija osim užeglih parola?

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, pokrenula je inicijativu za objedinjavanje podataka o imovini, koja je u vlasništvu države Srbije u pokrajini, a koju su većim delom albanske vlasti privatizovale bez raščišćavanja imovinskih odnosa.

Četrnaest godina nakon agresije na SR Jugoslaviju nema realističnije skice državnog nemara i rasula, od ove vesti beogradske Politike, objavljene u ponedeljak. Država, sa geopolitičkom dijagnozom kakvu ima Srbija, bez sabranih, uređenih i dostupnih podataka o otetoj i opljačkanoj imovini, nema čemu da se nada. Eto, Sveti Ilija će za koji dan, a u Beogradu počinju da tove prase za prošli Božić.

Evropski opredeljen čovek, sa smislom za promene, pomislio bi da je posao sređivanja tih tapija na uzurpirano i oteto gotov odavno ili da je makar priveden kraju, uoči početka razgovora u Briselu. Ovako, zvanični Beograd pristaje da nova Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji bude formirana po zakonima nepriznate albanske države, ali želi da ospori privatizacije sprovedene po zakonima iste tvorevine i ostvari pravo na vlasništvo.

U Politici smo pročitali i da je radna grupa za predlaganje mera pravne zaštite imovine na Kosovu i Metohiji formirana ove godine. Dobro, bolje ikad nego nikad. Čine je predstavnici nadležnih ministarstava, Republičkog javnog pravobranilaštva, Republičkog geodetskog zavoda, Direkcije za imovinu, Agencije za privatizaciju, Fonda za razvoj i Privredne komore Srbije, ali su tek 22. jula imali priliku da čuju mišljenja privrednika o ovom pitanju.

Kosovizacija je, kao sinonim nagrizanja države, odavno metastazirala i po ostatku Srbije. Zar je većina srpskih privatizacija, izvedenih po savetima EU i SAD, pravičnija od onih na KiM? Osim ako im je jedini „kvalitet“ što ih nisu sprovodile vlasti u Prištini i što su izvedene uglavnom u skladu sa Ustavom Srbije?

Beograd nema delotvoran odgovor na zahuktalu kosovizaciju ekonomije i kulturno-istorijskog nasleđa, osim obećanja Aleksandra Vulina koja vrede manje od njegove ostavke. Da Beograd zaista ima strategiju i samopoštovanje, o političkim modelima za južnu pokrajinu ne bi pregovarao pre nego što garanti sporazuma zaista obezbede životna pitanja građana, Srpske pravoslavne crkve, resursa i tamošnje srpske privrede.

Za Briselskim sporazumom dolaze „tehnička“ pitanja, kao što su elektroenergetski sistem, telekomunikacije i vodosnabdevanje. O tome slušamo svakog dana. Ali, šta će biti nakon predaje tih sistema, o kojima pregovaramo, očigledno, bez objedinjenih podataka o stanju imovine?
Srbija će se, ne lažimo se, uskoro suočiti i sa pitanjem nelegalnog preuzimanja identiteta i kulturno-istorijskog nasleđa pokrajine, a ne samo državnih institucija, teritorija, pogona, njiva i zgrada. Istoriografija kosmetskih Albanaca kaže da su oni 1999. godine samo povratili nešto što je njihovo od pamtiveka, uključujući tu i nasleđe dinastije Nemani, odnosno Nemanjić, koja je manastire zajedno sa drugi velikašima zidala na ruševinama starih albanskih hramova.

Pitanje nasleđa i identiteta Kosova i Metohije biće mnogo značajnije od iznuđenog političkog sporazuma u Briselu, dobijanja „datuma“, tehničkih pitanja i puta Srbije u EU. Albancima više nije dovoljna uzurpacija pokrajine, nego što brža legalizacija takvog stanja. Mi na taj njihov izazov odgovaramo užeglim parolama i to je tragedija srpske politike.

Nisam primetio napore ni ove Vlade Srbije da činjenice o Kosoovu i Metohiji, uključujući i podatke o otetim resursima, preduzećima i poljoprivrednim dobrima, plasira evropskoj i svetskoj javnosti. Izborno delovanje jedina je aktivnost od značaja za srpske političare, pa se i o tom pravu države govori đuture, uz galamu i krupne reči, umesto nijansiranom istinom. Tako i inicijativu Aleksandra Vulina treba posmatrati kroz raster unutrašnje, a ne međunarodne politike.

Uostalom, poruka da se Srbija, nakon što se odrekla teritorije, ne odriče fabrika na toj istoj teritoriji, iz ugla politike koja počiva na aksiomu da od malog i jadnog Beograda ništa ne zavisi, zvuči kao loš jutarnji vic za briselsku birokatiju koja i nema mnogo smisla i vremena za humor.

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta nudi Srbija osim užeglih parola?